Аутор Тема: Породица Јекичић - порекло  (Прочитано 3315 пута)

Ван мреже Милан Ј.

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Породица Јекичић - порекло
« послато: Март 24, 2024, 09:51:47 поподне »
Јекичић, Ђурђевдан, Вршани Бијељина Ј2b-M241>Z631

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.9250;wap2

Само по себи презиме Јекичић је ријетко и према Загорки Вавић Грос у дијелу Презимена чувари нашег језика представља матроним, и ништа не би било спорно у томе да мој дјед Млађен (1925) није пренијео предање на мог оца Србољуба (1962) о нашем претку „Јекици“ (мушко) по коме смо наводно добили презиме. То предање се поклапа са предањима оца и дједа Ристе Тешића (1958) по коме су постојала три брата Тешо, Јекица и Мићо од којих су касније настали Тешићи, Јекичићи и Мићићи чији потомци и данас постоје. Чисто да напоменем да нико од нас живих потомака Јекичића нема никакве предрасуде нити било шта против да нам је порекло презимена матронимско него нам је стало да покушамо наћи доказе који би нам дали јаснију слику о пореклу презимена, а не би ни да изоставимо претка Јекицу ако је постојао.

Према Јусуфу Нуркићу у књизи Становништво кадилука Бијељина према попису становништва османске управе из 1851. године, за село Вршане се између осталог наводе и моји преци:
Кућа 3.
1.   Мичић Јован. син Миће; средњег раста жутих бркова; рођен 1801. године има 50 година.
2.   Његов син Мићо, син Јована; средњег раста и жутих бркова рођен 1826. године има 25 година.
3.   Његов син Тома; син Јована; средњег раста и свијетлих бркова; рођен 1831. године има 20 година.
4.   Његов унук Ђорђа, син Миће; рођен 1843 године; има 8 година.
Кућа 4.
1.   Мичић ...? , син Миће; средњег раста и жутих бркова; рођен 1816 године има 35 година.
2.   Његов син Јосип, рођен 1845. године има 6 година.
3.   Његов син Јован, рођен 1851. године.
Кућа 5.
1.   Ковачевић Ђорђа, син Миће средњег раста и смеђих бркова; рођен 1792. године има 59 година.
2.   Његов син Милан, син Ђорђе; средњег раста и црнкастих бркова; рођен 1826 године; има 25 година.
3.   Његов син Василије, син Ђорђе; рођен 1841. године; има 10 година
4.   Његов син Михајло, син Ђорђе рођен 1843. године; има 8 година.
Кућа 6.
1.   Мичић Тешо, син Миће; средњег раста и жутих бркова рођен 1816. године; има 35 година
2.   Његов син Лазар, син Теше; рођен 1837 године; има 14 година.
3.   Његов син Ђорђа, син Теше; рођен 1843. године; има 8 година.

 
Питања која се намећу на основу овог пописа су:
1.   Зашто се једно мој предак Ђорђа презива Ковачевић, док остали „млађа брађа“ су Мичићи по оцу Мићи?
2.   Да ли је можда Ковачевић старо презиме по коме се Мићо презивао?
3.   Да ли је Ковачевић јер је пописивач хтио да нагласи његово ковачко занимање?
(Ово наводим јер постоји предање од покојне баке да је дјед Михајло син Ђорђа Ковачевиђа имао сав ковачки алат који је после смрти Михајла узео као мираз један од његових зетова а Михајло се током живота није никад бавио ковачким занатом)
4.   Ако су од Теше (Кућа 6) настали Тешићи од Миће (Кућа 3) настали Мићићи зашто од Ковачевић Ђорђа настају Јекичићи?



« Последња измена: Март 24, 2024, 09:57:30 поподне Милан Ј. »

Ван мреже Милан Ј.

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #1 послато: Март 24, 2024, 09:52:32 поподне »
Увидом у Домовник 2 (Домовник 1 и Домовник 3 су нестали) парохије Вршани који је вођен од 1880 до 1913 се Јекичићи наводе у засеоку Нови гдје смо и данас. Ово пресељење из центра села кроз који пролази главни пут (Бијељина-Брчко) у засеок Нови тада шумовити и забачени дио села поред потока Лукавац и недалеко од ушћа са ријеком Савом је вјероватно последица бурних догађаја о којима ћу у касније наставку. Према горе наведеном Домовнику 2 се наводе двије породице Јекичић:

Нови
бр 6.         Мијајило Јекичић               1837-1905
                Јока 1. жена његова           1845 - 1883
                Стајка 1 шћер његова         1875 –
                Живана 2. жена Мијајлова  1868
                Јован 1 син њихов              1888 -
                Јованка 1.   шћер                1890 -1893
                Василија 2. шћер                1893 -
                Анђелија 3. шћер                1895 -
                Србољуб 2. син                   1899 –
                Милан 3.  син                      1903 –
                Милица 4. шћер                  1903 –
....   
 
бр 7.      Василије Јекичић              1834 –
           Милица жена његова           1842-
                Станија 1. шћер њихова      1877 - 1881
                Спасенија 2.шћер           1879-
                Цвијетин 1. син                1882 – 1892
                Никола 2. син                 1885 -

...
 
Према предању која сам и сам упамтио од дједова из мог краја: Михајло је отишао „некуд“ и вратио се тек након више година. Када  се вратио у село Нови дошао је са стадом разне стоке и гоничима. Стадо је било велико толико да је почетак био у Новом а крај у Вршанима (око 3,5 Км). Након чега стоку продаје и све претвара у дукате те добија надимак Сеферовић по сеферину дукату. А потом после смрти прве жене, на наговор родбине по други пут жени са доста млађом дјевојком Живаном и са њом добија потомке. Ово предање дијелом потврђују и подаци из горе наведеног Домовника 2.

Према књизи Становништво кадилука Бијељина према попису становништва османске управе из 1851.[/i] године, Ђорђе Ковачевић поред Михајла и Василија, има најстаријег сина Милана, за кога смо чули тек након објаве ове књиге. И ако се кроз генерације до данас ово име понавља о Милану није постојало никакво предање. (Моје име је такође Милан).

Тек након објаве на сајту Порекла о пореклу презимена Јекичић између осталог наводи извјесни Миљан и:
Презиме Јекичић присутно је у Мачви, у селу Криваја.
Јекичићи (2 к., Ђурђевдан). Из Босне. Живка црквењака ђед убио тамо Турчина у воденици. Дошао Турчин пре и већ почео био да меље, а Миљан се позавађао са Турчином, узео „заустављач” (дрво што зауставља воду у јазу) и њиме Турчина по глави. И одмах отишао кући, покупио жену Николију и децу Тривуна (Триву) и Ранка, па преко леда на Сави преко, и онда у Шабац отуда. Јавио се началнику, а тај иди у Кривају код Марића. Дошао Марићу кмету, а тај га распоредио на имање Тривуна Љиге. Није било куће, па једне зиме ноћивали и становали у каци. Миљан читаве грмове изваљивао за зимовање. Био јак да је два човека са две руке око себе по трипут обносио.

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, Шабачка Посавина и Поцерина – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила Миљана Радовановић, Нови Сад, 1994, стр. 254 се антропогеографским испитивањима 1947,1948 и 1949 године Шабачка Посавина и Поцерина Војислава С. Радовановића

Према забиљешкама г. Радовановића и хронолошком анализом догађаја постоји основана претпоставка да је Миљан дјед Живка црквењака управо Милан Јекичић син Ђорђа (Ковачевића према дефтеру из 1851) и брат Василија и Мијајила Јекичића.
Ово сазнање такође даје објашњење зашто су се Василије и Мијајло преселили из центра Вршана у забачени засеок Нови уз Саву:
1. верзија Услед убиства турчина у воденици Милан бијежи са породицом преко Саве у Кривају а Његова млађа браћа Василије и Мијајло одлазе у неком Другом правцу из страха од освете османлија. Врађају се тек након више година али на скровитију локацију.
2. верзија да су Василије и Мијајло су већ били одсутни када се догодило убиство и тек по повратку сазнају за то и одлучују да се за рад сугурности преселе у Нови.
3. верзија да су разлози пресељења сукоби са осталим синовима Миће (мање могуће).

Јасно је да су Јекичићи већ у том периоду имали јасно дефинисано презиме јер га је Миљан/Милан својим бијегом „донијео“ са собом у Кривају (Шабац). Ово одбацује могућност да је презиме из новијег периода и наводи ме на сумњу о вјеродостојности података датих османском пописивачу 1851. године. Без обзира на све немам никаво логично објашњење нити доказ којим бих ово могао да потврдим осим предања. Након овог се јављају питања:

Који би били логични разлози да се умјесто Мићић , Ђорђе презива Ковачевић, а недуго затим његови синови Милан, Василије и Мијалјо изхашњавају као Јекичић? (3 презимена у 30 година)
Да ли је могуће да су  свјесно скривали своје изворно презиме давали лажне податке?
Да ли постоји могућност грешке пописивача прилико давања родбинских односа со обзиром да у попису има великих генерацијских разлика а који су исто родбинско кољено? (Ђорђе је доста старији од остале браће, Тешо и ...? исто годиште ...)
Да ли потоји могућност грешке током превода са османског/арапског има ли неко искуства са тим?
Да ли се у било којим изворима историјским помиње Јекица да је мушког рода?

Поред свих питања остаје мистерија имена носиоца породице куђе заведене под бројем 4. Јер за поменутог не постоји превод имена и не знам због чега.
« Последња измена: Март 24, 2024, 09:56:01 поподне Милан Ј. »

Ван мреже Милан Ј.

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #2 послато: Март 24, 2024, 09:53:49 поподне »
Осврт на Јекичиће у Криваји (Шабац)
У разговору Олгом (рођ. Јекић) Богдановић унуком Живка црквењака  из Криваје (Шабац) добио сам информацију да је Живковом оцу било име  Ранко што потврђује предање о бијегу Миљана/Милана из Босне у Кривају након убиства турчина. Олга нема никаква сазнања да су се некад презивали Јекичић. Олга наводи да је чула да су у Криваји био и Триво Јекичићи али не и да су у родбинској вези са њеним Јекићима. Остаје  непознато је кад и у ком периоду је дошло до „скраћивања“ презимена  на Јекић јер је по свим чињеницама Живко био свјестан изворног презимена Јекичић а не Јекић  те га је јасно и навео током испитивања г. Радовановића. Прегледом пописа презимена за мијесто Криваја записаних руком г. Радовановића не налазим Јекиће чиме одбацујем сумњу да су можда у питању две фамилије са сличним презименом
 У Попису војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату објављеном у на сајту Министарства одбране Републике Србије налазим име погинулог војника:

ЈЕКИЧИЋ ЦВЕТИН  ЖИВКО       РОЂ. 11.06.1892        ПОГ. 1914         3. ЧЕТА 4.БАТАЉОН 17. ПУК, 1. ПОЗИВ
Локација документа који потврђује његову погибију је заведена под бојем: П03а-204-3-10 .

Узимајући у обзир да је 17. пук  био у саставу Дринске дивизије учествовао је у свим биткама, оба Балканска рата, Колубарској, Церској,Сувоборској у Великом рату и да је Цветин погинуо 1914. године јасно ме наводи на то би он могао бити из Криваје. Цветинов отац има име Живко као и црквењак Живко али узимајући у обзир да је Живко црквењак имао сина Мирка (Олгиног оца) рођ. 1930. г. мала је вјероватноћа да се ради о истом човјеку. Ово отвара додатна питања о Јекичићима у Криваји и колико заправо чланова је некад постојало с обзиром да их више са тим презименом нема у криваји.

Разлози за промјену или скраћивање презимена Јекичић на Јекић могу бити разни, од банални попут грешке током уписа у матичне књиге до свесног скривања зарад сигурности или користи током бурних времена 20 вијека. Одговори можда леже у Међуопштинском историјском архиву Шабца и Цркве Преображења Господњег у Криваји које нажалост не могу у скорије вријеме посјетити због посла (пон-пет).

Свако ко има било какву информацију, сугестију или критику радо прихватаом.

Ако неко има своје запажање или претоставку такође желим чути.

Ако постоји неки документ, књига, архив у ком бих могао наћи неки одговор или додатну информацију била би ми од велике користи.

Ако je у погрешном правцу отишло ово моје истраживање такође нека ме неко упозори. :-D

Унапријед се захваљујем :)

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • N2
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #3 послато: Март 24, 2024, 11:07:22 поподне »
Поздрав Милане,

Преводилац Нуркић је Кемал, а не Јусуф.

С обзиром на то да се сад већ дуже од три године бавим писаним изворима за Семберију из 19. вијека, покушаћу изнијети нека своја запажања у вези са Вашим дилемама.

Најприје, Ковачевић је вјероватно старо презиме Ваших предака. Носи га само Ваш директни предак, јер је најстарији од Мићиних синова. Таквих примјера у Семберији сам пронашао безброј. Извјесно је неко од предака био ковач, али нико од пописаних, јер би то било изричито наведено у попису (занимања су пописивана).

Презиме Јекичић вјероватно ипак јесте патронимско. Иако постоји примјер презимена Вакичић, за које је и овај исти попис потврдио да потиче од надимка за име Василије, бојим се да то овдје није случај. Теоретски, Јекица као надимак за мушкарца могло је настати од имена Јефто/Јевто или неког сличног, али у овом попису нема не само тог имена, него ни једног које почиње на ј, а презиме Јекичић ће носити већ овдје пописани Михајло/Мијајило и Василије. Једино логично објашњење је да је Јека/Јекица заправо супруга Ђорђа Ковачевића, која је, по свему судећи, рано остала без мужа, тако да се Ваша грана, за разлику од остале двије (Тешићи и Мићићи) не презива Ђорђевић или Ђорђић, по мушком претку, него Јекичић по женском претку који припада истој генерацији. Другачије објашњење - да је Ђорђе носио надимак Јекица, не дјелује ми увјерљиво, а нека друга која би била у складу са оним са чим сам се сусретао до сада, не видим. Наравно, увијек може бити изузетака.

Што се тиче мачванске гране - Милан стварно може бити Миљан (попис је писан арапским писмом, дакле не треба свако читање наших имена и презимена схватати као једино могуће), а чињеница је да је много породица из Семберије, које налазимо у овом попису, завршило у Мачви, добар дио након устанка 1876, али неке и у појединачним миграцијама.


Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • N2
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #4 послато: Март 25, 2024, 09:59:32 пре подне »
Грешком написах "Презиме Јекичић вјероватно ипак јесте патронимско" умјесто матронимско. Вјерујем да је поента ипак јасна из наставка текста.

Ван мреже Милан Ј.

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #5 послато: Март 25, 2024, 08:49:04 поподне »
 Извињавам се за грешку због погрешног навођења имена г. Нуркића услед несмотрености, никако из неких лоших намјера.

Теби Велиборе желим да се захвалим на брзом одговору,  агрументима и претпоставкама.  Јасна ми је поента и да је у питању лапус за наведени термин "патронимско". Хвала за образложење везано за презиме Ковачевић, јер до сад нисам имао сазнања  о обичају преласка изворног презимена са оца на само старијег сина. Ипак ме ово на неки начин мало обесхрабрило с обзиром да је у питању једно од најчешћих презимена на простору Балкана.

Да ли има сазнања о Ковачевићима (Ђурђевдан) са простора Семберије или негдје друго за које би могао претпоставити да смо сродници?

У форуму  "Нови тестираних у Српском ДНК  Пројекту" на горе наведеном линку за Јекичиће се наводи:

Реч је о добро профилисаном генетичком роду J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y22894, чија је динарска матица свакако негде на потезу Стара Херцеговина-Стари Влах. Сви Срби који припадају овој грани славе Ђурђевдан, баш као и Јекичић. По маркерима су сви веома блиски (разлике углавном на 570 и 576), а реч је о следећим породицама:

Николић, Крстац/Горње Чарађе/Никшић
Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша/Прибој
Јовановић, Ђурђевдан, Убава/Вишеград
Савић, Ђурђевдан, Бачевци/Ваљево
необјављен, Ђурђевдан, Централна Хрватска
Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица/Грубишно Поље
Живанић, Ђурђевдан, Кудиљи/Купрес
Перић, католик, Рујани, Ливно

На 23andMe овој подграни, по свему судећи, припадјау следећи родови J2b-Z631:

Гојић, Ђурђевдан, Осиња/Дервента
Чолић, Ђурђевдан, Јаворани/Кнежево
Никић (сродни Живанићима), Ђурђевдан, Кудиљи/Купрес

За сада се уочава правац ширења ове подгране, од Старог Влаха, преко Подриња, Посавине и Источне Крајине, до Славоније.


У ком правцу бих даље требао да кренем у потрази за изворним поријеклом?

Ван мреже Милан Ј.

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #6 послато: Март 25, 2024, 08:52:20 поподне »
Свакако требам узети обзир и да је Јекица можда била супруга Ђорђа Ковачевића а не како говори предање. Ипак, Ђорђе је рођен 1792.  и у вријеме пописа 1851. је имао 59 година, а његов син Михајло свега 8.  Претпостављам да му је супруга била годишта од 1800 до 1808. У противном не би могла бити мајка и Милану који је рођен 1826, осим ако му није била маћеха. Сходно неденом постоји могуђност да је супруга Ђорђа постала удовица најраније са 43 године ако је Ђорђе умро у години после пописа или  мало касније. За сад не одбацујем и ниједну од ове две опције јер немам ни један доказ о постојању те особе.

Оно што је додатна чињеница да се и Михајло син Ђорђа два пута женио и да је због велике разлике у годинама друга супруга постала удовица у релативно младим година. Колика је вјероватноћа да се то догоди узастопно у двије генерације.

У вријеме пописа Мићо није био жив јер би и у противном и сам био наведен у дефтеру.  Његови синови као главе кућа су заведени са презименом Мичић а њихови потомци касније поновно добијају нова презимена.

Које би биле оквирно године и који повод за додјелу нових презимена појединим породицама?

Према попису се да закључити да су били настањени већ неки дужи период у Вршанима јер их је било четири куће.

Који период досељавања се може узети у обзир за простор Вршана?
Да ли је досељавање у том периоду било из једног или више праваца и из којих?

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • N2
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #7 послато: Март 26, 2024, 03:08:26 поподне »
Ваша запажања у погледу година рођења супруге Ђорђа Ковачевића су прилично реална. У случају релативно велике разлике у годинама рођења између браће обично постоје два сценарија - први је да је између њих рађано још дјеце, али су или умирала, или су у питању биле ћерке, а жене нису обухваћене овим пописом; други би био да се ради о два очева брака. Овдје има више чињеница које упућују на вјероватноћу да се ипак ради о два брака, те да је Милан/Миљан из првог, а Михајло и Василије из другог Ђорђевог брака. У том случају бих се усудио изнијети претпоставку да је управо Јека/Јекица мајка млађе двојице, односно маћеха најстаријем.

Ваше питање у вези времена и повода/разлога мијењања, односно узимања сталних презимена, је веома занимљиво, али, на жалост, одговарати на њега опширно је код нас и даље незахвално. Наиме, имамо прилично нетачно виђење тога колико је презиме код нас "света" категорија. То нас спрјеачва да објективно истражујемо и често наводи на погрешне трагове. Већина сматра да исто презиме указује на сродство, да су нам презимена веома стара, да смо их мијењали тешко и из ужасне нужде. На жалост, управо ови пописи из 19. вијека показују да и није баш тако. Презиме је, изгледа, више зависило од средине (да не кажем, давали су нам га они са којима смо живјели, а не ми сами) и било је далеко од непромјењиве категорије. Примјера ради, свега 15-20% презимена из пописа 1850/51. године, када су Семберија и Мајевица у питању, је опстало до данас, односно било формирано већ тада. Осталих 80-85% су формирана у другој половини 19. вијека. Конкретан повод за устаљивање презимена код Срба је различит у зависности од мјеста о ком говоримо. Рецимо, на територији тадашње кнежевине Србије овај процес је почео раније него код нас у Босни, јер су владари донијели конкретне законе који регулишу ову тематику. У Босни и Херцеговини пресудан је почетак аустроугарске власти и, рекао бих, нарочито је битан процес успостављања земљишних књига, који почиње већ од 1879. године. Ту смо, дакле, усталили презимена, нешто из морања, а нешто и зато што смо сами видјели корист (у виду лакшег доказивања сродства код преноса имовине и сл). Не кажем да прије 1878/79. презимена нисмо имали, али тврдим да је било велико шаренило и никаква обавеза да се буде досљедно код кориштења презимена.

У Вашем случају, презиме Јекичић срећемо први пут управо у докементацији која се тиче успоставе земљишних књига за катастарску општину Вршани, дакле из периода који почиње 1879. године. Ту су наведени Василије и Михајло Јекичић, као слободни посједници, односно лица која су била власници некретнина, а не у кметском односу према неком од бегова, што је само по себи интересантан податак, који донекле посредно потврђује предање које сте пренијели о имовинском статусу Михајловом. Уколико успијемо утврдити и постојање овог презимена у попису из 1873/75. године могли бисмо можда добити још неке одговоре, али првим прегледом необјављеног превода овог пописа нисам успио утврдити да је наведено, што можда упућује и на то да су у том периоду Јекичићи били ван Вршана.

Што се тиче насељавања Вршана прецима данашње популације, оно што се може рећи на основу доступних писаних извора је да већ у вријеме Дубичког рата Вршани дају одређени број добровољаца - фрајкора, па се међу њима срећу и данас позната презимена. Дакле, већ до краја 1780-их Вршани су били поново насељени, с тим да поечтке насељавања вјероватно можемо тражити већ послије 1739.

Као и у осталим дијеловима Семберије било је вјероватно досељавања са свих страна - са сјевера из Славоније и Срема, са истока из Мачве (или преко Мачве), са југа и са запада из Крајине (конкретно - тестирани Гребићи припадају, упроштено речено, групи крајишких родова).

У попису из 1850/51. године има више Ковачевића, али ту немамо податке о славама, па је тешко нешто конкретније рећи. У сваком случају, то презиме такође не мора бити превише старо, можда га је носио само Мићо, или његов отац, тако да оно не представља нужно битан путоказ у даљем истраживању.

Мој приједлог, што се даљег истраживања тиче, а ту ћу Вас радо подржати логистички, јесте да закотрљате причу са овим нашим тестирањем и у Вршанима, па да видимо куд ће нас то одвести. Конкретно, колико ме сјећање служи, доста породица у Вршанима и Новом слави Ђурђевдан. Није искључено  да су Вам још неке генетски род, осим ових за које то и знате. У Батковићу сам имао групу породица са славом Стјепањдан. Можда 10ак презимена. Постојало је унутар те групе по пар породица које су знале за међусобну везу, али нико није знао да су сви припадници једног рода, а то нам је управо ово тестирање показало. Ту ће се можда већ јавити нови путокази и ко зна куда ће Вас то одвести.

Из мог искуства, што човјек растерећеније овоме приступи, у смислу тога да не постави себи нужно као императив да утврди све о свом поријеклу и сл, више ће тога открити и о себи и својима. Ја сам о својој породици открио више него што сам могао и сањати, а кроз све ово више сам радио на томе да другима помогнем да открију своје коријене. Међутим, све је то једна огромна и древна мрежа у коју смо сви упетљани, па су нам и истраживања, хтјели ми то или не, повезана.


Ван мреже Милан Ј.

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #8 послато: Март 26, 2024, 09:44:28 поподне »
Ако узмем у обзир други по реду сценарио у ком је Јекица мађеха Милану/ Миљану а мајка Василију и Михајлу намеђе се питање зашто би Милан/Миљан најстарији син Ђорђа узео презиме по маћехи, а не по оцу или мајци. Такође, ако је генерацију прије Милана/Миљана постојало правило преласка презимена са старијег оца на сина, онда би и он као најстарији син требао преузети Ковачевић презиме или бар по очевом имену Ђорђић/Ђорђевић. Или је та "пракса" напрасно исчезла у том периоду или је презиме "наметнуто" под "утицајем окружења". Јасно ми је да некад не требамо тражити логику.

Покушаћи потражити Јекицу у Матичним књигама Храмова из тог периода у околини.  Поред "Домовника 2" парохије Храма Светог Саве у Вршанима, постоји и "Љетопис" у ком се Василије и Михајло Јекичић  наводе на списку донатора за изградњу Храма. Изградња је вођена за вријеме службовања свештенка Николе Шкорића 1903  године што је већ касан период.

Каква су Вам искуства о постојању и садржају Црквених списа са нашег простора за  периода од половине 19 вијека  до пред почетак 20-тог?


Према попису 1851. Милан/Миљан (са 25 година) није имао синове, можда није био тада ни ожењен.  Ако још узмемо у обзир предање  Јекичић Живка црквењака из Криваје. Пребјег Милана/Миљана у Кривају би мога бити најкасније 5 до 15 година од пописа 1851.  односно од 1855 до 1867 јер је пребјегао са супругом Николијом и синовима Тривуном (Тривом) и Ранком. Сходно томе презиме Јекичић би требало бити формино у том периоду (1855-1867) јер га је Миљан/Милан донео у Кривају. Ово ме наводи на претпоставку да би Милан/Миљан могао бити у Попису Кнежевине Србије 1866 и 1874.

Да ли има неко пописе из тог периода  у електронској форми?

То би можда помогло да ријешимо дио мистерије о Јекичић Цвијетину Живковом погинулом у 1. св рату.  Можда бих у том попису мога наћи и Василија и Михајла јер постоји претпоставка да су у један период били одсутни у Вршанима али се не зна у ком правцу су отишли.

Кад сам код 1. свјетског рата, Јован најстарији син Михајлов је мобилисан у рат на страни Аустроугарске Монархије из ког се никад није вратио. Родбини  није достављена депеша о његовој погибији или нестанку. У попису погинулих на интернету нисам успио да га пронађем а пронашао сам огроман број људи са простора Семберије и Вршана. Имам сазнања да Војни архив у Бечу има велику збирку архивске грађе из периода 1.св рата.

Има ли неко искуства са архиву у Бечу или евентуално Будимпешти?

Морам признати да смо покушали дођи до података и преко земљишних књига али нисмо имали успјеха, зато Вам се овом приликом Велиборе захваљујем. За нас је то важна информација.

Да ли су у документима који потврђују слободно посједовање некретнина на име Василија и Михајла Јекичића наведени и подаци за име оца? Како могу доћи у посјед копије тог документа?

Што се тиче тестирања у Вршанима и Новом, ми већ преносимо људима из окружења наша позитивна искуства и покушавамо да укажемо на велики значај Српског  ДНК Пројекта и тако ћемо наставити и даље.  Све заинтересоване ћу проследити Вама и осталим у "Пореклу".

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • N2
Одг: Породица Јекичић - порекло
« Одговор #9 послато: Март 27, 2024, 11:58:53 пре подне »


Каква су Вам искуства о постојању и садржају Црквених списа са нашег простора за  периода од половине 19 вијека  до пред почетак 20-тог?


Да ли има неко пописе из тог периода  у електронској форми?

Има ли неко искуства са архиву у Бечу или евентуално Будимпешти?

Да ли су у документима који потврђују слободно посједовање некретнина на име Василија и Михајла Јекичића наведени и подаци за име оца? Како могу доћи у посјед копије тог документа?


1. Што се тиче црквених матица и домовника са подручја Семберије и Мајевице, прилично сам се упутио у стање те грађе претходних година и управо са "Пореклом" реализујемо акцију дигитализације ове грађе за подручје Епархије Зворничко-тузланске. Урађена је Бијељина, ради се Батковић, па ћемо даље. Велики проблем ту представља стање у ком се налазе књиге, непознавање грађе од стране свештеника којима је повјерена на чување, али и предрасуде да је све уништено. Грађе има и то много, али се треба помучити да се до ње дође и да се пронађе баш оно што је потребно. Мијењање граница парохија, па и села, свакако донекле отежава, али све се може превазићи. Иако волимо да мислимо како смо имали црквене књиге од ко зна када, искуство показује да их у континуитету углавном имамо од 1896/97, а налазио сам и неких фрагмената из 1880-их. Шаблон је једнак свугдје, јер су кориштени исти обрасци у истом периоду, тако да у већини цркава први сачуван домоник обухвата период од 1896/97. до 1913, или 1918, па затим од 1914, или 1919, па до 193их, и затим од 1931/35 па даље. Матице крштених, вјенчаних и умрлих прате ову подјелу. Квалитет садржаја је доста зависио од свештеника који је водио књиге. Највише података пружају домовници и матице вјенчаних.

2. Попис, који је у Србији обављен 1863. у неким дијеловима је доступан јавности, јер је обухваћен одређеним публикацијама. Такав примјер је и Мачва. Што се тиче Поцерине, није ми познато да је попис негдје објављен, па вјероватно остаје класично копање по архиву.

3. Ратном архиву у Бечу сам писао. Одговор је да су одавно прослиједили документацију земљама сукцесорима (такво обавјештење мислим стоји и на њиховом сајту, али су ми потврдили и мејлом), тако да је потребно обратити се архиву у Сарајеву. То сам, такође, учинио, а одговор је био да заиста постоји велики број "кутија", али да није каталогизирано и да могу, ако хоћу, доћи па тражити насумично... Вјерујем да су они и себи оставили бар копије те документације, али разумијем њихову потпуно легитимну жељу да се не муче са нама, ако су већ нашим државам прослиједили документацију која се на нас односи. Архив у Будимпешти није ни могао имати документацију која се тиче БХ регименти, јер Босна и Херцеговина није била у саставу Угарске, него под директном контролом Аустрије.

4. На жалост, та документација, која се односи на поступак успоставе земљишних књига, такође није јавно доступна, нити је сређена. Спискови са кућним бројевима и врстом својинских односа не садрже имена очева домаћина. Такав податак би се могао ископати у земљишним књигама, па би вриједило покушати у ЗК канцеларији у Бијељини, али је питање да ли је могуће доћи до податка. Покушаћу то да провјерим.