За почетак сам (поново) обрадио листу Узелаца из једнод од најтужнијих раздобља за Србе, први светски рат, кад су Срби аустроугарске монархије под присилом ратовали и против Срба из Србије.
А пре него што поставим листу рањених, заробљених и погинулих Узелаца А-У војске стављам исечак из одличне књигне Душана Узелца - Срби Лике као добровољци у првом светском рату (Солунски добровољци). Душан описије неповерење које је А-У имала према Србима из Монархије и у које су све екстреме ишли Срби А-У да избегну мобилизацију на ратиште.
Исечак 1:
Неповерење према Србима
При распоређивању у јединице, војне команде су ригорозно поштовале правило да се у најниже саставе /обично водове/ на три војника: Немца, Мађара и Хрвата распоређује по један Србин. Ово су радили из превентивних разлога како би војник Србин имао што мање могућности за пребегавање на српску или руску страну. Од војника Немаца, Хрвата и Мађара команде су постављале мреже потказивача /Aufklärung durch Vertrauenleute/. Потказивач je имао право да убије војника Србина ако овај покуша да се преда или пребегне на непријатељску страну. Ово указује да аустроугарска и немачка команда нису имале поверење у Србе из Хрватске мобилисане за рат против Србије, па су зато вршиле њихове провере за читаво време рата са Србијом.
Исечак 2:
Избегавање мобилизације
Како се могло видети, Аустријанци су за рат против Србије мобилисали и Србе, поданике Монархије. Тај факат да се боре против своје матичне земље лички Срби нису прихватили, па су на разне начине избегавали мобилизацију. Тиме су изналазили разлоге да не одлазе на српска ратишта. Многи Срби Личани су се склањали у шуме, у "зелени кадар" и не мали број привијао je разне траве на делове тела ради онеспособљавања за војну службу. И мој стриц, Симо УЗЕЛАЦ, облагао је ногу неком травом. Од ње му је букнула нога, па је на крају сирома Симо подлегао тровању. Он није отишао да се бори против браће Срба, али му је отишла глава.
