Порекло Гверића (Шахиновићи, Бања Лука)

[Лука]

Хвала Лука на овим информацијама. Зна ли се у ком периоду је дошло до одвајања?

Колико ја знам не, мада на основу разгранатости Гверића и Гвера, сигурно се то догодило пре почетка друге половине 17. века.

[Гвер]

Тако сам и ја мислио, најкасније у 17. веку а вероватно раније.

Иначе у тексту „Поткозарје – порекло данашњег становништва“ Војислава Ананића постављеном на овом сајту има доста занимљих информација јер између осталог спомиње Гвере у склопу миграционих струја из Старе Србије, Црне Горе и Херцеговине у Далмацију. Ево шта сам успео да повежем из тог текста. Напомена да ћу писати само о миграцијама оних братстава која се везују за Никољдан.

Спомиње се рана миграција за време цара Душана из Хума (Херцеговине) у крајеве око Клиса и Скрадина, где се налазе управо и Бриштани. Ти први досељеници су изградили храмове Св. Николи и Св. Ђурђу јер су, према аутору текста, ти досељени становници имали те братственичке славе. На мапи коју је поставио Зрно видимо да је у самим Бриштанима заиста била црква Светог Николе за коју не знам да ли постоји и данас, али знам да у самом националном парку Крка постоји ново изграђена црква посвећена Св. Николи. Ту је наравно и стари манастир Крка. Аутор наводи да су ти најранији Никољштаци из Куча у Црној Гори и исти они Власи (не разумем значење тог термина) које касније, 1436. налазимо у Цетини. Цетина је покрај Виналића/Врлике и налази се на извору реке Цетине. Ту је крај Врлике био првобитно манастир Драговић, рушен и премештан више пута током векова а данас је исто у близини, покрај Перућког језера. Траг који овде пратим је Никољдан, Бриштане и Врлика/Виналић, два места одакле потичу Гверићи из данашње Хрватске. Иначе прочитао сам да се Гверићи из целе Хрватске окупљају једном годишње управо у Виналићу а и они сами не знају сопствено порекло али занимљиво да узимају Виналић односно Врлику за свој центар и гаје ту неку саборност.

Следећи талас пресељења из јужне Херцеговине у Далмацију десио се 1590. и 1618. из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине. Тада поново ничу цркве Св. Николе као она у Врлици подигнута 1618. за коју се везује и традиција Чувара Христовог Гроба. Досељеници су се населили опет у Цетини, Жегару, Дрнишу, Врлици и Стрмици.

Дрниш где се налазе Бриштани сам већ покрио, као и Врлику.

Е сад, Жегар. Он је свега пар километара од православног манастира Крупа између Обровца и Книна а Стрмица северно од Книна, надомак Босанског Грахова односно Пеуља одакле смо закључили да је матично село Гвера. Друго, јавио ми се недавно члан форума са информацијом да постоји српско село Ша(х)иновићи поред Праче и брда Демињаци, и да је оно данас напуштено. Међутим, пронашао је да постоји насеље Демињаци и у Далмацији а сад видим да је управо код Обровца, односно Жегра.
 
Друга занимљивост везана за овај крај – Саво Накићеновић у раду Книнска крајина наводи да је у селу Жагровић код Книна (Жегар – Жагровић могућа веза) живела породица Мартић са надимком Гверини, да слави Никољдан и која је досељена из Босне у 16. веку. И овде је био храм Св. Николе  подигнут 1537. Не разумем се то око надимака и шта значи али је занимљиво у контексту ове приче. То се све уклапа у тај други талас миграција о којем сам писао раније а топоними који су тако повезани по мени имају неку своју причу, односно неми су сведоци тих миграција.

Текст потом говори о миграцијама из северне Далмације и Лике у северозападну Босну и наводи два главна пута од којих је један од Сплита преко Ливанског и Гламочког поља до Кључа. До краја 15. века Срби насељавају босанска брда а 1530. има Срба на Гламочу. Ради се управо о простору који су насељавале Гвере (Доње Пеуље). И коначно, Поткозарје и Козара се насељавају у два таласа, 1700. и 1789. Аутор текста убраја и братство Гвера међу онима који су наведеним миграционим путем населили Поткозарје.

[Гвер]

Да додам само пар занимљивости.

Пронашао сам старо презиме Гверчевић у Далмацији, па је тако неки Гргур Гверчевић био приор хоспитала Св. Мартина у Задру 1465. а 1605. у Задру живи Гверчевић Франческо.

За Гвериће из Виналића сам пронашао неке контрадикторне податке у хрватским документима. Наиме, у раду о историји презимена на Миљевцима (округ од 7 села код Дрниша коме припадају Бриштани) је наведено да се презиме Гверић први пут потврђује тек 1868. док се у историји о Врлици говори да су Гверићи присутни у 18. веку и да потичу из дрнишког подручја, тј. Бриштана. Да ствар буде још чуднија, пише да су Гверићи дошли у Виналић тек на прелазу из 18. у 19. век, а пронашао сам да је још 1777. у Врлици рођена Ката Гверић, дакле да су присутни најмање од половине 18. века. Иначе та Ката Гверић се удала за неког Јураја (Грура?) Вранчића а имали су сина Николу Вранчића.

У једном раду о римским споменицима врличке околине, спомињу се између 1883. и 1887. два Гверића код којих је у њиви пронађено доста старих предмета. Звали су се Петар и Марко. Мој чукундеда се исто звао Петар Гверић. Не алудирам да је то он, наравно.

За те Гвериће из Бриштана пише да су се раније презивали Јурић а на мапи коју је поставио Зрно види се засеок Јурић одмах поред Гверића. Занимљиво, у шематизму сплитско-макарске надбискупије из 1846. за врличку парохију наводе се две особе управо под тим презименом: Лаврентије Јурић и Иван Гверић; Јурић као парох, директор школе и Гверић његов заменик. Јурићи су међу првим забележеним породицама и у Бриштанима и Врлици. Наиме, Тадија и Мијо Јурић су били у групи харамбаше Мате (Матеја?) Накића-Војновића крајем 17. века а њихови синови су забележени становници Бриштана 1709. За Јуриће из Бриштана стоји да су пореклом из Загоре и то презиме је данас нестало у Бриштанима. Историја презимена Јурић Гверић и Гверић Јурић се мењала само у Јурић под којим су се водиле неке сестре у локалном самостану у 19. веку, а данас је остало само Гверић. Из те породице су данас Здравка Гверић, фрањевка школована у Риму и њен брат фра Мате Гверић, гвардијан, жупник и декан у Дрнишу, у самостану Висовац. То је онај фрањевачки самостан чувен по - ракији.  Њихови родитељи су Јаков и Јака Гверић. Иначе има још један фратар Гверић, овај пут из Врлике. То је фра Драго Гверић познат по мисионарском раду у Африци. Из неког разлога доста Гверића из Хрватске гравитира свештенству, готова као нека традиција. Иван Гверић рођен 1814. у Врлици је исто био свештеник. И мој деда Живко је као ђак изабран од Цркве да буде српски православни свештеник али су други светски рат и приморано исељење (које већ по реду у историји породице) то спречили.

Споменух Јуриће у Врлици. Забележени становници Врлике тог 1. септембра 1692. беху припадници четири бандерије под вођством харамбаша Николе Биоковића, Павла Јурића, Ивана Црнице и Николе Шарца. Од бандерије Павла јурића данас су остали само Вулетићи а за саме Јуриће пише да су од њих настале Клопчије а потом Оклопчићи. У бандерији  Николе Шарца био је Вид Милишић са 3 члана породице. Ово напомињем као занимљивост због везе Милишића са Гверићима.

[Зрно]

Могао би да напишеш неки роман или сценарио за добар историјски филм

Да мало и ја зачиним. У Дубровнику је била стара племићка и кнежевска породица Черева или Чревић или Чријевић или Червар (има још десетак верзија). Један из те лозе је имао надимак Гверо.

Martoličin najstariji sin Marin (oko 1639-1709), s nadimkom GVERO, izgnan je 26.srpnja 1667. na otok Mljet, gdje će stanovati u benediktinskom samostanu, a majka ga hraniti po svom nahođenju. Pođe li s otoka, bit će na godinu dana utamničen 5 okovanim nogama. Tri mjeseca kasnije, na Lučin dan u Babinom Polju, srdito je vikao protiv vlastele, žaleći se na nepravdu i na majku koja mu nije slala hranu. Dana 28. svibnja 1668. osuđen je na doživotnu tamnicu. Nekoliko dana kasnije, 3. lipnja, mlađi brat Marin (Maro Mali) (oko 1649—1695) pokušao ga je izbaviti iz zatvora i zbog toga je 5. lipnja osuđen na petogodišnje progonstvo. Stariji Marin, zacijelo je bio pomilovanjerje 19. rujna 1684, pijan, napravio incident u Cavtatu. “Teturajući na desno i na lijevo stade glasno i bijesno kazivati svoju ogorčenost protiv vlade". Četvorici v1aste dovikivao je: “Vlastelini dubrovački čine renegavati Boga... Renegavam lsukrsta! Poću na Novi za poturčit se! Ne vjerujem u vjeru vlastela dubrovačkijeh...“ Sutradan su ga spomenuta četiri vlastelina prijavila knezu 1 Malom vijeću i Maro je ubrzo utamničen. Predmet je proslijeđen Vijeću umoljenih, koje je donijelo presudu: Maro će doživotno biti zatvoren u tvrđavi Sv. Ivan, a sva njegova dobra dana su na uživanje majci Pauli Bona (oko 1618-oko 1689).'520 Marin stariji umro je 1709. godine neoženjen. Maro Mali, zbog čijeg su se pretjeranog zlostavljanja Stonjani masovno priključili hajducima u osamdesetim godinama 17. stoljeća, poklisar je harača 1685.1522 i dubrovački knez 1695. godine. Otac je povjesničara i biografa, dominikanca Serafina-Marije (kršteno: Agustin) (1686—1759) (B).

[Зрно]

Boka Kotorska u doba Venecije - na izvorima mletačkih arhiva


U godini 1768., krajem srpnja i početkom kolovoza, podnijeli su vlastima na pregled svoje mjere sljedeće osobe: trgovac Jovo Milanović, trg. Mitar Pavković, trg. Savo Mirković, trgovac i zlatar Gligo Popović,255 trg. Domeniko Ugolini, trg. Luka Pavković, trg. Simo Pavković, trg. Виго Tripković, trg. Nikola Radulović, trg..Stefan Durović, trg. Jakov Konstantinović , krčmar Antun Polpeta, trg. Jovo Stankov, trg. Mićo Marić, trg. Joko Tušup, trg. Antun Gvera, trg. Gregorio Lakušić, trg. Nikola Birić, trg. Savo Laketić, trgovac i krčmar Todor Zipančić, trg. Simo Mirojevič, trg. Boško Kvekić, trg. Simo Gopčević, trgovac i opančar Gavrilo Kosić, krčmar Petar Glogovac, opančar Tomo Kvelić, opančar Gavrilo Baltić, trg. Gavrilo Andrić, krčmar Mitar Rašović, trg. Simo Zupković, krčmar Nikola Pršutović, krčmar Savo Ladić, trg. Mitar Simov,

1784. година. U uvodnom dijelu dokumenta se kaže:»Kako se približava Petrovdan, u ovo doba po starom običaju imaju se sniziti cijene mesa, koje će važiti od Dana sv. Petra, a kojih se svi moraju pridržavati pod prijetnjom kazni koje će se odrediti po nahođenju vlasti«. Cjenik je oglašen na uobičajeni način, pred svjedocima Savom Laketićem i Andrijom Gverom.

[Зрно]

Dana 16. listopada 1702. Dubrovčani se žale trebinjskom paši na osmanske
vojnike s Carine koji kradu po Brgatu.
“Dođe ovdi Saliaga koji nam prida knjigu Vašega Plemenitog Gospodstva,
i za činit vam poznat sveđ većma našu ljubav učinili smo koliko ste žudjeli i
pripomčili ga Hećimim da s osobitom pomnjom oko njega rade, je da bi Bog
do da brzo ozdravi i k vami dođe.
A sada ne možemo se nego tužit Vašem Gospodstvu suproć Sejmenim od
Carine koji sakrivajući se u Goru pod Šumu (. . .) đe su stada našij eh podložnika
s Brgata kradu Brave i vode ih ća kako su učinili od rečenij eh brava pasanij eh
dana, navlastito u četvrtak prošasti Jakša Ćerović jedan od rečenijeh Sejmena,
koji odvede dvije ovce steone, koje prije bješe vezo i sakrio u Šumu kako su ga
vidjeli Pastiri kojijem je prijetio da ako povijedu doma da će ih svij eh na bokune
isjeći, i tu bio je Mahmut Gvero i on Sejmen od Carine koji je gledo i mučo i
paka zašto je s rečenijem Jakšom i otišo (je) šnjime. Molimo veoma srčano
Vaše Gospodstvo da biste pedepsali ove zločince i činili im vratiti sve što su
uzeli i ljuto zaprijetili da ne čine našoj raji onake zulume i štete, neka može
uživat mir i pokoj u brijeme od vladanja Vašeg Gospodstva."

[Зрно]

GVERO — 78/23
Nosioce veoma neobičnog prezimena Gvero konstatovali smo u Glavicama — 34/11, Glamoču
— 22/7, Hozićima — 8/2, Biličiću — 9/2i Ćoslijama — 5/1. Gvere su bratstvenici s Milišićima,
a krsna im je slava Nikoljdan. Nosilaca ovog prezimena ima i u naseljima na Kupresu, te u do-
lini Janja, Unca, na Bosanskograhovskom polju i u susjednim dalmatinskim krajevima. Njihovo
domicilno naselje su Peulje kod Bosanskog Grahova. Kao transhumat i stočari izdizali su se sve
do na Glamoč i Kupres, kao što su i silazili ka dolini Janja, Unca i Cetine i tako se rasipali po
ovim transhumantnim oblastima. U svom matičnom kraju, u-Peuljama, su od ranog srednjeg
vijeka i najvećom starinom su iz plemena Srba Glamočana. Etimologija, a i motivacija, ovom
zaista neobičnom i dosta rijetkom prezimenu jeste iz najdublje starosti. Prezime je izvedeno,
najvjerovatnije, od starinačke riječi gverok, koju jezičari dovode u vezu sa riječju razrok, a koja
se već poodavno ne upotrebljava pa su i Gvere zaboravili na tu fizičku manu svog rodonačel-
nika.

Пошто је Гвера било у све три религије и јавља се тај надимак, рекао бих да је хипотеза о разрокости најреалнија.

[Зрно]

Šahinovići

Gverić (Duke) Mirko, rođen 1928. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Banja luka (1250023002)
Gverić (Miloš) Simo, rođen 1907. Srbin, ubijen 1942. u zatvoru, Banja luka (1250023003)
Gverić (Miloš) Stevan, rođen 1904. Srbin, ubijen 1942. u zatvoru, Banja luka (1250023004)

[Гвер]

Могао би да напишеш неки роман или сценарио за добар историјски филм

„Сеобе Гвера“. Да сам Црњански, можда. 

Искрено, забавно ми је све ово на том неком аматерском нивоу, проналажење и читање локалних историја, повезивање трагова и слично. Све у стилу Црњанског. А пре неких годину дана одлучих да изучим породичну историју из најозбиљнијих намера јер ме јако интересује.

Хвала на додатним информацијама које су веома занимљиве и баш су зачиниле тему.

Први пут чујем за ту дубровачку породицу Чријевића. Да ли су то Цријевићи, стара дубровачка племићка породица? Видим да се Цријевић/Чријевић спомињу заједно па претпостављам да јесу. Не знам ништа о њима па ћу их мало проучити касније. Од дубровачких Цријевића налазим да су најпознатији Лудовик Цријевић Туберон (1459 - 1527), школован у Паризу (има недалеко регион Кревик/Crevic, што ме мало подсећа на Чревић) и Илија Цријевић (1463 - 1520), дубровачки хуманиста. Тај Илија је на слици очигледно разрок, можда је он добио надимак Гверо будући да је школован у Италији? Или ако не он, онда свакако неко из његове лозе.

Чуо сам за ту хипотезу о разрокости али ми је било чудно јер никада нисам чуо тај термин на српском. Има ту нечег јер је разрокост у одређеном степену присутна и данас код Гвера/Гверића, тако да је та особина заиста генетски присутна а исто тако постоји специфична физичка карактеристика коју сам приметио код свих Гверића (домаћих тако и оних у Хрватској), а то је чкиљење на једно око. И ја сам на сликама из млађих дана често чкиљио на једно око па сам морао сам себе да „истренирам“ да то не радим, а разлог је преосетљивост на светлост, а иначе вид ми је савршен. Дакле нисам разрок а исту особину имају многи Гверићи. А пронашао сам да гверок може значити и онај који чкиљи.

И једна и друга хипотеза имају смисла, Гверо може бити по војној служби али и физичкој особини. Ко зна.

[Гвер]

Martoličin najstariji sin Marin (oko 1639-1709), s nadimkom GVERO, izgnan je 26.srpnja 1667. na otok Mljet

„Мартоличин“ Ово ме асоцира на оне Мартиће са славом Никољдана чији је надимак Гверини, мада то не могу бити они јер су насељени у 16. веку из Босне према Накићеновићу. Aко сам добро разумео млађи син Маро Мали је био дубровачки кнез 1695. и отац свештеника Серафина-Марије Цријевића? Другим речима ради се о истим тим Цријевићима?

Za prezime Gvera navodi se da su »starosedioci u Boki Kotorskoj«, a taj oblik izvodi se od talijanskoga apelativa i prezimena Guerra, što je možda postalo od imperativne složenice Vinciguerra. Za Gveroviće se navodi da je to današnje prezime u Tivtu, Kotoru i Beogradu. Gveroviće nalazimo i u Paštrovićima, npr. u 18. stoljeću (1736. Nikola Gverović, patron) Na Prčanju nalazimo Gverini. Prema Nakićenoviću oni su iz Italije. To je možda patronim, ali takav lik upućuje na postanak od osobnoga imena Gverino (Guerrino).

Познато ми је то старо спомињање Гвера у Котору, поред тог трговца Антуна Гвере 1768. и сведока Андрије Гвере, био је и доктор Иван Гверо 1761.  И данас има засеок Гвере одмах поред Котора код Мркоњић Града а има их и у Котор Вароши. Не знам да ли ово упућује траг ка самом Котору у Црној гори? Не мислим да су Гвере староседеоци Боке которске, у смислу да је то њихово оригинално пребивалиште, већ су можда насељени из Дубровника где се спомињу доста раније, у време када су ова два града вршила „размену“ становништва. На крају крајева можда они и немају везе са Гверама који су:

U svom matičnom kraju, u Peuljama, su od ranog srednjeg vijeka i najvećom starinom su iz plemena Srba Glamočana

Зар није рани средњи век од пре 10-11. века? Мораћу да истражим и племе Гламочана. А Врлика је свега 20-ак км од тих Пеуља. Све сам више убеђен да су ти Гверићи пореклом Срби.

[Зрно]

Заборави ту причу о Србима Гламочанима 

[Гвер]

Мислиш нису постојали или Гвере не припадају њима?

Сад сам читао да је било племство Гламочана у Задру и околини између 12. и 15. века а наводно су од босанских Гламочана, тј. једна грана која се рано одвојила и упутила ка мору.

[Зрно]

Мислим да су ти Гламочани фикција.

[АГГ]

Kod nas u Gornjim Gracima kod Mrkonjić Grada, Gvere, koji slave Nikoljdan, pričaju da su došli iz Glamoča.

[Гвер]

До недавно је начелник општине Гламоч био Раде Гверо, тако да вероватно има и даље Гвера тамо. И у Новим Козарцима код Кикинде има Гверића, наша родбина. Козарци су насељени после рата породицама из Бања Луке, Гламоча, Котор Вароши, Лакташа, Кључа, Мркоњић Града.

Још једна породица Гверо је после рата колонизована у Кикинду а до тада су живели у самом Пеуљу:

Iz Kikinde nam piše Vladimir Gvero, čija je porodica kolonizovana u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata. Dotle su živeli u selu Peulje kod Bosanskog Grahova. Slave Sv. Nikolu.

Дакле било је присутних Гвера у Пеуљу све до 2. светског рата а ја мислио да су сви расељени доста раније. Са тим Гверама из Кикинде нисмо у контакту али смо сигурно у сродству, имао сам прилике да видим једног од њих. То може бити још један доказ да су Гверићи заиста из Пеуља и вероватно иселили доста давно, крајем 18. или почетком 19. века.

[Ojler]

...
Још једна породица Гверо је после рата колонизована у Кикинду а до тада су живели у самом Пеуљу:
...

Ови Гверо су колонизовани у Наково поред Кикинде. Ако су сада у Кикинди ради се о накнадним сеобама.

[Гвер]

Сад баш видим да је глумац Марко Гверо члан народног позоришта Кикинда, вероватно да је од тих Гвера.

Моји из Шахиновића су премештени у централни Банат, али сам чуо да су првобитно требали бити у Сомбору. Овде су добили доста велик посед али су накнадно поново измештени и нико не зна шта се тачно десило, чак ни где је завршио мој прадеда. Тај посед је нека бивша грофовија вероватно из доба аустроугарске. Имао сам прилике да посетим локацију и видим ту вилу. Данас је то полузапуштена сеоска задруга.

[Гвер]

Šahinovići
Gverić (Miloš) Simo, rođen 1907. Srbin, ubijen 1942. u zatvoru, Banja luka (1250023003)

Изгледа да је то Гверић Симеун кога сам пронашао у књизи Антуна Милетића "Концетрациони логор Јасеновац". На страни 155/56 стоји:

"Nalog ustaškog pokretnog prekog suda u Banjoj Luci od 13. februara 1942. župskoj redarstvenoj oblasti Banja Luka da osam lica preuzme i sprovede u koncetracioni logoр Jasenovac iako su sudski oslobođeni krivice."

На тој листи је под бројем 4 Симеун Гверић:

Simeun Gverić, pok. Miloša i majke rođ. Stanarević, Ružice, grkoistočne vjere, rodom i prebivalištem iz Sahinovića, kotar Banja Luka, 51 godinu star, državljanin N.D.H. težak, neoženjen, pismen, samouk, sa imetkom od oko 30 dunuma zemlje.

Међутим ако је стар 51 годину онда је рођен 1891. а не 1907. Вероватно се ради о грешци. Да ствар буде још конфузнија у истој књизи на страни 253. пише да се 15. априла 1942. у логор шаље "Gverić Sinieun", рођен 1910. из Шахиновића. Опет нека грешка највероватније.

[Гвер]

Ето како је мали свет, недавно су чланови моје породице срели једног Гверу и укратко поразговарали. Када се повео разговор о пореклу, споменуо је нашу везу са Милишићима и порекло из Црне Горе. Ја о овоме никоме нисам причао тако да од мене нису чули. У вези црногорског порекла знам само да је било Гвера у Котору и да стоји да су староседеоци херцегновског подручја и Боке которске а пошто нисам био присутан не успех да га упитам одакле му те информације. Још је напоменуо да су и његови после рата требали да населе Црвенку, као и моји, али су их накнадно иселили даље. Раније сам написао да смо требали бити у Сомбору, али сам погрешио, ради се исто о Црвенки. Дакле још једна информација да смо вероватно сви требали да населимо једно подручје али смо потом расељени насумице.

Што се тиче Милишића, један члан форума ми је рекао да купрешки Милишићи који славе Никољдан потичу од Милишића из Главске који славе Св. Стефана. Ја још немам став поводом те теорије, јесмо ли или нисмо од Милишића. А ако јесмо, онда је до раздвајања, како смо већ установили на овој теми, морало доћи доста рано, најкасније у првој половини 18. века а ја мислим да је било доста раније. И нешто ми говори да постоје најмање две линије Гвера/Гверића које су се исто раздвојиле у неком непознатом тренутку. Врлишки/бриштански Гверићи су у даљем сродству са нама, у то сам једноставно убеђен иако не могу да докажем овако преко интернета. И то не мислим само због истог презимена. Када би објаснили ту везу многе би се ствари рашчистиле. И мислим да хрватски извори, а њих сам највише и читао у вези историје Гверића јер других и нема, прећуткују неке податке. Један Гверић је чак на челу задарског архива и један од водећих историчара у Хрватској, он би свакако могао да ископа све информације.

Нисам стигао много тога да истражим у међувремену али имам неколико теорија (и питања) о којима ћу писати касније када стигнем.

[Гаџић Црнчевић]

Побогу Гвер, мани се католичког поријекла твоје породице , какви црни италијани би прешли од млечана , турцима у вољу , а тек у то вријеме промијенили вјеру, појединац могуће али у промилима, а цијеле породице тежак случај.То је вријеме кад се бјежало од глади и биједе, а то што сугеришете је потпуно обрнуто-идеш у биједу  итд.