9
« Последња порука drajver послато Мај 03, 2024, 12:12:39 поподне »
По записима Надеждина сјећање Кнежевића допире до године 1716. године када двојица браће, Илија и Радивој Кнежевић из Бриња (тачније брињског насеља Прокика), синови Урошеви, долазе у Мутилић и купују комаде земље од католика Портнера и Вукасовића.
Подручје Удбине и Мутилића Аустријанци су заузели већ 1689. године и у складу са колонизаторском политиком, населили су у Мутилићи католике и православне са старог крајишког земљишта. Православни насељеници долазили су управо из околине Бриња, а предводио их је кнез Вук Галовић. Приликом заузимања Удбине истакао се харамбаша Маријан Кнежевић, који је и погинуо том приликом. Надеждин за овог Маријана претпоставља да је могао бити повезан са мутилићким Кнежевићима, јер се лично име Маријан и касније јавља у њиховим родословима, али сами Кнежевићи му нису поменули ту везу. У попису Лике 1712. године помиње се једно домаћинство Кнежевића којег чине браћа Јован, Ђуро и Радоје у Ондићу и Ћојлуку (тада дио Мутилића), али то нису Кнежевићи које касније налазимо у Мутилићу.
И сам Надеждин шпекулише о даљем поријеклу Кнежевића, помиње Херцеговину, повезује их са Кнежевићима Крушевићима из Качићивих пјесама, чак поставља и питање да ли су сви Кнежевићи истог поријекла. Он зна и за Кнежевиће католике у околини Грачаца, али и Кнежевиће на Кордуну. Међутим, то су све Надеждинова размишљања и истраживања, не и оно што су му сами Кнежевићи саопштили. За Кнежевиће у Брињу, Надеждин исправно закључује да су тамо присутни већ у 17. вијеку.
Из других извора видјели смо да су брињски Кнежевићи могли бити дио сеобе из 1638. године. Својеврсну потврду видимо у списку војника из 1657. године, када се у међу срспким војницима Брињанима појављује и име Петра Кнежевића.
Оно гдје се може говорити о приличној поузданости јесте име најстаријег претка Уроша о којем су му саопштили Кнажевићи у Мутилићу и долазак двојице браће Илије и Радивоја 1716. године у Мутилић. Стабло је од тог момента прилично прецизно. Надеждин исправно размишља да је разлог доласка Кнежевића у Мутилић могао бити тај што су тамо већ имали познанике, можда и сроднике, који су се населили нешто раније. Мутилић и јесте насељен управо брињском струјом становништва.
Даље, Надеждин набраја појединце из породичног стабла, са краћим освртом на њихове судбине.
Руска грана Кнежевића, тј. њихов родоначелник Максим Дмитриевич потиче од Радивоја. Директна линија је Урош-Радивоје-Дмитар-Максим. Најстарији предак Урош би требао дакле бити рођен око 1660. године у Брињу, Радивоје крајем 17. вијека такође у Брињу, док су Максим и отац му Дмитар рођени у Мутилићу. Занимљиво је да је син Максимовог брата Симе који је остао у Лици, нестао у Русији као Наполеонов војник. Дакле у рату 1812. године, било је Кнежевића са обе стране фронта.
Из Илијине гране Надеждин помиње два брата Илију и Филипа који су били капетани и који су учествовали у бици код Добросела (Лапац) од 27. маја 1789. године, гдје је, како пише Надеждин, 1500 Личана и Оточана задржавало продор 10.000 Турака. Син овог капетана Илије био је мајор Мато Кнежевић који је био почетком 19. вијека биоградоначелник Панчева.
Један од Кнежевића, фелдфебел Радивоје учествовао је у Вукасовићевој мисији у Црној Гори 1780. године.
Надеждин помиње и податак да је Максим Дмитриевич у Русију отишао са неким свештеним лицем, и сумња да би тај свештеник могао бити Пахомије Кнежевић, епископ арадски 1770-1784. године, за којег претпоставља да је такође сродник Кнежевића.
То би било у најкраћем што је Надеждин том приликом успио скупити, а да је мање више поуздано.
Скорашње поруке
