Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: НиколаВук Март 31, 2024, 11:19:47 поподне
-
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. Акција “Светски ДНК месец 2024” ће трајати од 1. до 28. априла. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.
Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.
Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!
Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.
Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.
Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.
Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.
Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
https://www.poreklo.rs/2024/03/31/svetski-dnk-mesec-2024-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
-
Има ли неких пријављених до сад?
-
Има ли неких пријављених до сад?
До сада су предате две туре узорака.
1. тура
1. Тановић, Ђурђевдан, Кусуци, Рогатица
2. Стевановић, Мрвеш, Бојник
3. Бјелетић, Крагујевац
4. Милкановић, Стевањдан, Косово, Чајниче
5. Нешовић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље
6. Безбрадица, Ђурђевдан, Кистање
7. Башић, Јовањдан, Шиповљани, Дрвар
8. Ђилас, Лучиндан, Заград, Никшић
9. Радивојевић, Аранђеловдан, Вашица, Шид
2. тура
10. Пекић, Тројчиндан, Драчевица, Бар
11. Јокић, Јовањдан, Радаљ, Мали Зворник
12. Поповић, Никољдан, Божетићи, Нова Варош
13. Петровић, Аћимовдан, Штитар, Шабац
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
15. Вуковић, Ђурђевдан, Велика, Плав
16. Мартић, Ђурђевдан, Брезојевица, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
19. Чучак, Ђурђевдан, Голубић, Книн
20. Радовић, Ђурђевдан, Метаљка, Пљевља
21. Марушић, Никољдан, Клепци, Чапљина
-
Јуче је предата и трећа тура узорака:
22. Мајсторовић, Никољдан, Јазак, Ириг
23. Јокић, Лучиндан, Цветуља, Крупањ
24. Милијић, Аранђеловдан, Јошаница, Сокобања
25. Павковић, Никољдан, Тушиловић, Карловац
26. Марковић, Никољдан, Раковац, Бујановац
27. Крајић, Аранђеловдан, Стамница, Петровац на Млави
28. Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић
29. Тошковић, Срђевдан, Колашин
30. Јовановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
31. Минић, Аранђеловдан, Чево, Цетиње
32. Домановић, Врачевдан, Горње Јарушице, Крагујевац
33. Мирковић (Домановић), Врачевдан, Бошњане, Рача
34. Затежић, Ђурђевдан, Љубић, Чачак
-
Има ли списка нове туре тестираних?
Кад креће објава резултата?
-
12. Поповић, Никољдан, Божетићи, Нова Варош, J2b-M205>Y22059
Тестирани је навео да се предак, Урош Рацић, у Божетиће доселио у другој половини 18. века из Херцеговине. Имао је сина Ђорђија, који је био поп, те одатле данас Поповићи.
О Рацићима из Моравичког округа
(https://iili.io/J6lBr7I.png)
Интересантно да их има у крајевима где има још потврђених припадника овог генетичког рода (Остра, околина Ивањице, итд)
Реч је заправо о прилично раширеном роду Никољштака на простору Старог Влаха, који по свој прилици припада подграни J2b-Y22059>Y22063. Костић из Чачка је радио тест на 111 маркера и поседује вредност 20 на маркеру 587 (одређујућа код M205).
У околии Нове Вароши (Буковик, Тисовица, Штитково, Трудово, Радијевићи) има још доста тестираних M205, али постоји разноврност слава (Никољдан, Ђурђевдан, Ђурђиц, Стевањдан), као и подграна (Y22063, најмање две одвојене Y155375, итд.) Овај хаплотип карактерише не тако типична вредност 13 на маркеру 456. Ако узмемо у обзир и крсну славу Никољдан, овом роду припадају:
Костић, Чачак
Костић, Свештица, Ивањица
Белић, Остра, Чачак
Необјављен, Тисовица, Нова Варош
Необјављен, Блазнава, Топола
Поповић, Кушићан, Ивањица
Због вредности на 456 и географске близине, овој групи може бити блиска једна група родова са славом Аранђеловдан (Пљевља, Чачак, Аранђеловац). Од географски удаљенијих родова, због сличних хаплотипова, за ову групу могу бити интересантни тестирани са простора Македоније, као и Новаковићи из Подгрмечја, који такође славе Никољдан.
Препорука је да неко од овог рода наручи BIGY700, или неки други дубљи тест.
-
Колико ћемо имати пријављених за ову акцију Светског ДНК месеца 2024?
-
Колико ћемо имати пријављених за ову акцију Светског ДНК месеца 2024?
Да ли има још времена за пријављивање?
Имам кандидата: Чекеревац, Никољдан, Ивањица.
-
Има ли списка нове туре тестираних?
Кад креће објава резултата?
Колико ћемо имати пријављених за ову акцију Светског ДНК месеца 2024?
Од последњег пресека су предате још две туре узорака:
4. тура
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац
36. Анџић, Ђурђевдан, Штрпци, Рудо
37. Стојаковић, Ђурђевдан, Доњи Храстовац, Суња
38. Милошевић, Стевањдан, Буковик, Аранђеловац
39. Кујунџић, Никољдан, Пријевор, Чачак
40. Јовановић, Аранђеловдан, Пашинац, Прокупље
41. Живановић, Ђурђиц, Доња Бадања, Лозница
42. Хорњак, Мала Госпојина, Врбас
43. Ђуричић, Никољдан, Тубравић, Ваљево
44. Ђуровић, Петковдан, Велета, Даниловград
45. Вујчић, Јовањдан, Купиново, Пећинци
46. Прокић, Јовањдан, Осечина Село, Осечина
47. Негић, Ђурђиц, Јабучје, Лајковац
48. Марковић, Аранђеловдан, Доња Црнућа, Горњи Милановац
49. Тубић, Савиндан, Доње Лопиже, Сјеница
50. Лацмановић, Врачевдан, Црнобори, Пљевља
51. Чворовић, Лучиндан, Заглавак, Бајина Башта
52. Миљковић, Алимпијевдан, Штитаре, Крушевац
53. Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске, Бенковац
54. Гајић, Никољдан, Чуклић, Шипово
55. Шујдовић, Лучиндан, Клашнић, Мионица
56. Павловић, Лучиндан, Жарково, Београд
57. Цупаћ, Игњатијевдан, Доње Биљане, Бенковац
58. Михајловић, Гавриловдан, Трговиште
59. Колак, Стиља, Вргорац
60. Живановић, Никољдан, Остружница, Београд
61. Предојевић, Стевањдан, Чумић, Крагујевац
62. Тодоровић, Јовањдан, Београд
63. Чолић, Ђурђиц, Трбушац, Владимирци
64. Тркуља, Јовањдан, Ребић, Удбина
65. Видојевић, Ћириловдан, Видово, Нови Пазар
66. Бабић, Јовањдан, Јаруга, Босанско Грахово
67. Јовановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
68. Јовановић, Лучиндан, Видово, Нови Пазар
69. Минић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
70. Милановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
71. Поповић, Ђурђевдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац
5. тура
72. Биочанин, Ћириловдан, Вича, Прокупље
73. Татић, Јовањдан, Бањани, Босанска Крупа
74. Живковић, Нуштар, Винковци
75. Копестинскиј, Прњавор
76. Смиљанић, Стевањдан, Лежимир, Сремска Митровица
77. Стојановић, Аранђеловдан, Наталинци, Топола
78. Новаковић, Никољдан, Рисовац, Босански Петровац
79. Спасојевић, Митровдан, Рибница, Завидовићи
80. Глишић, Часне Вериге, Бушлетић, Добој
81. Џухо, Џуха, Ново Горажде
82. Маруна, Јасенице
83. Рајић, Лазаревдан, Кнежица, Петровац на Млави
84. Степановић, Никољдан, Пецка, Осечина
85. Голић, Јовањдан, Башаид, Кикинда
86. Рајић, Никољдан, Врховина, Соколац
-
Да ли има још времена за пријављивање?
Имам кандидата: Чекеревац, Никољдан, Ивањица.
Нажалост, акција је завршена, али слободно га пријавите на [email protected], може се тестирати по нешто вишој цени у односу на акцијску, али и даље повољнијој у односу на комерцијалну, или се може тестирати по чланској цени (која је иста као и акцијска) ако се он или ви учланите у Друштво.
-
Хвала на информацији уважени колега НиколаВук. Нешто мање пријављених него у неким пређашњим акцијама, како год нека нам је са срећом нова акција тестирања.
-
24. Милијић (Аранђеловдан), Јошаница/Сокобања
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, а вероватно низводној грани FT44409. По маркерима су му најближи Николић из Високе код Куршумлије и један из околине Јагодине, који славе Никољдан. Од њих двојице се разликује на 2 од упоредивих 23 маркера. Милијић има специфичну вредност DYS390=23 (једини од PF7563, док остали имају 24 или 25).
Тестирани је навео надимак? Мутавџија, да су се можда презивали Миловановић и предање о пореклу са Косова. У литератури за село Јошаница се не наводе Милијићи (https://www.poreklo.rs/2015/12/13/poreklo-prezimena-selo-josanica-sokobanja/ (https://www.poreklo.rs/2015/12/13/poreklo-prezimena-selo-josanica-sokobanja/)) Из ове гране постоји тестирани Миловановић, са истом славом Аранђеловдан, али су разлике у маркерима са Милијићем велике (5 разлике).
https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
-
1. Тановић, Ђурђевдан, Кусуци, Рогатица
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има само једну вредност у хаплотипу која одступа од модала и то DYS570=22. Иако има потпуних поклапања са пар десетина до сада тестираних због хаплотипа блиског модалу ова поклапања немају великог значаја, јер се не ради о породицама које су и географски блиске и славе исту славу. Тестирани је навео у упитнику предање да је његова породица дошла у Кусуце из Дробњака или са Пиве. Овим тестом је потврђено предање о пореклу из Дробњака.
Занимљиво је помињање Тановића из Дробњака у књизи Дробњака - породице у Дробњаку и њихово поријекло, Стојан Караџић и Вук Шибалић, који су живели у Жабљаку и у суседним Ускоцима, где су се доселили крајем 19. века. Могуће је да су повезани са тестираним Тановићем, мада не мора да значи јер је ово патронимско презиме релативно често.
Саветујем WGS или BigY-700 тест, уколико је Тановић у могућности, за јасније генеалошко позиционирање унутар рода Дробњака.
-
1. Тановић, Ђурђевдан, Кусуци, Рогатица
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има само једну вредност у хаплотипу која одступа од модала и то DYS570=22. Иако има потпуних поклапања са пар десетина до сада тестираних због хаплотипа блиског модалу ова поклапања немају великог значаја, јер се не ради о породицама које су и географски блиске и славе исту славу. Тестирани је навео у упитнику предање да је његова породица дошла у Кусуце из Дробњака или са Пиве. Овим тестом је потврђено предање о пореклу из Дробњака.
Занимљиво је помињање Тановића из Дробњака у књизи Дробњака - породице у Дробњаку и њихово поријекло, Стојан Караџић и Вук Шибалић, који су живели у Жабљаку и у суседним Ускоцима, где су се доселили крајем 19. века. Могуће је да су повезани са тестираним Тановићем, мада не мора да значи јер је ово патронимско презиме релативно често.
Саветујем WGS или BigY-700 тест, уколико је Тановић у могућности, за јасније генеалошко позиционирање унутар рода Дробњака.
Тестом је потврђена припадност племену Новљана али оставите могућност да су у Кусуке могли доћи и из Пиве,постоје извори који остављају и ту могућност. Не треба ни запоставити могућност да су се скрасили у Кусуцима после вратоломија по романијској регији. После свега биће да су микро-миграције круцијалне за наша истраживања уз сво дужно поштовање нашим етнолозима.
-
Тестом је потврђена припадност племену Новљана али оставите могућност да су у Кусуке могли доћи и из Пиве,постоје извори који остављају и ту могућност. Не треба ни запоставити могућност да су се скрасили у Кусуцима после вратоломија по романијској регији. После свега биће да су микро-миграције круцијалне за наша истраживања уз сво дужно поштовање нашим етнолозима.
Наравно, закључке изнете на основу генетике, нарочито на основу теста на 25 СТР маркера, треба схватити уопштено. Дакле знамо да тестирани дели истог заједничког претка по директној мушкој линији са осталим припадницима овог генетичког рода, за који смо прилично сигурни где му је матица и то је за сада једини сигуран траг. По романијској регији има много припадника овог генетичког рода, микро-миграције унутар ове регије нису искључене. Хвала на примедби.
-
5. Нешовић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има карактеристичне вредности DYS385ab=13-15, DYS458=16 и DYS570=22, па се нарочито због прве две може са великом сигурношћу предвидети да припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Тестирани је у упитнику навео да су Нешовићи у Топлицу досељени из Сјенице што иде у прилог овом резултату јер је ова подграна веома распрострањена на подручју Сјенице, Старог Влаха и Полимља, где се проширила из Вранеша, свог матичног подручја. У литератури се помињу Нешовићи из Сувог Дола, Сјеничко поље, општина Тутин, па је могуће да је тестирани Нешовић део истог братства. Тестирани је такође у упитнику навео да су Нешовићи пре Сјенице живели у Кучима и да су се презивали Бабовић. Вероватно су се Нешовићи прибратили Кучима у Сјеничком пољу, што је, ако је судити према бројним предањима других породица које генетски нису повезане са Кучима а имају предање о пореклу из Куча, била честа пракса у том крају.
-
Наравно, закључке изнете на основу генетике, нарочито на основу теста на 25 СТР маркера, треба схватити уопштено. Дакле знамо да тестирани дели истог заједничког претка по директној мушкој линији са осталим припадницима овог генетичког рода, за који смо прилично сигурни где му је матица и то је за сада једини сигуран траг. По романијској регији има много припадника овог генетичког рода, микро-миграције унутар ове регије нису искључене. Хвала на примедби.
Ваљало би узети у обзир резултат Капетановића из Калушића,Пљевља, имају само један разлике и то на 437. Слава им је иста.
-
3. Бјелетић, Крагујевац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Тестирани поседује две карактеристичне вредности које одударају од модалних, у питању су повишене DYS439=11 и DYS549=13. Најближи су му Тешић из Мионице и Лукић и Јевтић из Осечине (сви славе Јовањдан), од којих се разликује на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих припадника ове гране разликује на 3-5 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Петковић.
-
Ваљало би узети у обзир резултат Капетановића из Калушића,Пљевља, имају само један разлике и то на 437. Слава им је иста.
Ђурђевдан је честа дробњачка слава а хаплотип је модалан (повишена вредност на DYS570 је скоро па модална јер је многи имају и то у различитим гранама). Поред тога је Тановић из области где доминирају исељени Дробњаци. Тако да има заиста пуно кандидата за ближе рођаке. На пример Бакмаз из Хан Пијеска исто слави Ђурђевдан а разликује се само на поменутом маркера DYS570.
-
Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663 (https://www.yfull.com/tree/R-FT242663/). Ову грану формирали су Живаљевић из Велике (Алимпијевдан) и муслиман Куч из Љескове код Тутина, а старост до најскоријег заједничког претка њих двојице процењена је на око 300 година. На нивоу изнад (Y190918*) налази се Микић из Видања код Клине (Ђурђиц), који је са Живаљевићем и Кучом имао заједничког претка пре око 850 година.
Огњановић и Бошковић поседују потпуно модалан хаплотип, док Стаматовић поседује две вредности које одступају од модала, повишене DYS389II=32 и DYS456=17. Сви припадници овог рода имају јако сличне или идентичне хаплотипове, што иде у прилог не тако великој старости гране FT242663.
Већина величких братстава која припадају овом роду има готово идентично предање о даљем пореклу из Цеклина (негде се помињу и Цетиње и Ријека Црнојевића), и то од братства Ђурашковића, а исто наводи и Андрија Јовићевић у свом раду о Ријечкој нахији:
Од Ђурашковића потичу:
у Полимљу: Томовићи, Стешевићи, Стаматовићи, Бошковићи, Вучетићи, Пауновићи, Радевићи и Огњановићи у Велики (почетак 18. столећа), заједничким братственим именом "Цеклињани".
https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/)
Међутим, цеклински Ђурашковићи су тестирани, и припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413, тако да тај део предања сигурно није тачан. Остаје могућност да је заједнички предак ових величких родова заиста дошао из Цеклина/Ријечке нахије, али моје мишљење је да се ипак ради о једном од староседелачких српских родова плавске жупе, поготово ако се у обзир узме и Микић из Видања код Клине који би такође могао бити даљим пореклом из околине Плава, а веза Микића и Живаљевића се може сместити негде у период 11-12. века.
-
16. Мартић, Ђурђевдан, Брезојевица, Плав
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12 и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Мартић има потпуно поклапање са Јовановићем из Црнча код Јагодине (на 25 упоредивих маркера) и Дмитровићем из Превршца код Костајнице (на 23 маркера), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 1-3 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Већина припадника овог рода груписана је на простору Ибарског Колашина, и скоро сви у предањима наводе даље порекло из Црне Горе, али без неких конкретних локација. Мартићев резултат нам вероватно коначно разрешава мистерију око даљег порекла овог рода, јер етнолошка литература Мартиће сврстава у стариначко становништво Горњег Полимља и плавске жупе.
-
Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663 (https://www.yfull.com/tree/R-FT242663/). Ову грану формирали су Живаљевић из Велике (Алимпијевдан) и муслиман Куч из Љескове код Тутина, а старост до најскоријег заједничког претка њих двојице процењена је на око 300 година. На нивоу изнад (Y190918*) налази се Микић из Видања код Клине (Ђурђиц), који је са Живаљевићем и Кучом имао заједничког претка пре око 850 година.
Огњановић и Бошковић поседују потпуно модалан хаплотип, док Стаматовић поседује две вредности које одступају од модала, повишене DYS389II=32 и DYS456=17. Сви припадници овог рода имају јако сличне или идентичне хаплотипове, што иде у прилог не тако великој старости гране FT242663.
Већина величких братстава која припадају овом роду има готово идентично предање о даљем пореклу из Цеклина (негде се помињу и Цетиње и Ријека Црнојевића), и то од братства Ђурашковића, а исто наводи и Андрија Јовићевић у свом раду о Ријечкој нахији:
https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/)
Међутим, цеклински Ђурашковићи су тестирани, и припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413, тако да тај део предања сигурно није тачан. Остаје могућност да је заједнички предак ових величких родова заиста дошао из Цеклина/Ријечке нахије, али моје мишљење је да се ипак ради о једном од староседелачких српских родова плавске жупе, поготово ако се у обзир узме и Микић из Видања код Клине који би такође могао бити даљим пореклом из околине Плава, а веза Микића и Живаљевића се може сместити негде у период 11-12. века.
Искрене честитке на овом постигнутом успеху нашим Србљацима, Горану Грбићу и Дејану Вукићевићу. :) И резултат Мартића је такође од великог значаја. Свака част момци, пишете историју Горњег Полимља.
-
Србљаци бивају поново откривени захваљујући Пореклу. Лепоте генетичке генеалогије у пуном сјају.
-
Да ли су Србљаци и Лужани синоними?
-
Да ли су Србљаци и Лужани синоними?
Нико то не зна.
-
Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663 (https://www.yfull.com/tree/R-FT242663/). Ову грану формирали су Живаљевић из Велике (Алимпијевдан) и муслиман Куч из Љескове код Тутина, а старост до најскоријег заједничког претка њих двојице процењена је на око 300 година. На нивоу изнад (Y190918*) налази се Микић из Видања код Клине (Ђурђиц), који је са Живаљевићем и Кучом имао заједничког претка пре око 850 година.
Огњановић и Бошковић поседују потпуно модалан хаплотип, док Стаматовић поседује две вредности које одступају од модала, повишене DYS389II=32 и DYS456=17. Сви припадници овог рода имају јако сличне или идентичне хаплотипове, што иде у прилог не тако великој старости гране FT242663.
Већина величких братстава која припадају овом роду има готово идентично предање о даљем пореклу из Цеклина (негде се помињу и Цетиње и Ријека Црнојевића), и то од братства Ђурашковића, а исто наводи и Андрија Јовићевић у свом раду о Ријечкој нахији:
https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/)
Међутим, цеклински Ђурашковићи су тестирани, и припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413, тако да тај део предања сигурно није тачан. Остаје могућност да је заједнички предак ових величких родова заиста дошао из Цеклина/Ријечке нахије, али моје мишљење је да се ипак ради о једном од староседелачких српских родова плавске жупе, поготово ако се у обзир узме и Микић из Видања код Клине који би такође могао бити даљим пореклом из околине Плава, а веза Микића и Живаљевића се може сместити негде у период 11-12. века.
Sa ovim rezultatima smo zaokružili svih deset rodova iz Velike sa slavom Alimpijevdan/Djurdjevdan i svi pripadaju R1A>Y2613>Y2608>BY68536>Y190918.
Pored Živaljevića koji ima BIGY700 ,čekaju se WGS rezultati za Vučetića,Radevića i Petrovića.Dok ćemo neke proveriti na FT242663 ,pošto verujem da nisu svi FT2242663.
Što se tiče roda Y190918 u Metohij,oni su naseljeni u Drenovac kod Kline verovatno krajem 18 veka iz Velike i slave Djurdjic/Alimpijevdan(Stepić,Savić,Dobrić,Bogićević,Marković i Radosavljević).Testirani Rašković iz Dugonjiva kod Kline za koga čekamo WGS je naveo da su u Dugonjive naseljeni iz Drenovca a verovatno su i Mikići (Djurdjic) iz Vidanja naseljeni isto iz susednog Drenovca.
-
Искрене честитке на овом постигнутом успеху нашим Србљацима, Горану Грбићу и Дејану Вукићевићу. :) И резултат Мартића је такође од великог значаја. Свака част момци, пишете историју Горњег Полимља.
Hvala Vlado, ali tu još ništa nije gotovo.Najveće su šanse da je matica ovog našeg roda U Plavskoj župi,medjutim dok ne nadjemo na tom prostoru BY149000 ili ovu neotkrivenu kojoj pripadaju Vukićević,Katanić i Popović ništa ne možemo da tvrdimo.
-
31. Минић, Аранђеловдан, Шипачно, Никшић
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417, роду Шипачњана. У оквиру овог рода најближе поклапање има са Тодоровићем и Радовићем из Шипачног и Радојевићем из Горње Брезне код Плужина, од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од претходно тестираног Минића из Шипачног разликује се на 2, а од Дурутовића из Шипачног и Лучића из Шашинаца код Сремске Митровице на 3 од 23 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није урадио дубински тест, препорука је даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста како би се утврдила терминална грана којој овај род припада. Минићи су огранак Тодоровића из Шипачног, од којих су се одвојили око 1800. године.
Андрија Лубурић је записао следеће предање о овој групи братстава у Шипачном:
По њиховом казивању средином XVII вијека, тачније око 1650. године, из Марковине у Шипачно дођу четири брата: Неноје, Добрило, Анто (Антун) и један коме се не памти име. У Шипачном су растјерали старе становнике Јериће, Делоње, Шкиље и Стојановиће. Добрилови потомци одавде се иселе на разне стране, Анто са млађим братом оде у Казанце (између Голије и Гацка), а од Неноја се у Шипачном разгранају братства: Мијатовићи (4), Мићовићи (9), Бошковићи (6), Чоловићи (4), Стојановићи (4), Марићи (4), Радовићи ( 8 ) и Божовићи (6). Сва ова братства славе Аранђеловдан, а прислужују Спасовдан. Од Анта су у Казанцима Антуновићи, а од најмлађег брата (који се потурчи и постане паша у Казанцима) су гатачки муслимани Асанбеговићи, Муљани, Башићи и други.
Радовићи у Шипачном су истог поријекла са Радовићима у Казанцима. Они су огранак Матовића-Паповића. Радовићи у Шипачном су се раније звали Ћирјанићи. Они кажу да су у сродству са Минићима о којима је говорено код Крижевог Дола.
-
Да ли су Србљаци и Лужани синоними?
Не. Србљацима су Васојевићи називали старије становништво Полимља које су тамо затекли кад су почели своје ширење долином Лима. Лужанима су нека племена старобалканског порекла (Пипери, Бјелопавлићи, Пјешивци, итд) називали старије становништво које су затекли у областима које су они населили. У случају Србљака нема много двојбе: Васојевићи са једне и Србљаци (сви остали који су у тој области живели) са друге стране. Што се Лужана тиче, ствари су далеко сложеније и треба их тумачити од краја до краја. Имамо више тема које се тим питањем баве.