Новогодишња ДНК недеља 2024

[Петар М. Демић]

2. Вујасиновић, Томиндан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Све вриједности хаплотипа су мање више модалне, једино посједује повишен DYS389-I=33. Уколико се узме у обзир ова вриједност, крсна слава и географска блискост, мислим да би Вујасиновићи могли бити повезани са банијским Метикошима из Бијелих Вода/Глина. Ову везу свакако треба и SNP провјерити, јер поред свих наведених повезница, постоји и приличан број разлика на укупном хаплотипу између Метикоша и Вујасиновића. Међутим, треба поменути да Вујасини из Босанске крајине (из Босанске Бојне) који славе Томиндан по предању потичу од Крнета. А Крнетићи су такође тестирани као I2-PH908. Иако не дијеле карактеристичне вриједности са Вујасиновићем укупни хаплотип им не стоји далеко (4/23). Није искључено да су и Вујасиновићи и Метикоши и Крнетићи дио једног разгранатог рода томинштака у Крајини.

Тестирани наводи предање о поријеклу из Босанске крајине (а помиње и Васојевиће, не знам у ком контексту). Вујасиновићи са овом славом су били присутни на подручју села Брезово Поље и Брубно/Глина. Нисам сигуран у ком таласу сеобе су ови Вујасиновићи дошли на Банију. Колико видим било је неких пребјега Вујасиновића из Босанске крајине на Банију током Лаудоновог рата.

Врло занимљив резултат.

Вујасиновићи су половином XIX вијека имали по једну породичну задругу у селима Брезово Поље и Брубно.

Метикоши спадају међу родове чије је присуство документовано на Банији још крајем XVII вијека, док су Вујасиновићи на Банију прешли тек током или након аустријско-турског рата вођеног од 1788. до 1791. године (у истом периоду на подручје Двора прелазе и Крнете, односно данашње Крњете).

[Петар М. Демић]

4. Радановић, Лазаревдан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије карактеристичније вриједности, DYS19=17 и DYS549=12. Мало је компликованија ситуација код овог тестираног. Навео је податак да његови потичу од једног Бјелајца из Мајских Пољана/Глина који је прижењен у Радановиће. Дакле ово не би требао бити резултат Радановића, Лазарева субота већ Бјелајаца, Никољдан из Мајских Пољана. Тестирани су Бјелајци из Доњих Кукурузара, који славе Никољдан, и за које претпостављам да су повезани са Бјелајцима из Мајских Пољана. Ипак хаплотип ових Бјелајаца и тестираног Радановића није баш близак (7/24 маркера разлике). И поред ове значајне разлике треба поменути да и Радановић и Бјелајац посједују карактеристичну вриједност DYS549=12, која се чини стабилном за Бјелајчеву грану I-Y264947, јер је и Панчевачки који твори грану са Бјелајцем посједује. Да ствар буде компликованија, хаплотип тестираног Радановића најближи је, бар технички гледано, хаплотипу Буњевца Војнића из Суботице (2/24 разлике),а Војнић је близак са породицама из Далмације које славе Лазареву суботу. Предлажем тестираном да уради или SNP панел, или дубински тест како би се ове везе потврдиле или оповргнуле.

О поријеклу Бјелајаца писано је и раније:

Ускоро ћемо добити резултате изворних Радановића, па ћу након тога детаљно писати о њима.

Што се тиче Бјелајаца из Мајских Пољана, они ту током друге половине XVIII вијека имали најмање 3 породичне задруге у селу, док су 1772. године поименично пописани Ђурађ Бјелајац и Дамјан Бјелајац.

[Слобо]

5. Пантовић, Јовањдан, Гривска, Ариље, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани припада генетичком роду J2a Дробњака. Хаплотип је практично модалан, па постоји поклапање са већином тестираних из овог рода. Мутација на брзомутирајућем маркеру 439 (12 уместо модалних 11) приближава овај хаплотип неким родовима, али с обзиром на географску раздаљину, вероватно да нема већи значај.

Интересантна може бити веза са једном породицом из околине Новог Пазара, са необјављеног истраживања. Та породица негује предање о пореклу из Дробњака.

Припадници овог генетичког рода најчешће славе Јовањдан и Ђурђевдан, а раширени су од Дробњака, преко Рашке и Старог Влаха, све до Крајине.

На Балкану генетички рођаци постоје још међу Бугарима (Y14439*)
https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

Да ли је ова одредница Ј2а род Дробњака нешто ново или сам ја нешто лоше упратио? Грана Y14439 је у књизи о Херцеговцима другачије названа. Хвала

[Небојша]

Да ли је ова одредница Ј2а род Дробњака нешто ново или сам ја нешто лоше упратио? Грана Y14439 је у књизи о Херцеговцима другачије названа. Хвала

У Херцеговини овој хаплогрупи припадају Дошле и Михојевићи. У Дробњаку старинци Милашиновићи и Кујунџићи (Лазаревићи). Када је ситуација оваква, због оријентације је увек практичније род назвати именом познатијег/већег племена. У овом случају Дробњака.

То радимо и код осталих хаплогрупа, нпр. све M205 називамо уопштеним именом Кричи, иако је упитно да ли сви имају везе са Кричком. Наравно, могуће да ни сви Y14439 из Рашке, Старог Влаха и Крајине немају директне везе са Дробњаком (врло вероватно), али једна од матица им је свакако дробњачко племе.

Није захвално овим именом звати нпр. касније усељенике, или родове који су генетички повезани са њима, иако је и то легитимно из овог аспекта. Али, Милашиновићи и Лазаревићи су они Дробњаци "са дна каце" што би се рекло, таман колико и Новљани I1-FGC22045."

[Кековац]

14. Чедић, Ђурђевдан, Жарково, Београд

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Најближи би могао да буде један необјављен резултат са САНУ истраживања из Великих Црљана од кога се разликује на једном маркеру DYS389II, али зато деле исту повишену вредност DYS385a=14. Исту разлику има и са две тестиране породице из Доњих Подгорја код Мркоњић Града, па иако се разликују још и на позицији DYS570 може да се каже да вероватно постоји сродност са Чедићем, имајући у виду и исту славу. Можда му је близак и Вукомановић из села Дулене, слава Ђурђиц, од кога се разликује такође на две позиције, DYS385a и DYS389II. Без дубинских тестова се тешко може разрешити порекло Чедића, тако да препоручујем WGS или BigY-700 тест.

Чедићи су стара породица у Жаркову чији се чланови помињу на свим познатим пописима од 19. века (1839, 1867), па на даље. Риста Николић у књизи Околина Београда из 1903. наводи да су Чедићи једна од старих породица у Жаркову чије порекло није познато. Тестирани је навео да су према предању дошли у Жарково из збегова.

[Небојша]

31. Поповић, Аранђеловдан, Градња, Врање, J2b-M241>Z638


У селу неколико родова слави Аранђеловдан. Тестирани није оставио родовски надимак, па не знамо тачно од ког рода воде порекло. У породици је са мушке стране било пуно свештеника, учитеља и официра. Порекло становништва села Градња, Врање: https://www.poreklo.rs/2016/06/09/poreklo-prezimena-selo-gradnja-vranje/

Реч је о подграни J2b-M241>L283>Z638>PH1751>Z38299. Хаплотипом су блиске две породице из околине Фоче. Фулини (муслимани) из Челебића и Божовићи (Ђурђевдан) из Фоче. Разлика постоји на маркеру DYS635. С обзиром на географску раздаљину, упитно је да ли ова поклапања имају и практични значај.

Такође, 1-2 маркера разлике постоји и са неким српским родовима са Косова и из Македоније, па би због географије најпре требало испитати ту генетичку везу.

Препорука је свакако неки од дубљих тестова (WGS, BIGY700), како би се род генетички профилисао.

[drajver]

9. Берић, Никољдан, Куљани/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује само једну карактеристичнију вриједност маркера- DYS437=14. По укупном хаплотипу најближи му је Париповић (3/23), Никољдан, Бунић/Удбина. Ову везу додатно јача и чињеница да обе породице славе Никољдан и да су са подручја Крајине. Оно што не иде у прилог овој вези је чињеница да Париповић нема каракатристичну вриједност DYS437=14 коју има Берић. Самим тим, ову генетичку блискост требало би додатно и SNP провјерити. Од хаплотипа Берића није далеко ни хаплотип Таминџије из Херцеговине (3/23), али он слави Ђурђевдани и географски није близак. Са друге стране, Таминџија такође посједује вриједност DYS437=14. И ово би имало смисла провјерити SNP тестом. Тестирани се од Берића из Ламовите/Приједор који слави Стевањдан разликује на 7/23 маркера разлике и чини се да нису блиски.

Берићи који славе Никољдан били су присутни у банијским насељима Гвозданско и Куљани у дворској општини. А Берића је на подручју горњокарловачке епархије било још у Бијелнику/Петриња, Пањанима/Костајница и Крстињи/Војнић, али не знам које славе славе. Тестирани је оставио податак да им је прислава била св.Стефан.

[Петар М. Демић]

9. Берић, Никољдан, Куљани/Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује само једну карактеристичнију вриједност маркера- DYS437=14. По укупном хаплотипу најближи му је Париповић (3/23), Никољдан, Бунић/Удбина. Ову везу додатно јача и чињеница да обе породице славе Никољдан и да су са подручја Крајине. Оно што не иде у прилог овој вези је чињеница да Париповић нема каракатристичну вриједност DYS437=14 коју има Берић. Самим тим, ову генетичку блискост требало би додатно и SNP провјерити. Од хаплотипа Берића није далеко ни хаплотип Таминџије из Херцеговине (3/23), али он слави Ђурђевдани и географски није близак. Са друге стране, Таминџија такође посједује вриједност DYS437=14. И ово би имало смисла провјерити SNP тестом. Тестирани се од Берића из Ламовите/Приједор који слави Стевањдан разликује на 7/23 маркера разлике и чини се да нису блиски.

Берићи који славе Никољдан били су присутни у банијским насељима Гвозданско и Куљани у дворској општини. А Берића је на подручју горњокарловачке епархије било још у Бијелнику/Петриња, Пањанима/Костајница и Крстињи/Војнић, али не знам које славе славе. Тестирани је оставио податак да им је прислава била св.Стефан.

Берићи из Куљана и Пањана потичу од Берића из Гвозданског, који су у поменута два села прешли крајем XIX или почетком XX вијека. Дакле, Берићи из Гвозданског, Куљана и Пањана прослављају Никољдан и истог су поријекла, док Берићи из Бијелника прослављају Јовањдан. Преслава Стевањдан је вјероватно новијег датума, пошто се код банијских родова обиљежавала само крсна слава.

Присуство Берића потврђено је у Гвозданском током друге половине XVIII вијека и тада су имали најмање 3 породичне задруге у селу. Занимљиво је да су крајем XIX вијека били познати по изради грнчарије, тј. били су чувени лончари.

[drajver]

16. Сеизовић, Никољдан, Горња Козица/Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује хаплотип близак модалу, уз неколико немодалних вриејдности маркера DYS389-II=32, DYS458=16, DYS576=17. Ове вриједности, слава Никољдан и географска позиција Сеизовића прилично увјерљиво сврстава у крајишки (змијањски) род Кондића-Јеличића гдје су још тестирани: Јеличићи из Борковића/Бања лука, Кондићи из Цикота/Приједор и Рунићи из Ведрог Поља/Босански Петровац. Занимљив је детаљ да на 23 маркера, Сеизовић има пуно поклапање са једном необјављеном породицом из околине Рашке која такође слави Никољдан, међутим због географске удаљености не може се прецизно одредити карактер ове везе.

Сеизовићи са славом Никољдан у парохији Козице записани су у Шематизму крајем 19. вијека. Иако је тестирани навео да су из Горњих Козица, подјела насеља из 1991. године их лоцира на подручју насеља Доње Козице. Неких Сеизовића било је и у селу Вилуси/Градишка 1991. године, могуће да су од ових из Козица (не знам коју славу славе). У сваком случају, Сеизовићи би могли бити прилично стари на подручју Козица, с обзиром да је и сам генетички род којем припадају (Кондићи-Јеличићи) поријеклом са Змијања.

[НиколаВук]

Следи списак кандидата из четврте туре узорака, која је предата у понедељак:

4. тура

75. Мијаиловић, Никољдан, Дворска, Крупањ
76. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац
77. Ждерић, Јовањдан, Благај, Купрес
78. Растовић, Јовањдан, Срб, Грачац
79. Стаменковић, Велика Госпојина, Врање
80. Лечић, Томиндан, Вранеша, Нова Варош
81. Самарџић, Никољдан, Врановина, Нови Пазар
82. Самарџић, Ђурђевдан, Батковићи, Невесиње
83. Јовановић, Никољдан, Вучак, Крушевац
84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина
85. Хана, Мосул, Ирак
86. Марковић, Аранђеловдан, Црнче, Јагодина
87. Мацић, Ђурђевдан, Рајац, Неготин
88. Никша, Никољдан, Копић, Гламоч
89. Стеванов, Никољдан, Деска, Сегедин
90. Анђелић, Никољдан, Раденка, Кучево
91. Марковић, Никољдан, Смолућа, Лукавац

[drajver]

21. Нухановић, Хускићи/Лукавац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично карактеристичну вриједност DYS438=9. Ову вриједност има и породица Дучић из Луга/Требиње (славе Ђурђевдан), али је по укупном хаплотипу прилично далеко од Нухановића, тако да не вјерујем да постоји ближа веза. Са друге стране, необјављена истарска породица посједује и DYS438=9 и још низ немодалних вриjeдности маркера које посједује и Нухановић, као што су нпр. DYS19=15, DYS481=29, па би ту везу требало детаљније SNP провјерити, тј. добро би било да Нухановић тестира SNP Y84307. Иначе, ако не узимамо у обзир ове карактеристичне маркере, Нухановићу је по укупном хаплотипу најближи Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови/Бијељина (3/23 разлике), који и географски није далеко па би ову везу требало узети у обзир и евентуално SNP провјерити.

Нухановић је доста често презиме код муслиманског становништва у Босни и присутно је на више локација. Немам неких детаљнијих података о Нухановићима из Хускића код Лукавца.

[Драган Обреновић]

6. Станковић, Св. Петка, Прилужје/Вучитрн, R1b-U152

Припада хаплогрупи R1b-U152, односно тзв. западној R1b. Једино ближе поклапање у табели Српског ДНК пројекта је са необјављеним резултатом из Лесковца, који је на жалост тестиран на само 17 STR маркера. Хаплотипови се разликују на дуалном маркеру DYS385 (11-14 наспрам 12-14), међутим обзиром на исту славу (Петковдан), релативну малу географску удаљеност, као и чињеницу да деле карактеристичне вредности маркера DYS458=15, ово поклапање по свему судећи има филогенетски значај.

Тестирани Станковић је у упитнику навео да је старо презиме Чунгић, као и да су се Чунгићи у Прилужје доселили из Македоније, из села Бразда, код Скопља.

Предање се поклапа се оним што је о Чунгићима у Прилужју забележио Атанасије Урошевић у књизи "Косово" (1965):

ПРИЛУЖЈЕ. –— Село је у равници измећу Лаба и Ситнице, на простору где се Лаб пред својим ушћем знатно (до на 1 км) приближава Ситници тако да до једне иди друге реке од седа нема више од 300m. Збијеног је типа. Дели се на Горњу махалу (према Лабу) и Доњу махалу (према Ситници). Откако је 1923. добило истоимену железничку станицу на прузи Скопље — К. Митровица, село је почело да се шири према станици и већ је допрло до ње.

У селу се држао један стариначки род. Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.

Родови:
- Машићи (3 куће, Св. Јован Крститељ), старинци.
– Терентићи (4 куће, Св. Јован Крститељ), досељени из Лаба крајем 18. века.
— Чунгићи (4 куће, Св. Петка) и Бугарићи (2 куће, Св. Никола), досељени од Скопља кад и Терентићи.
— Парлићи (6 кућа, Св. Петка), досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак, да избегну крвну освету.
...

Препорука за Станковића је да уради FTDNA Big Y-700 тест или WGS тест (Nebula Genomics, Dante Labs) чиме би се прецизно профилисала ова мушка лоза, односно одредила најмлађа подграна хаплогрупе R1b-U152 којој Станковићи припадају.

[Милош]

10. Нићифоровић, Никољдан, Баљевац, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 391=10, 389II=32, 570=19, 481=29. Једина разлика на 481 је са једним тестираним из Боровића код Рашке. Како је код тестираног из Боровића ту још нижа вредност 28, јасно је да је та разлика занемарљива и да се ради о блиским рођацима. Мањи проблем представља слава, јер овај старинички род из Боровића слави Јовањдан, где се јављају и Нићифоровићи.

Недовићи, Нићифоровићи, Маринковићи, Аксентијевићи и Николићи су један род. Сви славе Јовањдан. Овде су од старина – „од бир-вакта“.

https://www.poreklo.rs/2015/07/23/poreklo-prezimena-selo-borovice-raska/

Тестирани је навео да се у Баљевац доселио његов прадеда Димитрије из Носољина. Очито да је предак тестираног дошао из Боровића у Носољин на мираз и преузео нову славу.

Свакако предлог за неки WGS тест.

[Милош]

12. Несторовић, Аранђеловдан, Сељанце, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино би издвојио 389II=30. Због славе, географске близине, али и предања да потичу од Морачана из Борчана (Лепосавић), дефинитивно му је близак један тестирани у оквиру КиМ подухвата из околине Звечана. Имају две разлике на упоредива 23 маркера.

Павловић у Сељанцу спомиње Јовановиће које славе Аранђеловдан досељене из Борчана.

https://www.poreklo.rs/2018/09/21/poreklo-prezimena-selo-seljance-kosovska-mitrovica/

https://www.poreklo.rs/2018/09/15/poreklo-prezimena-sela-borcane-i-rucmance-leposavic/

Са друге стране тестирани наводи да потичу од Нестора Савића из Борчана.

Сељанце је последњих 200 година имало већинско албанско становништво, а само село је сматрано делом Бајгорске Шаље. Данас нема Срба у њему.

Препорука за Несторовића неки од WGS тестова.

[LazarNes]

12. Несторовић, Аранђеловдан, Сељанце, Косовска Митровица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино би издвојио 389II=30. Због славе, географске близине, али и предања да потичу од Морачана из Борчана (Лепосавић), дефинитивно му је близак један тестирани у оквиру КиМ подухвата из околине Звечана. Имају две разлике на упоредива 23 маркера.

Павловић у Сељанцу спомиње Јовановиће које славе Аранђеловдан досељене из Борчана.

https://www.poreklo.rs/2018/09/21/poreklo-prezimena-selo-seljance-kosovska-mitrovica/

https://www.poreklo.rs/2018/09/15/poreklo-prezimena-sela-borcane-i-rucmance-leposavic/

Са друге стране тестирани наводи да потичу од Нестора Савића из Борчана.

Сељанце је последњих 200 година имало већинско албанско становништво, а само село је сматрано делом Бајгорске Шаље. Данас нема Срба у њему.

Препорука за Несторовића неки од WGS тестова.

Hvala vam puno na detaljnoj analizi! Otac je potvrdio da imamo rođake u okolini Zvečana po muškoj liniji.
Prema predanju mi potičemo iz plemena Rovčana iz mesta Mrtvo Duboko (Crna Gora).
Ne zna se tačan razlog prelaska iz Crne Gore u Borčane. Verujem da se to dogodilo, kako je gospodin Pavlović i napisao u svojoj knjizi, početkom 18. veka.
U njegovoj knjizi se pominju tri prezimena moračana iz Borčana - Marisavljevići, Anđelkovići i Spasojevići. Kasnije je verovatno izvedeno mnogo više prezimena iz ta tri, jer su nam poznate neke porodice iz Borčana sa kojima smo dalji rođaci, kao što su Gajići koji slave Aranđelovdan.
Voleo bih da znam da li postoji bilo kakvo podudaranje na markerima sa pripadnicima plemena Rovčana ili Moračana. Takva informacija bi nam puno značila, ukoliko je moguće to utvrditi, kako bismo možda mogli da potvrdimo tu priču i saznamo nešto više o poreklu.

Hvala još jednom.
Lazar

[Милош]

Hvala vam puno na detaljnoj analizi! Otac je potvrdio da imamo rođake u okolini Zvečana po muškoj liniji.
Prema predanju mi potičemo iz plemena Rovčana iz mesta Mrtvo Duboko (Crna Gora).
Ne zna se tačan razlog prelaska iz Crne Gore u Borčane. Verujem da se to dogodilo, kako je gospodin Pavlović i napisao u svojoj knjizi, početkom 18. veka.
U njegovoj knjizi se pominju tri prezimena moračana iz Borčana - Marisavljevići, Anđelkovići i Spasojevići. Kasnije je verovatno izvedeno mnogo više prezimena iz ta tri, jer su nam poznate neke porodice iz Borčana sa kojima smo dalji rođaci, kao što su Gajići koji slave Aranđelovdan.
Voleo bih da znam da li postoji bilo kakvo podudaranje na markerima sa pripadnicima plemena Rovčana ili Moračana. Takva informacija bi nam puno značila, ukoliko je moguće to utvrditi, kako bismo možda mogli da potvrdimo tu priču i saznamo nešto više o poreklu.

Hvala još jednom.
Lazar

Као што сам написао, хаплотип је скоро па модалан, па је врло тешко рећи да ли има неких подударања на простору Мораче. О пореклу од Ровчана искрено први пут чујем. Из тог разлога једино неки  напреднији тест би био од користи.

[Кековац]

28. Николић, Ђурђевдан, преслава Ђурђиц, Рашевица, Параћин

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Хаплотип тестираног од модалног одступа на маркеру DYS549=12 који је најчешће 13 код ове хаплогрупе, што га уз исту славу и преславу, као и географску блискост, вероватно сврстава у групу од неколико до сада тестираних породица у коју спадају Вукомановић из Дулене код Крагујевца, Боћић из Доњих Вратара код Александровца и Коларевић из Почековине код Трстеника. Поред тога Николић има и карактеристичну вредност DYS570=18, која га издваја од осталих из поменутог скупа. Има потпуно поклапање на 23 маркера са двојицом тестираних из околине Шипова у Босанској Крајини, који такође славе Ђурђевдан, али је због географске удаљености и различитих миграторних подручја ова веза вероватно од мањег значаја у односу на поменуте блиске хаплотипова из оближњих места.

Тестирани је навео да је презиме његове породице раније било Трифуновић, међутим у мени познатој етнографској литератури се не помиње ни презиме Трифуновић, као ни презиме Николић у Рашевици, али зато има забележених бројних других породичних презимена са славом Ђурђевдан и преславом Ђурђицом у Рашевици. За све њих је Станоје Мијатовић навео да су пореклом са Косова (видети https://www.poreklo.rs/2014/11/22/poreklo-prezimena-selo-rasevica-paracin/). Блиских хаплотипова, али са другом славом, имамо међу неким необјављеним резултатима са Централног Косова, па се може рећи да предање може имати генетских основа, иако би било добро да се тестовима високе резолуције та могућност провери.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante, Nebula), како би се овај род у потпуности профилисао.

[zoranns]

28. Николић, Ђурђевдан, преслава Ђурђиц, Рашевица, Параћин

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Хаплотип тестираног од модалног одступа на маркеру DYS549=12 који је најчешће 13 код ове хаплогрупе, што га уз исту славу и преславу, као и географску блискост, вероватно сврстава у групу од неколико до сада тестираних породица у коју спадају Вукомановић из Дулене код Крагујевца, Боћић из Доњих Вратара код Александровца и Коларевић из Почековине код Трстеника. Поред тога Николић има и карактеристичну вредност DYS570=18, која га издваја од осталих из поменутог скупа. Има потпуно поклапање на 23 маркера са двојицом тестираних из околине Шипова у Босанској Крајини, који такође славе Ђурђевдан, али је због географске удаљености и различитих миграторних подручја ова веза вероватно од мањег значаја у односу на поменуте блиске хаплотипова из оближњих места.

Тестирани је навео да је презиме његове породице раније било Трифуновић, међутим у мени познатој етнографској литератури се не помиње ни презиме Трифуновић, као ни презиме Николић у Рашевици, али зато има забележених бројних других породичних презимена са славом Ђурђевдан и преславом Ђурђицом у Рашевици. За све њих је Станоје Мијатовић навео да су пореклом са Косова (видети https://www.poreklo.rs/2014/11/22/poreklo-prezimena-selo-rasevica-paracin/). Блиских хаплотипова, али са другом славом, имамо међу неким необјављеним резултатима са Централног Косова, па се може рећи да предање може имати генетских основа, иако би било добро да се тестовима високе резолуције та могућност провери.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante, Nebula), како би се овај род у потпуности профилисао.

Jesu li ta dvojica iz okoline Sipova sa kojima ima potpuno poklapanje Milicic i Djukic

[zoranns]

Na osnovu vrednosti ova dva markera rekao bih da jesu Milicic i Djukic.

[Uzi]

25. Кривокућа, Никољдан, Утиња, Карловац

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435

Има повишену вредност на маркеру DYS389ii=30. На 25 упоредива маркера има потпуно поклапање са Бијеловићем из Сасовића код Херцег Новог. Бијеловић слави Јовањдан па је упитно да ли постоји ближа веза низводније од FGC28435 гране.

Тестирани је у упитнику записао две верзије доласка Кривокућа на Кордун, а то је из Црне Горе у време Чарнојевића, и из централне Србије у 18. веку.

Утиња је насељавана у више етапа у периоду између 1685. и 1718. године. Већ 1699. године има 60 српских кућа. Најранији запис за Кривокуће којег сам успео да нађем у Утињи/Мањеровићу је из 1788. године. Кривокућа такође има у Лици, где су пописани 1712. године. Не знам коју славу славе Кривокуће у Лици, али у Б. Крајини има Кривокућа са славом Никољдан који би требало да су даљим пореклом су из Лике.

Савет за даље тестирање је дубински тест код Данте или Небуле.