OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina

[Свевлад]

Староседеоци и досељеници су релативан појам у зависности како се узме или од краја до краја.  На пример у Војводини се староседеоцима сматрају они који су ти 150, 200, 300 или мало више од 300 година, а досељеници/дођоши су они који су дошли у обе колонизације или касније.  За разлику од Војводине где се они који тамо живе 300 година сматрају изворним староседеоцима (јер старијих од око 300-330 година скоро да нема) у неким крајевима становништво са "стажом" од 300 година се сматра "досељеничким" и "младим."

Да будем искрен мени је постало мало досадно/сморно везивати већину Срба за Херцеговину и Црну Гору.  Много Срба од Косова до Војводине и Крајине јесте везано пореклом за Црну Гору и Херцеговину, али већином у задњих 500-600 година, кад би ишли мало дубље у средњи век мало ко би магао да се дичи да су му преци у то време живели у данашњој Црној Гори или Херцеговини.  Територија данашње Црне Горе и Херцеговине али вероватно у мањој мери су насељени са разних страна у време надирања Турака.  Мало ми је нелогично да је више Срба у средњем веку живело по црногорско-херцеговачким чукама него нпр. на плодном Косову.  Косово је Калифорнија у односу на Цетиње, Дробњаке, Бањане, Гацко, Пиву, Љубиње, Невесиње итд.  Имао сам прилике да прођем кроз пивски и бањански крај у Црној Гори односно Старој Херцеговини, поједини делови изгледају као месечев пејзаж. 

[Небојша]

Староседеоци и досељеници су релативан појам у зависности како се узме или од краја до краја.  На пример у Војводини се староседеоцима сматрају они који су ти 150, 200, 300 или мало више од 300 година, а досељеници/дођоши су они који су дошли у обе колонизације или касније.  За разлику од Војводине где се они који тамо живе 300 година сматрају изворним староседеоцима (јер старијих од око 300-330 година скоро да нема) у неким крајевима становништво са "стажом" од 300 година се сматра "досељеничким" и "младим."

Да будем искрен мени је постало мало досадно/сморно везивати већину Срба за Херцеговину и Црну Гору.  Много Срба од Косова до Војводине и Крајине јесте везано пореклом за Црну Гору и Херцеговину, али већином у задњих 500-600 година, кад би ишли мало дубље у средњи век мало ко би магао да се дичи да су му преци у то време живели у данашњој Црној Гори или Херцеговини.  Територија данашње Црне Горе и Херцеговине али вероватно у мањој мери су насељени са разних страна у време надирања Турака.  Мало ми је нелогично да је више Срба у средњем веку живело по црногорско-херцеговачким чукама него нпр. на плодном Косову.  Косово је Калифорнија у односу на Цетиње, Дробњаке, Бањане, Гацко, Пиву, Љубиње, Невесиње итд.  Имао сам прилике да прођем кроз пивски и бањански крај у Црној Гори односно Старој Херцеговини, поједини делови изгледају као месечев пејзаж. 

Толико смо пута причали о томе, да не треба више ни понављати. Не треба банализовати и гледати Стару Црну Гору као матицу свих Срба. Простор Старе Херцеговине је знатно шири него данас, обухвата читаву данашњу Херцеговину, добар део приморја, Полимље, Потарје, итд. Такође су посебна прича делови данашње Црне Горе, Брда и околина. То је огроман простор, који је стицајем околности насељавало веома покретно становништво од ког данас води порекло заиста велики број Срба из тих динарских крајева. Није то никаква наука. О староседеоцима се такође може причати у неким областима, али нажалост ово су била увек тако трусна подручја, да се константно исељавало, гинуло, вршила се "смена" становништва условно речено, итд.

[Српска14]

Староседеоци и досељеници су релативан појам у зависности како се узме или од краја до краја.  На пример у Војводини се староседеоцима сматрају они који су ти 150, 200, 300 или мало више од 300 година, а досељеници/дођоши су они који су дошли у обе колонизације или касније.  За разлику од Војводине где се они који тамо живе 300 година сматрају изворним староседеоцима (јер старијих од око 300-330 година скоро да нема) у неким крајевима становништво са "стажом" од 300 година се сматра "досељеничким" и "младим."

Да будем искрен мени је постало мало досадно/сморно везивати већину Срба за Херцеговину и Црну Гору.  Много Срба од Косова до Војводине и Крајине јесте везано пореклом за Црну Гору и Херцеговину, али већином у задњих 500-600 година, кад би ишли мало дубље у средњи век мало ко би магао да се дичи да су му преци у то време живели у данашњој Црној Гори или Херцеговини.  Територија данашње Црне Горе и Херцеговине али вероватно у мањој мери су насељени са разних страна у време надирања Турака.  Мало ми је нелогично да је више Срба у средњем веку живело по црногорско-херцеговачким чукама него нпр. на плодном Косову.  Косово је Калифорнија у односу на Цетиње, Дробњаке, Бањане, Гацко, Пиву, Љубиње, Невесиње итд.  Имао сам прилике да прођем кроз пивски и бањански крај у Црној Гори односно Старој Херцеговини, поједини делови изгледају као месечев пејзаж. 

У право тако. Ти крајеви су лијепи на свој начин, чак их преферирам више у односу на "питомину", али се зна на које су се просторе Срби и сродна словенска племена доселили. Херцеговина свако може да се узима као једна од матица, Црна Гора тешко.

[Свевлад]

У право тако. Ти крајеви су лијепи на свој начин, чак их преферирам више у односу на "питомину", али се зна на које су се просторе Срби и сродна словенска племена доселили. Херцеговина свако може да се узима као једна од матица, Црна Гора тешко.

Опште је познато да су Словени по доласку на Балкан углавном населили равнице, речне долине и евентуално ниже брдске крајеве.  Такође је опште познато да се Словени нису насељавали у врлети као што је већи део данашње Црне Горе, Албаније, затим Епир и још неки крајеви.
 
Сасвим сигурно је јако мало словенског становништва широм Балкана живело у изразито планинским крајевима пре Османлија.  У планинским крајевима су живеле разне влашке групе као и Арбанаси.  Кад су дошли Турци онда се део словенског становништва повукао у планинске забити.

Неки историчари сматрају да су се Словени и Власи ретко мешали до доласка Турака, те да је масовнијег мешања и стапања дошло тек у време Османског царства.

[симо]

Опште је познато да су Словени по доласку на Балкан углавном населили равнице, речне долине и евентуално ниже брдске крајеве.  Такође је опште познато да се Словени нису насељавали у врлети као што је већи део данашње Црне Горе, Албаније, затим Епир и још неки крајеви.
 
Сасвим сигурно је јако мало словенског становништва широм Балкана живело у изразито планинским крајевима пре Османлија.  У планинским крајевима су живеле разне влашке групе као и Арбанаси.  Кад су дошли Турци онда се део словенског становништва повукао у планинске забити.

Неки историчари сматрају да су се Словени и Власи ретко мешали до доласка Турака, те да је масовнијег мешања и стапања дошло тек у време Османског царства.

Прилично поједностављена слика, која узгред није ни тачна. Добар дио Црне Горе уопште није планински, а чак и планински дијелови су имали жупне цјелине у које су се Словени насељавали. Довољно је поменути жупе Комарницу и Пиву које се спомињу још у 12. вијеку, да не помињемо силне жупе по херцеговачком кршу које се спомињу  и раније код Порфирогенита. Слична ствар је и са неким подручјима Албаније, о Епиру да не говоримо, што се уосталом види и по топонимији, као и по генетским резултатима данашњих становника.

Присуство ромејског и словенског елемента није нужно повезано са надморском висином. Рецимо, ја вјерујем да је у зетској равници и око Скадарског језера остао значајан број ромејских старосједилаца.

[Српска14]

Ко каже да оригинално морају имати везе са српским племеном?? Тај крај око Куча је био у средњем веку насељен и Словенима, били то само Срби, или не. Било је на читавом овом простору много словенских племена, која су се пре или касније могла утопити у Србе.

Признајем да су у Кучима били прије амеба, убиједио си ме

За муслимане стоји, а за L1280 бих и ја рекао да се не треба тврдоглаво држати једне теорије, већ се морају сви аспекти узети у обзир. И није иста ситуација као са YP4278, које јасно има највише у Херцеговини и код исељеника из тих крајева. L1280 се јавља и у Албанији, Македонији, на истоку Балкана, у Грчкој, у Босни, укратко свуда где су продирали Словени.

Има YP4278 на Косову и поготово у шопским крајевима. Ови из шопских крајева немају везе са Херцеговином, а још мање имају таква предања. Веза с њима тек треба да се утврди. Писали смо о томе.

Дакле не може се само висока концентрација код муслимана и Срба из околине Тузле, тј. Подриња узимати као релевантан податак за порекло читаве групе (то су и онако све сами досељеници, што из Подриња, што из Херцеговине, уз мало старинаца).

Има херцеговачких досељеника око Зворника и Мајевице, па и по другим мјестима у тој регији, али генерално Бирач је већином стариначки, но беспотребно је око овога да се враћамо, не слажемо се и то је то. Мислим на Србе из тих крајева.

- Није тачно дакле да хаплогрупе нема у Херцеговини и Црној Гори. Аврамијевштаци тамо имају ближе и даље днк рођаке.

Па нема нико у Херцеговини те подгране осим Марића из Мостара. Нађи ми те рођаке у Херцеговини. Имају Секнића у Црној Гори, али већ сам ти објаснио да то може бити далека и давна веза, а Црна Гора свакако није матица тог рода без обзира на евентуално сродство са Јекнићем. То је јасно.

Није тачно да немају предања о пореклу. 90% њих помиње Херцеговину и Црну Гору. То што не знају тачно име села, није ништа страшно, колико су уопште овде честа таква предања где се зна тачно место??

Нисам рекао да немају предање, већ да немају ЧВРСТО предање. Доста Срба тврди да је поријеклом "однекуд" из Црне Горе без икаквих чврстих података и доказа за тако нешто. То је већ постало мало излизано. Већ сам на другој дискусији писао како су настајала та предања, па да се не понављам.

Мора се узети у разматрање и податак из литературе, где се за део Аврамијевштака каже да су од Ливна пореклом, да су се звали Владићи, да су говорили икавицом, као и да су били рудари (што није немогуће с обзиром да је у питању источна Босна).

Ово ми звучи свакако реалније него Црна Гора, али како одједном од Црне Горе и Херцеговине дођосмо до Ливна и западне Босне

Опет "тролујеш", Српска. Зацртао си да су Аврами старинци, иако су у том крају и ти муслимани L1280 вероватно досељеници (врло је ту мало старинаца, то смо утврдили), а камоли Срби, који су доминантно досељеници из источнохерцеговчаких и западноцрногорских крајева.

Нисмо ништа утврдили, већ свако тумачи ствари како би волио да јесу и како је унапријед зацртао. Што се мене тиче сасвим ми је свеједно јесу ли или нису старосједиоци, битно ми је да знам своје поријекло и претке бар уназад 600 година, а можда и даље

[Свевлад]

Прилично поједностављена слика, која узгред није ни тачна. Добар дио Црне Горе уопште није планински, а чак и планински дијелови су имали жупне цјелине у које су се Словени насељавали. Довољно је поменути жупе Комарницу и Пиву које се спомињу још у 12. вијеку, да не помињемо силне жупе по херцеговачком кршу које се спомињу  и раније код Порфирогенита. Слична ствар је и са неким подручјима Албаније, о Епиру да не говоримо, што се уосталом види и по топонимији, као и по генетским резултатима данашњих становника.

Присуство ромејског и словенског елемента није нужно повезано са надморском висином. Рецимо, ја вјерујем да је у зетској равници и око Скадарског језера остао значајан број ромејских старосједилаца.

У планинским крајевима је словенско становништво живело по жупама.  Те жупе су у неким крајевима на југу Балкана биле острва односно енклаве у мору Влаха, Арбанаса и Грка (мислим на јужну Албанији, Епир,Тесалију и Пелопонез).  Егејска Македонија је имала словенску већину у средњем веку, за разлику од Тесалије и Епира (осим грчког Епира јужна Албанија је историјски Епир) где су већина били романофони Власи. На Пелопонезу је у раном средњем веку било неколико словенских енклава али већина становништва Пелопонеза су били Грци.  Словени са Пелопонеза су су временом утопили у грчку већину тј. хеленизовани су и то вероватно до 10-ог века.

100% сам сигуран да је територија данашње Славоније или Војводине имала већи проценат словенског становништва у средњем веку него територија данашње Црне Горе или Албаније.

[vojinenad]

Неки историчари сматрају да су се Словени и Власи ретко мешали до доласка Турака, те да је масовнијег мешања и стапања дошло тек у време Османског царства.

Из примера племена Ровца, које се може узети као репрезентативни узорак за утврђивање таквих и сличних претпоставки, што је на крају крајева и Бранислав Ђурђев доста студиозно истраживао и донео закључке о новијем формирању брдских племена (па и племена Ровца), као и на основу најновијих резултата днк истраживања, може се закључити да су се Словени и тај староседелачки слој балканског становништва ипак делимично ''стапали'' тј. мешали још доста пре доласка Турака. Већина тих стариначких родова из области племена Ровца, који су живели у области тог племена доста пре досељавања Никшића (I2a-PH908) и Љешњана (I2a-Z17855) који су до сада тестирани припадају хаплогрупама R1a и I2a, док они који се сматрају најстаријим становницима тзв. Мацуре (I1-Z63), и који су највећим делом одселили, једним мањим делом су се саплеменили са новопридошлима и у периоду турске владавине ушли у њихов састав (један огранак великог и признатог братства Драшковић, а постоје претпоставке и за још неке који још увек нису тестирани), а врло је вероватно да су и у време сеобе, дакле пре Турака, једним делом већ били ''словенизирани'' тако да су дошавши у област Далмације и Крајине, где их данас у највећем броју и срећемо, врло брзо ушли у српски етнички корпус у сваком смислу те речи.     

[Небојша]

Признајем да су у Кучима били прије амеба, убиједио си ме

Староседеоци у односу на касније придошле Дрекаловиће и Мрњавчиће, тј. део словенских племена која су по доласку на Балкан населила и те крајеве. Већ смо код једног дела M458 причали о тој опцији. Код L1280 је то генерално мало теже, што због разуђеног распореда, што слабије заступљености.

Па нема нико у Херцеговини те подгране осим Марића из Мостара. Нађи ми те рођаке у Херцеговини. Имају Секнића у Црној Гори, али већ сам ти објаснио да то може бити далека и давна веза, а Црна Гора свакако није матица тог рода без обзира на евентуално сродство са Секнићем. То је јасно.

"Херцеговина" је широк појам. У случају да су ови из ЦГ ишли преко делова старе Херцеговине, остало је то предање вероватно. Понављам, уколико постоји веза са Секнићем. Генетска веза на први поглед постоји, видећемо да ли је она стабилна и у ком смеру иде. У том смислу постоји веза и са овим из југоисточне Србије, па се тешко може претпоставити која то сеоба повезује Шоплук и североисточну Босну. Треба бити опрезан свакако.

Нисам рекао да немају предање, већ да немају ЧВРСТО предање. Доста Срба тврди да је поријеклом "однекуд" из Црне Горе без икаквих чврстих података и доказа за тако нешто. То је већ постало мало излизано. Већ сам на другој дискусији писао како су настајала та предања, па да се не понављам.

Не могу се по потреби неке ствари изостављати, а са друге стране неких "доказа" се држати слепо. Млађо се највише бавио Аврамијевштациа, па с обизром да неке миграције ка тим крајевима нису из тако давне прошлости, не смемо прескочити тај део. Слажем се да се то предање може покупити и од "херцеговачке већине" (о чему смо причали), али је ипак индикативно да скоро сви L1280, било да су са ове, или оне стране Дрине, помињу те јужне динарске крајеве као матицу.

Ово ми звучи свакако реалније него Црна Гора, али како одједном од Црне Горе и Херцеговине дођосмо до Ливна и западне Босне

Не знам како се дошло до овога, треба питати аутора литературе о Соколској нахији, који је писао о Аврамјевштацима (и причао са старијима у том крају), много пре него што смо ми знали за форуме, генетику и остало.

[Небојша]

У планинским крајевима је словенско становништво живело по жупама.  Те жупе су у неким крајевима на југу Балкана биле острва односно енклаве у мору Влаха, Арбанаса и Грка (мислим на јужну Албанији, Епир,Тесалију и Пелопонез).  Егејска Македонија је имала словенску већину у средњем веку, за разлику од Тесалије и Епира (осим грчког Епира јужна Албанија је историјски Епир) где су већина били романофони Власи. На Пелопонезу је у раном средњем веку било неколико словенских енклава али већина становништва Пелопонеза су били Грци.  Словени са Пелопонеза су су временом утопили у грчку већину тј. хеленизовани су и то вероватно до 10-ог века.

100% сам сигуран да је територија данашње Славоније или Војводине имала већи проценат словенског становништва у средњем веку него територија данашње Црне Горе или Албаније.

Свевладе, да је тако лако, не верујем да би словенске комбинације (Y-днк) код Срба данас највише било управо у Херцеговини (где ћеш већег крша).

[filipi]

Evo sad sam prebrojao ove moje tuzlake,tacno 28-orica sa kojima sam pricao o porijeklu ,sa nekima sam i odrastao.Devetorica znaju da su iz Uzica im preci dosli i to cijela porodica zna,ostalih 19 su porijeklom iz Hercegovine,uglavnom Mostar,Ljubinje,Gacko,Bileca.I da dodamo najpoznatijeg tuzlaka porijeklom iz Bilece Mesu Selimovica.

[Српска14]

Evo sad sam prebrojao ove moje tuzlake,tacno 28-orica sa kojima sam pricao o porijeklu ,sa nekima sam i odrastao.Devetorica znaju da su iz Uzica im preci dosli i to cijela porodica zna,ostalih 19 su porijeklom iz Hercegovine,uglavnom Mostar,Ljubinje,Gacko,Bileca.I da dodamo najpoznatijeg tuzlaka porijeklom iz Bilece Mesu Selimovica.

Има чак и "поштених" муслимана из тих крајева који признају да су српског поријекла, бар неки с којима сам имао прилику о овоме да причам. Кад смо већ код Билеће, из Билеће је познати пјевач Сафет Исовић. За њих сам чуо да су од Миљанића. Не бих искључио ту опцију.

[Небојша]

У право тако. Ти крајеви су лијепи на свој начин, чак их преферирам више у односу на "питомину", али се зна на које су се просторе Срби и сродна словенска племена доселили. Херцеговина свако може да се узима као једна од матица, Црна Гора тешко.

Зависи. Данашња Херцеговина јесте битна за један део Срба (посебно у БиХ и Западној Србији), али је и Црна Гора у данашњим границама јако битна. Видели смо код тестираних Шумадинаца, да постоји јака веза са Брдима, која постоји и на основу литературе. О утицају црногорске Херцеговине не треба ни трошити речи. Та струја је битна како за западне Србе (посебно у Крајини, донекле и Подрињу), тако и за оне у Западној Србији и Шумадији. Дакле једино се Црна Гора у старим границама (Катунска нахија + Зета), не може посматрати као неки специјални расадник становништва. Остали крајеви су итекако битни (Брда, Полимље, Потарје, Дробњак, Пива, Бањани, итд.). То је било јасно на основу литературе, али је сада појавом генетике та веза још јаснија.

Наравно, ово не искључује старинце у тим крајевима и односи се на ову динарску струју која је очито јака. Код Срба има и других миграционих струја, него смо овде некако сви највише фокусирани на ову динарску, што због јасно профилисаних родова, што због изражене традиције у тим крајевима.

[filipi]

Има чак и "поштених" муслимана из тих крајева који признају да су српског поријекла, бар неки с којима сам имао прилику о овоме да причам. Кад смо већ код Билеће, из Билеће је познати пјевач Сафет Исовић. За њих сам чуо да су од Миљанића. Не бих искључио ту опцију.

Da,skoro se testirao i Kurt iz Mostara PH908,to je loza ista kao i Kurt u Tuzli,poznati Efendija Kurt iz Tuzle koji spasio tuzlanske Srbe od pokolja za pravoslavni Bozic od strane ustasa,

[filipi]

  Istorija Ozrena"Početak nastanjivanja Ozrena, Vozuće i Gostovića krije se daleko u vijekovima. Prve pisane vijesti su tek iz 16. vijeka. Druga vrsta spomenika su materijalni ostaci, koji, nažalost, do sada nisu ozbiljnije arheološki istraživani.Nesumnjivo je da je u predistorijsko i srednjovijekovno doba ovdje bilo života, kao što je to bilo u susjedstvu, preko rijeke Bosne i Spreče (lokaliteti Novi Šeher i okolina Doboja). Kraj obiluje mnogim gradinama, što upućuje na predistorijske tragove; takođe je mnogo i crkvina, a što opet kazuje da je riječ o ostacima iz rimskog doba. U selu Gradina, jedan lokalitet se zove Crkvina, a vis u neposrednoj blizini Gradić, zaseok sela Borovci se, takođe, zove Crkvina. Na jednom od brda iznad Stoga su ostaci utvrđenja Grada (Gradine), neposredno pod Gradom je Pazarište, a blizu su i Kaursko brdo i Gradac. U Gostoviću je Kaursko gumno, a pored Grabovačkog potoka Gradina; mjesto u selu Kućice zove se Staro Gradište, a tu je, takođe, vis Gradac. Mnoge su starine ovoga kraja za koje se može reći da su iz Srednjeg vijeka; to su, uglavnom, groblja sa stećcima. Nažalost, samo je na jednom stećku (Selo Banovići) sačuvan natpis. Stećke, kao svjedoke toga vremena, nalazimo na cijelom prostoru Ozrena, Vozuće i Gostovića. Narod ih obično zove "mramor", a pripisuje ih Grcima, Čifutima ili divovima. Vjeruje se da je Grke iz ovih krajeva otjerala dugogodišnja zima. Ovakvih grobalja ima u selu Bakotiću, na Đeralskom brdu ih je veći broj, ima ih u Donjoj Paklenici na više mjesta, nalazimo ih u Ševarlijama, zatim kod škole u Donjem Rakovcu, na molitvištu u Gornjoj Brijesnici, na Pocjelovu, u Gostoviću i još na mnogim drugim lokalitetima.Da imena pojedinih naselja ovoga kraja potiču iz daleke prošlosti govori nam naziv vrela Perun ispod planine Ozren, koji je, po svemu sudeći, preuzet iz staroslovenske mitologije. Dva naselja ispod sjeverne padine Ozrena zovu se Kakmuž i Boljanić, oba naziva postoje u istočnoj Hercegovini, što najvjerovatnije upućuje na stari zavičaj ovdašnjeg stanovništva. U dolini Krivaje, u naselju Hrge, nađeni su bronzani predmeti, kojima se potvrđuje da su još u pradavna vremena ovi prostori bili naseljeni stanovništvom sa visokim stepenom materijalne kulture. Mnogo je predanja i legendi, koje predio vezuje za starine. Takvo je i predanje o imenu planine Klek u Gostoviću, koje se dovodi u vezu sa vremenom čuvene Marije Terezije. Legenda, naime, govori da je takva valičina, kao što je austrijska carica klekla zadivljena ljepotom krajolika, i tako osta Klek. I naziv planine Udrim potiče iz predslovenskog doba.Prve pouzdane vijesti o prilikama u ovome kraju su iz 16. vijeka. Godine 1503. u tursko-ugarskom ugovoru o miru pominje se Maglaj, kao važnije utvrđenje na turskoj strani, iz čega se može zaključiti da je Maglaj, kao grad postojao i ranije. Od tada, Maglaj se pominje kao važnije mjesto i upravno središte.Iz pomenutoga vremena su i prve vijesti o maglajskim Srbima.

[filipi]

 Ferdinand Harbsburški, kao ugarski kralj, spremao se 1529. godine za rat protiv Turaka, te je tražio oslonca kod domaćih narodnih vođa da se i oni dignu, obećavajući im nagradu. Tako je on tada pisao i Žarku od Maglaja, i Jurašinu od Žepča, i nekom vojvodi Hasanu. Da li su Žarko i njegovi Srbi bili potomci kakvih skorašnjih doseljenika, koje su tek doveli Turci, ili su bili predstavnici starog, autohtonog stanovništva, o tome se pouzdano ne može ništa reći.Srbi su u 16. vijeku u ovom kraju bili mnogobrojniji i napredni, te u drugoj polovini vijeka podižu manastir Ozren, a u njegovoj daljoj okolini i manastire Vozuću i Gostović. U natpisu o građenju manastira Ozren 1587. godine sačuvano je ime popa Jakova, koji je bio od plemena Marića, o kojima, inače, nema više tragova. Srba iz 16. vijeka vremenom je nestajalo; iseljivani su i stradali u epidemijama i ratovima, a na njihova mjesta su dolazili drugi, tako da među današnjim stanovnicima najvjerovatnije uopšte nema starosjedilaca.Položaj planine OzrenSmješteni na potezu od srednje ka sjeveriostočnoj Bosni,Ozren,Vozuća i Gostović prestavljaju  posebnu geografsku cjelinu. Ovaj prostor je sa sjevera omedjen srednjim tokom rijeke Spreče, sa zapada ga zapljuskuje rijeka Bosna, sa istoka dodiruje Konjuh, na jugu ga zatvara Ravan planina. Uočljive si tri mikroprostorne cjeline: prva obuhvata prostor oko planine Ozren, druga donji tok rijeke Krivaje i treća i slivu rijeke Gostović. Primjetna je i visinska razlika od sjevera ka jugu. Vrh Ozrena Ostravica visok je samo 918 metara a već iznad lijeve obale rijeke Krivaje imamo vrhove sa visinom o 1088 metara (Žedni vrh),Crni vrh 1227 metara, Radovan jelika 1290 metara i Tajan u Gostoviću 1297 metara. Iako geografski specifična ova tri mikroprostora čine jednu etničku cjelinu. Od rijeke Spreče na sjeveru, do Udrima na jugu, živjelo je vijekovima srpsko stanovništvo.Demarkaciona linija jasno je odredjena tokovima rijeka Spreče i Bosne, dok je sa preostalih strana ovoga prostora ona razudjenija, jer se susreću i naselja sa preteažno muslimanskim stanovništvom, a neka srpska naselja su duboko u muslimanskom nacionalnom prostoru (Željova, Predražić).  Nemože se preciznije govoriti o površini ovoga prostora koji  po procjeni iznosi oko 1000 kvadrtanih kilometara.

[filipi]

 Naselja su ovdje  smještena uglavnom po kosama koje se na Ozrenu šire laterarno od vrha ka periferiji, dok su u Vozućoj i Gostoviću po kosama i  neposredno u dolinama rijeka i potoka. U poslednjih nekoliko decenija osjetan je silazak stanovništva  u polja.  Ozren, Vozuća i Gostović  zajedno su brojali 87 sela i oko 45 000 stanovnika (1991). Prostor je bio administrativno razdijeljen na  tri regije:  Doboj, Zenicu i Tuzlu i sedam opština: Žepče, Zavidovići , Maglaj, Doboj,Gračanica, Lukavac i Banovići. Čitav ovaj etnički  prostor  nije imao nijedno opštinsko središte. Putna mreža bila je veoma nerazvijena. Nešto bolji put je trasiran dolinom Krivaje, od  Zavidovića prema Banovićima i Olovu (kuda je ranije trasirana uskotračna pruga). Svi ostali putni pravci bili su veoma lošeg kvaliteta i  sporednog karaktera.Valja napomenuti da je pruga na dijelu od Doboja do Maglaja trasirana ozrenskom stranom, kao i od Doboja do  Petrova. Sično je bilo i sa industrijom. Malo je vijesti o zbivanjima iz 17. vijeka, ali ih ipak ima, a one nam govore o tadašnjim etničkim prilikama. Godine 1609.  dovršeno je živopisanje manastira Ozren, što je veoma skup posao, a to svjedoči da je kraj tada bio bogat i napredan. Manastir je, zajedno  sa cijelom okolinom, živio u blagostanju do austro-ugarskog rata 1683. - 1699. godine, koji će teško pogoditi cijeli kraj. Iz tog vremena  je pomen na rod Komnenovića, koji je odselio u Toplu (Boka), gdje je stigao preko Banjana. Značajan uticaj na nacionalnu strukturu imali su i austro-turski ratovi 1716. - 1718. i 1736. - 1739. godine. Tokom ovih ratova  Austrijanci su dva puta osvajali Maglaj. Najznačajnija epizoda u ratu 1683. - 1699. godine bila je provala austrijske vojske pod princom  Eugenom Savojskim dolinom Bosne do Sarajeva 1697. godine. Povlačenjem iz Bosne, princ je sa sobom poveo mnoge katolike, koji su  polagali velike nade u uspjeh austrijske vojske i pomagali je, te su se time zamjerili Turcima. Manjih seoba iz Bosne bilo je već početkom pomenutih ratova, a tekle su prema Dalmaciji, Slavoniji, Sremu i Bačkoj. Seobom iz  1697. godine katolika iz doline Bosne je, uglavnom, nestalo (ostala je samo jedna porodica Antolovića na Visu iznad Bakotića). Vijesti iz  toga vremena su rijetke i šture, ali sudeći po činjenici da su stradali mnogi manastiri, kako pravoslavni, tako i katolički, na širem  prostoru, može se bez sumnje reći da je riječ o teškom i nestabilnom periodu. Dok se broj hrišćana, uopšte, smanjivao, broj muslimana se  osjetno povećavao.  Pošto je Turska izgubila Ugarsku i Slavoniju, iz tih zemalja muslimani su se povlačili u Bosnu, a mnogi od njih su naselili sela oko  rijeke Bosne, Krivaje i Spreče. Jedini pouzdan podatak iz toga doba je o selu Maglajani i Lijevče polju, koje se pominje pod tim imenom  1718. godine. Po jednom opisu Bosne iz 1716. - 1718. godine Maglaj je nevelika tvrđava i ima pograđe od oko 50 kuća, na planini  Ozrenu je istoimeni manastir, planina je gusto naseljena i to uglavnom pravoslavnim življem, a pominju se i manastiri Vozuća i Gostović. Tokom 17. vijeka, a poslije pomenutih ratova, nije bilo većih ratnih stradanja, ali su epidemije kuge zatirale mnoga ognjišta. Bosnu  je kuga u 18. vijeku pohodila nekoliko puta. Narodno predanje govori da su Srpska Rječica i Trbuk prije kuge bila muslimanska naselja, a  da su muslimani iz Donje Paklenice odselili u selo Šije, preko Bosne. Tada je, vjerovatno, stradalo i srpsko stanovništvo na Ozrenu, neki  su odselili, a neki izumrli, ali ipak nije došlo do narušavanja etničke strukture, jer su i novonaseljeni bili pravoslavci iz Stare  Hercegovine. Među ozrenskim Srbima uopšte nema starosjedilaca, rijetki su rodovi, koji o sebi i misle da su stranci, a njihove tvrdnje su  nejasne. I najbolje očuvana predanja o porijeklu ne sežu dublje od 18. vijeka."

[Свевлад]

Свевладе, да је тако лако, не верујем да би словенске комбинације (Y-днк) код Срба данас највише било управо у Херцеговини (где ћеш већег крша).

Има и пасивнијих крајева од Херцеговине.

Рекох ли ја већ да је Херцеговина добрим делом насељена из других крајева у време турске експанзије?

Тешко ми је да поверујем да се преци неког Србина који је из нпр. из Требиња или Невесиња и који је I2a Din или R1a нису мрдали одатле од доласка Словена до данас, односно да живе на једном месту и на једном подручју 1400 година у континуитету.  То је могуће у Енглеској или Ирској али тешко на брдовитом Балкану који је одувек био и остао највећа ветрометина у Европи и једна од највећих на свету.  У нашим крајевима ретко је становништво у неком селу или крају које живи ту без прекида 400 или 500 година, а 1400 је већ Sience fiction.

[Српска14]

Прилично поједностављена слика, која узгред није ни тачна. Добар дио Црне Горе уопште није планински, а чак и планински дијелови су имали жупне цјелине у које су се Словени насељавали. Довољно је поменути жупе Комарницу и Пиву које се спомињу још у 12. вијеку, да не помињемо силне жупе по херцеговачком кршу које се спомињу  и раније код Порфирогенита. Слична ствар је и са неким подручјима Албаније, о Епиру да не говоримо, што се уосталом види и по топонимији, као и по генетским резултатима данашњих становника.

Присуство ромејског и словенског елемента није нужно повезано са надморском висином. Рецимо, ја вјерујем да је у зетској равници и око Скадарског језера остао значајан број ромејских старосједилаца.

Једно су жупна подручја (која површински заузимају мањи дио данашње Црне Горе), а сасвим друго планински или изразито кршевити предјели. Нпр. Чево и Цетиње свакако нису међу најатрактивнијим мјестима за настањивање по доласку на Балкан. Даље, генетика показује да је несловенске генетике међу свим Србима управо најмање у Црној Гори. Такође, 10-ак различитих хаплогрупа и ко зна колико различитих подргана у кругу од 100 км говори у прилог томе да је становништво Црне Горе хетерогено и различитог поријекла, тј. да је досељавано са стране. Једино се може дискутовати у којем временском оквиру. Да је комплетно српско становништво западно од Дрине доминантно црногорско-херцеговачке етногенезе, генетски, антрополошки и културолошки профил ових крајева би се пресликао и на друге српске крајеве који су насељавани одатле. Колико нпр. Крајишника има блиска поклапања са неким из Херцеговине или Црне Горе? Ако су се те миграције према Крајини дешавале у периоду непосредно након доласка Турка, Крајишницима би онда морало искакати мноштво блиских рођака у Херцеговини или Црној Гори. Моје подгране која је једна од најразгранатијих у Херцеговини уопште нема западно од Врбаса,, а питање је колико је стара генетска веза са двојицом тестираних из Прњавора и Челинца.

[Српска14]

Има и пасивнијих крајева од Херцеговине.

Рекох ли ја већ да је Херцеговина добрим делом насељена из других крајева у време турске експанзије?

Тешко ми је да поверујем да се преци неког Србина који је из нпр. из Требиња или Невесиња и који је I2a Din или R1a нису мрдали одатле од доласка Словена до данас, односно да живе на једном месту и на једном подручју 1400 година у континуитету.  То је могуће у Енглеској или Ирској али тешко на брдовитом Балкану који је одувек био и остао највећа ветрометина у Европи и једна од највећих на свету.  У нашим крајевима ретко је становништво у неком селу или крају које живи ту без прекида 400 или 500 година, а 1400 је већ Sience fiction.

Од свих српских крајева старосједилаца вјероватно највише има у Херцеговини, али је и ту било досељавања са стране у одређеним временским периодима. Мој род је поприлично стар у Херцеговини, али постоје индиције да нисмо у Херцеговини од доласка из прапостојбине него да смо накнадно досељени из јужнијих словенских крајева. Ми Елези конкретно имамо предање о даљем поријеклу са Косова (неки су проналазили и даљу везу са Грчком), у литератури о Бањанима смо сврстани у старо-србијанску и косовску струју. Тек треба да се утврди да ли је то предање тачно. Има аргумената и да смо у Херцеговини од доласка са "Карпата" и да смо накнадно досељени. Видјећемо још.