Став НДХ према Украјинцима је исказан у сљедећој наредби:
"Став Министарства унутарњих послова НДХ према. Украјинцима био је 30. јуна 1941. слиједећи: „Овому Министарству част је саопћити и умолити слиједеће: У Независној Држави Хрватској налази се око 25.000 Украјинаца сељака и то: у Босни и Сријему, наносе у котару Прњавор. Потребно је одредити сходне мјере и дати слободне налоге свим подручним и надлежним органима, да се тим Украјинцима не би ништа догодило пригодом сељења Срба. Уопће се с Украјинцима у Хрватској не смије поступати као с осталим православцима односно Србима, него се има узети у обзир и разликовати оне, који су били и јесу противници совјетског поретка и режима.“
Иако сам у претходном посту поменуо да не знам да је било учешћа Галицијана у покољима Срба, сад видим у документима да је ипак било:
"Не можемо заборавити да су Украјинци: Алекса Микитишин и Иљко Емон били старјешине и извршиоци масакра над Србима у Кремни децембра 1941. године и да је Иван Софта био усташки логорник среза прњаворског и да је управо он, са сарадницима, састављао спискове Срба које треба хватати и слати на ликвидацију."
"У циљу распиривања мржње међу народом и мобилизације што већег броја људства за борбу са јединицама НОП у току септембра и октобра 1941. године, окупатор подузима ширу акцију за мобилизацију хрватског муслиманског и украјинског живља на терену Прњавора, Дервенте и Српца и нагони људе да ступе у његове редове. Мада та његова акција на нашем терену не постиже очекиване резултате он ипак успијева да под пријетњом усташких циљева у Крижевцима код Загреба формира тзв. "Украјинску легију" коју враћа на терен средње Босне, на Усору код Добоја, са задатком да ове јединица ступи у борбу против НОП—а и да уза се придобије већи дио украјинског и другог становништва.
Ова се јединица, без значајнијих ефеката за непријатеља, задржава на овом терену све до почетка 1943. године, када се доласком пролетера распада јер један
број легионара бјежи кућама, а добар дио њих ступа у партизанске јединице и наставља борбу, али овог пута против окупатора и домаћих издајника."
Свједочење о понашању још једне група аустроугарских колониста, у конкретном случају Мађара у околини Прњавора:
"Село Вучијак пре Другог светског рата било је насељено Мађарима. И са Мађарима су односи били добри све док нису Мађари заједно са усташама поклали и побили породице Петровића и оближњих породица, а затим попалили и опљачкали све домове у засеоку Подвучијак. Том приликом побили су више виђенијих људи у том засеоку. Тај догађај се десио у децембру 1941. године. Мађари су се од тада па до краја рата иселили из села Вучијака."
