Надам се да је ова тема у складу са правилником. Ради се о једној малој археолошкој причи која некоме можда буде и занимљива.
Разоноде ради, копао сам по старим мађарским документима у вези једне локалне, банатске приче. Наиме, Српски Итебеј, село у Банату које ове године слави 800 година постојања и самим тим је једно од најстаријих насеља у крају, обилује локалним легендама од којих су нека везана за археолошка ископавања вршена у прошлости. По тој легенди, једном давно су дошли археолози и открили подземни улаз, катакомбу, за коју се испоставило да је уклета јер би свако по уласку у њу страдао. Истраживања су због тога прекинута а народ је тај подземни улаз претрпао и сакрио. То је све што се тиче те легенде.
А ево шта сам успео да ископам од комшија мађара (највише из једне монографије о торонталској жупанији), уз помоћ асистента-преводиоца гугла, а за шта мислим да има везе са том, наизглед, чудном причом.
Првобитно се на месту села налазио бенедиктански манастир Витубу, „Prepozitura de vibulin vitubu“ одакле се сматра да потиче назив Итебеј. Сам манастир се заправо налазио надомак данашњег села, „између седам хумки“ крај Старог Бегеја. Манастир се спомиње 1219. у списима чанадске жупаније јер су тамошњи монаси, изгледа, топили златно посуђе и ковали новац, што је наравно било илегално. Након што су разоткривени, монаси се разбежаше а манастир је потом имао бурну историју и често мењао власнике. Потпао је чак и под секуларну власт.
Од 1223. до 1239. жупник или парох манастира био је неки Михаљ, односно Михајло а након рушења од стране татара (или монгола) нестаје са светске позорнице. Татари су пролазили овим регионом 1241. и вршили страховит покољ и уништавали све пред собом, а преживели су побегли ка Карпатима. Могуће да је тада и манастир Витубу уништен, пошто се од тада не спомиње у црквеним списима. Међутим, средњовековно насеље Итебеј је опстало и већ 1276. итебејске поседе купује породица Чанад.
Е сад, пронашао сам да су се заиста вршила ископовања 1906. и утврђено је да је манастир грађен од цигле, а пронађене су и две секире, грнчарија и по неки алат, попут игле за шивење направљене од зуба дивљачи. Међутим, та ископавања су из неког разлога обустављена. А ватикански документи говоре да се у оквиру манастира налазила и црква у чијој је гробници сахрањена једна принцеза, по некима наводно угарска принцеза. Што се тиче манастира, претпостављам да је изгледао нешто попут оног у Арачи код новог Бечеја јер је из истог периода, грађен од истог материјала и припадао истом реду.
Претпостављам да је горе описани мит инспирисан стварним ископавањима из 1906. која су из неког разлога заиста обустављена а народ ко народ све претвори у сценарио за филм.
Елем, шта мислите, колико је могуће да је нека средњовековна принцеза заиста сахрањена у том крају?
П.С. Како бих заокружио историјски аспект наше мале приче, напоменућу да је Итебеј потом био у поседу неколико великаша и поново страдао у 16. веку, овај пут од турака, и неко време био готово напуштен. Поново је насељен породицама из унутрашњости Србије у 18. веку а неке су дошле из рашке области. Мађарски географ Елек Фењеш је 1851. описао Српски Итебеј и називао га Рац. Иначе тако мађари и данас често зову Србе, Раци. Е, од тих Срба из Рашке и других области, временом посташе банатске лале.