Аутор Тема: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године  (Прочитано 8911 пута)

Ван мреже Бутор Вукмановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« послато: Новембар 26, 2015, 06:53:23 поподне »
Мада покрива и период Балканских ратова, овде постављам веб-адресу на којој се налази база података о ратним добровољцима 1912-1918: http://www.srpskiratnidobrovoljci.com/

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #3 послато: Јун 18, 2017, 03:18:31 поподне »
Ова база података је свакако добра, но није потпуна. За моје мијесто има уписан тек сваки трећи :(
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #4 послато: Август 12, 2017, 09:47:03 пре подне »
                                     СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ ИЗ ПРЕКОМОРСКИХ ЗЕМАЉА 1912-1918.


                           
(?) Дане Будин - 1892, Шолић, Удбина земљорадник (?)
Дане Фрањин - 1887, Дрежник-град, Слуњ берберин (?)
Лаза - (?)
Среда -(?) Никола - „Брат сокол из Америке, презиме му нисам утувио што много жалим” (запис Крстоношића о одласку у Црну Гору, јануара 1915)

                                                                  А

A . Дороти Битон - милосрдна свсшра *2
A. Клаудесли-Смит - квалификовани болничар *2
A. Петерсон - апотекар *2
A. Ф. Хенкен - Холандија болничар *2
Абрам, Даворин - *4
Абрамовић, Милан Јовин - 1890, Костајница, Бања Лука бравар
Абрамовић, Милош Паванов - 1894, Старо Село, Петриња месар
Абрамовић, Радован Гајов - 1876, Кочане, Никшић земљорадник
Авдаловић, Мато Ђурин - 1893, Горњи Дрежањ, Невесиње *4
Авдуљ, Јован Савин - 1892, Стригова, Дубица земљорадник
Аврам, Петко - *4
Агбаба, Дане Милетин - 1889, Љубовић, Грачац млинар
Агбаба, Јанко Симин - 1885, Грачац пекар
Агбаба, Светозар Ђукин - 1889, Крстур, Нови Кнежевац трг. помоћник
Агбаба, Стево Стевин - 1898, Љубовић, Грачац земљорадник
Агбаба, Стојан - Мали Радић, Крупа
Агнес Емили - сестра леди Хатон болничарка *2
Агнес Ерл - сестра *2
Агнес Ман - милосрдна сестра *2
Агнес Мек Квин - милосрдна сестра *2
Ада Барлоу - масерка *2
Адамец, Франтишек - кандидат медицине, Праг, Чешка *1
Адамич, Вјекослав Гојимиров - 1896, Содражица, Кочевје кореспандент
Адамовић, Јова Јованов - 1894, Залин, Крупа земљорадник
Адамовић, Лука Тривунов - 1893, Врановина, Петровац земљорадник
Адамовић, Марко -
Адамовић, Никола Јовин - 1893, Личко Петрово Село, Кореница столар
Адамовић, Обрад Лазин - 1883, Пученик, Крупа земљорадник
Адамовић, Петар Вујин -1882, Ваганац, Петровац земљорадник
Адамовић, Петар Савин - 1896, Горња Млинога, Петриња земљорадник
Адамовић, Петар Тодоров - 1889, Кула, Госпић земљорадник
Адамовић, Станко Ђурин - 1889, Јабуковац, Петриња колар
Адамовић, Стеван - Доњи Лапац
Адамовић, Тодор Симин - 1893, Врановина, Петровац земљорадник
Адолф Кристл - Словенија студент медицине *1
Ајдиновић, Тешо Петров - 1892, Батинова Коса, Вргинмост земљорадник
Ајдуковић, Милоња Андријин - 1880, Доњи Лапац земљорадник
Ајдуковић, Милош Радев - 1897, Ораовац, Доњи Лапац земљорадник
Акимовић, Милан - *4
Аксентијевић, Аксентије Мијаилов - 1889, Грабовац, Свилајнац ратар
Аксић, Милан Аксин - 1895, Доња Гушгерица, Липљан земљорадник
Алавања, Вујо М. - 1890, Пјешчаница, Вргинмост земљорадник
Алагић, Стојан Илијин - 1891, Стрмен, Костајница бравар
Алачевић, Милан Мирославов - 1879, Спљет финансијски чиновник
Албијанић, Благоје - 1882, Билећа
Албијанић, Васиљ Мирков - 1895, Баљци, Билећа земљорадник
Албијанић, Јован Мићков - 1898, Баљци, Билећа земљорадник
Албијанић, Коста Симин - Билећа Албијанић, Новица Благојев - Делеуша, Билећа
Албини, Петар - Италија
Александар Бјељачевскиј - Русија студент медицине *2
Александар Кузњецов - Русија студент медицине *2
Александра Зухова - Русија милосрдна сестра *2
Алексић, Дане Радев - 1890, Горићи, Оточац земљорадник
Алексић, Душан Стојанов - 1894, Шаш, Костајница железничар
Алексић, Милан Алексин - 1882, Дојнице, Призрен радник
Алексић, Павле Петров - 1890, Наудовац, Вировитица машинист
Алексић, Петар Илијин - 1896, Старо Село, Оточац земљорадник
Алексић, Ристо Перов - Видне, Никшић
Алексић, Сергије - Дубровник марвински лекар *2
Алексић, Танаско Алексин - 1897, Драјчићи, Призрен касапин
Алексић, Филип Новичин-Талијан - Почековићи, Никшић
Алиса Аскју - публицист, болничарка *2
Алиса Пел - милосрдна сестра *2
Америго Пјаџ - Бнглеска резврвни коњички капвтан
Амић, Трифко Гашин - 1882, Кокорина, Гацко звмљорадник
Амичак, Јосиф Матвејевич - 1877, Журавица Варод, Русија звмљорадник
Амиџић, Дмитар Радев - 1894, Грубишно Поље ковач
Амиџић, Ђорђе Матијин - 1879, Грубишно Поље деловођа
Амиџић, Милан Јованов - 1870, Сивац, Сомбор звмљорадник
Амиџић, Милован -
Ана Крејчик - САД, мвдицинска свстра *1
Ананић, Јово Мојин - 1877, Папићи, Сисак земљорадник
Анделић, Гаврило - *4
Андријашевић, Видак Ј. - Вилуси, Никшић
Андријашевић, Ђорђије Вујадинов - 1884, Балосаве, Никшић *3п
Андријашевић, Илија Митров - Вилуси, Никшић
Андријашевић, Јаков Зеков - Вилуси, Никшић
Андријашевић, Јанко Зеков - Вилуси, Никшић
Андријашевић, Јово Ђокин - 1890, Лукавац, Невесиње земљорадник
Андријашевић, Крсто Стеванов - Вилуси, Никшић
Андријашевић, Лазар Митров - 1886, Балосаве, Никшић *3п
Андријашевић, Алексије-Лесо Филипов - Вилуси, Никшић
Андријашевић, Марко Јефтов - 1884, Степен, Гацко земљорадник
Андријашевић, Стеван Перков - Вилуси, Никшић
Андријашевић, Тривко Симов - Вилуси, Никшић
Андријашевић, Шћепан Митров - Вилуси, Никшић *3п
Андријевић, Иван Мишин - 1895, Макарска земљорадник
Андријевић, Милорад Стеванов - 1891, Лесковац обућар

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #5 послато: Август 12, 2017, 09:48:57 пре подне »
 A   -  II

Андрић, Андрија Марков - Буљарица, Будва (дошао из Турске)
Андрић, Антон Марјанов - 1884, Илок, Вуковар пекар
Андрић, Блажо Лукин - Буљарица, Будва (дошао из Турске)
Андрић, Видо Андријин - 1888, Ђуровићи, Котор земљорадник
Андрић, Ђока Томин - 1880, Змајево, Врбас земљорадник
Андрић, Живота Миланов - 1876, Буђановци, Рума земљорадник
Андрић, Митар Лукин - Паштровићи, Будва
Андрић, Михаило Николин - 1879, Дрниш кувар
Андрић, Нико Лукин - Ђуровићи/Буљарица, Будва
Андрић, Петар - *4
Андрић, Петар С. - 1879, Дајбабе, Подгорица
Андрић, Стеван Николин - 1872, Дрниш зидар и дрводеља
Андрић, Цветко - 1878, Билећа
Андрић, Шпиро - Рубежи(?), Никшић *3п
Андрић, Шпиро Ивов - Буљарица, Будва у америчкој војсци
Андровић, Крсто Томов - Калудерац, Будва
Андрушковић, Милан - Бољевићи, Бар *3п
Анђелић, Антоније Вујин - 1889, Стригова, Дубица земљорадник
Анђелић, Јанко - Билећа
Анђелић, Лаза Милошев - 1872, Ириг, Рума звмљорадник
Анђелић, Лука Видаков - 1895, Дубочани, Требиње земљорадник
Анђелић, Никола Стеванов - 1898, Врбно, Требиње земљорадник
Анђелић, Петар Вујин - 1893, Стригова, Дубица земљорадник
Анђелић, Симо Видаков - 1886, Горње Врбно, Требиње
Анђелковић, Урош Анђелов - 1897, Мушниково, Призрен кројач
Анђус, Милан - Тудоровићи, Будва
Анђус, Стево Ивов - 1885, Тудоровићи, Будва столар
Анекић, Перо - *4
Анзуловић, Јерко - *4
Ановић, Драгољуб Дамњанов - 1875, Томашевац, Зрењанин земљорадник
Анокин, Василиј Романович - 1892, Чесник, Русија земљорадник
Анри Гије - Француска рендгенолог *2
Антин, Вита Живин - 1884, Мокрин, Кикинда земљорадник
Антић, Анђелко Антов - 1894, Штрпце фабрички радник
Антић, Антон Иванов - 1880, Шепурине, Шибеник механичар
Антић, Ђока Лазарев - 1883, Гргуревци, Сремска Митровица шумар
Антић, Тодор Душанов - 1885, Бачка Паланка млинар
Антић, Фрањо - *4
Антовић, Ђоко Спасојев - Кленак, Никшић земљорадник
Антовић, Илија Ђоков - Никовићи, Котор
Антовић, Илија Јаков(Јоков?) - 1887, Кртоли, Тиват
Антовић, Крсто Павлов - 1890, До Пјешивачки, Никшић земљорадник
Антовић, Марко Илијин - 1892, Кртоли, Тиват
Антоније Зорбајидис - Русија медицинар *2
Антонић, Јово - Српска Крајина *4
Антоновић, Лако - Казанци, Гацко
Антоновић, Петар Митров - 1889, Берковићи, Столац земљорадник
Антоновић, Тривун Антов - 1897, Стајковци, Призрен земљорадник
Антуновић, Јосип - 1891, Макарска студент
Анушић, Марко Јовин - 1896, Бојна, Цазин земљорадник
Анушић, Раде Савин - 1899, Врело, Крупа земљорадник
Анчић, Тома Стеванов - 1888, Цабуна, Вировитица земљорадник
Апленц, Емерик - Словенија (дошао из Италије)
Апостоловић, Јефто Томин - 1868, Молдава, Румунија земљорадник
Апричић, Перо -
Аралица, Дане - 1885, Српска Крајина
Аралица, Данило** Милованов - 1894, Шкаре, Оточац земљорадник
Аралица, Ђорђе-Ђуро Петров - 1879, Бобић, Топуско земљорадник
Аралица, Илија М. - Српска Крајина
Арамбашић, Божо Јованов - 1883, Отишић, Сињ
Арамбашић, Будо Ђорђев - 1892, Врховине, Оточац обућар
Аранђеловић, Тома Радин - 1893, Ченеј/Банат, Румунија земљорадник
Арбутина, Илија Стеванов - 1895, Врпоље, Двор земљорадник
Арбутина, Јово Максимов - 1882, Жировац, Двор ковач
Арбутина, Милан Петров - 1889, Стрмен, Костајница звмљорадник
Арбутина, Стојан Васин - 1896, Брђани, Петриња радник
Ардановић, Драгутин Глигоријев - 1892, Призрен радник
Ардељан, Сава - *4
Арлов, Павле - Српска Крајина *4
Арменко, Митар Лазарев - Буљарица, Будва
Арнаут, Ђуро Симин - 1892, Косоре, Сињ
Арнест, Петар - Праг, Чешка
Арсенић, Богдан - *4
Арсенић, Крсто - *4
Арсеновић, Јован - *4
Арсић, Васа Васин - 1889, Немет/Банат, Румунија звмљорадник
Арсић, Коста Арсин - 1894, Доња Гуштерица, Липљан звмљорадник
Арсић, Никола Арсин - 1871, Севце, Штрпце бакалин
Арсић, Станко Арсин - 1892, Мушниково, Призрен радник
Арсовић, Ристе Арсин - 1895, Забрчани, Прилеп земљорадник
Асановић, Крсто Јовин - 1883, Зупци, Требиње рудар
Асановић, Милош Ђуричин - 1880, Зупци, Требиње земљорадник
Атанасијев, Игор Николајевич - 1893, Москва, Русија студент
Атанацковић, Здравко – Бачка
Атељевић, Ђорђо Тодоров - 1881, Влашка, Требиње
Атлагић, Лука Стојанов - 1884, Крњеуша, Петровац земљорадник
Аћимовић, Душан - *4
Аћимовић, Ђорђо Трифков - 1883, Љубомир, Требиње обућар
Аћимовић, Илија Стеванов - 1894, Главина, Имотски земљорадник
Аћимовић, Лазар - 1878, Љубомир, Требиње
Аћимовић,Томо Пајин - 1887, Врпоље, Требиње земљорадник
Аџија, Јоца - Српска Крајина *4
Аџић, Јован Шћепанов - Косијери, Цетиње
Аџић, Милан - Банија
Аџић, Миле Радев - 1888, Фркашић, Кореница земљорадник
Аџић, Новица М. - (?) *3п
Аџић, Перо - Српска Крајина *4
Аџић, Шћепан Стеванов - Косијери, Цетиње
Ашанин, Никола Мишов - Баре Сировачке, Шавник

ИЗВОР: Поменик светих српских ратника 1912 – 1918 – Илија Петровић; а) Прекоморске земље, Нови Сад, 2005.

П. С.
Ово је само списак српских добровољаца са почетним словом А. Постављам га јер је у њему и мој прадеда Јово (Јован) Ананић родом из села Папићи на Банији.

Иначе, аутор је у својој књизи дао приказ са презименима свих добровољаца. Ако је неко заинтересован за увид, послаћу му књигу на мејл адресу коју ми назначи.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #6 послато: Август 12, 2017, 03:05:42 поподне »

Иначе, аутор је у својој књизи дао приказ са презименима свих добровољаца. Ако је неко заинтересован за увид, послаћу му књигу на мејл адресу коју ми назначи.

Био бих вам захвалан да ми пошаљете поменуту књигу на мејл [email protected],хвала вам унапред. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #7 послато: Август 26, 2017, 09:58:39 пре подне »
      СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (1. део) – фељтон
                                                                         Аутор: проф. др Милан Мицић


Добровољачки одред мајора Војина Поповића – Војводе Вука, елитна јединица српске војске, 28. септембра 1916. године смијенила је 4. пук Дринске дивизије у рововима Кајмакчалана. Насупрот српских добровољаца на врху планине Ниџе, Кајмакчалану, стајао је „Борисов град”, неосвојива бугарска тврђава, како су сматрали стратези бугарске војске. Тачно 30. септембра 1916. године почела је снажна артиљеријска припрема српске војске, која је два и по сата преоравала бугарске положаје на Кајмакчалану, а онда је Добровољачки одред кренуо у јуриш и упао у бугарске ровове. Сат и по времена трајала је борба на бајонет, прса у прса између добровољаца и бугарских војника у рововима Кајмакчалана, неописиво људско клање, а онда су четници Добровољачког одреда заузели Кајмакчалан. Први пут тако, послије окупације Србије 1915. године, српска војска ступила је на тле сво је земље.

ЈУРИШ НА СИВУ СТЕНУ

Послије освајања Кајмакчалана 30. септембра 1916. два крилна виса планине Ниџе – Сива стена и Кочобеј – такође су стајала пред српском војском. Бугарски положаји на Сивој стени били су још чвршћи него на Кајмакчалану, а терен још неприступачнији. Без освајања тих висова српска војска није могла напријед. Освајање Сиве стене био је немогућ задатак. Командант Одреда Војвода Вук два пута је, по причи преживјелих добровољаца, одбијао наређење комаданту Дринске дивизије, свјестан да своје борце шаље у смрт. Трећи пут, 2. октобра 1916. године издао је наређење за јуриш на Сиву стену. – У моменту када се кроз густу маглу почеше назирати бодљикаве жице просу се
формални град од пушчаних и митраљеских зрна на витешког нападача. Паде прва љеса искрвављених добровољачко-четничких тјелеса...Газећи преко лешева палих другова четници се свом силином сручише на бодљикаве жице и почеше их кидати голим рукама. Прасак многобројних бомби које противник сручи на главу куражног нападача направи праву пустош у редовима одреда... Трећина одреда била је ван строја. Било их је више који су погођени у моменту када су се прихватили жица тако и остали – описивао је јуриш добровољаца на Сиву стену Илија Трифуновић Бирчанин. За пола сата јуриша на Сиву стену погинуло је 180, а рањено 250 добровољаца. Сјутрадан, бугарске трупе су се повукле са положаја на Сивој стени. У даљим борбама од октобра до децембра 1916. године Добровољачки одред био је готово уништен. Нарочито су биле тешке битке на Грунишком вису и Браздастој коси. У бици на Грунишком вису 29. новембра 1916. године
погинуо је комадант Одреда Војин Поповић – Војвода Вук. Добровољачки одред остао је
са 400-450 људи способних за борбу, а онда је онако искрвављен децембра 1916. године био расформиран. Судбина Добровољачког одреда Војводе Вука, његово формирање, састав, борбе и сам крај суштински и симболички изражавају оно што су били добровољци српске војске све до пробоја Солунског фронта 1918. године: људи унапријед осуђени на смрт. У перцепцији Аустроугарске они су били „велеиздајнци” пошто су то били Срби из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Славоније, Боке Которске, Баната, Бачке, Срема, Барање, дакле аустроугарски држављани који су се у „Великом рату” нашли на страни Србије – отаџбине коју до тада нису видјели. У случају заробљавања од стране аустроугарске војске њих је чекала смрт, њихове породице биле би интерниране у аустроугарске логоре (Арад, Добој, Жегар код Бихаћа и друге), а имовина би им била конфискована. Зато се добровољци у „Великом рату” нису предавали самоуби
ствима у најтежим ратним ситуацијама штитећи своје породице. У румунској војсци данас постоји мит који каже да се „Срби никада живи не предају” на основу искуства румунске војске са српским добровољцима у борбама у Добруџи 1916. године. У српској војсци до краја 1916. године добровољци су трошени на најтежим и најкрвавијим задацима. Структура Добровољачког одреда приликом опоравка на острву Крф марта1916. године илуструје на најбољи начин историјат српског добровољачког покрета у Првом свјетском рату. Преко 80% људства Добровољачког одреда чинили су Срби који су били аустроугарски држављани из јужних дијелова Хабзбуршке монархије. У питању су били Срби који су били аустроугарски ратни заробљеници, а који су се предали српској и руској војсци током борби 1914. године и пријавили се као добровољци у српску војску. Затим Срби из Источне Босне и Срема, који су у јесен 1914. године са српском војском прешли у Србију из својих крајева, потом Срби-печалбари у САД, који су о свом трошку дошли да бране Србију и Срби који су били аустроугарски држављани, а који су се затекли у Србији прије почетка ратних операција у љето 1914. године. Добровољачки одред Војводе Вука основан је септембра 1915. године и бројао је око 3.500 људи, махом Срба  аустроугарских држављана, а командни кадар чинили су официри српске војске припадници национално- ре волуционарне организације Уједињење или смрт или Црна рука
..

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #8 послато: Август 26, 2017, 10:00:29 пре подне »
Наставак горњег текста:

ПРВА ДИВИЗИЈА У РУСИЈИ

У борбама 1915. године Добровољачки одред представљао је заштитницу српске 2. армије и приликом одступања био је у сталној борби са непријатељем. У јединици није било дезертирања у одступању, а Одред је био једна од ријетких српских јединица послије „албанске голготе” која је била спремна на борбу. Због огромних губитака које су добровољци имали, ову јединицу су називали и „легијом смрти”. Од свих јединица српске војске Добровољачки одред је био прва јединица која је изашла на Солунски фронт и прва отпочела борбе са непријатељем у љето 1916. године. Крај 1916. године представљао је и крај епопеје Добровољачког одреда.У Русији, у Одеси, 29. априла 1916. године формирана је Прва српска добровољачка дивизија. Током 1916. године дивизија је имала око 18.000 људи. Командни кадар чинили су српски официри који су дошли са Крфа, нижи официри били су аустроугарски држављани – ратни заробљеници, најчешће у цивилству интелектуалци, Срби, Чеси, Хрвати и Словенци, а војничку масу чинили су Срби – аустроугарски држављани  – ратни заробљеници из Босне, Херцеговине, Баната, Бачке, Срема, Барање, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Славоније. Сви они предали су се руској војци на галицијском фронту и били су тзв. „лаки заробљеници”, а као „воениплени” били су расути у руским заробљеничким логорима од Дарница, код Кијева, до Тјумена у Западном Сибиру и од Одесе до Ташкента у Узбекистану, гдје су радили
послове на пољопривредним имањима, сјечи шуме, у рудницима и на пругама, у тешким условима руске зиме, болести и недостатка хране. Прва српска добровољачка дивизија формирана је финансијским средствима и логистиком руске царске владе и у тридесет и четири ратна дана током љета- јесени 1916. године борила се у борбама на Добруџи као дио румунско-руских трупа против заједничких бугарско-њемачко-турских снага. У тим борбама Прва српска дивизија имала је 53% губитака и била одликована са око 3. 300 српских, руских и румунских одликовања. Прва српска добровољачкиа дивизија била је слабо опремљена оружјем, муницијим, ратном опремом и материјалом. Царска Русија привредно није била спремна за дуги и исцрпљујући рат и није могла да опреми ни своју војску. Добровољци су добили заплијењене, често  неисправне пушке, и само сто педесет метака без шаржера, тако да су „манлихерке” могли користити само као једнометке. Зато су добровољци своје битке најчешће одлучивали „на нож”, прса у прса, да би дошли до бољег бугарског наоружања.

СУСРЕТ СА НЕПРИЈАТЕЉЕМ

Тај први судар са непријатељем добровољац из Плитвица, код Коренице, у Лици, Сава Грбић овако је описао: Терен је пред нама био нешто валовит, па смо скоро јасно могли да видимо бугарске војнике како се у стрељачком строју, добро сакривени, приближавају к нама. Чекали смо да нам приђу сасвим близу. Командир је ту са нама. Узбуђени са упртим погледом у њега добисмо наређење да брзо ставимо ножеве на пушке. Погледах лијево и десно: три наша вода развише се одмах у стријелце, а командир иступи напријед и повиче громким гласом: „Јуриш, јунаци! Јуриш...!” Чета се заталаса и као један човјек пође за командиром према бугарским војницима. Они из лежећег става, као наелектрисани, подигоше се и пођоше на нас. За трен ока смо се измијешали: настао је страшан покољ ножевима и ударање кундацима. То је трајало кратко вријеме, само неколико минута. Гинули смо и рањени падали као снопље, и ми и они. Наступио је моменат кад неко мора да клоне. Вјероватно су силнији били наши налети и ударци те они као избезумљени низ падину бjежећи одступише. Бугари су се најжешће окомили на мој батаљон. Убрзо уђоше у Хардали, а онда кренуше напријед. Стигавши на двјеста корачаја од батаљона ту се зауставише због великих губитака – описивао је борбе код Хардалија и Теке Дересија на добруџанском фронту добровољац Милан Вакањац из Болмана, у Барањи. Бугари нису издржали јуриш 2. пука. Панично су побjегли ка селу Теке Дереси оставивши код шумице све своје рањенике, осам топова, више митраљеза, гомиле пушака, муниције и војничке опреме. Не обазирући се на запречну топовску паљбу батаљон је гонећи непријатеља убрзо ушао у село и избио на његову јужну страну. У трку смо обилазили и прескакали погинуле. Стадох. Наши и Бугари без икаквог знака мржње лежали су мирно један крај другога. Неки час наслонили главу и руке на груди свог „садруга”. Изгледали су уморни, па прилегли заједно да одморе. Бацивши поглед на самртнички блиједе, згрчене шаке и локвице крви на земљи схватих: они су мртви! – Ено их! Већ су подалеко од јаруге. Невероватно, споро напредују. Терен раван као астал без заклона. Гле! Пребацују се по десетинама појединачно. Баражна ватра их задржава. Многи падају, гину!... Прођоше часови. Сазнадосмо да су добровољци триста метара од Бугара. Стали су јер се крећу по брисаном простору...Рањеници зову, траже помоћ. Неки су већ издахнули у мукама. Шаке, уста и очи им пуни земље... Непријатељ осу на нас паљбу из свих оруђа. Ровови им беху близу. Вириле су само главе и пушчане цијеви... Чета се муњевито подиже. Заори се громко: „Ура! Ура!” Полетјесмо сви заједно напријед држећи у рукама пушке са ножевима. Бугари почеше вјештије од акробата да искачу из дубоких заклона-утврђења. Десно од нас водила се огорчена борба прса у прса...У далекој Добруџи, у Румунији, у граду Меџидији, на градском гробљу постоји споменик добровољцима Прве српске добровољачке дивизије подигнут 1926. године на десетогодишњицу крвавих добруџанских битака. Он није мјесто култа, посјете и сјећања као Крф, Зејтинлик... Тамо, у Добруџи, стоји споменик српским добровољцима заборављен од Срба 21. вијека... Као и они који су тамо пали...

(Наставиће се)

ИЗВОР: http://ssr.org.rs/srpsko-kolo-broj-19-list-saveza-srba-iz-regiona/#list



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #9 послато: Август 26, 2017, 10:04:50 пре подне »
 СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (2. део) – фељтон
                                                                         Аутор: проф. др Милан Мицић


Године 1914. Аустроугарска није само објавила рат краљевинама Србији и Црној Гори, већ је обзнанила колективну кривицу српског народа за чин Сарајевског атентата. Зато је ратни поход Аустроугарске против Србије у љето 1914. године био чин „освете” за догађај од 28. јуна и „казнене експедиције” против Србије, што је у стварности значило око 3.500 убијених цивила на простору вођења ратних операција у љето-јесен 1914. од стране аустроугарских трупа. Прије него што је аустроугарска војска напала Србију штампа под државном контролом, а нарочито она клерикална, да би распирила енергију рата међу масама, ширила је мржњу према Србији и српском народу. Многи негативни стереотипи о Србији и Србима створени у љето 1914. године усљед ратнопропагандних потреба Аустроугарске остали су у сљедећих сто година присутни у колективној свијести европског човјека, а у појединим епохама постали су и доминантни. Прије напада на Србију, у љето 1914. године, аустроугарска држава дио својих поданика српске националности изузела је ван сваког правног, друштвеног и моралног поретка и према њима усмјерила оштрицу своје репресије.

СРБИ У БИХ – ПРВИ НА УДАРУ

Посебно су били на удару Срби у Босни и Херцеговини, простору гдје је било чвориште српско-аустроугарског сукоба и гдје српски народ за три и по деценије своје власти аустроугарска држава није успјела интегрисати у свој државни систем. Организовање демонстрација против Срба од стране аустроугарских полицијских и војних служби у којима су учествовали декласирани елементи из редова католичког и муслиманског живља у босанско-херцеговачким градовима, већ у данима послије Сарајевског атентата, показали су да су Срби – аустроугарски држављани у Босни и Херцеговини стављени у простор дозвољених насртаја на њихове животе и имовину. Виђени Срби, али и обичан свијет, у љето 1914. године узимани су за таоце, пребијани, дио њих је убијен, а отворен је и процес интернације у логоре широм Аустроугарске; посебни одреди створени од дијела локалних муслимана – „шуцкори” – подстицани и организовани од стране војних власти
вршили су терор над српским живљем, нарочито на простору рата, пограничним подручјима према Србији и Црној Гори. У Далмацији хапшени су и интернирани виђени Срби и дио хрватске интелигенције пројугословенске оријентације; у Хрватској интерниране су политичке вође Срба; у Банату, Бачкој и Барањи  хапшени су српски политички прваци и интелектуалци, као и сви Срби који су чинили основу српских организација и друштава. Српска штампа у Аустроугарској престала је да излази; сва друштва са српским обиљежјима у имену и раду забрањена су. Године 1914. трајно се разилазила аустроугарска држава и српски народ у њој. Масовна појава добровољства у српској и црногорској војсци од стране Срба из Аустроугарске у Великом рату (1914–1918) управо је показивала да је историјски разлаз дубок и трајан, да идеја „лојалности цару Фрањи Јосифу” као персонификацији аустроугарске државе код знатног дијела аустроугарских Срба више није  постојала, али да је постојала идеја српског ослобођења и уједињења. Добровољци српске војске из Босне, Херцеговине, Баната, Бачке, Барање, Срема, Лике, Баније, Кордуна, Славоније, Далмације, Боке Которске својим чином добровољства исказивали су потребу и жељу крајева из којих су потицали да се уједине са Краљевином Србијом у једну државну цјелину. Источна Херцеговина, Источна Босна, Срем, подручје око Будве, били су простор рата у љето-јесен 1914. године у који је повремено улазила српска и црногорска војска, а према чијем становништву српске националности аустроугарска војска је поступала као према становништву непријатељске стране у сукобу. Зато је  са овог подручја сукоба двије војске дио српског становништва бјежао у Србију и Црну Гору, а мушкарци, који нису били захваћени мобилизацијом, ступали су добровољно у српску и црногорску војску. Од пребјеглица из Херцеговине и Боке Которске и добровољаца из ових крајева, који су гравитирали ка Црној Гори као српској држави, а који су дошли из САД 1914–1915. године, формирана су четири добровољачка батаљона у црногорској војсци: Бокељски, Билећки, Гатачки и Требињски, који су у јануару 1916. године бројали око 1.800 људи. Током акције црногорске војске у љето 1914. године и у октобру исте године у Источној Босни, када је ова војска дошла до Гласинца, прикључивали су се црногорским трупама добровољци из овог дијела Босне. Српске трупе, а међу њима посебно Златиборски и Горњачки четнички одред састављен од добровољаца, у љето-јесен 1914. године долазиле су до Романије и Хан Пијеска, продирале до Сребренице и у подручје Вишеграда. Дио младића из ових крајева тада се добровољно укључивао у редове
српске војске.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #10 послато: Август 26, 2017, 10:08:48 пре подне »
Наставак 2. дела фељтона:

„ЛАКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ”

Септембра 1914. године српске јединице ушле су на подручје Срема, у његовом доњем дијелу, уз ријеку Саву, и по повлачењу дио становништва повукле су са собом, па и мушкараца који су се добровољно јавили у српску војску. Добровољци из Источне Босне и Срема који су се у јесен 1914. године прикључили српској војсци распоређивани су у њене четничке одреде састављене од добровољаца (Јадарски, Руднички, Златиборски и Горњачки) и појединачно у регуларне јединице српске војске, а 1915. године чинили су интегрални дио посебне добровољачке јединице: Добровољачког одреда Војводе Вука. Излазак Срба, који су се у Великом рату опредијелили да ратују на српској страни, из простора контроле аустроугарске државе и прелазак на српску страну, представљао је сложену и контраврезну појаву. Срби мобилисани у аустроугарску војску били су „под пуном пажњом” унутар својих јединица. У поразима које су трпјеле аустроугарске трупе против руске војске на Галицијском фронту 1914–1916. године Срби у аустроугарским униформама били су „лаки заробљеници” и масовно су се предавали Русима. У заробљеничким логорима широм Русије приликом пријављивања Срба аустроугарских заробљеника у добровољце српске војске рефлекс вјерности аустроугарској држави дјеловао је преко заробљеника других националности да тај чин спријечи. Идеја „лојалности цару” масовно је била присутна код заробљеника других националности, изузев Чеха, који су били врло бројни у српским добровољачким јединицама у Русији, а од 1917. године формирали су своју добровољачку формацију – Чехословачку легију.– Господине потпоручниче, ти све што кажеш да ја имам – све имам, али кад се ја упишем данас каво српски добровољац и ступим под српску заставу, ја би’ се волијо убити нег је жив напуштити. А ја кад сам дочекô жив у моје најљевше доба живота да могу узети пушку у руку и да се могу борити против вјечити непријатеља нашега народа, ја сам најсретнији чојек на свјету, а што кажеш да Босна више неће бити аустријска, кад би она била но сва, ја у њу нећу жив никада. Ето, то је моје мишљење. Тако и ја се пишем у добровољце. Он ми пружи руку и рече: „Ја Вам желим сваку срећу.” И тако се наш говор заврши. Кад је било с нами све готово, ми изађошмо из канцеларије. Изађе и он. Старши Рус стоји пред вратима и иђмо сви заједно до капије. А она руља, само нас гледају ко вуци. Само Нијемци ни главу не окрећу, Чеси исто, само наши Хрвати и Мађари реко би да ће нас појести” – описао је свој чин ступања у добровољце српске војске и реакцију других заробљеника у логору у Вороњежу на тај чин Илија Шуњка, из Врбице, код Ливна.

ШТА СА „ВАМИЛИЈОМ”?

Срби – аустроугарски заробљеници пријављени у добровољце у Русији суочавали су се са контрапропагандом унутар заробљеничких логора, која је позивала на обавезност заклетве владару, чин велеиздаје и могућу одмазду према њиховим породицама у случају њиховог одласка у српску војску. Носиоци контрапропаганде били су аустроугарски официри и војници који су остали лојални Хабсбушкој монархији, међу којима је  запажену улогу због језичке истовјетности имао и дио Хрвата, који су такође били обухваћени пропагандом пријављивања у српску војску, а чији је одзив био незнатан. По записима Јосипа Хорвата у официрском логору у Тетјушима, у Русији, др Мирко Пук, франковачки политичар из Глине, на Банији, каснији усташки министар у Другом свјетском рату, организовао је ухођењe, биљежење изговорених ријечи, чак и неку врсту пријеког суда. – Шта ће бити с вама и вашом вамилијом? Послије рата вами ће судити војни суд – биле су прве реакције од стране заробљених аустроугарских војника Хрвата када се у логору у Вороњежу октобра 1915. године неколицина Срба пријавила добровољно у српску војску. Касније током ратних операција у Добруџи септембра–октобра 1916. године и током покушаја формирања 2. српске добровољачке дивизије октобра–новембра исте године аустроугарска пропаганда дјеловала је међу добровољцима ширењем гласина о могућој одмазди над њиховим породицама. Зато су у борбама у Добруџи борци Прве српске добровољачке дивизије у јесен 1916. године вршили самоубиства да би заштитили своје породице.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #11 послато: Август 26, 2017, 10:11:11 пре подне »
Наставак горњег текста:

ПЕЧАЛБА КАО РЈЕШЕЊЕ

Заробљене добровољце српске или црногорске војске чекао је аустроугарски војни суд и смртна пресуда која је била извјесна. Зато је српска војска Србе – аустроугарске војнике, који су учествовали 1914. године у походу на Србију, а који су се предали српској војсци и пријавили у добровољце, слала у Македонију, гдје су они обављали жандарску службу или учествовали и противкомитским акцијама и на тај начин извукла их из могућег додира са аустроугарском војском, што је био чин бриге о њиховим животима, али и могућег неповјерења према добровољцима који су били бивши аустроугарски војници. Добровољци црногорске војске који су заостали у Црној Гори и нису евакуисани на острво Крф похватани су од стране окупаторске власти и убијени у Автовцу, Требињу и Зеници током 1916. године пресудама аустроугарског војног суда. Oдвајање српског исељеништва у САД и добровољаца српске и црногорске војске у Првом свјетском рату од аустроугарске државе било је мање видљиво и мање радикално у односу на добровољце аустроугарске држављане ратне заробљеника или пребјеге на српску или црногорску територију. Одласком у печалбу у САД Срби из Аустроугарске стварали су дистанцу у односу на државу чији су грађани били, одвајали су се од ње, излазили из поља контроле аустроугарске државе, постајали дио живота и подкултуре америчких индустријских и рударских градова и преко својих завичајних организација и великих савеза (Слога и Србобран) и појавно и формално постајали дио српског националног корпуса, који је његовао српско национално осјећање и посебну врсту емоције ка српским државама – Србији и Црној Гори. Зато са избијањем великог европског рата 1914. године позив аустроугарског амбасадора у САД Констатина Думбе исељеницима да се пријаве у аустроугарске конзулате ради евендентирања у циљу упућивања „под војну заставу” није дотакао српске исељеничке заједнице јер у њима већ принцип „лојалности цару” није постојао, али је постојао принцип лојалности идеји српског ослобођења и уједињења. Активности аустроугарске државе током Првог свјетског рата у САД, преко својих конзулата, агената и штампе под њиховом контролом да спријече прикуљање добровољаца за српску војску није у већој мјери дотицало српску исељеничку заједницу у САД, састављену углавном од аустроугарских држављана, из чијих редова је око 10.000 добровољаца током Великог рата дошло у српску и црногорску војску.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

ИЗВОР: http://ssr.org.rs/srpsko-kolo-broj-19-list-saveza-srba-iz-regiona/#list




Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #12 послато: Новембар 01, 2017, 09:32:44 пре подне »
http://ssr.org.rs/srpsko-kolo-broj-21-list-saveza-srba-iz-regiona/

Српски добровољци у Првом светском рату (3. део фељтона проф. др Милана Мицића)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #13 послато: Новембар 01, 2017, 09:37:33 пре подне »
http://ssr.org.rs/srpsko-kolo-broj-22-list-saveza-srba-iz-regiona/#list

Српски добровољци у Првом светском рату (4. део фељтона проф. др Милана Мицића)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #14 послато: Новембар 24, 2017, 10:57:08 пре подне »
СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ , 5. део, (фељтон, стр. 14.) - аутор др Милан Мицић

Миграције Срба са простора Аустроугарске и Црне Горе у САД, почињале су крајем 19. и почетком 20. века. По доласку, радили су најтеже послове у рудницима, индустрији и на изградњи жељезничких пруга. Већ 1916. године, Срби су били присутни у 187 места у САД, од Калифорније до Канаде и Аљаске.

Из тих индустријских градова и рудника у време Великог рата (1914 - 1918), око 10.000 добровољаца дошло је у српску и црногорску војску.


http://ssr.org.rs/srpsko-kolo-broj-23-list-saveza-srba-iz-regiona/#list


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #15 послато: Новембар 25, 2017, 01:47:01 поподне »
О српским добровољцима из румунског Баната 1912 - 1918. пише и Стеван Бугарски у "Темишварском зборнику", број 4, стр. 211, Нови Сад, 2006.

http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/temisvarski_zbornik_4.pdf



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #16 послато: Новембар 25, 2017, 01:53:11 поподне »
Извињавам се.
Пише Илија Петровић, а не Стеван Бугарски.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #17 послато: Децембар 01, 2017, 11:28:53 пре подне »
Можда се у овој књизи могу пронаћи нека имена не само српских добровољаца 1912 -1918?

https://www.scribd.com/document/170190635/Sa-svih-strana-srpski-dobrovoljci-1912-1918-Ilija-Petrovic


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #18 послато: Јануар 13, 2018, 07:43:26 пре подне »
Српски добровољци у Првом светском рату, 6. део (фељтон, стр. 14.) - аутор др Милан Мицић

Наш велики научник Михаило Пупин, помагао одлазак српских добровољаца.

http://ssr.org.rs/wp-content/uploads/2018/01/SRPSKO-KOLO-24.pdf?x38478

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: База података о ратним добровољцима 1912-1918. године
« Одговор #19 послато: Јануар 30, 2018, 07:06:39 поподне »
Др Милан Мицић представио своја дела о српским добровољцима:

http://ssr.org.rs/srpsko-kolo-broj-22-list-saveza-srba-iz-regiona/#list