Не може бити чврстих граница између области, увијек постоји нека прелазна зона. Што се тиче овог конкретног случаја, ради се о оној етнографској граници између рољана и ћоћана о којој је било ријечи на некој од тема. Односно граница између ојкаче и шаргије.
Исто важи и за средњу Босну, има доста мијешаних села, гдје се сусреће становништво из двију струја, западне условно назване крајишке, махом из области бр. 2 и херцеговачке струје из области 1 и 6. Везано за средњу Босну, махом се ради о досељеницима из 19. вијека.
Може се направити нека подела на три, четири главне целине, на основу неколико важних аргумената (дијалекти, миграције). Комбинација Окукине дијалектолошке подоле и ове мапе на основу миграција.
Рецимо да се може направити следећа подела:
1. Западна Босна (према Окуки област западнобосанског поддијалекта). Област између Врбаса и Дубоке Крајине и на југ до Тромеђе. Припадају јој неке веће целине попут Змијања (део), Лијевча поља, Поткозарја, Тимара, Подгрмечја, Поуња, Бјелајског поља, Унца и Босанског Грахова.
2. Врбаска зона (према Окуки област источнобосанског поддијалекта). Уже предео између Врбаса и реке Босне. Ова област се у највећој мери поклапа са регијом број 2 на оној твојој мапи. Обухватала би, осим поменутих крајева, и српско становништво Средње Босне, као и оно из околине Купреса, Гламоча и Ливна.
3. Источна Босна (према Окуки област источнобосанског поддијалекта). Практично читава Источна Босна, од Горњег Подриња до Семберије, делови Посавине и Сарајевска регија. Ово становништво је углавном млађе од оног из Врбаске зоне (касније досељено).
4. Источна Херцеговина (према Окуки област источнохерцеговачког поддијалекта). Читава Источна Херцеговина, са Калиновиком, Фочом и на запад до Берковића и Мостара.