Аутор Тема: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"  (Прочитано 31441 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« послато: Децембар 18, 2014, 09:06:32 поподне »
Невесињска пушка је назив за устанак који је у јуну 1875. године избио у Херцеговини као одговор на неподношљив турски режим и са ослободилачким тежњама. Велику помоћ устаницима пружикла је Црна Гора. Они су извојевали неколико победа, највећу 10-11. Новембра 1875, тако да је покрет захватио целу Босну и Херцеговину, особито Босанску Крајину. Овај устанак био је почетак источне кризе која је трајала до Берлинског конгреса 1876, на коме је , поред осталог, дат мандат Аустро-Угараској да окупира Босну и Херцеговину.

"Херцеговци у заседи" - приказ из часописа "Српска зора" поводом Невесињске пушке


Знамените личности устанка:

Мићо Љубибратић, пореклом из Љубова крај Требиња


Богдан Зимоњић, пореклом из Гарева код Гацка


Петар Поповић "Пеција", пореклом из Крупе на Уни


Голуб Бабић, пореклом из Трубара - Дрвар


Пеко Павловић, пореклом са Чева




Краљ Петар I Карађорђевић је за време устанка у Босни и Херцеговини 1875-1876. четовао против Турака у Босанској Крајини, под именом Петар Мркоњић (некадашњи славни хајдучки вођа)


Оружје из времена устанка


Одело црногорске војске, 1875. године


Народна ношња из Херцеговине (лево) и Босне у време устанка


Народни гуслари Коста Плакаловић и Велимир Шкобо - Невесињска пушка
<a href="https://www.youtube.com/v/HlB3e73Y5g8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/HlB3e73Y5g8</a>

Невесињска пушка - домаћи филм из 1963. године
<a href="https://www.youtube.com/v/1zqezXg2WbM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/1zqezXg2WbM</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #1 послато: Децембар 20, 2014, 08:47:21 пре подне »
Проглас поглавара и војвода васколиких босанских устаника уједињења Босне са Србијом, 20. 06. 1876.

Проглас народа Босанског

Кад смо разумели за берлински састанак трију сила савезница а знајући да се искупише судбе наше ради, ми представници усталога народа за ослобођење погажене и потлачене Босне, опуномоћисмо нашега пријатеља господина Божидаревића Веселицког, те је подне нашу изјаву канцеларима трију царева, у којој изложисмо умерене захтеве наше, да би за време престала крв и био крај узајамном тлачењу и пустошењу; ми тражисмо примирје не што клонусмо борећи се и од турског мача страхујући; тражисмо га цигло из очајања, гледајући обескућени народ и његове патње над патњама. Закуцасмо на вратима, да нам се подаре четири олакшице из моћнијих руку владалаца, који у својим областима бране и животињу бити и требити оваквим мукама и страхотама, као што их ми од векова подносимо; тражисмо, да се што пре ставе између нас и дивљих Турака, еда би народ што скорије главу подигао и сигуран животом и имањем заорао плугом у несрећну земљу, да исхрани измождену чељад и да га зима опет не затече гола на гариштима и по збеговима; тражисмо примирја, јер се надасмо да ће усталачко заузимање много моћних царева приклонити султана и владу његову, да нам тешки живот олакша, и да ће та тако силна и велика царства моћи пожурити порту, да те своје обавезе и испуни.

Али се ето преварисмо у мислима у надама нашим. Докле силе наваљиваху, да краја буде нашим невољама, а опет порта да се обезбеди ова црна, нама до Бога пропиштала земља, дотле сами Турци показаше целом свету и јасно и грозно са чега се диже Херцеговина, Босна и Бугарска. Каква ужасна и грозна дела починише они сад, не бојећи се Бога, ни суда светскога, не стидећи се сила посредница и не марећи што у областима царства горе устанци са њихових и онако већ превршених злочинства.

Извршише зверску сечу над невином нашом браћом у Приједору, посекоше безмоћне старце, жене и децу нашу, који се од силе разузданичке скрише у лузима и по гудурама.

Учинише другуги покољ витлејемски, на земљи европској, исекоше пуну школу невине мушке и женске дечице у Клисури.

Искасапише посланике немачког и француског сред многољуднога и заштићенога Солуна, на очиглед и војске и власти, са знањем и наредбом самога валије.

Та дигоше руку и ван самога Султана и на онај га свет отправише, и то учинише учене хоџе, софте, муфтије, исповедници онога корана, на ком су силу своју засновали, и по којем и нама хришћанима суде и правду деле.

И после оваквих ужасних и зверских призора, можемо ли опет ићи у куће самовољним, развратним и безаконим Турцима, која би хришћанска и образована држава хтела и смела остављати нас под дивљом и необузданом владом валија и других покварених чиновника турских, које Стамбол купи по далеком Анадолу и овамо их шаље, да нас злостављају сваком глобом и потвором, који не задрхташе дижући руке на Султана и везире његове, како ли ће они моћи бити поуздано јемство за рајине олакшице, које потражисмо за мир и поредак у далекој забаченој Босни.

Узалудних нада и обмана беше изобила. Ми захваљујемо племенитом заузимању великих царева за нашу горку судбину.
Али пред оваквим поквареним фанатицима не положисмо оружја, док је међу нама једне пушке, једне сабље, једне главе на раменима. Не може нам се пребацити да нисмо молили и чекали, да смо пренаглили; ми викасмо и ваписмо толико пута из нашега сужањства, и свет беше глух; ми устајасмо да бранимо главе наше нејачи, а крштени душегупци и пријатељи турски називаху нас бунтовницима; ми молисмо моћне цареве, те се заузеше за ојађени живот наш, али и њихов моћан глас оста непослушан, ма да све беше притврђено самим Султаном и високом портом његовом; ми молисмо помоћ брзу, одсудну, а нас ето сред сече и пламена теше мирољубљем и олакшицама из руке мучилачке, тражисмо милосрђа правде ради и човечанства, а ево нам је још и дан данас једини наш савезник Господ Бог.

У име тога нашег великог савезника Вога, ми васколике вође устаничких чета босанских, данас једини законити представници српске земље Босне, после толиког чекања и без наде на икакву помоћ решавамо: да од данас за навек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима делити судбину, па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамникудржаве старих наших краљева и царева и проглашавамо нашим наследним господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV.

Живео нам наш народ Српски!
Живео господар наш књаз Милан М. Обреновић IV!
Живела наша државна влада у нашој престоници Београду!

У Босни 20. јуна 1876.

Војводе и поглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Бабић, поп Ђоко Каран, поп Илија Билбија, Симо Чавка, Шпиро Скакић, Стојан Митровић, Триво Амелица, Мића Тркуља, Павао Бабић, Лука Поповић, Перо Ковачевић, Петар Зелковић, Стојан Вашелић, Васиљ Марић, Јово Вукобрад, Марко Баић, поп Давид Грубор, Вид Милановић, Ђоко Деспотовић, Вучен Миљуш, Јован Кнежевић, Вид Ђурић, поп Јован Пећанац, Петар Ерцег, Никола Ђаковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија Шевић, Никола Медић, Никола Ћулибрк, Сава Ђуричић, Јово Шарац, Јово Мркић, Перо Дошановић, Лука Умићевић, Стеван Бањац, Марко Богдановић, Остоја Вејиновић, Ристо Дукић, Шпиро Вулин, Никола Штрбац, Јово Каран, Веиновић, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, Тривун Бундало, Јово Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан Вујатовић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, Миладин Станић, Сава Адамовић, поп Стеван Поповић, Марко Ђенадија, Давид Ступар, Пане Николић, Остоја Ољача, Перо Бабић, Лука Брдар, Раде Поповић, Марко Бајалица, Деспот Деспотовић, Нине Карлица, Миле Брлић, Димитрије Пљакић, поп Трифун Станишљевић, Пане Видовић, Јово Митраковић, Ђорђе Јовановић, Ристо Јејић, Гавро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Шмитран.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #2 послато: Децембар 20, 2014, 08:09:36 поподне »

Војводе и поглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Бабић, поп Ђоко Каран, поп Илија Билбија, Симо Чавка, Шпиро Скакић, Стојан Митровић, Триво Амелица, Мића Тркуља, Павао Бабић, Лука Поповић, Перо Ковачевић, Петар Зелковић, Стојан Вашелић, Васиљ Марић, Јово Вукобрад, Марко Баић, поп Давид Грубор, Вид Милановић, Ђоко Деспотовић, Вучен Миљуш, Јован Кнежевић, Вид Ђурић, поп Јован Пећанац, Петар Ерцег, Никола Ђаковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија Шевић, Никола Медић, Никола Ћулибрк, Сава Ђуричић, Јово Шарац, Јово Мркић, Перо Дошановић, Лука Умићевић, Стеван Бањац, Марко Богдановић, Остоја Вејиновић, Ристо Дукић, Шпиро Вулин, Никола Штрбац, Јово Каран, Веиновић, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, Тривун Бундало, Јово Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан Вујатовић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, Миладин Станић, Сава Адамовић, поп Стеван Поповић, Марко Ђенадија, Давид Ступар, Пане Николић, Остоја Ољача, Перо Бабић, Лука Брдар, Раде Поповић, Марко Бајалица, Деспот Деспотовић, Нине Карлица, Миле Брлић, Димитрије Пљакић, поп Трифун Станишљевић, Пане Видовић, Јово Митраковић, Ђорђе Јовановић, Ристо Јејић, Гавро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Шмитран.

И Јерковићи из Подгрмеча су имали свог представника међу потписницима- војводу Триву Јерковића Амелицу. Данас једна улица у Бањалуци носи његово име. Остало је забиљежено да није након окупације хтио узимати аустријску пензију, да је био русофил и у контакту са руским историчарем Мајковим. Нажалост, нисам успио пронаћи нешто детаљније. Сахрањен је на гробљу у Војевцу, у Подгрмечу. Ово је слика његовог гроба коју сам нашао негдје на интернету:



Иначе студија која набоље приказује овај устанак је рад Милорад Екмечића "Устанак у Босни 1875-1878". Екмечић је веома добро приказао социјалне узроке устанка и како се ти социјални узроци, геополитичким утицајима (веома сличним онима са почетка 90-тих) уздижу на национални ниво.

Пропаст устанка из 1875. веома је слична крајишкој катастрофи из 1995. Национални циљеви нису остварени. Крајишки народ је искориштен као монета за поткусуривање и од стране Србије и од стране Русије.

Иначе, у почетку устанка, Обреновићи нису уопште били толико омиљени међу устаницима, како би се могло закључити из горе потписаног писма, већ се ослобођење наивно очекивало од стране кнеза Николе и Црне Горе.

У устанку, на тако малом простору, оперисале су готово све опције српске политике, био је ту и Петар Карађорђевић, пуковник Деспотовић као представник Обреновића, Узелац као представник аустријских Срба, социјалисти Васе Пелагића.

Али мимо ових игара била је то заправо борба за опстанак. Злочине Турака над цивилним становништвом можда је најбоље описао Артур Еванс у својим путописима из тог времена, који је добар дио времена провео у логору у Црним Потоцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #3 послато: Децембар 20, 2014, 08:14:01 поподне »
Устаничка територија 1875-1876




Василије Вајан Ковачевић (1844-1896), православни свештеник и један од најважнијих вођа Српског устанка у Босни и Херцеговини (1875-1878)



Вајан Ковачевић је пореклом од племена Богуновића.


Перо Крецо (1846 — 1907) је био војвода, односно један од вођа босанско-херцеговачког устанка против отоманске власти 1875 — 1878. и посланик прве скупштине аустроугарске провинције Босне и Херцеговине. Рођен је у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду) и по занимању је био трговац. Написао је аутобиографију под насловом „Животопис. Својеручно Перо Крецо, војвода“ у којој описује и догађања за време устанка у Босанској Крајини. Умро је у Босанском Петровцу 8. маја 1907. године. Једна од улица у Бањој Луци носи његово име.





Треба напоменути да је католичко становништво Босне од почетка до краја устанка остало дубоко подељено. Један од разлога, према руским изворима, је и бојазан да би 140 000 католика изгубило слободу коју им даје ислам, ако би се у побуни придружили православнима. Иако је већина босанско-херцеговачких католика држала турску страну (Билбија), било је и оних, попут дон Ивана Мусића, који су се од првог дана активно укључили у устанички покрет у Херцеговини. Патриотско и "просрпско" деловање ливањских фратара било је пресудно у опредељењу католика тог краја да се придруже Србима. Током јула 1876. мали католички покрет око Ливна (Пролошко–ливањска чета) под вођством фра Боне Дрежњака, повезаће се у јединствену целину са српским покретом.

Босански католици у току устанка
« Последња измена: Децембар 20, 2014, 08:35:06 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #4 послато: Децембар 20, 2014, 08:25:06 поподне »
И Јерковићи из Подгрмеча су имали свог представника међу потписницима- војводу Триву Јерковића Амелицу. Данас једна улица у Бањалуци носи његово име. Остало је забиљежено да није након окупације хтио узимати аустријску пензију, да је био русофил и у контакту са руским историчарем Мајковим. Нажалост, нисам успио пронаћи нешто детаљније. Сахрањен је на гробљу у Војевцу, у Подгрмечу. Ово је слика његовог гроба коју сам нашао негдје на интернету:



Иначе студија која набоље приказује овај устанак је рад Милорад Екмечића "Устанак у Босни 1875-1878". Екмечић је веома добро приказао социјалне узроке устанка и како се ти социјални узроци, геополитичким утицајима (веома сличним онима са почетка 90-тих) уздижу на национални ниво.

Пропаст устанка из 1875. веома је слична крајишкој катастрофи из 1995. Национални циљеви нису остварени. Крајишки народ је искориштен као монета за поткусуривање и од стране Србије и од стране Русије.

Иначе, у почетку устанка, Обреновићи нису уопште били толико омиљени међу устаницима, како би се могло закључити из горе потписаног писма, већ се ослобођење наивно очекивало од стране кнеза Николе и Црне Горе.

У устанку, на тако малом простору, оперисале су готово све опције српске политике, био је ту и Петар Карађорђевић, пуковник Деспотовић као представник Обреновића, Узелац као представник аустријских Срба, социјалисти Васе Пелагића.

Али мимо ових игара била је то заправо борба за опстанак. Злочине Турака над цивилним становништвом можда је најбоље описао Артур Еванс у својим путописима из тог времена, који је добар дио времена провео у логору у Црним Потоцима.

Углавном сам се ослањао на Екмечића.

Читао сам о Триву Амелици - Јерковићу код Карановића. Слава му!

Мој чукундеда је такође учествовао у устанку. Био је рањен у ногу. "Захваљујући" овоме добио је надимак који га је пратио до краја живота - "Ћопо" (Новаковић).

Иначе, слажем се са твојом опсервацијом устанака и са тим како из ове перспективе делују узроци и последице овог догађаја.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9514
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #5 послато: Јануар 13, 2016, 08:33:11 поподне »
Доста дуго тражих ову карту, и јуче је случајно нађем, а на њој је приказана територија устанака у Босни и Херцеговини, који су подизани током друге половине XIX века.



Занимљиво је да нема устанака у Подрињу? Кад се погледају етничке карте из тог времена, рађене на основу пописа које је спровела Аустро-Угарска, присутност Срба на том простору нија мања него и на другим просторима који су били под устанцима. Нарочито је нелогично кад се ти крајеви наслањају на Србију, која прижељкује један такав општи устанак, који би јој пружио прилику да се ангажује у Босни и Босну припоји себи. Какво је објашњење историчара?
« Последња измена: Јануар 13, 2016, 10:55:36 поподне млађо »



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #6 послато: Јануар 13, 2016, 08:43:38 поподне »
Доста дуго тражих ову карту, и јуче је случајно нађем, а на њој је приказана територија устанака у Босни и Херцеговини, који су подизани током друге половине XIX века.



Занимљиво је да нема устанака у Подрињу? Кад се погледају етничке карте из тог времена, рађене на основу пописа које је спровела Аустро-Угарска, присутност Срба на том простору нија мања него и на другим просторима који су били под устанцима. Нарочито је нелогично кад се ти крајеви наслањају на Србију, која прижељкује један такав општи устанак, који би јој пружио прилику да се ангажује у Босни и Босну припоји себи. Какво је објашњење историчара?

Сјајна мапа, Амикусе!

Малтене се може нацртати граница Републике Српске по овим територијама

На овој мапи се устаничка територија протеже нешто даље на исток

Војноисторијски институт, Београд
« Последња измена: Јануар 13, 2016, 10:56:06 поподне млађо »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10175
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #7 послато: Јануар 13, 2016, 08:51:00 поподне »
Баш то хтедох рећи: мапа устаничког подручја се углавном поклапа са облашћу данашње Републике Српске.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10175
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #8 послато: Јануар 13, 2016, 08:54:59 поподне »
Област уз Дрину је специфична. Након 1830-их, кад је муслиманско станоништво напустило аутономну Милошеву Србију, велики број њих турске власти су плански населиле по селима на левој обали Дрине, као зид према Србији. Ово становништво је нарочито било непријатељски настројено према Србији и Србима. Последице тога су се протегле и до 1990-их...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9514
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #9 послато: Јануар 13, 2016, 08:57:22 поподне »
Приказан је тај источни део и овде, али ограничен овом двоструком линијом, слажем се да није баш уочљив. На интернету се може наћи још једна руска карта устанка, граница истоветних, али мало другачије и можда боље шрафирана.



На њој се види боље и простор који је захватила Посавско-требавска буна из 1858. године. Ова твоја карта објављена је у књизи Россия и восстание в Боснии и Герцеговине, јуче нађох један лошије дигитализован примерак, а сад док га тражиш нађох овај сасвим солидан. :)
« Последња измена: Јануар 13, 2016, 10:56:34 поподне млађо »



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10175
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #10 послато: Јануар 13, 2016, 09:28:46 поподне »
Што се тиче те источне босанске границе, уз Дрину, ево исечка из једног мог текста о Тари (најлепшој планини Србије) од пре неких 10-12 године, а тиче се насељавања муслимана у тој области:

Шумовитом југозападном страном Таре протеже се граница Србије и Босне. Неприродна граница, наметнута Србији у 19. веку, на жалост православног живља који је остао у босанској граници, иако у суседном атару на десној страни Дрине. Ово је, свакако, учињено због стратешки важне вароши Вишеград, где се стичу путеви са више страна, а који је турска власт у Босни по сваку цену хтела задржати и око њега оставити још један заштитни појас. Након што је граница утврђена, босански главари су почели кампању насељавања муслиманског живља из унутрашњости Босне дуж целе границе са Србијом, где су пре тога била искључиво српска села. Тако су појачали онај број потурчењака који су предигли из Србије 1830. године, и створен је један исламски бедем, да одвоји босанске Србе од слободне Србије.

Било је муслимана и са ове стране Дрине, до доношења два хатишерифа турског цара Мехмеда II, 1830. и 1833. године. Тада је и тарски крај припао Милошевој Србији, а Србијанци су одмах ударили темеље караулама на Јагоштици, Мокрој Гори, Шаргану... Цар је издао и наређење муслиманском становништву Србије да се исели за Босну. Другим хатишерифом је било предвиђено и да ће Милошева Србија исељеницима платити правичну накнаду за изгубљене поседе. Ни једно ни друго није ишло лако. Било је доста опирања царском наређењу. Није лако никоме оставити огњиште, родно место. Ипак, оно је спроведено, а међу овим муслиманима остала је жестока мржња према Србији. Између осталог и зато што су накнаде за остављене куће и земљу биле безначајно ниске. Незванична историја каже да је тако испало јер је књаз Милош поткупио турске представнике у заједничкој комисији која је накнаде утврђивала. Тако су Срби бар мало наплатили Турцима вишевековно пљачкање. Отераним са своје земље, па још и изиграним са обештећењем, исељеним муслиманима преостало је само да мрзе оне што су им то учинили. Та мржња се показала и век и по касније, у босанском грађанском рату 1992-1995. И данас се на другој страни реке могу видети напуштена села урушених и нагорелих кућа, без кровова, врата и прозора, и без њихових житеља. Виде се и ватром опаљени минарети. Европа данас прогања Србе због геноцида над босанским муслиманима. Између осталог и због рушења муслиманских богомоља. Има много сведока и у овој причи, да је са истих тих, касније освојених и запаљених минарета пуцано и на босанске Србе, али и на ову србијанску страну Дрине. Додуше, пуцало се и са ове стране преко, али не у жељи да се неко убије због мржње, већ да се одговори на напад.

Топоними на оној левој страни Дрине говоре чија је то земља: Рађеновићи, Радачевићи, Ковачићи, Ритошићи, Ђурђевац, Милићевићи, ...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9514
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #11 послато: Јануар 13, 2016, 09:39:34 поподне »
Област уз Дрину је специфична. Након 1830-их, кад је муслиманско станоништво напустило аутономну Милошеву Србију, велики број њих турске власти су плански населиле по селима на левој обали Дрине, као зид према Србији. Ово становништво је нарочито било непријатељски настројено према Србији и Србима. Последице тога су се протегле и до 1990-их...

Тако је нешто и мени било на уму, али опет, у последње време како читам о том насељавању муслимана, искрено не видим неки велики број тих досељеника на простор Босне. Мада питање је и шта је велико у том тренутку, али свеједно, не верујем да је у том периоду насељено у Босну више од 10.000 муслимана. А сви ти муслимани су насељени добрим делом и дуж Саве, према Аустроугарској, а једним делом су свакако населили и нахије поредане уз Дрину.

Највероватније је ипак разлог тај што је Подриње било етнички мешовито подручје и да се из једног таквог окружења није могла развити нека конкретнија борба. То се види и на карти Карла Сакса из 1877. године, на којој је приказана етничка структура и тог дела Босне, а што јасно оцртава претходно поменуту различитост етникума на том простору.


« Последња измена: Јануар 13, 2016, 10:54:29 поподне млађо »



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #12 послато: Јануар 13, 2016, 09:45:41 поподне »
Тако је нешто и мени било на уму, али опет, у последње време како читам о том насељавању муслимана, искрено не видим неки велики број тих досељеника на простор Босне. Мада питање је и шта је велико у том тренутку, али свеједно, не верујем да је у том периоду насељено у Босну више од 10.000 муслимана. А сви ти муслимани су насељени добрим делом и дуж Саве, према Аустроугарској, а једним делом су свакако населили и нахије поредане уз Дрину.

То је вероватно исправније. Иако је један део муслимана пристигао из Србије, већи део је пореклом из суседних крајева и Херцеговине. Таквог је порекла нпр. становништво Сребренице и Жепе.

Највероватније је ипак разлог тај што је Подриње било етнички мешовито подручје и да се из једног таквог окружења није могла развити нека конкретнија борба. То се види и на карти Карла Сакса из 1877. године, на којој је приказана етничка структура и тог дела Босне, а што јасно оцртава претходно поменуту различитост етникума на том простору.

То је вероватно прави разлог. Крајина и Херцеговина су у то време скоро чисто српске области и као такве много погодније за устанак.


И још једном, одлична мапа.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9514
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #13 послато: Јануар 13, 2016, 11:32:40 поподне »



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #14 послато: Јануар 14, 2016, 11:10:42 пре подне »
Највероватније је ипак разлог тај што је Подриње било етнички мешовито подручје и да се из једног таквог окружења није могла развити нека конкретнија борба. То се види и на карти Карла Сакса из 1877. године, на којој је приказана етничка структура и тог дела Босне, а што јасно оцртава претходно поменуту различитост етникума на том простору.

Углавном тачно јер је највећа концентрација српско-православног становништва и тада и сада у БиХ на подручју Крајине. Тачно је и да су Османлије у првој половини 19. вијека интезивно насељавали избјегле муслимане из Србије у Подрињу (Козлук, Шепак, Јања, чак покушај у Рачи гдје је ушће Дрине у Саву), али то никада није спречавало одређене групе да се пребаце преко ријеке Дрине. Сјетимо се Младобосанаца. Ко живи на овом простору зна да је то "немогућа мисија".
Иначе, тадашњег кнеза Србије Милана Обреновића,  вијест о устанку је затекла У Бечу, гдје је просио Наталију Кешко. Пошто Србија 1875. године није била спремна за рат, на Дрину је послала Ранка Алимпића са јавном мисијом да чува мир на граници тј, Дрини. Касније по притиском јавног мијења, Србија 1876. улази у рат, али су њене операције усмјерене према југу и ту доживљавају катастрофу код Ђуниса. Тек уласком Русије у рат 1877. године ратне операције су биле успјешније, али опет усмјерене према југу. Аустро-Угарска прећутно подржава ширење Србиује према том правцу јер је "њена шапа" већ на БиХ. Пошто не могу да контролишу дешавања на Дрини јер ту није граница Монархије, интезивно се мијешају у догађаје у Босанској крајини током цијелог трајања устанка.
 Реакција на устанак у сјевероисточној Босни јесте прелазак групе добровољаца 1876. године, који се завршио турском одмаздом и паљењем манастира Тавна. Чини ми се да сам нешто о томе читао у Мемоарима Живка Црногорчевића, али било је то давно а и књига је ријетка.

Ево и једне новије књиге на тему Устанка 1875-1878:
Братислав Теиновић, Српски устанак у Босни 1875-1878. године, Бања Лука, 2006

За њу нисам знао а волио бих да сазнам шта је основна теза аутора.

Двије темељне књиге о догађајима у Босни и Херцеговини 1875-1878. године су рад Васе Чубриловића Босански 1875-1878. године, у коме поставља тезу  да је устанак резултат дјеловања мреже тајних српских организација у Босни које је успоставио Илија Гарашанин. Дио те мреже је био Иван Франо Јукић.

Милорад Екмечић у својој докторској дисеретацији Устанак у Босни 1875-1878. године то побија. Износи тезу да је устанак у Босанској крајини у првој фази спонтан и реакција на неријешене аграрне односе. У другој фази долази до мијешења са стране, стварања различитих устаничких струја; Голуб Бабић, Петар Мркоњић (Карађорђевић), Васа Пелагић и сл.  Србија тада покушава да преузме контролу слањем Милета Деспотовића и Словенца Мирослава Хубмајера. О овом последњем препоручујем да се нешто прочита јер је веома интересантна личност.
Устанак у Крајини је трајао 3 године и увијек када је био на "издисају" умијешала би се Аустро-Угарска отварањем коридора за бјекство устаника на њену територију или елиминацијом "непожељних" интернацијом (Васа Пелагић). Њихов циљ је тада био веома јасан, подржавати нестабилност у Босанском пашалуку да би добила манадат да окупирају територију под изговорм рјешавања аграрних односа. То се десило на Берлинском конгресу.

Црна Гора је одмах на почетку преузела контролу устанка у Херцеговини (Невесињска пушка) слањем војводе Пеке Павловића, односно елиминацијом "српског човјека" Миће Љубибратића. Дио Старе  Херцеговине, са највећим градом НИкшићем, ће 1878. ући у састав Црне Горе
Одлукама Берлинског конгреса, а подржана од Аустро-Угарске, Србија поред независности добија 4 округа на југу који су требали да уђу у састав велике Бугарске (нишки, пиротски, врањски и топлички), а цијена је у била  одрицање било кавих аспирација према Босни. Резултат тога ће бити окупација БиХ 1878. године, а 1881. године Милан Обренович потписује Тајну конвенцију са Монархијом.
Мајским превратом биће прекинута проаустријска политика Обреновића.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #15 послато: Јун 16, 2017, 09:14:43 пре подне »
Цитат
У Босни 20. јуна 1876.

Војводе и поглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Бабић, поп Ђоко Каран, поп Илија Билбија, Симо Чавка, Шпиро Скакић, Стојан Митровић, Триво Амелица, Мића Тркуља, Павао Бабић, Лука Поповић, Перо Ковачевић, Петар Зелковић, Стојан Вашелић, Васиљ Марић, Јово Вукобрад, Марко Баић,поп Давид Грубор, Вид Милановић, Ђоко Деспотовић, Вучен Миљуш, Јован Кнежевић, Вид Ђурић, поп Јован Пећанац, Петар Ерцег, Никола Ђаковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија Шевић, Никола Медић, Никола Ћулибрк, Сава Ђуричић, Јово Шарац, Јово Мркић, Перо Дошановић, Лука Умићевић, Стеван Бањац, Марко Богдановић, Остоја Вејиновић, Ристо Дукић, Шпиро Вулин, Никола Штрбац, Јово Каран, Веиновић, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, Тривун Бундало, Јово Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан Вујатовић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, Миладин Станић, Сава Адамовић, поп Стеван Поповић, Марко Ђенадија, Давид Ступар, Пане Николић,Остоја Ољача, Перо Бабић, Лука Брдар, Раде Поповић, Марко Бајалица, Деспот Деспотовић, Нине Карлица, Миле Брлић, Димитрије Пљакић, поп Трифун Станишљевић, Пане Видовић, Јово Митраковић, Ђорђе Јовановић, Ристо Јејић, Гавро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Шмитран.

Зна ли се одакле су ови људи, из којих села, крајева и од којих породица. Ко су и одакле ови Деспотовићи? Иначе је то списак устаничких вођа у Босанској Крајини.
бити Србин је светиња

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #16 послато: Јун 16, 2017, 11:14:23 пре подне »
Капетан Михо Трифков Брстина. Племенски капетан Храсна и Зелене Габеле. Комадант одреда у Вукаловића устанку и главни таинџија и преговарач у устанку 1875. године. Иначе је Михо мој наврхдјед а узели смо узорак од његовог праунука, тј. мога ђеда.



Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1855
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #17 послато: Јул 10, 2017, 05:05:30 поподне »
Невесињска пушка - домаћи филм из 1963. године
<a href="https://www.youtube.com/v/1zqezXg2WbM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/1zqezXg2WbM</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/BsN9lC1zAIY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/BsN9lC1zAIY</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/BBLvTenHK-Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/BBLvTenHK-Q</a>

Из хрватског угла гледања:

<a href="https://www.youtube.com/v/yHSItIAKLj8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/yHSItIAKLj8</a>

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1691
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #18 послато: Јул 10, 2017, 05:28:18 поподне »
Из хрватског угла гледања:

<a href="https://www.youtube.com/v/yHSItIAKLj8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/yHSItIAKLj8</a>

Католички Хрват све започео 20 дана пре званичне побуне, а онда после 1878. преселио се у Србију, а не у Хрватску.

Нешто ми ова њихова прича не пије воду.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #19 послато: Јул 10, 2017, 06:51:41 поподне »
Католички Хрват све започео 20 дана пре званичне побуне, а онда после 1878. преселио се у Србију, а не у Хрватску.

Нешто ми ова њихова прича не пије воду.
Та борба се није десила тада, него касније, а предводио је Михо Брстина капетан Зелене Габеле, Србин нормално и мој наврхдјед по директној мајчиној линији. Мусић је тада још ослушкивао и писао писма у Дубровник да је пукло на Невесињу. По свој прилици Мусић је био двоструки аостријско-обреновићевски агент у устанку. Командовао је љубињско поповским батаљоном који се распао на опсади Клека када су православни отишли на Вучији до а католици према Стоцу. Имам меморе Мусићеве кћер Делфе Иванић.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #20 послато: Јул 11, 2017, 08:08:18 пре подне »
Имам меморе Мусићеве кћер Делфе Иванић.

Дон Иван Мусић, католички парох у селу Равно (Попово поље).

Нисам знао да је имао кћер. Не би било лоше Раде да то поставиш!

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #21 послато: Јул 11, 2017, 10:16:02 пре подне »
Дон Иван Мусић, католички парох у селу Равно (Попово поље).

Нисам знао да је имао кћер. Не би било лоше Раде да то поставиш!
Да, имао је кћер која је српство много задужила. Иван се током устанка заљубио у Цвијету Вукасовић из Стоца и по окончању устанка побјегао заједно са њом у Црну Гору. Тамо се родила мала Делфа. Из Црне Горе су затим отишли у Београд гдје је Иван радио као поштански службеник и судски тумач. Делфа је остала сироче са 7 година јер јој је туберколоза прво однијела мајку а затим и оца. Њу су усвојили и одгојили Михајло Богићевић и Катарина Костантиновић. Студирала је фармацију у Женеви а при повратку заједно са пријатељицом Надеждом Петровић основала је Коло српских сестара. Потом одлази на службу у Македонију гдје ради као учитељица и четнички агент. У Скопљу упознаје српског дипломату Ивана Ивановића те се удаје за њега. Као дио дипломатског особља често преноси оружје за четничку акцију јер се дипломатски пртљаг није провјеравао. У Првом балканском рату Делфа води болницу у Љешу гдје једва преживљава трбушни тифус. У Првом свјетском рату ради у Скопљу одакле се преко Албаније и Косова повлачи са српском војском водећи и пазећи на  читав буљук београдске дјеце из финих кућа. После рата ради у Колу српских сестара. Као његова предсједница не подлијеже притисцима и не жели да Коло ради под њемачком окупацијом у Другом свјетском рату а после рата пише оно чувено писмо гдје нуди своју главу умјесто Дражине. Умрла је 1972. Своје дјеце није имала, а њена покћерка Иванка удала се за Станислава Кракова.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #22 послато: Јул 11, 2017, 10:40:11 пре подне »
Да, имао је кћер која је српство много задужила. Иван се током устанка заљубио у Цвијету Вукасовић из Стоца и по окончању устанка побјегао заједно са њом у Црну Гору.

Свака част :)

Него шта ово код Цвијете Вукасовић значи Кудуз?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #23 послато: Јул 11, 2017, 10:42:24 пре подне »
Свака част :)

Него шта ово код Цвијете Вукасовић значи Кудуз?
Породични надимак. Ови Вукасовићи су поријеклом из неумског Градца, дуго су били једина католичка породица у Стоцу.

симо

  • Гост
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #24 послато: Јул 11, 2017, 10:49:39 пре подне »
Свака част :)

Него шта ово код Цвијете Вукасовић значи Кудуз?

Кудуз би требао бити надимак породице Вукасовић. То читам на хрватском сајту посвећеном Ивану Мусићу.

 http://www.don-ivanmusic.net/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Itemid=59

Занимљиво је како на том сајту описују одлазак Мусића у Црну Гору и Београд:

"Nakon završetka ratnih operacija Musić je vremenom počeo gubiti ugled. Tražili su od njega da se vrati svećeničkoj službi. U dvojbi što uraditi napravio je nepromišljen potez i otišao u Crnu Goru sa Cvijetom Vukasović-Kuduz iz Stoca. Iz Podgorice se ubrzo seli u Beograd, gdje je radio kao tumač i policijski komesar, te kao radnik u pošti. Tu je obolio i umro 1888. godine, mlad u dobi od četrdeset godina. Priređen mu je veličanstven pogreb na beogradskom groblju, koji je predvodio srpski mitropolit, s nekoliko vladika i više desetaka svećenika. U Beogradu je sve do 1972. živjela njegova kćerka Delfa, nakon koje se ugasila loza vojvode don Ivana Musića."

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #25 послато: Јул 11, 2017, 10:59:55 пре подне »
Интересантно је да су сјемеништарци Иван Мусић из Клобука и Бајо Божић из Бротња ухваћени приликом илегалног преласка у Србију. За њих је интервенисао бискуп Краљевић, који је Мусићу био ујак. У Устанку 1875. Мусић је командовао одредом а Божић био ађутант Миће Љубибратића.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #26 послато: Јул 11, 2017, 11:19:21 пре подне »
Интересантна је судбина осталих устаничких вођа и њихових потомака. Ријеч је наравно о "Калајевом режиму", који је покушао, или боће рећи, "покушавао" да придобије подршку свих национално-конфесиналних група за А-У политику у БиХ.

Дакле погледати, Томислава Краљачића и његову докторску дисертацију "Калајев режим у Босни и Херцеговини". На стр. 218. пише о постављању Богдана Зимоњића за гатачког кајмакана, па пензионисању.

Међутим, инетресентнији је дио који се односи на покретање прорежимског листа "Слога" и идеје да се за номиналног уредника именује, како се то каже "домаћи Србин", син Богдана Зимоњића Аћим Зимоњић. СТР.386 Ту се спомиње и један други устанички првак, Словенац Мирослав Хубмајер.

Нажалост пост имиџ ми опет не ради!

Користим прилику да похвалим Броја 1 на ревносном обавјештавању о новим насловима у дигиталној библиотеци :)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #27 послато: Јул 11, 2017, 11:36:47 пре подне »

Ван мреже Стевановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • I2_CTS10228
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #28 послато: Новембар 20, 2017, 08:08:24 поподне »
Чуо сам о Кики у Илији Стевановићу.Да ли ико зна која им је била слава.Ја сам Стевановић са Озрена код Маглаја и не знам поријекло одакле смо дошли.Знам седам кољена уназад али не знам поријекло.Ако неко зна ишта о овим Стевановићима нека ми одговори.Слава Св.Стефан или како се у мојој породици каже "Стјепањдан".


Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #29 послато: Новембар 20, 2017, 08:26:27 поподне »
Чуо сам о Кики у Илији Стевановићу.Да ли ико зна која им је била слава.

Никољдан!

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 505
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #30 послато: Новембар 20, 2017, 09:34:11 поподне »
Стевановиће сматрају за најстарију породицу у Лукавцу (Невесиње). Код Дедијера пише да су у селу од прве половине 17 века. Мислим да су тестирани у оквиру херцеговачког пројекта.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 364
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #31 послато: Новембар 27, 2017, 01:11:17 пре подне »
Босанци предсједнику Мин. caвјета 29. IX. 1877. Господину Предсједнику Књажевског Црногорског Савјета на Цетиње

Господине Предсједниче !
По oпштoj жељи нашег српско-босанског народа састала се је данас овде на нашем слободном земљишту наша Народна Скупштина, и по општем савјетовању закључено би, да се образује једна привремена народна влада, која би имала за вријеме овога рата и док се наше народно босанско питање коначно не уреди, како унутрашње тако и све спољашње, наше народне интересе заступати и цијелу нашу народну ствар руководити.
Ми подписани као представници и пуномоћници нашега босанскога народа као пуномоћници и четовође свију наши босански чета, по жељи народа нашег изабрасмо једногласно на овој нашој Народној скупштини и свечаним актом потврдисмо и прогласисмо слиједеће чланове за нашу народну привремену владу и то:

Г.г. предсједник Јово Е Скобла, секретар Јово С Билбија, војвода Голуб Бабић, Вид Милановић, Перо Крецо, поп Василије Ковачевић, поп Јово Пећанац, Божо Љубојевић, Дамјан Ђурица, Нико Буро, Илија Шевић, Илија Трикић, Мато Јурета, Ђоко Деспотовић, Тривун Бундало, Илија Тркуља.

Објављујући то Вама, молимо Вас Господине Предсједниче, да овај наш чин представите вашој високој књажевској влади и да узмете ово на знање. Уједно молимо Вас да изволите Његову Свјетлост Књаза и Господара Вашег замолити у име наше, да не одрече своју благонаклоност нашој народној привременој влади, као и сваку могућу помоћ, која би користовала нашему ослобођењу и уједињењу српском.
Со тим примите господине предсједниче увјерење нашега особитог поштовања.

У Босанском Логору
у Шишковцу
на Михољдан 29. Септембра 1877.
Предсједник
Симо Чавка

Српска босанска народна скупштина:

Илија Билбија, Јован Скакић, Перо Балбић, Васо Сукњајић, Мијајло Берић, Митар Тарлаћ, Стеван Деспот, Илија Прале, Стојан Роквић, Сава Протић, Јово Кизић, Лазо Тарлаћ, Васо Лазендић, Дане Поповић, Симо Билбија, Ђуро Ћосић, Тривун Димитрић, Нико Анић, Стеван Лекић, Митар Лекић, Јован Гајић, Симо Шеворадић, Јован Црнчевић, Вид Радић, Спасоје Лапетић, Симо Радић, Јован Радујко, Миле Радујко, Васиљ Марић, Илија Симонић, Стеван Радић, Марко Вукобрат, Илија Радић, Васиљ Боабић, Станко Чакормић, Божо Гавић, Пеко Бобић, Перо Ковачевић, Петар Зељковић, Лука Поповић, Давид Ђилас, Миле Ковачевић, Миле Ђилас, Вучен Миљуш, Пилип Пешевић, Дако Сијерић, Вучен Јокић, Стеван Протић, Вучен Рађеновић, Симо Мево, Тривун Баук, Обрад Боић, Вид Вукобрат, Јован Шобат, Зекан Шобић, Паво Грубор, Петар Грубор, Перо Сердић, Cтојан Вашелић, Гавран Тадић, Мијо Трнинић, Мијо Лукач, Joвaн Трикић, Миле Трикић, Миле Ракита, Бojaн Шево, Тодор Новаковић, Jaков Латиновић, Joвицa Кецман, Симо Ђушић, Ђуко Крагуљ, Васо Кекез, Вучен Карановић, Марко Ступар, Марко Jaвopaц, Марко Качавенда, Тривун Латиновић, Гавро Штрбац, Стеван Ђаковић, Тома Савановић, Симо Томић, Перо Вучковић, Зеле Милинковић, Тоде Тркуља, Сава Качар, Илија Лончар, Ђука Латиновић, Лале Глемић, Јово Деспопић, Божо Ћулибуш, Тома Коњикушић, Бошко Росић, Мијо Ракић, Мијо Росић, поп Илија Билбија, протојереј Василије Новаковић, Коста Протић, Јосип Ракић, Стојан Тривуновић, Перо Жујић, Станко Маркановић, Тоде Гламочанин, Тривун Илинчић, Тома Вуцеља, Паво Вукановић, Глиша Видулиновић, Ђука Пећанац, Стеван Билбија, Јово Тркуља, Голуб и Мијат Радуловић, Тодор Рељић, Гале Бурсаћ, Стојан Марковић, Лако Видовић, Стево Рајковић, Лазо Краљ, Станко Боабић, Голуб Родић, Ђука Ковачевић, Остоја Срећо, Дане Грбић, Дамјан Вуковић, Станко Гашић, Јово Гољац, Васо Барошевић, Иван Буљ, Стево Зорић, Иван Капулић, Марко Буцало.

Видјети у Записи , Том 8, 1935. г., Гласнику Цетињског историјског друштва, 371-373, поглавље Историјска грађа.

симо

  • Гост
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #32 послато: Децембар 01, 2017, 09:13:08 пре подне »
Било би добро кад би се и књига Милорада Екмечића Устанак у Босни: 1875-1878 , нашла у Дигиталној библиотеци.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4297
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #33 послато: Децембар 01, 2017, 09:51:53 пре подне »
Било би добро кад би се и књига Милорада Екмечића Устанак у Босни: 1875-1878 , нашла у Дигиталној библиотеци.
Потрудићемо се да је убацимо ускоро!

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #34 послато: Март 26, 2018, 01:48:11 пре подне »
Дон Иван Мусић је био командант Љубињско поповског и Рашњанског батаљона. Мислим да би добро било убацити у литературу поријекла Командни састав Херцеговачких устаника.
У књизи Николе Буцоњића: "Повијест устанка у Херцеговини и бој код Стоца" видимо колико је опао утицај Ивана Мусића на крају устанка. Током 1878, када аустроугарска војска улази у Столац долази до сукоба са локалним столачким мусиманима које су подстицали локалне аге и бегови, прије свега Ризванбеговићи. Тада се Мусић хтио наметнути као војвода Доње Херцеговине и тражио је такав статус од Аустријанаца. Међутим барон Јовановић који је водио операцију заузимања Стоца није га уважавао никако и сам је завршио операцију без његове помоћи. Кад је видио да неће добити од Аустријанаца што је сматрао да заслужује, Мусић бјежи у Црну Гору, а потом у Србију.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1366
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #35 послато: Март 26, 2018, 03:18:53 поподне »
Дон Иван Мусић је био командант Љубињско поповског и Рашњанског батаљона. Мислим да би добро било убацити у литературу поријекла Командни састав Херцеговачких устаника.
У књизи Николе Буцоњића: "Повијест устанка у Херцеговини и бој код Стоца" видимо колико је опао утицај Ивана Мусића на крају устанка. Током 1878, када аустроугарска војска улази у Столац долази до сукоба са локалним столачким мусиманима које су подстицали локалне аге и бегови, прије свега Ризванбеговићи. Тада се Мусић хтио наметнути као војвода Доње Херцеговине и тражио је такав статус од Аустријанаца. Међутим барон Јовановић који је водио операцију заузимања Стоца није га уважавао никако и сам је завршио операцију без његове помоћи. Кад је видио да неће добити од Аустријанаца што је сматрао да заслужује, Мусић бјежи у Црну Гору, а потом у Србију.
Његова ћерка Делфа у својим мемоарима биљежи да је прешао на православље и узео за славу Светог Петра, као спомен на дан када је у манастиру Завали скинуо хабит и опасао оружје. Иначе ћерка Делфа је са Надеждом Петровић и Браниславом Нушићем основала Коло Српских Сестара, прешла са војском Албанију. После Другог свјетског рата нудила је Президијуму ФНРЈ своју главу мјесто Дражине. Иначе после смрти Дон Ивана и његове супруге Цвијете. рођене Вукасовић, Делфу су усвојили предсједник општине београдске Михајло Богићевић и Катарина Константиновић.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FT213937
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #36 послато: Март 26, 2018, 05:11:50 поподне »
Незнам да ли је већ неко постављао књиху Артура Еванса о путовању кроз Босни, Херцеговину, Црну Гору, Албанију, Далмацију, Хрватску, и Славонију за време устанка.

https://archive.org/stream/illyrianletters00evangoog#page/n5/mode/2up

симо

  • Гост
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #37 послато: Октобар 01, 2018, 02:46:53 поподне »
У Босанској Вили из 1906. године објављена је и краћа читуља за војводу Триву Јерковића Амелицу:




Занимљиво је како су у Босанској Вили (часопис издаван у Аустроугарској) знали и кроз читуље да провуку елементе националног програма уједињења са Србијом. Кад пишу: "...није доживио да види остварене своје жеље и наде" сасвим је јасно на које се жеље и наде мисли.

Босанска Вила је 1912. године штампала и пјесму слијепог гуслара Стевана Мајсторовића из Ведрог Поља код Бихаћа "Бој у Љесковом кланцу" у којој се спомињу борбе српских устаника у Босанској Крајини из 1875. године, између осталих и Триве Амелице:

"Удариће Амелица Триво
Амелица удриће од Унца,
да виш' Турци не виђају сунца."

"Ал' прилети Амелица Триво,
па се 'вати везене шешане
устријели Буљубашу Шару
међу очи гдје обрве веже,
паде Шаре у траву на главу."

Сликовито, нема шта.  :)

У овој пјесми се поред Амелице (I2-PH908) помињу сљедећи јунаци: Голуб Бабић с Грмеча (N2-P189), Маринковић Стево са Кордуна (R1a-Z280), поп Каран (I1-P109), Вајан Ковачевић, Марко Веселица.

Од Турака у пјесми учествују: паша бихаћки, Ахметага Поздерац, Буљубаша Шаре и хоџа из Орашца.

Као цивилна жртва помиње се трговац Перо Томикић из Приједора.
« Последња измена: Октобар 01, 2018, 02:50:39 поподне симо »

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #38 послато: Октобар 01, 2018, 03:17:06 поподне »
Проглас поглавара и војвода васколиких босанских устаника уједињења Босне са Србијом, 20. 06. 1876.

Проглас народа Босанског

Кад смо разумели за берлински састанак трију сила савезница а знајући да се искупише судбе наше ради, ми представници усталога народа за ослобођење погажене и потлачене Босне, опуномоћисмо нашега пријатеља господина Божидаревића Веселицког, те је подне нашу изјаву канцеларима трију царева, у којој изложисмо умерене захтеве наше, да би за време престала крв и био крај узајамном тлачењу и пустошењу; ми тражисмо примирје не што клонусмо борећи се и од турског мача страхујући; тражисмо га цигло из очајања, гледајући обескућени народ и његове патње над патњама. Закуцасмо на вратима, да нам се подаре четири олакшице из моћнијих руку владалаца, који у својим областима бране и животињу бити и требити оваквим мукама и страхотама, као што их ми од векова подносимо; тражисмо, да се што пре ставе између нас и дивљих Турака, еда би народ што скорије главу подигао и сигуран животом и имањем заорао плугом у несрећну земљу, да исхрани измождену чељад и да га зима опет не затече гола на гариштима и по збеговима; тражисмо примирја, јер се надасмо да ће усталачко заузимање много моћних царева приклонити султана и владу његову, да нам тешки живот олакша, и да ће та тако силна и велика царства моћи пожурити порту, да те своје обавезе и испуни.

Али се ето преварисмо у мислима у надама нашим. Докле силе наваљиваху, да краја буде нашим невољама, а опет порта да се обезбеди ова црна, нама до Бога пропиштала земља, дотле сами Турци показаше целом свету и јасно и грозно са чега се диже Херцеговина, Босна и Бугарска. Каква ужасна и грозна дела починише они сад, не бојећи се Бога, ни суда светскога, не стидећи се сила посредница и не марећи што у областима царства горе устанци са њихових и онако већ превршених злочинства.

Извршише зверску сечу над невином нашом браћом у Приједору, посекоше безмоћне старце, жене и децу нашу, који се од силе разузданичке скрише у лузима и по гудурама.

Учинише другуги покољ витлејемски, на земљи европској, исекоше пуну школу невине мушке и женске дечице у Клисури.

Искасапише посланике немачког и француског сред многољуднога и заштићенога Солуна, на очиглед и војске и власти, са знањем и наредбом самога валије.

Та дигоше руку и ван самога Султана и на онај га свет отправише, и то учинише учене хоџе, софте, муфтије, исповедници онога корана, на ком су силу своју засновали, и по којем и нама хришћанима суде и правду деле.

И после оваквих ужасних и зверских призора, можемо ли опет ићи у куће самовољним, развратним и безаконим Турцима, која би хришћанска и образована држава хтела и смела остављати нас под дивљом и необузданом владом валија и других покварених чиновника турских, које Стамбол купи по далеком Анадолу и овамо их шаље, да нас злостављају сваком глобом и потвором, који не задрхташе дижући руке на Султана и везире његове, како ли ће они моћи бити поуздано јемство за рајине олакшице, које потражисмо за мир и поредак у далекој забаченој Босни.

Узалудних нада и обмана беше изобила. Ми захваљујемо племенитом заузимању великих царева за нашу горку судбину.
Али пред оваквим поквареним фанатицима не положисмо оружја, док је међу нама једне пушке, једне сабље, једне главе на раменима. Не може нам се пребацити да нисмо молили и чекали, да смо пренаглили; ми викасмо и ваписмо толико пута из нашега сужањства, и свет беше глух; ми устајасмо да бранимо главе наше нејачи, а крштени душегупци и пријатељи турски називаху нас бунтовницима; ми молисмо моћне цареве, те се заузеше за ојађени живот наш, али и њихов моћан глас оста непослушан, ма да све беше притврђено самим Султаном и високом портом његовом; ми молисмо помоћ брзу, одсудну, а нас ето сред сече и пламена теше мирољубљем и олакшицама из руке мучилачке, тражисмо милосрђа правде ради и човечанства, а ево нам је још и дан данас једини наш савезник Господ Бог.

У име тога нашег великог савезника Вога, ми васколике вође устаничких чета босанских, данас једини законити представници српске земље Босне, после толиког чекања и без наде на икакву помоћ решавамо: да од данас за навек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима делити судбину, па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамникудржаве старих наших краљева и царева и проглашавамо нашим наследним господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV.

Живео нам наш народ Српски!
Живео господар наш књаз Милан М. Обреновић IV!
Живела наша државна влада у нашој престоници Београду!

У Босни 20. јуна 1876.


Да ли постоји фотографија овог документа или да ли је скениран и доступан јавно?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #39 послато: Октобар 01, 2018, 07:50:29 поподне »
Да ли постоји фотографија овог документа или да ли је скениран и доступан јавно?

Колико се сећам, то је исечак из књиге Милорада Екмечића: "Устанак у Босни 1875-1878"

https://www.scribd.com/document/373545974/Milorad-Ekme%C4%8Di%C4%87-Ustanak-u-Bosni-1875-1878

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1097
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #40 послато: Октобар 01, 2018, 07:52:45 поподне »
Колико се сећам, то је исечак из књиге Милорада Екмечића: "Устанак у Босни 1875-1878"

https://www.scribd.com/document/373545974/Milorad-Ekme%C4%8Di%C4%87-Ustanak-u-Bosni-1875-1878


Хвала лепо
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #41 послато: Октобар 01, 2018, 08:03:14 поподне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #42 послато: Децембар 07, 2019, 11:59:50 пре подне »
Споменик Стојану Новаковићу из Крњеуше, учеснику Босанско-херцеговачког устанка





"Овђе почивају у миру Божијем
јуначке кости Стојана Новаковића
четника у бос-херцег. устанку 1875-1878 г.
споменик подигоше синови Ђурађ и Петар"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #43 послато: Децембар 07, 2019, 01:17:28 поподне »
 НИЗ ХЕРЦЕГОВИНУ

одломак

Ил се Херцег из гробнице дига,
Ил Страхинић са Косова стига,
Или Твртко Котромановићу ?
Није него Пеко Павловићу!
Зарека се књазу на Цетиње,
Да ће отет варош Невесиње,
Раскопати дворе Љубовића,
(И у Борчу кулу Фазлагића)
То је било у прошлом вијеку,
Глас допаде Павловићу Пеку,
Сила турска креће од Билеће,
Сви хајдуци Пека послушаше,
На сигурне коње појахаше.
Узја Пеко претила ћогина,
Страшан као Никац од Ровина,
Поред њега соко сива птица,
На дорату војвода Сочица,
Ко је с десне војводине стране?
То је Аџић Вуле капетане,
И Сердара Гаговића Мира,
Султан нема три таква везира!
Ко је онај алат што му скаче?
Оно ти је Рамовић Новаче,
Познају га и Срби и Турци,
По ханџару и крвавој руци,
А који је оно поред њега?
Под њим кулаш без игђе биљега.
Бритку сабљу ставио на крило,
Оно ти је поп Јововић Мило,
По ођелу и крвавој ћорди,
Не наличе попу но војводи,
Нема крста нити петрахиља,
Него сабљом турке благосиља,
Браду брије док бој љути бије,
Јер му вјера и црква не даду,
Турке сјећи а носити браду.
Ко је онај пјешке на опанке?
Што је многе ојадио мајке,
Вучки иде момачкијем ходом,
А бритком се подрамио ћордом,
У Мостар би стига док залади,
Како му се пјешке не досади?
Коља нема кога Србин држи,
Да се под њим може да одржи,
То је јунак с Крваве Пољане,
Јес Гузина Бошко капетане.


Луче са мраморја
До њега је друга поглавица,
Зиројевић барјактар Јовица,
За заслуге алај барјак доби,
Зиројевић ада други ко би?
Па погледни онога делију,
Који јаше виту бедевију,
Носи главу спрема господара,
Да заштити Продана Рупара!
Поред њега Реметовић Стари,
Што у Стамбол за цара не мари.
Па четири Гатачке војводе,
Има ли их у друге народе?,
Такви људи не рађу се често,
Који могу уздрмати престо,
Зимоњићу и Ковачевићу,
Радовићу и Љубибратићу.
Па погледни онога јунака,
Из Бијеле села из Дробњака,
Три године иде у ајоше,
И Турци му ништа не могоше.
Но одметну сиротињу рају,
Да турцима хараче не дају,
Нема каур браде ни бркова,
Јаше јунак манита мркова,
Златне токе носи на прсима,
Што су биле Секанића Сима,
И џефердар Златанића Авда,
Што је купљен на сред Цариграда,
То је Кекић Јово капетане,
Поред њега Роћен Миловане,
То је љута из присоја гуја,
Посјека је Тановића Муја,
Команданта од Горанска града,
Што је раји дао много јада,
И посјека Станкова Стевана,
На Граховцу пољу од мегдана.
Па погледни сивога сокола,
Командира Шћепановић Шола,
Нема љепше главе црногорске,
Колико је главара и војске,
Кад погибе Шћепан на Пресјеку,
Шћаху Турци да га посијеку,
Њега Шоле унесе на плећи,
Те Сердара недаде посјећи.
Но им нема Орла са планина,
Милисава Станојева сина
Но је оста с толико јунака,
У гомиле мртвијех Турака.
И ено му јуначке гробнице,
На високо брдо Леденице.

Хаџи-Радован Бећировић - Требјешки СТАБЉИКЕ СРПСТВА –

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #44 послато: Новембар 11, 2020, 07:56:55 поподне »
Кога занима ова тематика, може прочитати роман Бранка Новаковића, "Хајдук Тодор"

Прича прати главног јунака, хајдука Тодора Новаковића, кроз бурно време друге половине 19. века у Босанској Крајини. Аутор је на сликовит начин описао буне, устанке и ратове који су били чести у то време (централни догађај је Устанак из 1875. године). На занимљив начин се дотакао и порекла многих крајишких породица. Поред Новаковића, пише о Поповићима, Карановићима, Бурсаћима, Ћулибрцима и др. Говори се о сеобама из Лике, преласцима на Банију (са оне стране Уне), па враћању на стара огњишта, везама са Србијом тога доба, хајдучији, борбама са Турцима из Бихаћа и Цазина, итд.




Као и сваки роман, вероватно и овај садржи дозу "песничке слободе", мада се чини да се аутор највише ослањао на радове Милана Карановића (када је порекло породица у питању) и предања старијих мештана.

Из ове књиге сам сазнао да је мајка хајдука Пеције Поповића била од Новаковића (Никољдан) из Бушевића (Илинка Новаковић).

Љубо Михић (Козара: природа, човјек, историја) пише да је и она прилично утицала да Пеција постане такав јунак:



Хајдук Петар Пеција Поповић

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #45 послато: Новембар 14, 2020, 05:50:04 поподне »
Да ли неко има линк књиге  "Хајдук Тодор" , ако има нека ми пошаље. Изгледа ми занимљиво.

Ван мреже Hussar

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #46 послато: Април 22, 2021, 11:46:51 поподне »
Босанци предсједнику Мин. caвјета 29. IX. 1877. Господину Предсједнику Књажевског Црногорског Савјета на Цетиње

Господине Предсједниче !
По oпштoj жељи нашег српско-босанског народа састала се је данас овде на нашем слободном земљишту наша Народна Скупштина, и по општем савјетовању закључено би, да се образује једна привремена народна влада, која би имала за вријеме овога рата и док се наше народно босанско питање коначно не уреди, како унутрашње тако и све спољашње, наше народне интересе заступати и цијелу нашу народну ствар руководити.
Ми подписани као представници и пуномоћници нашега босанскога народа као пуномоћници и четовође свију наши босански чета, по жељи народа нашег изабрасмо једногласно на овој нашој Народној скупштини и свечаним актом потврдисмо и прогласисмо слиједеће чланове за нашу народну привремену владу и то:

Г.г. предсједник Јово Е Скобла, секретар Јово С Билбија, војвода Голуб Бабић, Вид Милановић, Перо Крецо, поп Василије Ковачевић, поп Јово Пећанац, Божо Љубојевић, Дамјан Ђурица, Нико Буро, Илија Шевић, Илија Трикић, Мато Јурета, Ђоко Деспотовић, Тривун Бундало, Илија Тркуља.

Објављујући то Вама, молимо Вас Господине Предсједниче, да овај наш чин представите вашој високој књажевској влади и да узмете ово на знање. Уједно молимо Вас да изволите Његову Свјетлост Књаза и Господара Вашег замолити у име наше, да не одрече своју благонаклоност нашој народној привременој влади, као и сваку могућу помоћ, која би користовала нашему ослобођењу и уједињењу српском.
Со тим примите господине предсједниче увјерење нашега особитог поштовања.

У Босанском Логору
у Шишковцу
на Михољдан 29. Септембра 1877.
Предсједник
Симо Чавка

Српска босанска народна скупштина:

Илија Билбија, Јован Скакић, Перо Балбић, Васо Сукњајић, Мијајло Берић, Митар Тарлаћ, Стеван Деспот, Илија Прале, Стојан Роквић, Сава Протић, Јово Кизић, Лазо Тарлаћ, Васо Лазендић, Дане Поповић, Симо Билбија, Ђуро Ћосић, Тривун Димитрић, Нико Анић, Стеван Лекић, Митар Лекић, Јован Гајић, Симо Шеворадић, Јован Црнчевић, Вид Радић, Спасоје Лапетић, Симо Радић, Јован Радујко, Миле Радујко, Васиљ Марић, Илија Симонић, Стеван Радић, Марко Вукобрат, Илија Радић, Васиљ Боабић, Станко Чакормић, Божо Гавић, Пеко Бобић, Перо Ковачевић, Петар Зељковић, Лука Поповић, Давид Ђилас, Миле Ковачевић, Миле Ђилас, Вучен Миљуш, Пилип Пешевић, Дако Сијерић, Вучен Јокић, Стеван Протић, Вучен Рађеновић, Симо Мево, Тривун Баук, Обрад Боић, Вид Вукобрат, Јован Шобат, Зекан Шобић, Паво Грубор, Петар Грубор, Перо Сердић, Cтојан Вашелић, Гавран Тадић, Мијо Трнинић, Мијо Лукач, Joвaн Трикић, Миле Трикић, Миле Ракита, Бojaн Шево, Тодор Новаковић, Jaков Латиновић, Joвицa Кецман, Симо Ђушић, Ђуко Крагуљ, Васо Кекез, Вучен Карановић, Марко Ступар, Марко Jaвopaц, Марко Качавенда, Тривун Латиновић, Гавро Штрбац, Стеван Ђаковић, Тома Савановић, Симо Томић, Перо Вучковић, Зеле Милинковић, Тоде Тркуља, Сава Качар, Илија Лончар, Ђука Латиновић, Лале Глемић, Јово Деспопић, Божо Ћулибуш, Тома Коњикушић, Бошко Росић, Мијо Ракић, Мијо Росић, поп Илија Билбија, протојереј Василије Новаковић, Коста Протић, Јосип Ракић, Стојан Тривуновић, Перо Жујић, Станко Маркановић, Тоде Гламочанин, Тривун Илинчић, Тома Вуцеља, Паво Вукановић, Глиша Видулиновић, Ђука Пећанац, Стеван Билбија, Јово Тркуља, Голуб и Мијат Радуловић, Тодор Рељић, Гале Бурсаћ, Стојан Марковић, Лако Видовић, Стево Рајковић, Лазо Краљ, Станко Боабић, Голуб Родић, Ђука Ковачевић, Остоја Срећо, Дане Грбић, Дамјан Вуковић, Станко Гашић, Јово Гољац, Васо Барошевић, Иван Буљ, Стево Зорић, Иван Капулић, Марко Буцало.

Видјети у Записи , Том 8, 1935. г., Гласнику Цетињског историјског друштва, 371-373, поглавље Историјска грађа.

Pozdrav,

Da li kojim slucajem postoji spisak odakle su svi ovi ljudi koji su bili deo skupstine?

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #47 послато: Април 27, 2021, 07:27:24 поподне »
Споменик Стојану Новаковићу из Крњеуше, учеснику Босанско-херцеговачког устанка





"Овђе почивају у миру Божијем
јуначке кости Стојана Новаковића
четника у бос-херцег. устанку 1875-1878 г.
споменик подигоше синови Ђурађ и Петар"


Имам слику једног сличног споменика из околине Кључа, нисам успио да протумачим шта пише.

Ван мреже Грабеж

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954, Трескавац/Растока
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #48 послато: Април 27, 2021, 10:16:57 поподне »
Да ли неко има линк књиге  "Хајдук Тодор" , ако има нека ми пошаље. Изгледа ми занимљиво.

Имам ту књигу, можда ћу да је сликам/скенирам ако будем имао времена.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #49 послато: Март 30, 2022, 01:26:44 поподне »
Обрађена слика војводе Голуба Бабића и краћи текст


Голуб Бабић, српски хајдучки харамбаша и војвода, један од најзначајнијих команданата устаника у вријеме Невесињске пушке 1875. године

Српски војвода Голуб Бабић, рођен је у селу Трубару код Дрвара 7. септембра 1824. године од оца Илије и мајке Василије. Одраставши, најпре се борио против турског зулума као хајдучки харамбаша у југозападној Босни и Тромеђи. У револуционарној 1848. години, за време Мађарске револуције, учествовао је у одреду српских добровољаца под командом Стевана Петровића Книћанина у борбама по Војводини. Вратио се у Босну и 1858. године, учествује у Дољанској буни (1857—1858), где му гине старији брат Божо. Све до 1863. године живи у Славонији, у Пакрацу, где се већи део породице Бабић преселио као и мноштво народа из Босанске Крајине након неуспеха Дољанске буне. У зиму 1863. године долази са породицом у Ђаково, на позив бискупа ђаковичког Јосипа Јураја Штросмајера, где живе неколико месеци под његовом заштитом, а потом се пресељава у Србију, због страха да га аустријске власти не предају Турцима, али и због бискуповог притиска да пређе на католицизам, на шта му је Голуб одговорио: „Ми смо, баш због вјере, оставили и жене и дјечицу, свој завичај и оно мало сиротиње. А кад би хтјели вјером преврнути, прије би се потурчили, па би у својој земљи живјели слободно као и бегови“. Од 1864. па све до 1875. године живи са породицом у Србији, у селу Стублине код Обреновца, где их је сместио прота лознички Игњатије Васић, пошто је у Србију прешао код Лознице.

Августа 1875. се враћа у Босну са своја три брата: Миланџом, Павлом и Петром, и диже народ на устанак у Црним Потоцима, између Дрвара и Босанског Грахова кад је и изабран за вођу устаника на простору југозападне Босне. Већ до 15. септембра 1875. године имао је чету од 25 људи, а до краја месеца одред од око 150 људи. Устаничка војска је сваким даном бивала бројчано јача и боље наоружана. Илија Гутеша му је из Беча послао 315 пушака „острагуша“ и 6 центи барута, које му је у Србију донео Симо Бањац. Да би објединио руковођење борбама на сектору којим је руководио, формирао је главну управу устанка: главно управитељство јужнобосанског устанка, као централно руководеће тело. Врло брзо је стекао поверење, ауторитет и углед међу устаницима, а на борбеном плану постигао је значајне војничке успјехе. Био је велики присталица и поборник герилског ратовања. Ослобођена је територија од Лике до Бјелаја (са Унцем, данашњи Дрвар) и од Динаре до Ливна и Гламоча.

Заједно са својим седамдесет једним четовођом потписао је 2. јула 1876. године Проглас за уједињење Босне са Србијом. Кад је 4. августа 1877. године доживео војнички пораз код Седла, а устанак био угушен, прешао је у Лику и одатле све до марта 1878. организовао мање герилске нападе на Турке у Босни и Тромеђи. Исте године изабран је, на устаничкој Скупштини одржаној у Тишковцу, за делегата на Берлинском конгресу (1878) заједно са Васом Видовићем, али не одлази у Берлин због настојања Кнежевине Србије да се ничим не замјери Аустроугарској монархији.
 
Улазак аустријске војске и окупацију Босне и Херцеговине прихватио је помирљивим односом и држањем те се предаје трупама у Србу. Једно време био је у служби нове власти у Бихаћу, прихватајући то као привремено и тренутно боље решење од турске власти. Веома престижно одело, које је Голуб Бабић носио у устанку 1875. године, добио је због својих изузетних ратничких заслуга а носио га је пре њега војвода/сердар Милован Павасовић (у устанку 1715. године), да би следећи српски јунак, који је због борбености и храбрости, добио част да носи ово старо одело од Српске православне цркве „Светог Петра“ (у Доњем Тишковцу) био четнички војвода Бранко-Бране И. Богуновић (1911-1945).

Војвода Голуб Бабић је умро у Сарајеву, на Никољдан 1910.године у 87-ој години. Непознати аутор некролога написао је: „Од ране своје младости с оружјем у руци борио се за своју потиштену браћу. Није било оружаног покрета у коме он није судјеловао...“

преузето са: Retusiranje, obrada, kolorisanje starih fotografija

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 342
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #50 послато: Март 30, 2022, 02:48:04 поподне »
Постоје ли неки аустроугарски пописи босанских избјеглица из времена устанка?

Ван мреже prikola

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 133
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
« Последња измена: Јул 14, 2023, 08:31:20 пре подне prikola »

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • N2
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #52 послато: Август 11, 2023, 09:45:40 пре подне »




Свако о својој муци, па се тако морам и ја осврнути на то да је на мапи потпуно занемарена чињеница да је и Семберија била захваћена устанком (тзв. Бијељинска буна) у другој половини 1876. године. Семберија је и једна од ријетких области у Босни и Херцеговини (ако не и једина) гдје у току устанка директно дејствовала и војска кнежевине Србије (под командом генерала Ранка Алимпића). Додуше, о томе како је то изгледало говорила је можда најбоље дуго сачувана изрека - заледио се к'о Ранко на Дрини, кориштена у ситуацији када неко "блокира" из на први поглед неразумљивих разлога... Директно свједочење о Бијељинској буни оставио је лознички прота Игњат Васић, као и свештеник из Црњелова Петар Михајловић, један од вођа семберских устаника. Покушаћу ових дана да цитирам на овој теми нека значајнија мјеста из њихових записа.

Свака част за отварање теме. Веома је битна и недовољно расвијетљена, нарочито у сјевероисточној Босни, а посљедице су биле катастрофалне по српско становништво. Како сам већ писао на неким другим темама, као директна посљедица буне, па затим повлачења војске кнежевине Србије, десио се егзодус Срба из сјеверне и источне Семберије, огромних размјера, почев од септембра/октобра 1876. године. Мачва је била преплављена избјеглицама, а моја је породица скоро годину провела у Клењу у избјеглиштву, прије повратка у Батковић.
« Последња измена: Август 11, 2023, 09:55:22 пре подне VeliborLazic13 »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2420
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #53 послато: Август 11, 2023, 10:36:44 пре подне »
Недавно сам наишао на чланак из неких старих новина (мислим да се зову Хрватски католик) које су излазиле у то доба. У њему се извештавало о католицима из околине Босанског Грахова који су прогнани од стране православаца, па су их примили у Врпољу код Книна. Први пут сам чуо да су били такви сукоби и не знам којим поводом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #54 послато: Август 11, 2023, 12:20:35 поподне »
На овој мапи су тачкицама означене и раније буне и устанци у Босни. Дољанска тј. Пецијина буна у Поткозарју и Поуњу, Требавска, или Протина буна у Посавини и устанак у Херцеговини 1857. У Босанској Крајини се после Дољанске буне народ такође повукао на Банију, али се после пар месеци повратио на стара огњишта. После устанка 1875-1878. ситуација је била тежа, избегао је практично сав народ, а кућишта су попаљена. Ипак, и након тога се народ вратио на стара имања, а у оба случаја је незнатан део становништва остао на Банији.

Ван мреже Саша Башић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #55 послато: Новембар 03, 2023, 10:11:34 поподне »
Поштована господо,
да вам није можда познато из којег мјеста или села у Босанској Крајини је Остоја Корманош Јањетовић био родом?
Погинуо је исти дан кад и Пеција, у неким изворима се спомиње између осталог и да је неки Црногорац погинуо сњима, његово име се нажалост нигдје не помиње.

Ван мреже Страхиња

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 36
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #56 послато: Новембар 26, 2023, 04:36:07 пре подне »

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 505
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #57 послато: Новембар 26, 2023, 11:40:24 пре подне »
https://www.youtube.com/v/S6DINhQZrKg

samo kratak komentar. tunguz zamalo da upropasti vec pripremljeni ustanak. domacini su se sastali bili 1874 i dogovorili tacno kada i kako. tunguz je bio hajduk koji je napao turski karavan bez ikakvog znanja i dogovora sa ustanicima. sledece godine ce se obeleziti 150 godina od dogovora kod petra radovica u kifinom selu, a 2025 i 150 godina od ustanka