Сретеновић, Лучиндан, Миоковци, Чачак
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, грани Y134578, роду Тарских Никшића. Географски, а и по хаплотипу му је најближи Глишовић из Мајдана, који су се из околине Сјенице, преко Јавора, доселили изгледа најпре око Гуче, где налазимо Чопиће, а затим један део је отишао ка Руднику, док други западно, од којих могу бити Сретеновићи. Сви они могу бити у вези са Чопићима из Бијелог Поља, који су даљим пореклом из Поља код Мојковца, где се као Чопићићи и спомињу у Добриловинском катастиху почетком XVII века. Сретеновићи имају једну разлика на упоредива 23 маркера са многим Тарским Никшићима. Имају нижу вредност 481=30 попут Башчаревића из И. Колашина, али немају њихову карактеристику 389II=30, па је могуће да је то приватна мутација код Сретеновића, иако су сви Тарски Никшићи са славом Лучиндан у генетским смислу веома блиски.
Сретеновићи су такође доселили у Миоковце из сјеничког краја, преко Јавора и ивањичког Старог Влаха, између 1770-1780. Надимак рода је Инђићи. Родоначелник Сретеновића је Сретен Савић, који се спомиње у чибучком тефтеру из 1823-1825. Он се 1825. спомиње као Сретен Инђић, док је Савић добио по оцу Сави. У пописима из 1831-1832 се спомиње као Савић (Милош Обрадовић, Миоковачки родописи, Чачак 2001, стр. 655). Управо надимак Инђићи ојачава ову везу са Глишовићима- Чопићима, јер се у Добриловинском катастиху у кући Чопићића, између осталих имена, спомиње и ретко женско име Инђија.
Како је Сретеновић сигурно Y134578 још увек му не бих препоручио даља тестирања, јер би у наредном периоду требало поред двојице Милетића имати и резултат Глишовића на Yfull- у, па ће ситуација за Тарске Никшиће који славе Лучиндан, бити знатно јаснија. Тек тада ћу Сретеновићу предложити шта треба тестирати.