Баш тако , отишли од својих кућа у далеку земљу мислећи да ће бити боље . Неки су се одма вратили кад су видјели где их је Аустрија смјестила у шуму.
Тешка судбина , били православци па унијати па опет православци а неки су прешли и у католике. Није ни чудо што их је свака војска кињила. Поред толике православне Русије они су повјеровали латинима.
До Брестовске уније 1596. је и дошло управо јер Русија није поклањала довољно пажње православном живљу ван својих граница. Под огромним притиском протестантизма које је почело да узима маха како међу католичким, тако и међу православним становништвом Кијевске архиепископије (која је обухватала и Галицију) и због притиска православног племства, које није било заступљено у сталешком парламенту Пољско-литванског краљевства, епископи Кијевске архиепископије су се самоиницијативно обратили Риму и затражили унију. После се један број повукао јер је папа одбио да пристане на то да се унија спроведе по закључцима Флорентинског сабора, док је један број пристао на папске услове и остало је историја...
Што се тиче Прњавора и мултиетничности истог, то је нешто што је ову општину, из које и сам потичем, вазда одликовало. До Другог св. рата ову општину је насељавало преко 20 народа. Данас је ту још приличан број Галцијана (Украјинаца), као и нешто Чеха, Италијана, итд. Пољака, Мађара и Немаца колико ја знам више нема. Пољаци су исељени колективно у договору Тита и пољског комунистичког режима и насељени су углавном у граду Болеславиец, који је данас град побратим Прњавору.
Што се Галцијана тиче, они који данас живе на подручку Прњавора су углавном православни и добрим делом асимиловани. Знам да је број деце који учи украјински као матерњи у школи из године у годину све мањи. Такође број гркокатоличких породица је све мањи. Они који су били гркокатолици углавном су прешли у православље, најчешће кроз мешовите бракове и сл. Статистика каже:
На подручју Прњавора према пописима становништва бројно стање Украјинаца било је сљедеће:
1910. године...................4.625
1921. године...................6.252
1931. године...................5.750
1948. године...................4.976
1953. године...................4.698
1961. године...................3.052
1971. године...................2.020
Да су како Украјинци тако и Пољаци били мање на удару усташког режима, и делом сарађивали са истим, то је неспорно, али било их је и у партизанском покрету.
Васиљ Семак из Прњавора био је као представник Украјинаца Босне и Херцеговине вјећник Првог, Другог и Трећег засједања ЗАВНОБиХ-а. Пољаке је заступао Игнац Кунецки, такође из Прњавора.
Занимљиво је да је ова Украјинска усташка јединица основана у Крижевцима. С једне стране то није случајно јер је тамо седиште Гркокатоличке цркве од 1770., а с друге стране је занимљиво јер је број Украјинаца у Крижевцима занемарљив.
У нашим крајевима ово становништво је упамћено пре свега као вредно, као јаке газде и као иновативно. Има запис и томе: „Ови људи који су доселили да овде међу нама живе, они су својим доласком у Поточане и друга села прњаворског среза са собом донијели низ позитивних особина за живот босанског села.
Они су први овде у нашим селима увели чешће и дубље орање, употребу гвозденог плуга, јер се раније у нашим селима орало само дрвеним плугом, који је вукло више пари запреге и са којима је радило 4-5 људи. Практично су показали да, ако се плуг добро постави, њиме може да оре један човјек и са једним паром запреге, а то је за наше људе-сељане била велика новост. Сијали су више разних пољопривредних култура (дјетелину, хељду, раж, веће површине кромпира и више разних повртарских производа-першуна, шаргарепе, цвекле, спанаћа и другог) које су културе овде у нашим селима мало биле познате.
Увели су употребу сјечке код храњења стоке, ваљковање и кречење кућа, штала, кокошињаца (споља и изнутра), спавање на кревету, печење хљеба у пекари и кување на шпорету. Сијали су више лана и конопља од чијег су влакна плели уже и конопце и ткали без. А они, који су имали коњску запрегу, правили су себи и орму за коње.
Руковали су пољопривредним справама, сјечком, репарицом, крунилицом и вршаћим машинама, а поједини су почели да врше припреме и за подизање хмељарника (за овај посао се у овим крајевима први ангажовао угледни домаћин Корпак Максим из Насеобине Хрваћани). Хмељ је у оно вријеме био тражен као важна индустријска сировина за производњу пива, па му је тада и цијена била изузетно висока..."
Овај запис у принципу добро осликава и то памћење који су наши старији имали о Галцијанима. Била је ту чак и нека шала на њихов рачун како сваки дан једу само кромпир (који је пре њиховог доласка народу очигледно био непознат). Нешто је то ишло као један дан за ручак печени кромпир, па други дан кувани, па трећи дан пире, и онда као Галцијан се жали жени сваки дан кромпир, дај мало нешто друго и онда добије пироге пуњене кромпиром.
