Аутор Тема: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"  (Прочитано 31458 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #20 послато: Јул 11, 2017, 08:08:18 пре подне »
Имам меморе Мусићеве кћер Делфе Иванић.

Дон Иван Мусић, католички парох у селу Равно (Попово поље).

Нисам знао да је имао кћер. Не би било лоше Раде да то поставиш!

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #21 послато: Јул 11, 2017, 10:16:02 пре подне »
Дон Иван Мусић, католички парох у селу Равно (Попово поље).

Нисам знао да је имао кћер. Не би било лоше Раде да то поставиш!
Да, имао је кћер која је српство много задужила. Иван се током устанка заљубио у Цвијету Вукасовић из Стоца и по окончању устанка побјегао заједно са њом у Црну Гору. Тамо се родила мала Делфа. Из Црне Горе су затим отишли у Београд гдје је Иван радио као поштански службеник и судски тумач. Делфа је остала сироче са 7 година јер јој је туберколоза прво однијела мајку а затим и оца. Њу су усвојили и одгојили Михајло Богићевић и Катарина Костантиновић. Студирала је фармацију у Женеви а при повратку заједно са пријатељицом Надеждом Петровић основала је Коло српских сестара. Потом одлази на службу у Македонију гдје ради као учитељица и четнички агент. У Скопљу упознаје српског дипломату Ивана Ивановића те се удаје за њега. Као дио дипломатског особља често преноси оружје за четничку акцију јер се дипломатски пртљаг није провјеравао. У Првом балканском рату Делфа води болницу у Љешу гдје једва преживљава трбушни тифус. У Првом свјетском рату ради у Скопљу одакле се преко Албаније и Косова повлачи са српском војском водећи и пазећи на  читав буљук београдске дјеце из финих кућа. После рата ради у Колу српских сестара. Као његова предсједница не подлијеже притисцима и не жели да Коло ради под њемачком окупацијом у Другом свјетском рату а после рата пише оно чувено писмо гдје нуди своју главу умјесто Дражине. Умрла је 1972. Своје дјеце није имала, а њена покћерка Иванка удала се за Станислава Кракова.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #22 послато: Јул 11, 2017, 10:40:11 пре подне »
Да, имао је кћер која је српство много задужила. Иван се током устанка заљубио у Цвијету Вукасовић из Стоца и по окончању устанка побјегао заједно са њом у Црну Гору.

Свака част :)

Него шта ово код Цвијете Вукасовић значи Кудуз?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #23 послато: Јул 11, 2017, 10:42:24 пре подне »
Свака част :)

Него шта ово код Цвијете Вукасовић значи Кудуз?
Породични надимак. Ови Вукасовићи су поријеклом из неумског Градца, дуго су били једина католичка породица у Стоцу.

симо

  • Гост
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #24 послато: Јул 11, 2017, 10:49:39 пре подне »
Свака част :)

Него шта ово код Цвијете Вукасовић значи Кудуз?

Кудуз би требао бити надимак породице Вукасовић. То читам на хрватском сајту посвећеном Ивану Мусићу.

 http://www.don-ivanmusic.net/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Itemid=59

Занимљиво је како на том сајту описују одлазак Мусића у Црну Гору и Београд:

"Nakon završetka ratnih operacija Musić je vremenom počeo gubiti ugled. Tražili su od njega da se vrati svećeničkoj službi. U dvojbi što uraditi napravio je nepromišljen potez i otišao u Crnu Goru sa Cvijetom Vukasović-Kuduz iz Stoca. Iz Podgorice se ubrzo seli u Beograd, gdje je radio kao tumač i policijski komesar, te kao radnik u pošti. Tu je obolio i umro 1888. godine, mlad u dobi od četrdeset godina. Priređen mu je veličanstven pogreb na beogradskom groblju, koji je predvodio srpski mitropolit, s nekoliko vladika i više desetaka svećenika. U Beogradu je sve do 1972. živjela njegova kćerka Delfa, nakon koje se ugasila loza vojvode don Ivana Musića."

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #25 послато: Јул 11, 2017, 10:59:55 пре подне »
Интересантно је да су сјемеништарци Иван Мусић из Клобука и Бајо Божић из Бротња ухваћени приликом илегалног преласка у Србију. За њих је интервенисао бискуп Краљевић, који је Мусићу био ујак. У Устанку 1875. Мусић је командовао одредом а Божић био ађутант Миће Љубибратића.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #26 послато: Јул 11, 2017, 11:19:21 пре подне »
Интересантна је судбина осталих устаничких вођа и њихових потомака. Ријеч је наравно о "Калајевом режиму", који је покушао, или боће рећи, "покушавао" да придобије подршку свих национално-конфесиналних група за А-У политику у БиХ.

Дакле погледати, Томислава Краљачића и његову докторску дисертацију "Калајев режим у Босни и Херцеговини". На стр. 218. пише о постављању Богдана Зимоњића за гатачког кајмакана, па пензионисању.

Међутим, инетресентнији је дио који се односи на покретање прорежимског листа "Слога" и идеје да се за номиналног уредника именује, како се то каже "домаћи Србин", син Богдана Зимоњића Аћим Зимоњић. СТР.386 Ту се спомиње и један други устанички првак, Словенац Мирослав Хубмајер.

Нажалост пост имиџ ми опет не ради!

Користим прилику да похвалим Броја 1 на ревносном обавјештавању о новим насловима у дигиталној библиотеци :)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #27 послато: Јул 11, 2017, 11:36:47 пре подне »

Ван мреже Стевановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • I2_CTS10228
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #28 послато: Новембар 20, 2017, 08:08:24 поподне »
Чуо сам о Кики у Илији Стевановићу.Да ли ико зна која им је била слава.Ја сам Стевановић са Озрена код Маглаја и не знам поријекло одакле смо дошли.Знам седам кољена уназад али не знам поријекло.Ако неко зна ишта о овим Стевановићима нека ми одговори.Слава Св.Стефан или како се у мојој породици каже "Стјепањдан".


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #29 послато: Новембар 20, 2017, 08:26:27 поподне »
Чуо сам о Кики у Илији Стевановићу.Да ли ико зна која им је била слава.

Никољдан!

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 505
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #30 послато: Новембар 20, 2017, 09:34:11 поподне »
Стевановиће сматрају за најстарију породицу у Лукавцу (Невесиње). Код Дедијера пише да су у селу од прве половине 17 века. Мислим да су тестирани у оквиру херцеговачког пројекта.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 364
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #31 послато: Новембар 27, 2017, 01:11:17 пре подне »
Босанци предсједнику Мин. caвјета 29. IX. 1877. Господину Предсједнику Књажевског Црногорског Савјета на Цетиње

Господине Предсједниче !
По oпштoj жељи нашег српско-босанског народа састала се је данас овде на нашем слободном земљишту наша Народна Скупштина, и по општем савјетовању закључено би, да се образује једна привремена народна влада, која би имала за вријеме овога рата и док се наше народно босанско питање коначно не уреди, како унутрашње тако и све спољашње, наше народне интересе заступати и цијелу нашу народну ствар руководити.
Ми подписани као представници и пуномоћници нашега босанскога народа као пуномоћници и четовође свију наши босански чета, по жељи народа нашег изабрасмо једногласно на овој нашој Народној скупштини и свечаним актом потврдисмо и прогласисмо слиједеће чланове за нашу народну привремену владу и то:

Г.г. предсједник Јово Е Скобла, секретар Јово С Билбија, војвода Голуб Бабић, Вид Милановић, Перо Крецо, поп Василије Ковачевић, поп Јово Пећанац, Божо Љубојевић, Дамјан Ђурица, Нико Буро, Илија Шевић, Илија Трикић, Мато Јурета, Ђоко Деспотовић, Тривун Бундало, Илија Тркуља.

Објављујући то Вама, молимо Вас Господине Предсједниче, да овај наш чин представите вашој високој књажевској влади и да узмете ово на знање. Уједно молимо Вас да изволите Његову Свјетлост Књаза и Господара Вашег замолити у име наше, да не одрече своју благонаклоност нашој народној привременој влади, као и сваку могућу помоћ, која би користовала нашему ослобођењу и уједињењу српском.
Со тим примите господине предсједниче увјерење нашега особитог поштовања.

У Босанском Логору
у Шишковцу
на Михољдан 29. Септембра 1877.
Предсједник
Симо Чавка

Српска босанска народна скупштина:

Илија Билбија, Јован Скакић, Перо Балбић, Васо Сукњајић, Мијајло Берић, Митар Тарлаћ, Стеван Деспот, Илија Прале, Стојан Роквић, Сава Протић, Јово Кизић, Лазо Тарлаћ, Васо Лазендић, Дане Поповић, Симо Билбија, Ђуро Ћосић, Тривун Димитрић, Нико Анић, Стеван Лекић, Митар Лекић, Јован Гајић, Симо Шеворадић, Јован Црнчевић, Вид Радић, Спасоје Лапетић, Симо Радић, Јован Радујко, Миле Радујко, Васиљ Марић, Илија Симонић, Стеван Радић, Марко Вукобрат, Илија Радић, Васиљ Боабић, Станко Чакормић, Божо Гавић, Пеко Бобић, Перо Ковачевић, Петар Зељковић, Лука Поповић, Давид Ђилас, Миле Ковачевић, Миле Ђилас, Вучен Миљуш, Пилип Пешевић, Дако Сијерић, Вучен Јокић, Стеван Протић, Вучен Рађеновић, Симо Мево, Тривун Баук, Обрад Боић, Вид Вукобрат, Јован Шобат, Зекан Шобић, Паво Грубор, Петар Грубор, Перо Сердић, Cтојан Вашелић, Гавран Тадић, Мијо Трнинић, Мијо Лукач, Joвaн Трикић, Миле Трикић, Миле Ракита, Бojaн Шево, Тодор Новаковић, Jaков Латиновић, Joвицa Кецман, Симо Ђушић, Ђуко Крагуљ, Васо Кекез, Вучен Карановић, Марко Ступар, Марко Jaвopaц, Марко Качавенда, Тривун Латиновић, Гавро Штрбац, Стеван Ђаковић, Тома Савановић, Симо Томић, Перо Вучковић, Зеле Милинковић, Тоде Тркуља, Сава Качар, Илија Лончар, Ђука Латиновић, Лале Глемић, Јово Деспопић, Божо Ћулибуш, Тома Коњикушић, Бошко Росић, Мијо Ракић, Мијо Росић, поп Илија Билбија, протојереј Василије Новаковић, Коста Протић, Јосип Ракић, Стојан Тривуновић, Перо Жујић, Станко Маркановић, Тоде Гламочанин, Тривун Илинчић, Тома Вуцеља, Паво Вукановић, Глиша Видулиновић, Ђука Пећанац, Стеван Билбија, Јово Тркуља, Голуб и Мијат Радуловић, Тодор Рељић, Гале Бурсаћ, Стојан Марковић, Лако Видовић, Стево Рајковић, Лазо Краљ, Станко Боабић, Голуб Родић, Ђука Ковачевић, Остоја Срећо, Дане Грбић, Дамјан Вуковић, Станко Гашић, Јово Гољац, Васо Барошевић, Иван Буљ, Стево Зорић, Иван Капулић, Марко Буцало.

Видјети у Записи , Том 8, 1935. г., Гласнику Цетињског историјског друштва, 371-373, поглавље Историјска грађа.

симо

  • Гост
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #32 послато: Децембар 01, 2017, 09:13:08 пре подне »
Било би добро кад би се и књига Милорада Екмечића Устанак у Босни: 1875-1878 , нашла у Дигиталној библиотеци.

На мрежи Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #33 послато: Децембар 01, 2017, 09:51:53 пре подне »
Било би добро кад би се и књига Милорада Екмечића Устанак у Босни: 1875-1878 , нашла у Дигиталној библиотеци.
Потрудићемо се да је убацимо ускоро!

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #34 послато: Март 26, 2018, 01:48:11 пре подне »
Дон Иван Мусић је био командант Љубињско поповског и Рашњанског батаљона. Мислим да би добро било убацити у литературу поријекла Командни састав Херцеговачких устаника.
У књизи Николе Буцоњића: "Повијест устанка у Херцеговини и бој код Стоца" видимо колико је опао утицај Ивана Мусића на крају устанка. Током 1878, када аустроугарска војска улази у Столац долази до сукоба са локалним столачким мусиманима које су подстицали локалне аге и бегови, прије свега Ризванбеговићи. Тада се Мусић хтио наметнути као војвода Доње Херцеговине и тражио је такав статус од Аустријанаца. Међутим барон Јовановић који је водио операцију заузимања Стоца није га уважавао никако и сам је завршио операцију без његове помоћи. Кад је видио да неће добити од Аустријанаца што је сматрао да заслужује, Мусић бјежи у Црну Гору, а потом у Србију.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #35 послато: Март 26, 2018, 03:18:53 поподне »
Дон Иван Мусић је био командант Љубињско поповског и Рашњанског батаљона. Мислим да би добро било убацити у литературу поријекла Командни састав Херцеговачких устаника.
У књизи Николе Буцоњића: "Повијест устанка у Херцеговини и бој код Стоца" видимо колико је опао утицај Ивана Мусића на крају устанка. Током 1878, када аустроугарска војска улази у Столац долази до сукоба са локалним столачким мусиманима које су подстицали локалне аге и бегови, прије свега Ризванбеговићи. Тада се Мусић хтио наметнути као војвода Доње Херцеговине и тражио је такав статус од Аустријанаца. Међутим барон Јовановић који је водио операцију заузимања Стоца није га уважавао никако и сам је завршио операцију без његове помоћи. Кад је видио да неће добити од Аустријанаца што је сматрао да заслужује, Мусић бјежи у Црну Гору, а потом у Србију.
Његова ћерка Делфа у својим мемоарима биљежи да је прешао на православље и узео за славу Светог Петра, као спомен на дан када је у манастиру Завали скинуо хабит и опасао оружје. Иначе ћерка Делфа је са Надеждом Петровић и Браниславом Нушићем основала Коло Српских Сестара, прешла са војском Албанију. После Другог свјетског рата нудила је Президијуму ФНРЈ своју главу мјесто Дражине. Иначе после смрти Дон Ивана и његове супруге Цвијете. рођене Вукасовић, Делфу су усвојили предсједник општине београдске Михајло Богићевић и Катарина Константиновић.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FT213937
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #36 послато: Март 26, 2018, 05:11:50 поподне »
Незнам да ли је већ неко постављао књиху Артура Еванса о путовању кроз Босни, Херцеговину, Црну Гору, Албанију, Далмацију, Хрватску, и Славонију за време устанка.

https://archive.org/stream/illyrianletters00evangoog#page/n5/mode/2up

симо

  • Гост
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #37 послато: Октобар 01, 2018, 02:46:53 поподне »
У Босанској Вили из 1906. године објављена је и краћа читуља за војводу Триву Јерковића Амелицу:




Занимљиво је како су у Босанској Вили (часопис издаван у Аустроугарској) знали и кроз читуље да провуку елементе националног програма уједињења са Србијом. Кад пишу: "...није доживио да види остварене своје жеље и наде" сасвим је јасно на које се жеље и наде мисли.

Босанска Вила је 1912. године штампала и пјесму слијепог гуслара Стевана Мајсторовића из Ведрог Поља код Бихаћа "Бој у Љесковом кланцу" у којој се спомињу борбе српских устаника у Босанској Крајини из 1875. године, између осталих и Триве Амелице:

"Удариће Амелица Триво
Амелица удриће од Унца,
да виш' Турци не виђају сунца."

"Ал' прилети Амелица Триво,
па се 'вати везене шешане
устријели Буљубашу Шару
међу очи гдје обрве веже,
паде Шаре у траву на главу."

Сликовито, нема шта.  :)

У овој пјесми се поред Амелице (I2-PH908) помињу сљедећи јунаци: Голуб Бабић с Грмеча (N2-P189), Маринковић Стево са Кордуна (R1a-Z280), поп Каран (I1-P109), Вајан Ковачевић, Марко Веселица.

Од Турака у пјесми учествују: паша бихаћки, Ахметага Поздерац, Буљубаша Шаре и хоџа из Орашца.

Као цивилна жртва помиње се трговац Перо Томикић из Приједора.
« Последња измена: Октобар 01, 2018, 02:50:39 поподне симо »

На мрежи Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #38 послато: Октобар 01, 2018, 03:17:06 поподне »
Проглас поглавара и војвода васколиких босанских устаника уједињења Босне са Србијом, 20. 06. 1876.

Проглас народа Босанског

Кад смо разумели за берлински састанак трију сила савезница а знајући да се искупише судбе наше ради, ми представници усталога народа за ослобођење погажене и потлачене Босне, опуномоћисмо нашега пријатеља господина Божидаревића Веселицког, те је подне нашу изјаву канцеларима трију царева, у којој изложисмо умерене захтеве наше, да би за време престала крв и био крај узајамном тлачењу и пустошењу; ми тражисмо примирје не што клонусмо борећи се и од турског мача страхујући; тражисмо га цигло из очајања, гледајући обескућени народ и његове патње над патњама. Закуцасмо на вратима, да нам се подаре четири олакшице из моћнијих руку владалаца, који у својим областима бране и животињу бити и требити оваквим мукама и страхотама, као што их ми од векова подносимо; тражисмо, да се што пре ставе између нас и дивљих Турака, еда би народ што скорије главу подигао и сигуран животом и имањем заорао плугом у несрећну земљу, да исхрани измождену чељад и да га зима опет не затече гола на гариштима и по збеговима; тражисмо примирја, јер се надасмо да ће усталачко заузимање много моћних царева приклонити султана и владу његову, да нам тешки живот олакша, и да ће та тако силна и велика царства моћи пожурити порту, да те своје обавезе и испуни.

Али се ето преварисмо у мислима у надама нашим. Докле силе наваљиваху, да краја буде нашим невољама, а опет порта да се обезбеди ова црна, нама до Бога пропиштала земља, дотле сами Турци показаше целом свету и јасно и грозно са чега се диже Херцеговина, Босна и Бугарска. Каква ужасна и грозна дела починише они сад, не бојећи се Бога, ни суда светскога, не стидећи се сила посредница и не марећи што у областима царства горе устанци са њихових и онако већ превршених злочинства.

Извршише зверску сечу над невином нашом браћом у Приједору, посекоше безмоћне старце, жене и децу нашу, који се од силе разузданичке скрише у лузима и по гудурама.

Учинише другуги покољ витлејемски, на земљи европској, исекоше пуну школу невине мушке и женске дечице у Клисури.

Искасапише посланике немачког и француског сред многољуднога и заштићенога Солуна, на очиглед и војске и власти, са знањем и наредбом самога валије.

Та дигоше руку и ван самога Султана и на онај га свет отправише, и то учинише учене хоџе, софте, муфтије, исповедници онога корана, на ком су силу своју засновали, и по којем и нама хришћанима суде и правду деле.

И после оваквих ужасних и зверских призора, можемо ли опет ићи у куће самовољним, развратним и безаконим Турцима, која би хришћанска и образована држава хтела и смела остављати нас под дивљом и необузданом владом валија и других покварених чиновника турских, које Стамбол купи по далеком Анадолу и овамо их шаље, да нас злостављају сваком глобом и потвором, који не задрхташе дижући руке на Султана и везире његове, како ли ће они моћи бити поуздано јемство за рајине олакшице, које потражисмо за мир и поредак у далекој забаченој Босни.

Узалудних нада и обмана беше изобила. Ми захваљујемо племенитом заузимању великих царева за нашу горку судбину.
Али пред оваквим поквареним фанатицима не положисмо оружја, док је међу нама једне пушке, једне сабље, једне главе на раменима. Не може нам се пребацити да нисмо молили и чекали, да смо пренаглили; ми викасмо и ваписмо толико пута из нашега сужањства, и свет беше глух; ми устајасмо да бранимо главе наше нејачи, а крштени душегупци и пријатељи турски називаху нас бунтовницима; ми молисмо моћне цареве, те се заузеше за ојађени живот наш, али и њихов моћан глас оста непослушан, ма да све беше притврђено самим Султаном и високом портом његовом; ми молисмо помоћ брзу, одсудну, а нас ето сред сече и пламена теше мирољубљем и олакшицама из руке мучилачке, тражисмо милосрђа правде ради и човечанства, а ево нам је још и дан данас једини наш савезник Господ Бог.

У име тога нашег великог савезника Вога, ми васколике вође устаничких чета босанских, данас једини законити представници српске земље Босне, после толиког чекања и без наде на икакву помоћ решавамо: да од данас за навек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима делити судбину, па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамникудржаве старих наших краљева и царева и проглашавамо нашим наследним господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV.

Живео нам наш народ Српски!
Живео господар наш књаз Милан М. Обреновић IV!
Живела наша државна влада у нашој престоници Београду!

У Босни 20. јуна 1876.


Да ли постоји фотографија овог документа или да ли је скениран и доступан јавно?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #39 послато: Октобар 01, 2018, 07:50:29 поподне »
Да ли постоји фотографија овог документа или да ли је скениран и доступан јавно?

Колико се сећам, то је исечак из књиге Милорада Екмечића: "Устанак у Босни 1875-1878"

https://www.scribd.com/document/373545974/Milorad-Ekme%C4%8Di%C4%87-Ustanak-u-Bosni-1875-1878