Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед

[Malesevic]

Да, та села се и данас лако могу наћи на гугл мепсу између Грахова и Гламоча.

[Селаковић]

За досељавање у Далмацију у првим деценијама 16. века имам један додатак. Јесте да се као година освајања Сиња узима 1513. а Книна, Дрниша и Скрадина 1521. међутим, изгледа да су то биле тврђаве као задња упоришта, а да је територија око њих већ била у турским рукама од раније. Села Баљци и Мирловић Поље (тада под називом Суховаре и Бречевићи) јављају се на попису херцеговачких влаха 1497/1498. Тада су Суховаре/Баљци били мезра закупљена од војводе Ђурђа (сигурно вођа мартолоса), а на дефтеру 1528/1530. су у истом селу уписани синови Ђурђа, као водећи (Петрово Поље у врелима османског периода, Јаковљевић и Исаиловић).

<a href="https://www.youtube.com/v/wwEI6UUGJS0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/wwEI6UUGJS0</a>

[Небојша]

ОБЛАСТ 6

Средњи вијек: земља Павловића и дијелови Краљеве земље, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби средњовјековне Босне, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: у 15-16. вијеку готово потпуна исламизација ове области
17-19. вијек: крајем 17. и почетком 18. вијека, епидемије куге, депопулација муслиманског становништва, у 18. и 19. вијеку масовно досељавање старохерцеговачких ијекаваца, поготово из области Дробњака, Пиве, Гацка
Данашње становништво: готово у потпуности  Срби ијекавци досељени у 18. и 19, вијеку из Старе Херцеговине, мањим дијелом из Црне Горе, Брда и Старог Влаха

Да оживимо мало тему. Пресек за област 6. Резултати без маркера (69 са 23andMe и један са Ancestry)

Узорак 70

I2 = 42.86%
E-V13 = 14.29%
R1a = 12.86%
I1 = 11.43% (P109 = 10%)
N2-P189.2 = 10%
J2b-M205 = 5.71%
G2a = 2.86%

Практично се добије пресликана слика Старе Херцеговине.

[drajver]

Да оживимо мало тему. Пресек за област 6. Резултати без маркера (69 са 23andMe и један са Ancestry)

Узорак 70

I2 = 42.86%
E-V13 = 14.29%
R1a = 12.86%
I1 = 11.43% (P109 = 10%)
N2-P189.2 = 10%
J2b-M205 = 5.71%
G2a = 2.86%

Практично се добије пресликана слика Старе Херцеговине.

Дакле, једна четвртина становништва Дробњаци, Бањани и Кричи.

[Небојша]

Да ли Брчко овде упада у област 3, или област 4? По мапи делује више у 4.

[drajver]

Да ли Брчко овде упада у област 3, или област 4? По мапи делује више у 4.

Границе су оквирне, Брчко је ту негдје на средини. Простор западно од Брчког свакако у области 4, а источно у области 3. Могло би се рећи Мајевица и Семберија у области 3, а Посавина у области 4.

[Небојша]

Границе су оквирне, Брчко је ту негдје на средини. Простор западно од Брчког свакако у области 4, а источно у области 3. Могло би се рећи Мајевица и Семберија у области 3, а Посавина у области 4.

Нажалост, немам довољно тестираних из области 3 за ваљану статистику. Али на 38 тестираних, I2 прелази 45%, а R1a прелази 25%, што је свакако индикативно. У мањем проценту присутне су E-V13, I1-P109, J2b-M205, N2-P189.2, G2a-L42 и R1b-L2. 

[Небојша]

За област 4 такође нема довољно тестираних на 23andMe. На свега 59 тестираних, хаплогрупа I2 износи 44.07%. Области 3 и 4 заједно не допиру до 100 по броју тестираних (а тамо живи велики број Срба). Паралеле ради, само је Срба из Босанске Крајине тестирано око 250.

[Небојша]

Неки делови појединих општина су у две области. Прањвор западно је у области 2, источни делови општине у области 4. Колико се заиста становништво разликује у тим микрообластима.

Какањ је на тромеђи три области, иако вероватно становништво припада области 6.

Покушаћу да направим пресек и према оној Окукиној подели на поддијалекте, иако је преширока Иначе, ова драјверва мапа је одличан начин да се направи смислена подела неких регија (према миграцијама и пореклу становништва)

[drajver]

Неки делови појединих општина су у две области. Прањвор западно је у области 2, источни делови општине у области 4. Колико се заиста становништво разликује у тим микрообластима.

Не може бити чврстих граница између области, увијек постоји нека прелазна зона. Што се тиче овог конкретног случаја, ради се о оној етнографској граници између рољана и ћоћана о којој је било ријечи на некој од тема. Односно граница између ојкаче и шаргије.

Какањ је на тромеђи три области, иако вероватно становништво припада области 6.

Исто важи и за средњу Босну, има доста мијешаних села, гдје се сусреће становништво из двију струја, западне условно назване крајишке, махом из области бр. 2 и херцеговачке струје из области 1 и 6. Везано за средњу Босну, махом се ради о досељеницима из 19. вијека.

[Небојша]

Не може бити чврстих граница између области, увијек постоји нека прелазна зона. Што се тиче овог конкретног случаја, ради се о оној етнографској граници између рољана и ћоћана о којој је било ријечи на некој од тема. Односно граница између ојкаче и шаргије.

Исто важи и за средњу Босну, има доста мијешаних села, гдје се сусреће становништво из двију струја, западне условно назване крајишке, махом из области бр. 2 и херцеговачке струје из области 1 и 6. Везано за средњу Босну, махом се ради о досељеницима из 19. вијека.

Може се направити нека подела на три, четири главне целине, на основу неколико важних аргумената (дијалекти, миграције). Комбинација Окукине дијалектолошке подоле и ове мапе на основу миграција.

Рецимо да се може направити следећа подела:

1. Западна Босна (према Окуки област западнобосанског поддијалекта). Област између Врбаса и Дубоке Крајине и на југ до Тромеђе. Припадају јој неке веће целине попут Змијања (део), Лијевча поља, Поткозарја, Тимара, Подгрмечја, Поуња, Бјелајског поља, Унца и Босанског Грахова.

2. Врбаска зона (према Окуки област источнобосанског поддијалекта). Уже предео између Врбаса и реке Босне. Ова област се у највећој мери поклапа са регијом број 2 на оној твојој мапи. Обухватала би, осим поменутих крајева, и српско становништво Средње Босне, као и оно из околине Купреса, Гламоча и Ливна.

3. Источна Босна (према Окуки област источнобосанског поддијалекта). Практично читава Источна Босна, од Горњег Подриња до Семберије, делови Посавине и Сарајевска регија. Ово становништво је углавном млађе од оног из Врбаске зоне (касније досељено).

4. Источна Херцеговина (према Окуки област источнохерцеговачког поддијалекта). Читава Источна Херцеговина, са Калиновиком, Фочом и на запад до Берковића и Мостара.




 

[Malesevic]

Неки делови појединих општина су у две области. Прањвор западно је у области 2, источни делови општине у области 4. Колико се заиста становништво разликује у тим микрообластима.

Разликује се већ културолошки и у дијалекту. Веруј ми 

[Небојша]

Разликује се већ културолошки и у дијалекту. Веруј ми 

Дакле ти као неко из ових крајева се слажеш са поделом? Област 2 је мало преширока, хвата од Ливна до Лијевча поља, ту свакако има неких различитости, иако са аспекта миграција има смисла. Крајишко становништво најпре долази у те области и помера се западно, а карактеристично је и одсуство личко-далматинске струје у озбиљнијем проценту.

[Malesevic]

Навео сам конкретно за Прњавор, пошто познајем терен. Део општине који гравитира ка Бања Луци се једноставно дијалектично и културолошки разликује од оног дела који гравитира ка Дервенти тј. Посавини. Сад то вероватно нема везе са генетичком структуром становништва, али ако се подела врши на географском параметру, вероватно је исправно поделити општину на различите области.