Аутор Тема: Бартол Кашић, писац Граматике народног српског језика (1604)  (Прочитано 2570 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Јасна је, дакле опаска недвосмислено највећег хрватског лингвисте Ватрослава Јагића "то је граматика српског народног језика између штокавице и чаквице". Јер ови "други народи готово сусједи" нису нико други до Срби.

БАРТОЛ КАШИЋ - ПИСАЦ ГРАМАТИКЕ НАРОДНОГ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 1604. г.

Бартол Кашић „Наук за добро писати словински и ласно читати ово либарце" Рим 1614.: „Знам ја ово добро, да се ови наук склада веома с нашими сербскими слови и да га ја нијесам покупио, него с великим разлогом, имајући наш језик потребу од веће слова него латински али талијански." проф. Светозар Борак, "Срби католици", 1998.: Хрват Ватрослав Јагић у једном предавању 1884. године рекао је о Кашићевој граматици (Institutionem linguae illiricae): „То је граматика народног српског језика између штокавице и чакавице." *Рођен је 1575. на Пагу, у Аустроугарској, у породици Богданчић. У двадесетој години постао Исусовац у Риму, где је провео већи део свога живота у активној служби..Умро је 1650. Прилажемо комплетан лексички фонд анонимног рукописног рěчника који се приписује Бартолу Кашићу, а датира у годину 1597. или 1599, дакле знатно прě настанка његове граматике илирског језика на српским штокавским основама. Рěчник садржи око 3800 рěчи. Ватрослав Јагић је за Кашићеву граматику рекао да је то "граматика српског народног језика између штокавице и чакaвице". Прилажемо и прěдговор граматици са коментаром и комплетан лексик рěчнка. Бартол КАШИЋ Institutionum linguę Illyricę libri duo (1604)

ПРЕДГОВОР (пријевод с латинског) Онима који уче илирски језик. Основе илирскога језика које многи прижељкиваху, само можда пребрзо, иако у појединим дијеловима несавршене, према мојим способностима, збиља с радошћу и предано саставих. Никога, наиме, досада није било, колико знам, кога бих као аутора могао слиједити и чија би правила о илирском говору словима записана већ била објављена. Осим тога не бих зацијело ни могао као први здушно прионути  послу око овога дјела да нисам био добио наредбе од оних којима се супротстављати не приличи. Због чега пак они одлучише да се неки изабрани из наше дружбе требају потрудити око студија да темељито науче овај језик те да се напишу барем основе истога језика, лако ће разумјети сватко, како мислим, кому је јасно у какву се положају код Илира у ово вријеме налази кршћанска ствар. Наиме, или због дуготрајна и биједна положаја у суодносу с непријатељима католичке вјере или због велике оскудице учених и ревних пастира, намножише се готово небројива незнања у посвемашњој тами, а да и не говорим о другим злима што из таме настају, тако да многима од њих ни оне прве основе кршћанске вјере нису доста познате. Стога равнатељи наше дружбе мудро одлучише да они који се држе подобнима да их подучавају, науче најудомаћенији језик онога народа којим се говори у већини крајева. Није, наиме, изгледало да то одговара намјерама наше установе, јер се многи од наших људи непрестано шаљу на далеки исток и запад и труде се да упознају различите дијалекте оних народа, како би с онима који никада прије нису били упућени у кршћанске законе лакше могли разговарати о блаженом животу, док други народи, готово сусједи, бивају занемаривани, и то они који име кршћанске и праочинске вјере познају, али због непознавања ствари које требају знати и чинити отпадају од достојанства и славе својих предака. Тако нењеговано дрвеће ускоро зараста у неплодну дивљину. Ради тога сам, колико је допуштало ограничено вријеме, покушао правила овога језика о осам дијелова реченице скупити и одређеним и разумљивим начином приказати, како би што лакше и брже доспјела до онога кому су намијењена; а то су они који су жељни овај језик научити. Ипак, ако ове основе кому изгледају подугачкима, њега молим да не одступи пребрзо од започетога течаја. Много је тога изложено и ради прегледности, а многе друге ствари због сличности не представљају какве нове тешкоће при учењу. Исто се тако надам да ће благодатима ових основа, какве год оне биле, ако с истим маром на њихову свладавању буду узнастојали, као што то обичавају чинити с латинским и грчким, ускоро и у проучавању овога језика не мање узнапредовати. Зашто пак о ономе што се зове реченична конструкција нешто мало, и то само опћенито, износим, неће никога с правом чудити, ако запамти да је остало или у другим језицима које он познаје заједничко, или ће то прије упорабом и вјежбом неголи правилима свладати, или пак да није могуће баш лако одједном све у знанствену теорију уобличити. Здрави били. Рим, 17. травња 1604.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Бартол Кашић, писац Граматике народног српског језика (1604)
« Одговор #1 послато: Јун 12, 2017, 11:12:38 пре подне »
2.

Коментар: Што рећи? Тко ли су ови "други народи, готово сусједи,… који име кршћанске и праочинске вјере познају, али због непознавања ствари које требају знати и чинити отпадају од достојанства" ? Због њих је Бартол "био добио наредбе од оних којима се супротстављати не приличи" да се као "изабрани из наше (исусовачке) дружбе" потруди "да темељито" научи "овај језик", па је "покушао правила овога језика… скупити и одређеним и разумљивим начином приказати, како би што лакше и брже доспјела до онога кому су намијењена; а то су они који су жељни овај језик научити." Односно, како Бартол вели: "неки изабрани из наше дружбе (који се) требају потрудити око студија да темељито науче овај језик", а све то јер је "због дуготрајна и биједна положаја у суодносу с непријатељима католичке вјере" "јасно у какву се положају код Илира у ово вријеме налази кршћанска ствар. Појмовник: * наша дружба = Исусовци, Језуити * они којима се супротстављати не приличи = Congregatio de propaganda fide * неки изабрани = мисионари * непријатељи католичке вјере = мухамеданци, православана црква * који име кршћанске и праочинске вјере познају, али због непознавања ствари које требају знати и чинити отпадају од достојанства = православци * други народи, готово сусједи = "Илири" * други народи, готово сусједи који име кршћанске и праочинске вјере познају, али због непознавања ствари које требају знати и чинити отпадају од достојанства = православни Илири * један од одабраних који је добио наредбу да темељито научи овај језик => Бартол Кашић, који, будући Хрват, прије 1604. није добро знао илирски језик. На крају, тко ли су ови "други народи, готово сусједи"? Јасна је, дакле опаска недвосмислено највећег хрватског лингвисте Ватрослава Јагића "то је граматика српског народног језика између штокавице и чаквице". Јер ови "други народи готово сусједи" нису нико други до Срби. У послěдње врěме чују се повици неумрле франковске пропаганде да је Вук Караџић српски рěник прěписао од Бартола Кашића. Ево свих одрěдница из Кашићевог рěчника – има их око 3800. "Није истинита позната тврдња да је у првом издању Вукова Српског рјечника двије трећине натукница извађено из Кашића (из примјерка који је имао Копитар), већ и зато што Кашићев рјечник броји око 3700 натукница, а Вуков готово 28.000." [Inoslav Bešker, Forum Studi Slavistici III (2006)]



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бартол Кашић, писац Граматике народног српског језика (1604)
« Одговор #2 послато: Јун 12, 2017, 11:34:19 пре подне »
У вези порекла Бартола Кашића, треба имати на уму да су се Богданићима називали његови сродници по мајчиној линији, која је била од Јуршића; ево шта каже о томе Мирослав Гранићу у свом Пашком грбовнику (о Јуршићима):

Цитат
Ро Ruiću, zvali su se još i Bogdanić (Bogdaničić) i Deodato. U to nas uvjerava i Bartol Kašić čija je majka Ivana, kći Dišinje, bila iz te obitelji. I on se ponekad potpisivao, uz svoje, i majčinim prezimenom Bogdaničić. Njegov je ujak, majčin brat, bio kanonikom u Pagu, a zatim je postao i natpop. Trebao je postati paškim biskupom, ali je zbog smrti pape Siksta V. njegovo imenovanje otklonjeno. Taj posljednji muški potomak ove stare porodice umro je 11. IV. 1597. »Reverendus in Christo Lucas Deodatus Archipresbiter Juris Vtriusque Doctor, ac Aeques«, kako je to zabilježeno u Knjizi godova.

(Miroslav Granić, Paški grbovnik, Split, 2002, str. 50)



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Бартол Кашић, писац Граматике народног српског језика (1604)
« Одговор #3 послато: Јун 12, 2017, 03:22:31 поподне »
Битно је да се схвати да хрватски језик пре 400 година није постојао у овом облику (сем чакавског) и да је произашао из штокавштине. Зато је прилог о Б. Кашићу и постављен.

Друго, на шта бих указао: видимо да у последње време и ГУГЛ иде у корист Хрвата. Својата наше територије око Сомбора, Апатина, Б. Паланке. Па, докле тако? У време на које се позивају, Хрватска није ни постојала, него је била под АУ Монархијом. А ако није постојала као самостална држава, како може да се позива на оно време исцртавања граница од стране АУ? Јесу ли нпр. тада поседовали Истру, Барању, Илок? А добили су их опет нечијом туђом заслугом. Тако навикли да увек неко стоји за њих и иза њих.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Бартол Кашић, писац Граматике народног српског језика (1604)
« Одговор #4 послато: Јун 12, 2017, 04:34:43 поподне »
Битно је да се схвати да хрватски језик пре 400 година није постојао у овом облику (сем чакавског) и да је произашао из штокавштине. Зато је прилог о Б. Кашићу и постављен.

Друго, на шта бих указао: видимо да у последње време и ГУГЛ иде у корист Хрвата. Својата наше територије око Сомбора, Апатина, Б. Паланке. Па, докле тако? У време на које се позивају, Хрватска није ни постојала, него је била под АУ Монархијом. А ако није постојала као самостална држава, како може да се позива на оно време исцртавања граница од стране АУ? Јесу ли нпр. тада поседовали Истру, Барању, Илок? А добили су их опет нечијом туђом заслугом. Тако навикли да увек неко стоји за њих и иза њих.

Наравно, Војо. Хтео сам само да исправим навод о пореклу самог Кашића. Иначе, ти Кашићи беху острвско племство, још од средњег века...

Што се тиче целог света који иде на корист суседа, па све то им је дозвољено, чак се почело и са кроатизацијом ијекавског изговора. Неке књиге на ћирилици, због ијекавице, видим да се бележе као књиге на хрватском. Сутра када Срби пређу на латиницу у целости, ови ће да присвоје и ћирилицу као своје писмо, а преостале Србе назваће барбарским Хрватима, што ови ако себи допусте и заслужују.

Барања, Илок, Вуковар... знамо како су постали Хрватском, а тако ће бити укњижена и лева обала Дунава.

Да је којим случајем КПЈ успела да избори Бајски Трокут за Југославију, нема сумње да би та републичка граница отишла још источније, јер се и без њега веома озбиљно размишљало о припојењу Суботице, Сомбора и Апатина СР Хрватској, а да не помињемо Хебрангово заговарање границе до Земуна, тачније Хрватску у границама под Аустроугарском, очигледно изједначавајући Троједну Краљевину Хрватске, Славоније и Далмације са Хрватском самом.

Покојни Јован Рашковић је то врло добро дефинисао реченицом, да је овакво понашање Андрије Хебранга, било увођење великохрватске линије у партију, а самим тим и на победничку страну. (Луда земља, 1990, стр. 189)



Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Бартол Кашић, писац Граматике народног српског језика (1604)
« Одговор #5 послато: Новембар 12, 2019, 02:03:28 пре подне »

*Рођен је 1575. на Пагу, у Аустроугарској, у породици Богданчић. У двадесетој години постао Исусовац у Риму...

Аустроугарска је настала 1867. године.

А 1575. сасвим извесно није постојала ни као идеја. Штавише чак и 1848. -- 273 године након догађаја у питању -- била је тек врло упитна хипотеза.

Свеукупно је трајала краће од Југославије или Совјетског Савеза, дакле врло кратко. Не разумем ту бизарну опсесију да се њено постојање пројектује 300 година уназад.
« Последња измена: Новембар 12, 2019, 08:30:34 пре подне Милош »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Бартол Кашић, писац Граматике народног српског језика (1604)
« Одговор #6 послато: Новембар 12, 2019, 08:31:29 пре подне »

*Рођен је 1575. на Пагу, у Аустроугарској, у породици Богданчић. У двадесетој години постао Исусовац у Риму...

Аустроугарска је настала 1867. године.

А 1575. сасвим извесно није постојала ни као идеја. Штавише чак и 1848. -- 273 године након догађаја у питању -- била је тек врло упитна хипотеза.

Свеукупно је трајала краће од Југославије или Совјетског Савеза, дакле врло кратко. Не разумем ту бизарну опсесију да се њено постојање пројектује 300 година уназад.

Заиста јест тако, како замијећаш.
Штета, да мало кто хаје за темом.
« Последња измена: Новембар 12, 2019, 09:47:10 пре подне Amicus »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?