Кричи J2b-M205>Y22066

[Небојша]

Небојша
Да ли је до сада неко од Ћировића пореклом из Мораче урадио ДНК тест?
Покушавам да убедим једног од Ћировића пљеваљских да уради ДНК тест 14.септембра.Повезивање Ћировића старинаца у Морачи са Кричима је врло могућа.

Мислим да није. Постоји у пројекту неки Ћировић из околине Мионице, који се уклапа у род Морачана Богићеваца (R1b-U152), али нисам сигуран да води порекло од тих стариначких Ћировића.

То би била стварно велика ствар. Ако могу некако да помогнем, јавите.

Од тих староседелачких родова из Мораче тренутно имамо тестиране Даниловиће  E-V13. Остаје да видимо Сандиће и Ћировиће. За Криче би то стварно могло да буде велико откриће, мада постоји реална шанса да нема ништа од тога, тј. да предање није тачно.

[Бобан Чамџић]

Мислим да није. Постоји у пројекту неки Ћировић из околине Мионице, који се уклапа у род Морачана Богићеваца (R1b-U152), али нисам сигуран да води порекло од тих стариначких Ћировића.

То би била стварно велика ствар. Ако могу некако да помогнем, јавите.

Од тих староседелачких родова из Мораче тренутно имамо тестиране Даниловиће  E-V13. Остаје да видимо Сандиће и Ћировиће. За Криче би то стварно могло да буде велико откриће, мада постоји реална шанса да нема ништа од тога, тј. да предање није тачно.

Мислим да су и Брауновићи старинци.

Ћировић из околине Мионице,Богићевац,тешко да је од старинаца Ћировића.Јер Богићевци насељавају ове просторе од XVI века,а старинци Ћировићи спомињу се да живе у близини манастира Мораче у XIII веку.

Остало је да добијем коначан одговор најкасније до 10.септембра.Ако буде решио да уради ДНК тест могу ли да га упутим на Вас Небојша?

[Банија]

Ми имамо потенцијалну везу са Ћировићима преко Котлајића.
Давно сам писао о томе: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=574.0

Међутим, познато нам је да постоји село Котлајићи (ако сам добро схватио, то је некада био само засеок Крупица) у пљеваљском крају и то баш у Кричку. Вјерујем да пљеваљске Котлаје прије имају везе са овим селом него са Морачом.

[Бобан Чамџић]

Котлајићи и Крупице су два суседна села.Оба села су део средњовковног Кричка.По записима који постоје  у село Вашково које се налази у непосредној близини ова два села су прво дошли Ћировићи из Горње Мораче вероватно крајем XVII века,који су пре тога живели у Доњој Морачи.

Од тих Ћировића су касније настали Голубовићи који у пљеваљском крају живе у више села:Крупице,Котлајићи,Маоче,Њивице...један део Голубовића је населио село Шумановац код Жабљака,а један део се населио у селу Ограде које припада прибојској општини.Осим презимена Голубовић,поједини Голубовићи су прозвани и Котлаје-Котлајићи.
Осим Ћировића и Голубовића(Котлаја)истом роду припадају и пљеваљски Пејовићи и Ђаковићи.

Моје презиме поједини записи родно повезују са Голубовићима из Ограда који су од Голубовића из Крупица и Котлајића,а сви они су од Ћировића,ако се ти ретки записи узму у обзир.Ово је свакако претпоставка,ДНК тест Ћировића би зато дао прецизне одговоре.

[Небојша]

Котлајићи и Крупице су два суседна села.Оба села су део средњовковног Кричка.По записима који постоје  у село Вашково које се налази у непосредној близини ова два села су прво дошли Ћировићи из Горње Мораче вероватно крајем XVII века,који су пре тога живели у Доњој Морачи.

Од тих Ћировића су касније настали Голубовићи који у пљеваљском крају живе у више села:Крупице,Котлајићи,Маоче,Њивице...један део Голубовића је населио село Шумановац код Жабљака,а један део се населио у селу Ограде које припада прибојској општини.Осим презимена Голубовић,поједини Голубовићи су прозвани и Котлаје-Котлајићи.
Осим Ћировића и Голубовића(Котлаја)истом роду припадају и пљеваљски Пејовићи и Ђаковићи.

Моје презиме поједини записи родно повезују са Голубовићима из Ограда који су од Голубовића из Крупица и Котлајића,а сви они су од Ћировића,ако се ти ретки записи узму у обзир.Ово је свакако претпоставка,ДНК тест Ћировића би зато дао прецизне одговоре.

Биће занимљиво ако се испостави да је у том делу Црне Горе постојала некаква концентрација M205 и да постоји континуитет миграција ка северозападу. Сетимо се да Лубурић за Годијеље каже да су из Годиња у Црмници (могуће да је ово само претпоставка на основу сличног имена?).

Са друге стране, неспорно је да се Кричак помиње веома рано на простору где и данас имамо прилично M205, међу којима неки имају предање о већој старини на том подручју.

[Банија]

Уплаћено је данас тестирање другог огранка Демића из Класнића код Глине (Баније).
Огранак који је тестиран (Демићи-Тубићи) нема предање о сродству са огранком који ће бити тестиран сутра (Демићи-Даштовићи), а и почели смо се узимати међусобно крајем XIX вијека. Уколико сродство постоји, оно свакако датира из времена прије 1800. године.

[Банија]

Албанац Дема из Жегре наручио је проширење на 111 маркера.

[Небојша]

Замолио сам ове с Еупедије да мало измене текст о J2b1. Данас тек видех да је био пун застарелих, а чини ми се и нетачних информација. Убачен је и део о налазима старе ДНК, а избачен део о Прото-Аварима и прото-Мађарима као потенцијалним носиоцима ове хг. Мислим да тај закључак није био реалан с обзиром на положај и миграције M205.

Такође, измењен је податак о најјачој концентрацији хаплогрупе. Дуго је писало да је то уствари област Јужног Балкана и Анадолије, где је M205 заправо веома слабо заступљена.

Ево текста у целости (свега пар реченица, али мислим да погађа суштину):

"Today J2b1 is most common in the western Balkans (Serbia, Bosnia, Croatia) and Cyprus. It is also found in above 1% of the population in parts of southern Italy (Calabria, Apulia), the Peloponnese in Greece, Lebanon, Jordan, eastern Turkey, Armenia and Iran. The oldest samples recovered so far were from Early Bronze Age Jordan (c. 2400 BCE, Lazaridis et al. (2016)) and Late Bronze Age Lebanon (Canaanite burial from Sidon, Haber et al. (2017)). It was also found in an Egyptian mummy (c. 660 BCE, Schuenemann et al. (2017)).

J2b1's origins remain unclear, but it prbably originated in the South Caucasus and/or Iran and might have spread to the Levant, Cyprus and Greece with the Kura-Araxes culture during the Bronze Age. The branch found in the western Balkans (Y22069) is distinct from the East Mediterranean and Caucasian branch. It seems to have formed 6,000 years ago, but its TMRCA is very young at 900 years before present, suggesting a medieval founder effect."

http://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_J2_Y-DNA.shtml#J2b1

[Предраг56]

Замолио сам ове с Еупедије да мало измене текст о J2b1. Данас тек видех да је био пун застарелих, а чини ми се и нетачних информација. Убачен је и део о налазима старе ДНК, а избачен део о Прото-Аварима и прото-Мађарима као потенцијалним носиоцима ове хг. Мислим да тај закључак није био реалан с обзиром на положај и миграције M205.

Такође, измењен је податак о најјачој концентрацији хаплогрупе. Дуго је писало да је то уствари област Јужног Балкана и Анадолије, где је M205 заправо веома слабо заступљена.

Ево текста у целости (свега пар реченица, али мислим да погађа суштину):

"Today J2b1 is most common in the western Balkans (Serbia, Bosnia, Croatia) and Cyprus. It is also found in above 1% of the population in parts of southern Italy (Calabria, Apulia), the Peloponnese in Greece, Lebanon, Jordan, eastern Turkey, Armenia and Iran. The oldest samples recovered so far were from Early Bronze Age Jordan (c. 2400 BCE, Lazaridis et al. (2016)) and Late Bronze Age Lebanon (Canaanite burial from Sidon, Haber et al. (2017)). It was also found in an Egyptian mummy (c. 660 BCE, Schuenemann et al. (2017)).

J2b1's origins remain unclear, but it prbably originated in the South Caucasus and/or Iran and might have spread to the Levant, Cyprus and Greece with the Kura-Araxes culture during the Bronze Age. The branch found in the western Balkans (Y22069) is distinct from the East Mediterranean and Caucasian branch. It seems to have formed 6,000 years ago, but its TMRCA is very young at 900 years before present, suggesting a medieval founder effect."

http://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_J2_Y-DNA.shtml#J2b1

Хвала Небојша на труду и обавештењу!
Нисам гледао оригиналну поставку, већ само оно што си нам пренео!
Видим да се говори о "medieval founder effect"!
Ја сам се мало "скинуо" са ове теме (да се не бих вртео  круг), јер још нисам дошао до одговора на питања која су ме заинтригирала!

Недостају ми и даље неке копче!
Племе Кричи пре и после 1100/1200 године наше ере!
Да није било открића и повезивања тог племена са овом хаплогрупом (Ј2б М205) ово би испала најсморнија тема!

Заиста ми све ово личи на стару винову лозу крај неког заборављеног зида (извињавам се на литерарним изливима) која је неким чудом наставила да рађа и доноси плодове за једну пуну корпу грожђа (батара кажу код моје тазбине), али не и не за више од тога,а то се ваљда зове "medieval founder effect"!

Јер у противном, да убереш само један грозд са тако старе лозе то би било на нивоу статистичке грешке  (мада и даље би било чудо да рађа) или ко зна чега!

[Небојша]

J2 пројекту (FTDNA) приступио је извесни S. Cullen, 111 маркера. Тестирани је по свему судећи усвојен, или постоји нека чудна породична прича, а рођен је у Сент Луису (Мисури).

Иначе је веома близак неким појединцима из рода Крича. На пример, са Наранчићем из Лике 5 разлика на 67 маркера, са Демићем са Баније и Радовићем из Источног Сарајева 6 разлика на 67 маркера, 7 разлика са Новаковићем (Бос. Крајина), Чирком (Ливно) и Милутиновићем (Јабланица).

У Сент Луису је било пуно исељеника из Хрватске и БиХ, па је вероватно и Кулен одатле. Штета што вероватно никада нећемо сазати право презиме.

Мислим да смо на трагу да откријемо одакле је овај Cullen, који је генетски веома близак Крајишницима M205.

Судећи по презименима најближих рођака са Ancestry.com, тестирани је пореклом из околине Жумберека. Наиме, генетски му је најближа особа која носи презиме Бадовинац. У истој равни је негде и особа са презименом Шајатовић. Ту се помињу и презимена Брдар и Херак. Све су ово презимена Жумберачких ускока, а занимљиво да сви славе Св. Николу.
http://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/

Презиме Шеат, Шеатовић (Шејатовић/Шајатовић) је присутно и у околини Книна, слава такође Никољдан.

Чини се да је генетски најближи Бадовинац, па би то могло бити и презиме тестираног. Још је занимљивије то што се ово презиме јавља недалеко од родног места тестираног Cullen-a.

Зна ли неко у којој области Грчке се најчешће јавља презиме Kehriotis? Да ли постоји неки сајт за претрагу по презименима?

Тестирани Kehriotis M205 је са FTDNA, али није оставио локацију. Судећи по имену (John) и мејл адреси, реч је о оснивачу компаније: JMK Investments
http://www.jmkinvestments.com/about-us.html

John Kehriotis


Alex Kehriotis, син

Невезано за ову кричку грану, сазнао сам одакле је породица Kehriotis из грчког днк пројекта. У питању је Еубеја, Грчка. Интересантно да се M205 у Грчкој јавља углавном на истоку земље.

[Банија]

Мислим да смо на трагу да откријемо одакле је овај Cullen, који је генетски веома близак Крајишницима M205.

Судећи по презименима најближих рођака са Ancestry.com, тестирани је пореклом из околине Жумберека. Наиме, генетски му је најближа особа која носи презиме Бадовинац. У истој равни је негде и особа са презименом Шајатовић. Ту се помињу и презимена Брдар и Херак. Све су ово презимена Жумберачких ускока, а занимљиво да сви славе Св. Николу.
http://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/

Презиме Шеат, Шеатовић (Шејатовић/Шајатовић) је присутно и у околини Книна, слава такође Никољдан.

Чини се да је генетски најближи Бадовинац, па би то могло бити и презиме тестираног. Још је занимљивије то што се ово презиме јавља недалеко од родног места тестираног Cullen-a.

Вранеш Бадовинац помиње се 1551. године као један од 12 ускочких војвода. Исти човјек добио је племство и грб 23.11.1567. године.


На брзину сам прегледао податке са пописа СР Хрватске из 1948. године.
Бадовинцима су матице у Бадовинцима (15 кућа), Каменцима (11 кућа), Шиљкима (7 кућа) и Грмкима-Радатовићима (6 кућа).
Шајатовићима су матице у Језерницама (8 кућа), Присељу-Кашту (7 кућа) и Бадовинцима (4 куће).
Брдарима у матица у Кашту (7 кућа).
Херацима је матица у Брашљевици (5 кућа).


Бадовинци - плаво
Шајатовићи - црвено
Брдари - зелено
Хераци - жуто

[Небојша]

Коначно су постале доступне информације из Добриловинског Катастика. Има сигурно пуно значајних инфомрација о Кричима, Тарским Никшићима (I2-PH908), Вранешима (I1-P109?) и осталима.

За почетак сам погледао само три странице на којима је било речи о Кричима:






Извор: Добриловина и Добриловински Катастик, Др Божидар Шекуларац

Итересантни су ови Михани, за које аутор верује да би могли бити каснији Мицани. Подсетићу да су у оквиру Санџачког днк пројекта тестирани Мицани из околине Тутина (порекло Полимље) и да су испали J2b2-M241, али чини се нека специфична грана.

[Небојша]

Помиње се и Добрија Дедејић, који је ту доселио у другој половини 16. века, а који је уступио своје имање за потребе манастира. Касније је одселио у Прошћење и од њега је настало велико потомство. Не зна се ко је основао манастир Добриловину, али Прошћенци су били најбројнији дародавци манастира.

[Милош]

Помиње се и Добрија Дедејић, који је ту доселио у другој половини 16. века, а који је уступио своје имање за потребе манастира. Касније је одселио у Прошћење и од њега је настало велико потомство. Не зна се ко је основао манастир Добриловину, али Прошћенци су били најбројнији дародавци манастира.

Mиcлим дa je тo caмo пpeдaњe. Пoд нaзивoм Дoбpиxнинa ce cпoмињe у Cтoнcкoj и Лимcкoj пoвeљи. Пpви пут ce кao Дoбpилoвинa cпoмињe у вpeмe oбнoвe мaнacтиpa oд 1593. дo 1610. Глaвни финaнcиjep je биo Paдич Mилoшeвић, пo cвeму cудeћи из плeмeнa Tapcкиx Никшићa. Упpaвo тaд cу и фopмиpaнa плeмeнa у Пoтapjу, Tapcки Никшићи, Кoлaшинoвићи, Плaњaни, зa кoje cмaтpaм дa cу иcтoг "гeнeтcкoг кoдa", aли вpeмeнoм пoдeљeни у paзличитa плeмeнa, нa штa укaзуjу и paзличитe cлaвe. Пa мoгућe дa имaмo Глишoвићe-Чoп(ч)ићe- Tapcкe Никшићe, Виpиjeвићe-Koлaшинoвићe, Kpвaвцe-Плaњaнe. Нeкo мoje paзмишљaњe...

[Банија]

Прије пар дана стигли су резултати на 111 маркера за Албанца Дему из Жегре код Гњилана. У потпуности се уклапа у крички род (остали су удаљени од њега од 870 до 1110 година).

Сада имамо десеторицу Крича који имају по 111 маркера. Упоредио сам резултате помоћу "Невски" калкулатора и добио да су вјероватно имали заједничког претка прије неких 40 генерација (1200 година).

[Rigel]

Цитат: Небојша  септембар 16, 2017, 08:03:16 поподне
Видић, Св. Стеван, Бачинци (општина Шид), даље порекло из Парабућа (данас Ратково) у Бачкој, хаплогрупа J2b1-M205, род Крича

Нисам успео пронаћи више о овим Видићима. Видим само да је становништво Раткова насељено углавном од стране колониста из Топлице и околине Лесковца.

Видић се по хаплотипу савршено уклапа у ову групу M205 са потеза Полимље-Крајина (385ab=15-18, 458=15). У том смислу би било занимљиво уколико је из тих југоисточних крајева, с обзиром да се овакви хаплотипови до сада тамо нису појављивали.

Ово је ујчевина нашег Ригел-а, па можда може да каже нешто више о Видићима.


Хвала Небојша. 

Моји Видићи су у Бачинце (општина Шид) дошли крајем 19. века из Парабућа (данас Ратково). Претпостављам после велике епидемије колере која је избила у Парабућу 1873. и од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места.

У Парабућу се у попису 1828. помиње једна кућа Видића. На пописима 1728., 1743., 1752. и 1772. у Парабућу нема Видића.

Међутим, нашао сам Видиће пописане у близини Парабућа током 18. века:

- у Српском Милетићу (Racz Militics) 1752. и 1784.
- у Челареву (Cséb) 1743.
- у Сомбору 1796.

Да ли је нека од ових породица прешла у Парабућ крајем 18./почетком 19. века тешко је рећи.

О даљем пореклу немамо никаквих предања.

Пошто су Срби у Војводини, колико ми је познато, ретко мењали презиме (изузимајући узимање презимена по имену места одакле су, што овде није случај), рекао бих да су Видићи највероватније са овим презименом дошли у јужну Угарску.

Само презиме потиче од имена Вид или Вида, и сигурно се јављало на разним местима код неповезаних породица.

Једине Видиће који славе Св. Стевана сам нашао у области Прњавора и Босанског Брода. Нисам успео да откријем да ли они имају неко предање о даљем пореклу.

Такође су ми интересантне две друге групације Видића:

- у литератури о Пљевљима се Видићи помињу као једно од најстаријих племена/родова у том крају; каже се да су ту били у време доласка Турака; данас их у Пљевљима више нема; исељавали су се у Рашку (село Себимље и сам град Рашка) и уопштено по том делу југозападне Србије; неки су дошли и до Београда; овај род слави Св. Николу, али слава се некада и мењала; оно што је посебно интересантно код овог рода Видића је управо да потичу из пљеваљског краја који је један од центара хаплогрупе J2b1-M205 на овим просторима.

- други већи род Видића су они из ужичког краја са славом Св. Аранђела; они наводно сви потичу из Сирогојна код Ужица; од овог рода је и Немања Видић; међу коментарима о породици Видић на секцији ”Презимена” овог форума, неко је навео да се у њиховој породици прича да су ови Видићи из Сирогојна даљим пореклом из јужне Херцеговине; не знам колико је ово поуздано.

Видића има још по Босни и чини ми се на Кордуну, са разним славама, али то нигде није Св. Стеван.

Нисам се још срео са презименом Видић на простору југоисточне Србије.

У сваком случаји, само тестирање може потврдити неку везу или пут миграције до Бачке.

Проширио сам број маркера на 67 за Видиће, па да искористим прилику да се јавим Кричима. 

Marker   DYS531   DYS578   DYF395   DYS590   DYS537   DYS641   DYS472   DYF406S1   DYS511
Value   11   8   15-16   8   11   10   8   12   9

Marker   DYS425   DYS413   DYS557   DYS594   DYS436   DYS490   DYS534   DYS450   DYS444   DYS481   DYS520   DYS446
Value   12   22-23   17   10   12   12   19   8   13   22   20   13

Marker   DYS617   DYS568   DYS487   DYS572   DYS640   DYS492   DYS565
Value   12   11   14   10   12   12   11

[Небојша]

Проширио сам број маркера на 67 за Видиће, па да искористим прилику да се јавим Кричима. 

Marker   DYS531   DYS578   DYF395   DYS590   DYS537   DYS641   DYS472   DYF406S1   DYS511
Value   11   8   15-16   8   11   10   8   12   9

Marker   DYS425   DYS413   DYS557   DYS594   DYS436   DYS490   DYS534   DYS450   DYS444   DYS481   DYS520   DYS446
Value   12   22-23   17   10   12   12   19   8   13   22   20   13

Marker   DYS617   DYS568   DYS487   DYS572   DYS640   DYS492   DYS565
Value   12   11   14   10   12   12   11

Свака част, Ригел!

Овако Видић стоји са осталима на 67 маркера:

- Радовић, Источно Сарајево, око 800 година до заједничког претка
- Лакић, Босанска Крајина, око 960 год.
- Тинтор, Северна Далмација, око 1100 год.
- Cullen, САД (раније Хрватска?), око 480 год.
- Наранчић, Лика, око 780 год.
- Чирко, Ливно, око 930 год.
- Милутиновић, околина Крушевца, око 1080 год.
- Стојановић, Врачев Гај, Банат, око 1230 год.
- Демић, Банија, око 630 год.
- Хазири, Косово, око 1470 год.
- Мркобрад, Ковин, Банат, око 1140 год.
- Биљански, Смољан, Бугарска, око 1560 год.
- Новаковић, Босанска Крајина, око 960 год.
- Раденковић, Трстеник, око 930 год.
- Батоћанин, Лопаш, око 930 год.

Као што се може видети, на основу 67 маркера, Видићу је најближи мистериозни Кулен, који је јако близак још неким припадницима M205. После њега му је вероватно најближи Демић, који је уједно близак и поменутом Кулену.

Видићу су генетски најдаљи Бугарин Биљански и Албанац Хазири, што је негде и очекивано.

[Витомир Радовић]

Колико је предак Чамџића удаљен од Радовића?

[Небојша]

Колико је предак Чамџића удаљен од Радовића?

Премало маркера за процену.

[Витомир Радовић]

Хвала ти Небојша.