Аутор Тема: Црмница  (Прочитано 33325 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Црмница
« Одговор #60 послато: Август 20, 2017, 08:30:04 поподне »
Петровићи из Дупила су највероватније Е-V13.

Јован Вукмановић је у свом раду о Црмници о записао следеће о Петровићима:
Петровићи су, по братственичком казивању, старином из Врања, у Зети. Била су три брата и најмлаћем бег с Медуна одведе жену, која је била нарочито лијепа. Браћа ноћу у потјеру за ·отмичарем и на Цијевни га убију? Стога браћа пређу под брдо Лазарицу, гдје су им данас стара кућишта у сувомећу. Због убиства једног Грађанина браћа су морала да напусте Дупило и оду у Савин Бор, а оставе стару мајку. Најмлаћи од њих се касније поврати у Дупило, а остала остану и прећу·у ислам.

Исељеници у Савин Бор су Растодери који имају предање да су од Петровића из Дупила, као и сами Петровићи, о чему је и раније већ било речи:

Rastoder iz Bihora i Petrovića sa Kosora kod Meduna u Kučima, nadomak Podgorice. Prema ovoj legendi, najvjerovatnije zbog krvi ili, pak, prinuđenosti na izbjeglištvo nakon definitivnog potiskivanja osmanlijske vojske iz Meduna, jedan ogranak loze Petrovića napustio je Kosor. Siguran spas od osvete, mogao se tada naći jedino dublje na turskoj teritoriji. Jedan dio ove grane Petrovića odlučio se za put prema Crmnici i tako se našao u selu Dupilo. Doskora živi najstariji Petrović iz ove porodice, Petar,5 Rastodere je smatrao bliskim rodjacima, a njihovu zavidnu brojnost u odnosu na dio porodične grane koja se naselila u selu Dupilu u Crmnici, objašnjavao je – oslobađanjem Rastodera grijeha zbog prolivanja bratske krvi upravo promjenom vjere i prezimena. Dio bratstva Petrovića, koji se odlučio za prelazak na teritoriju pod osmanlijskom vlašću, prema ovoj legendi, nastanio se odmah do granice, u Plavu i dobio je prezime po Medunu – Medunjani. Drugi dio se naselio u hrastovoj dolini, nadomak grada Bihora i zbog toga je dobio prezime Hrastoder, dok se jedan dio, nešto kasnije, nastanio na ranijem katunskom staništu Savin Boru. Porodica Nurka Hrastodera zaposjela je pašnjake na istočnoj strani planine Turjak, prema današnjim Rožajama. Nurkovi potomci su, iz poštovanja prema svom rodonačelniku, ali i u skladu sa običajima, tada brojnijih komšija “albanskog“ stanovništva, svoje prezime preimenovali u Nurković. I ako je riječ o legendi, činjenica je da se Nurkovići i Hrastoderi i dan danas svojataju kao rodjaci. I ne pamti se da se iko i ikada od Hrastodera i Nurkovića medjusobno ženio, odnosno udavao. Prezime Hrastoder tek poslije propasti Turske, u Kraljevini SHS, voljom samih državnih službenika-pisara, preimenovano je u Rastoder.
Koliko je ova materija kompleksna, upućuje jedan drugi trag, koji može, ali i ne mora imati veze sa porijeklom današnjih Rastodera a vodi do, očigledno svešteničke, loze Rasoder6 sa istog područja. Koliko i da li uopšte prezime Rasoder ima veze sa prezimenom Rastoder, ili, pak, drevnim gradom Rasom , središtem srednjevjekovne države Raške, teško je pouzdano zaključiti bez temeljitijeg istraživanja .

Извор: http://www.forumbosnjaka.com/web/index.php/bosnjaci-u-cg/10-ko-su-i-od-kada-bosnjaci-crne-gore

Једина разлика у предањима је што Растодери сматрају да су Петровићи од истоименог братства на Косору у Кучима које је грана Дрекаловића, док сами Петровићи из Дупила сматрају да су из Врања. С обзиром да Растодери не припадају роду Куча, предање Петровића о пореклу из Врања у Зети је свакако меродавније.

До сада су тестирана два Растодера. Један припада Е1b хаплогрупи и то би требало да је главна линија Растодера, a други је сродан R1b братствима из Бихора тако да је највероватније од прибраћених (постоји наравно и друга могућност...) Аговића или Личина. Е-V13 грана којој припадају Растодери (а највероватније и Петровићи из Дупила) се не може утврдити на основу доступних маркера.

Ван мреже crmničanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Црмница
« Одговор #61 послато: Август 21, 2017, 02:03:13 поподне »
Интересантан текст. Пробаћу у разговору с неким Растодером да потврдим ово предање.

Кад смо код тестирања, што је све неопходно одрадити да ви се то сматрало потпуним? Капирам да ово хг тестирање није довољно, већ треба још неко детаљније..

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Црмница
« Одговор #62 послато: Август 21, 2017, 02:12:02 поподне »
У најновијем тексту о Љешанској нахији на порталу Порекло Небојше Бабића (Nebo са форума) између осталог спомињу се и Бојанићи из Граца који су се доселили из Црмнице. Колико сам схватио није наведена слава за ове Бојаниће, већ за касније досељенике из Херцеговине (Света Петка и Никољдан као преслава) који живе у Ћепетићима. Занима ме најпре да ли се зна која су братства из Црмнице сродна овим Бојанићима из Граца и која им је слава? Међу до сада тестираним Црмничанима имамо Вулетиће, G2a>L42>YSC33, па би можда и ови досељеници из Црмнице могли бити припадници те хаплогрупе.

Бојанићи у Ћепетићима нису у сродству по мушком пореклу са овим родовима, па тако ни са Бојанићима из Граца. Наиме, према њиховом родослову, три брата – Грудо, Шико и Бојо, доселили су се из Груда у Херцеговини у 17. столећу[24] у Ћепетиће. Међутим, само је Бојо остао у Ћепетићима, док двојици старије браће Љешњани нису дозволили да се ту населе, с обзиром да су они дуговали неку крв Турцима, те они пређу у Балабане у Зети. Од Груда су у Балабанима Алигрудићи, док Шико пређе у Понаре и од њега су тамошњи Шикмановићи и Бојиновићи у Врањини. Што се Боја тиче, презиме Бојанић није настало по његовом имену (што је и логично, јер би, у супротном, очекивано презиме било – Бојовић, а не Бојанић), већ је презиме Бојанић остало од црмничких Бојанића који су тада живели у Ћепетићима, а који су посвојили младог Боја, те је он, у знак захвалности, узео њихово презиме. Ово, практично, значи да постоје два различита рода Бојанића у Љешанској нахији: прави Бојанићи су досељеници из Црмнице и они су се касније преселили у Градац, док су Бојанићи у Ћепетићима у мушкој линији пореклом из Херцеговине. Није немогуће да су зетски Алигрудићи, Шикмановићи и Бојиновићи у ствари исељени огранци ћепетићких Бојанића, а чему у прилог иду и временске одреднице[25]. Бојанићи из Ћепетића славе Свету Петку, а прислужују ранију славу – Никољдан[26].
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Црмница
« Одговор #63 послато: Август 21, 2017, 02:43:52 поподне »
Интересантан текст. Пробаћу у разговору с неким Растодером да потврдим ово предање.

Кад смо код тестирања, што је све неопходно одрадити да ви се то сматрало потпуним? Капирам да ово хг тестирање није довољно, већ треба још неко детаљније..

С обзиром да је хаплотип Васојевића јасно утврђен, за припаднике братстава који су по предању од Васојевића је довољно да тестирају основну групу маркера преко Порекла да би се утврдило да ли је предање тачно или не. SNP тестирања је пожељно урадити тек ако би се испоставило да тестирани не припада ниједном до сада утврђеном роду.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #64 послато: Август 21, 2017, 04:05:00 поподне »
У најновијем тексту о Љешанској нахији на порталу Порекло Небојше Бабића (Nebo са форума) између осталог спомињу се и Бојанићи из Граца који су се доселили из Црмнице. Колико сам схватио није наведена слава за ове Бојаниће, већ за касније досељенике из Херцеговине (Света Петка и Никољдан као преслава) који живе у Ћепетићима. Занима ме најпре да ли се зна која су братства из Црмнице сродна овим Бојанићима из Граца и која им је слава? Међу до сада тестираним Црмничанима имамо Вулетиће, G2a>L42>YSC33, па би можда и ови досељеници из Црмнице могли бити припадници те хаплогрупе.

Бојанићи у Ћепетићима нису у сродству по мушком пореклу са овим родовима, па тако ни са Бојанићима из Граца. Наиме, према њиховом родослову, три брата – Грудо, Шико и Бојо, доселили су се из Груда у Херцеговини у 17. столећу[24] у Ћепетиће. Међутим, само је Бојо остао у Ћепетићима, док двојици старије браће Љешњани нису дозволили да се ту населе, с обзиром да су они дуговали неку крв Турцима, те они пређу у Балабане у Зети. Од Груда су у Балабанима Алигрудићи, док Шико пређе у Понаре и од њега су тамошњи Шикмановићи и Бојиновићи у Врањини. Што се Боја тиче, презиме Бојанић није настало по његовом имену (што је и логично, јер би, у супротном, очекивано презиме било – Бојовић, а не Бојанић), већ је презиме Бојанић остало од црмничких Бојанића који су тада живели у Ћепетићима, а који су посвојили младог Боја, те је он, у знак захвалности, узео њихово презиме. Ово, практично, значи да постоје два различита рода Бојанића у Љешанској нахији: прави Бојанићи су досељеници из Црмнице и они су се касније преселили у Градац, док су Бојанићи у Ћепетићима у мушкој линији пореклом из Херцеговине. Није немогуће да су зетски Алигрудићи, Шикмановићи и Бојиновићи у ствари исељени огранци ћепетићких Бојанића, а чему у прилог иду и временске одреднице[25]. Бојанићи из Ћепетића славе Свету Петку, а прислужују ранију славу – Никољдан[26].

Ови Бојанићи у Ћепетићима нису по мушком пореклу сродни Бојанићима из Граца.

Пореклом из Црмнице су:
"Вукићевићи и Вуксановићи у Ћепетићима су од Вукића Вујачића који је ту дошао из Подгора у Црмници. Од његовог брата Боја су Бојанићи у Грацу. Славе Никољдан. Њихови исељеници у Врањини се презивају – Ћепетићи, што можда указује на име родоначелника (оца Вукићевог и Бојовог) – Шћепан, (Ш)ћепета."

"Бојанићи у Жупи Градачкој и Бриђама су истог порекла као Вукићевићи и Вуксановићи у Ћепетићима – од Вујачића из Подгора у Црмници. Славе Свету Петку. Према братственом предању, предак Бојо Вујачић се доселио у Љешанску нахију из Црмнице, најпре у Ћепетиће, а затим његови потомци прелазе у Градац. С њим су се доселили и два његова брата. Од једног су Вукићевићи у Ћепетићима, а од другог Шикмановићи у Зети. Пратећи родослов Бојанића, досељење из Црмнице пада око прве четврти 17. столећа."

Али:
"Према Николи Вукчевићу, градачки Бојанићи потичу од Бојанића из Кривошија."
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Црмница
« Одговор #65 послато: Август 21, 2017, 04:13:49 поподне »
Ови Бојанићи у Ћепетићима нису по мушком пореклу сродни Бојанићима из Граца.
Ово ми је било јасно.
Цитат
Пореклом из Црмнице су:
"Вукићевићи и Вуксановићи у Ћепетићима су од Вукића Вујачића који је ту дошао из Подгора у Црмници. Од његовог брата Боја су Бојанићи у Грацу. Славе Никољдан. Њихови исељеници у Врањини се презивају – Ћепетићи, што можда указује на име родоначелника (оца Вукићевог и Бојовог) – Шћепан, (Ш)ћепета."

"Бојанићи у Жупи Градачкој и Бриђама су истог порекла као Вукићевићи и Вуксановићи у Ћепетићима – од Вујачића из Подгора у Црмници. Славе Свету Петку. Према братственом предању, предак Бојо Вујачић се доселио у Љешанску нахију из Црмнице, најпре у Ћепетиће, а затим његови потомци прелазе у Градац. С њим су се доселили и два његова брата. Од једног су Вукићевићи у Ћепетићима, а од другог Шикмановићи у Зети. Пратећи родослов Бојанића, досељење из Црмнице пада око прве четврти 17. столећа."

Али:
"Према Николи Вукчевићу, градачки Бојанићи потичу од Бојанића из Кривошија."
То ме је и бунило, хвала на објашњењу недоумице. :)
Чудно је да славе различите славе, можда је Никољдан била слава Бојанића пре Петковдана.   ???
Свакако, уколико неко познаје неког од тих Бојанића и уколико је неко од њих вољан за тестирање, нека ми се јави преко ПП.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #66 послато: Август 21, 2017, 04:14:58 поподне »
Црмнички Вујачићи у Подгору (село Опточићи) и њима сродни Стјепчевићи и Јањевићи, потичу од претка који се доселио из Хотског Хума у 15. веку. Славе Никољдан. Било би лепо сазнати још неки детаљ уназад.

Погледај код Вукмановића у "Црмници", можда има опширније о њима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #67 послато: Август 21, 2017, 04:16:38 поподне »
можда је Никољдан била слава Бојанића пре Петковдана.   ???

Да, Бојанићи из Граца су славили Никољдан док су били у Ћепетићима (као и њихови сродници, а видимо да је то била и њихова слава у Црмници), промена славе је повезана са пресељењем у Градац.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Mihajlo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 121
  • R1b Y37280 Y84624
Одг: Црмница
« Одговор #68 послато: Август 24, 2017, 07:37:38 поподне »
Велики поздрав !

Ако Црмничанин може да помогне, било би врло корисно убедити и друге старе породице из Црмнице (Дукађинци, Миковићи, Ђоновићи, Пламенци...) да се тестирају. 

Било би сјајно и да се тестирају стари родови из Љуботиња (Радомани, Прље...), Паштровића (Калађурђевићи, Срзентићи ...), Баpа и Скадарскe Крајинe (Андровићи ...), Зете (Грље-Лајковићи, Мојанићи, Мугоше ...) да добијемо добру слику историје Југоистока Црне Горе и Зете.

Ван мреже crmničanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Црмница
« Одговор #69 послато: Август 27, 2017, 11:11:06 пре подне »
Поздрав Михајло!

Одлична идеја, за коју треба времена и стрпљења јер наш народ тешко прихвата новине. А ту је незаобилазна и могућност да се сруше нека увјерења и легенде.

Видјећу да, кад обавезе то дозволе, да се више позабавим подизању свијести међ племеницима и неким пријатељима. Треба узети у обзир и политичку "компоненту" у ЦГ гдје добар дио не прихвата или одбацује српско и чак словенско поријекло.

Ван мреже Пиперка

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Црмница
« Одговор #70 послато: Септембар 06, 2017, 11:01:14 пре подне »
Поздрав од снахе Вујачића из Подгора:) надам се да ће неко од њих ускоро имати резултат тестирања.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Црмница
« Одговор #71 послато: Септембар 06, 2017, 11:07:09 пре подне »
Поздрав од снахе Вујачића из Подгора:) надам се да ће неко од њих ускоро имати резултат тестирања.
Према предању требало би да су у 15. в. доселили из Хума Хотског.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #72 послато: Септембар 06, 2017, 12:30:56 поподне »
Одлична идеја, за коју треба времена и стрпљења

И много новца...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #73 послато: Септембар 07, 2017, 09:45:15 пре подне »
Појавио се нови резултат:
Борозан, Требиње (раније Херцег-Нови) - Е-V13

Тестирани је пореклом од Борозана из Бокова у Цеклину. Борозани и Ломпари су се раније презивали Радивојевић, а предак им се у Боково доселио из Буковика код Глухог Дола. Најбројнији су род у Бокову.

„Радивојевићи“: Борозани и Ломпари (Спасов-дан, раније Ђурђиц) у Бокову су потомци од потомци бана Радивоја из Црмнице (Буковик), који је живео у 15. и почетком 16. века, а досељење његово или његовог сина у Боково пада у средину 16. века. Презиме Борозан је, према неким мишљењима, изведено од турцизма „борузен“, војни трубач, а по другима је сродно презимену Бурзан, а назив је од талијанске речи „борса“ – кожна појасна кеса за новац.

Према поп-Михаилу Борозану („Прилог историји цеклинског племена“, 1936), досељење Бора Радивојева у Боково било је 1555. године. У књизи се наводи и документ са сабора на Ободу 1609. године на којем је један од учесника Шћепан, праунук бана Радивоја.

Не зна се од ког црмничког братства потиче бан Радивоје, али у Буковику већина братства је сродна онима из Глухог Дола која потичу од Васојевића. Утврђена хаплогрупа Борозана је један мали корак ка евентуалној потврди да су Глуходољани заиста пореклом Васојевићи. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Црмница
« Одговор #74 послато: Септембар 07, 2017, 02:46:09 поподне »
Не зна се од ког црмничког братства потиче бан Радивоје, али у Буковику већина братства је сродна онима из Глухог Дола која потичу од Васојевића. Утврђена хаплогрупа Борозана је један мали корак ка евентуалној потврди да су Глуходољани заиста пореклом Васојевићи.

На основу маркера се може искључити веза са Васојевићима, а ни нико други од до сада тестираних из Црне Горе није сродан Борозану. Вероватно су напустили Буковик баш у време кад су се Васојевићи тамо доселили, као и већина старинаца из Глухог Дола.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #75 послато: Септембар 07, 2017, 02:53:06 поподне »
Штета  :)
Нисам видео маркере, само ово Е V13, па сам размишљао наглас.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #76 послато: Септембар 10, 2017, 08:01:48 поподне »
Вечерас је репризирана, већ трећи или четврти пут, епизода Мемедовићеве „Сасвим природно“ о Црмници. Увек са задовољством погледам ову емисију. Како кажу у неким крајевима Црне Горе – Црмница је најбогатији крај у Црној Гори. Мемедовић додаје: „богатство земље и људи“. Имају језеро, рибу, добру земљу црвеницу (по којој је област и добила име), грожђе и вино, стоку...

И добре људе.

У емисији домаћини Мемедовићу су један Лековић из Годиња:
Лековићи и Веловићи су сродна братства, потичу од претка Леке досељеног из Груда (Диноша) почетком 18. столећа због крви.

Затим Петрановић и Ђуришић из Забеса:
У Забесу живе три сродна братства – Ђуришићи, Семедери-Поповићи и Петрановићи. Старином су са Косова, насељени почетком 16. столећа на имање властелина Штиљановића у Забесу.

Као и један Стојовић у Забесу, који је вероватно из Крњица, а старином из Братоножића.

На језеру, налази и једног Зећанина у риболову, Бечића:
Бечићи из Врања, огранак Бечића из Балабана (Аранђелов-дан), они су од претка из Озринића (Чево), од братства Вукотића, који је, незнано када, предигао због убиства.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Црмница
« Одговор #77 послато: Децембар 28, 2017, 03:09:28 поподне »
Срдачан поздрав crmničanine Ђуровићу,

Уколико будете у прилици доћи у Београд на тестирање, молим Вас и предлажем, да према Nebovim савјетима за узимање узорка понесете један и од братственика Црнчевића из Дупила (вољан сам преузети трошкове тестирања).
Дуго смо у нашој породици, према предању које су нам дједови оставили да потјечемо из Црне Горе од Ријеке Црнојевића и да смо у Далмацију населили преко Босне прије 350 година, сматрали да несумњиво то мора бити са Скадарског језера и из племена Дупила, управо због дупиоских Црнчевића. Мојом анализом хаплогрупе потврдили смо прадједовско предање о поријеклу породице из Црне Горе али смо извор сеобе, на основу резултата, помјерили мало сјеверније у Пиву и Бањане.
На тај начин, уопштено гледајући, два или више узорака из племена/братства, могу јасно потврдити предања о поријеклу и дати допринос освијетљавању укупне историјске слике миграција народа на овим просторима.

Поштовани господине Црнчевићу, да ли се можда у вашем породичном предању осим дупиоских Црнчевића, спомиње и град Висућ који се источно граничи са Црнчића брдом?

Град Висућ је био најзападнији град Херцега Стефана и Влатка. Његов последњи бранитељ пред пад (1466;) би Радич Бановић -Обрадовић (из могуће споредне гране Косача-Обрадовића)

https://de.scribd.com/document/55357282/Kurtovic-Sandalj-Hranic-Kosaca

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Црмница
« Одговор #78 послато: Март 30, 2018, 03:58:36 поподне »
Серијал о ЦГ племенима на Монду. Црмница:

http://mondo.rs/a1091365/Info/Ex-Yu/Crnogorska-plemena-prica-o-Crmnicanima.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Црмница
« Одговор #79 послато: Март 30, 2018, 05:57:55 поподне »
Серијал о ЦГ племенима на Монду. Црмница:

http://mondo.rs/a1091365/Info/Ex-Yu/Crnogorska-plemena-prica-o-Crmnicanima.html

По овој карти, Црмница је добро нарасла. Видим, спустила се на море, а богами и на сам Бар.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.