Аутор Тема: Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед  (Прочитано 21160 пута)

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
Да, та села се и данас лако могу наћи на гугл мепсу између Грахова и Гламоча.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2383
  • I-Z17855>>>FT173833
За досељавање у Далмацију у првим деценијама 16. века имам један додатак. Јесте да се као година освајања Сиња узима 1513. а Книна, Дрниша и Скрадина 1521. међутим, изгледа да су то биле тврђаве као задња упоришта, а да је територија око њих већ била у турским рукама од раније. Села Баљци и Мирловић Поље (тада под називом Суховаре и Бречевићи) јављају се на попису херцеговачких влаха 1497/1498. Тада су Суховаре/Баљци били мезра закупљена од војводе Ђурђа (сигурно вођа мартолоса), а на дефтеру 1528/1530. су у истом селу уписани синови Ђурђа, као водећи (Петрово Поље у врелима османског периода, Јаковљевић и Исаиловић).

<a href="https://www.youtube.com/v/wwEI6UUGJS0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/wwEI6UUGJS0</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13466


ОБЛАСТ 6

Средњи вијек: земља Павловића и дијелови Краљеве земље, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби средњовјековне Босне, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: у 15-16. вијеку готово потпуна исламизација ове области
17-19. вијек: крајем 17. и почетком 18. вијека, епидемије куге, депопулација муслиманског становништва, у 18. и 19. вијеку масовно досељавање старохерцеговачких ијекаваца, поготово из области Дробњака, Пиве, Гацка
Данашње становништво: готово у потпуности  Срби ијекавци досељени у 18. и 19, вијеку из Старе Херцеговине, мањим дијелом из Црне Горе, Брда и Старог Влаха

Да оживимо мало тему. Пресек за област 6. Резултати без маркера (69 са 23andMe и један са Ancestry)

Узорак 70

I2 = 42.86%
E-V13 = 14.29%
R1a = 12.86%
I1 = 11.43% (P109 = 10%)
N2-P189.2 = 10%
J2b-M205 = 5.71%
G2a = 2.86%

Практично се добије пресликана слика Старе Херцеговине.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
Да оживимо мало тему. Пресек за област 6. Резултати без маркера (69 са 23andMe и један са Ancestry)

Узорак 70

I2 = 42.86%
E-V13 = 14.29%
R1a = 12.86%
I1 = 11.43% (P109 = 10%)
N2-P189.2 = 10%
J2b-M205 = 5.71%
G2a = 2.86%

Практично се добије пресликана слика Старе Херцеговине.

Дакле, једна четвртина становништва Дробњаци, Бањани и Кричи.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13466
Да ли Брчко овде упада у област 3, или област 4? По мапи делује више у 4.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
Да ли Брчко овде упада у област 3, или област 4? По мапи делује више у 4.

Границе су оквирне, Брчко је ту негдје на средини. Простор западно од Брчког свакако у области 4, а источно у области 3. Могло би се рећи Мајевица и Семберија у области 3, а Посавина у области 4.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13466
Границе су оквирне, Брчко је ту негдје на средини. Простор западно од Брчког свакако у области 4, а источно у области 3. Могло би се рећи Мајевица и Семберија у области 3, а Посавина у области 4.

Нажалост, немам довољно тестираних из области 3 за ваљану статистику. Али на 38 тестираних, I2 прелази 45%, а R1a прелази 25%, што је свакако индикативно. У мањем проценту присутне су E-V13, I1-P109, J2b-M205, N2-P189.2, G2a-L42 и R1b-L2

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13466
За област 4 такође нема довољно тестираних на 23andMe. На свега 59 тестираних, хаплогрупа I2 износи 44.07%. Области 3 и 4 заједно не допиру до 100 по броју тестираних (а тамо живи велики број Срба). Паралеле ради, само је Срба из Босанске Крајине тестирано око 250.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13466

Неки делови појединих општина су у две области. Прањвор западно је у области 2, источни делови општине у области 4. Колико се заиста становништво разликује у тим микрообластима.

Какањ је на тромеђи три области, иако вероватно становништво припада области 6.

Покушаћу да направим пресек и према оној Окукиној подели на поддијалекте, иако је преширока Иначе, ова драјверва мапа је одличан начин да се направи смислена подела неких регија (према миграцијама и пореклу становништва)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
Неки делови појединих општина су у две области. Прањвор западно је у области 2, источни делови општине у области 4. Колико се заиста становништво разликује у тим микрообластима.

Не може бити чврстих граница између области, увијек постоји нека прелазна зона. Што се тиче овог конкретног случаја, ради се о оној етнографској граници између рољана и ћоћана о којој је било ријечи на некој од тема. Односно граница између ојкаче и шаргије.

Какањ је на тромеђи три области, иако вероватно становништво припада области 6.

Исто важи и за средњу Босну, има доста мијешаних села, гдје се сусреће становништво из двију струја, западне условно назване крајишке, махом из области бр. 2 и херцеговачке струје из области 1 и 6. Везано за средњу Босну, махом се ради о досељеницима из 19. вијека.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13466
Не може бити чврстих граница између области, увијек постоји нека прелазна зона. Што се тиче овог конкретног случаја, ради се о оној етнографској граници између рољана и ћоћана о којој је било ријечи на некој од тема. Односно граница између ојкаче и шаргије.

Исто важи и за средњу Босну, има доста мијешаних села, гдје се сусреће становништво из двију струја, западне условно назване крајишке, махом из области бр. 2 и херцеговачке струје из области 1 и 6. Везано за средњу Босну, махом се ради о досељеницима из 19. вијека.

Може се направити нека подела на три, четири главне целине, на основу неколико важних аргумената (дијалекти, миграције). Комбинација Окукине дијалектолошке подоле и ове мапе на основу миграција.

Рецимо да се може направити следећа подела:

1. Западна Босна (према Окуки област западнобосанског поддијалекта). Област између Врбаса и Дубоке Крајине и на југ до Тромеђе. Припадају јој неке веће целине попут Змијања (део), Лијевча поља, Поткозарја, Тимара, Подгрмечја, Поуња, Бјелајског поља, Унца и Босанског Грахова.

2. Врбаска зона (према Окуки област источнобосанског поддијалекта). Уже предео између Врбаса и реке Босне. Ова област се у највећој мери поклапа са регијом број 2 на оној твојој мапи. Обухватала би, осим поменутих крајева, и српско становништво Средње Босне, као и оно из околине Купреса, Гламоча и Ливна.

3. Источна Босна (према Окуки област источнобосанског поддијалекта). Практично читава Источна Босна, од Горњег Подриња до Семберије, делови Посавине и Сарајевска регија. Ово становништво је углавном млађе од оног из Врбаске зоне (касније досељено).

4. Источна Херцеговина (према Окуки област источнохерцеговачког поддијалекта). Читава Источна Херцеговина, са Калиновиком, Фочом и на запад до Берковића и Мостара.




 
« Последња измена: Август 16, 2024, 09:03:12 пре подне Небојша »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
Цитат
Неки делови појединих општина су у две области. Прањвор западно је у области 2, источни делови општине у области 4. Колико се заиста становништво разликује у тим микрообластима.

Разликује се већ културолошки и у дијалекту. Веруј ми  ;D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13466
Разликује се већ културолошки и у дијалекту. Веруј ми  ;D

Дакле ти као неко из ових крајева се слажеш са поделом? Област 2 је мало преширока, хвата од Ливна до Лијевча поља, ту свакако има неких различитости, иако са аспекта миграција има смисла. Крајишко становништво најпре долази у те области и помера се западно, а карактеристично је и одсуство личко-далматинске струје у озбиљнијем проценту.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
Навео сам конкретно за Прњавор, пошто познајем терен. Део општине који гравитира ка Бања Луци се једноставно дијалектично и културолошки разликује од оног дела који гравитира ка Дервенти тј. Посавини. Сад то вероватно нема везе са генетичком структуром становништва, али ако се подела врши на географском параметру, вероватно је исправно поделити општину на различите области.