6. Баришић, Јовањдан, Цетина/Цивљане
Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића.
Баришићи у Цетини сматрају се потомцима нећака или сестрића кнеза Николе Милаша, који се звао Божо Баришић. Од кнеза Николе Милаша према истом предању потичу и данашња врличка братства Милаша (Стевањдан) и Четника (Стевањдан) у Цетини. Сматра се да су се преци ових братстава у Далмацију доселили из Дувањског поља, почетком 18. века. Према једном непоузданом предању, даља старина Баришића је из Црне Горе. Баришиће је у Далмацију наводно довео поменути Божо Баришић и населио између цркве Св. Спаса и реке Цетине. За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника. Могуће је да је у исто време или нешто касније у врлички крај дошао и предак Баришића, поменути Божо, за кога неки мисле да би могао бити извесни Божо Милаш, који се помиње као досељеник у тај крај 1714. године. Први познати помен Баришића у Врличкој крајини је из 1792. године, када је забележен Ђуро Баришић, заједно са Петром Милашем. Године 1810, Баришићи су били други род по бројности у Цетини, са 39 чланова у три породице.
У везу са Милашима, Баришићима и Четницима доводе се и други далматински родови. За Ботице (Ђурђевдан) из Цетине, који се у изворима помињу и под презименима Батак, Батица и Батичић, сматра се да су огранак Баришића. Kао сродници Милаша у предањима се такође помињу неки Палачевићи и Кусоњићи.
Генетички тестови су ипак у великој мери оборили наведена предања, барем када је реч о директним мушким наследним линијама. Наиме, сви до сада тестирани појединци из поменутих породица припадају различитим хаплогрупама: Милаши припадају грани E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844 карактеристичној за генетички род Матаруга, Четници припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908, а тестирани Баришић из Цетине грани I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 и роду Мириловића. Разнородност Милаша и Баришића не изненађује превише, јер на основу њиховог предања није сасвим јасно да ли је родоначелник Баришића, Божо, био нећак или сестрић кнеза Николе Милаша. Но, поред генетике, различитост крсних слава Милаша и Баришића такође говори у прилог верзији предања по којем су Никола и Божо били ујак и сестрић.
Оно што је било мање очекивано је разнородност православних Баришића јовањштака на простору Далматинске загоре. Наиме, претходно је тестиран један Баришић са славом Јовањдан из Брибира код Скрадина, за кога је установљена припадност грани I2-Y3120. Иако као и тестирани Баришић из Цетине припада северном Динарик огрнаку хаплогрупе I2-Y3120, њихови хаплотипови се превише разликују да би се могло говорити о било каквој ближој сродности. Могло би се претпоставити да је основна хаплогрупа Баришића она коју носи огранак из Цетине, односно I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, с обзиром да је крсна слава рода Мириловића које дефинише грана I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629 управо Јовањдан. Баришићи из Брибира би у том случају могли бити неки прибраћени огранак братства, који је можда дошао на жениство, или се ради о сасвим различитом братству које сасвим случајно носи исто презиме и слави исту славу.
Хаплотип тестираног Баришића из Цетине поседује све особине рода Мириловића, односно карактеристичне вредности маркера DYS385=14-14 и DYS485=21. Откривање припадника рода Мириловића путем генетичких тестова на простору Петрова поља и суседних области ишчекује се већ дуже време, имајући у виду наводе у историјским изворима који досељавање влаха Мириловића из Херцеговине у Далматинску загору бележе од 16. века. Ако је предање о сродности Милаша и Баришића по женској линији тачно, а имајући у виду време насељавања Мириловића у Далматинску загору, могуће је да је род Баришића настао тек након досељава Милаша из Дувањског поља, удајом сестре кнеза Николе Милаша за неког од локалних Мириловића.
Очекујем да ће најављена тестирања припадника још неких породица са славом Јовањдан које су до последњих ратних збивања живеле у Мирловић Пољу, селу суседном Врличкој крајини, утврдити да Баришићи нису једино мириловићко братство у овом крају.