Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 184565 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Шекулар
« послато: Септембар 01, 2015, 10:27:11 пре подне »
Недавно је ЦАНУ постхумно објавила књигу Мирка Барјактаровића o Шекулару, где су обједињени поред овог и неки ранији његови текстови објављивани по часописима. Књига је објављена у малом тиражу, а ја сам до ње дошао захваљујући неким ЦГ везама нашег „пореклаша“ Рада Бракочевића  ;).
Да се мало похвалим, поседујем већину до сада објављених књига о Шекулару, аутора (хронолошки) Радоја Кастратовића, Голуба Бракочевића, Миомира Дашића, Благоја Шарића, Рада Бракочевића и горе наведену.
Можда би неког занимало, па ћу видети с Јовицом да се то скенира и окачи у дигиталну библиотеку Порекла.

Небо, занимљиво да се за Шекуларце тврди да су доселили из Босне, "са Змијања".

Не знам да ли имамо тестираних који, према предању, воде порекло од Петра Шекуларца?

Знам да имамо Девиће I2a DN, који су Ћеткови потомци и који су наводно доселили из Дробњака.

Можда су и они део те групе која је дошла из Босне, што би било веома занимљиво с обзиром да се налазе у роду В, где су и многе породице далматинских Срба.

Ови Срби из Далмације досељени су углавном из Босне (Змијање и Бјелајско Поље).

Не знам колико је ово реално, зато што се у оквиру овог рода (В), налазе и породице са Косова, из цент. Србије, итд. Међутим, Девићи су генетски најближи управо овим Далматинцима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #1 послато: Септембар 01, 2015, 10:30:42 пре подне »
Становништво Шекулара се дели на неке четири групе. Старошекуларце, Ћетковиће, усељене Васојевиће и остале мање усељеничке родове.

Није искуључено порекло дела Старошекулараца из Босне. То би били Војводићи (Дашићи, Рмуши, Булићи) и више родова који се заједнички зову Радмужевићи (Лекићи, Кењићи, Томовићи, Спалевићи, Кукаљи, Маслари, Бошковићи). Они су у Шекулару већ јако дуго, поуздано од почетка 14. века, када се племе помиње у Светостефанској хрисовуљи (1316), па Шекуларци спадају међу најстарија племена ЦГ. Војводићи фигурирају као потомци војводе Петра Шекуларца. Дашићи и Булићи потичу од војводе Димитрија Даше Војводића (око 1660 - око 1730), а Рмуши од његовог рођеног брата.

Предак Вуковића (разгранато братство које потиче од Вука Маринкова „Љевака“ - Бракочевићи, Бошковићи, Јашовићи, Матовићи, Шарићи, Гојковићи, Божовићи, Живковићи, Поповићи, Лабудовићи) дошао је у 17. веку из Цуца. Њима сродни, али не директни Вукови потомци су Ивановићи.

Половином 18. века у Шекулар се досељавају Портићи, чија је старина из Ћеклића (братство Рајковићи). У селу Мезгале од половине 18. века живели су Зоговићи, чије порекло је са Цетиња. О њима смо писали на теми „Нови тестирани на Српском ДНК пројекту“. Код двојице потомака овог рода утврђена је ХГ Г2а. Осим њих, има још неколико мањих усељеничких родова из Братоножића, Мораче и Зете.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #2 послато: Септембар 01, 2015, 10:32:37 пре подне »
Што се Ћетковића тиче, имамо већ двојицу тестираних И2а дин.сев, плус још двојицу људи за које све упућује да су потомци исељених Ћетковића, али није 100% сигурно, и они су иста ХГ. То је већ солидан број за једно братство.
Девићи, као и сви ми остали Ћетковићи, имамо предање о пореклу из Дробњака. Е, сад, Новљани очито нисмо, јер до сада тестирани новљански родови су И1 П109, па би могли да будемо неки старији слој становништва, „преновљански“. Ову причу о Дробњацима водимо већ дуже време, никако да се рашчивија...
По предању, наш предак Ћетко Илијин био је од Церовића из дробњачке Тушиње. До сада немамо тестираних Церовића. Не знамо да ли су Новљани или не. Оно што додатно указује на порекло од Церовића је и чињеница да је први одвојени огранак нашег братства, од једног од четири Ћеткова сина који се (око 1750) иселио у Метохију (село Бело Поље), задржао презиме Церовић и дан дањи се његови потомци тако презивају. Не инсистирам на томе, сачекаћемо да се неко од овог братства тестира. Зато сам и ставио позив на теми „Траже се за тестирање“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #3 послато: Септембар 01, 2015, 10:34:07 пре подне »
Видим да смо генетски блиски далматинским родовима. Мој закључак је да и наши и њихови преци потичу из истог миљеа. Вероватно миграција неког племена или катуна са југоистока (Македонија?) у средњем веку, насељавање у Херцеговини или западној Босни, касније расељавање на две стране - део на северозапад, део на исток у област Дробњака. Наша миграција (Ћетко) је скорија, из Дробњака у Шекулар почетком 18. века.

Нешто ми пада на памет: у области Комарнице и Језера пре Дробњака живели су Кричи. Раније мишљење о њима било је да је у питању влашко племе. Међутим, има и неких новијих тумачења по којима би могли бити потомци словенских Кривича, који су део словенске сеобе из 6. века. Они би могли бити носиоци И2а дин.северни. Па, тако, није искључено и да И2а дин сев. родови из рода В (укључујући и Ћетковиће) потичу од њих. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #4 послато: Септембар 01, 2015, 10:35:58 пре подне »
Оно што је занимљиво за братство Ћетковића је и братствени надимак "Вајмеши". С обзиром да тај надимак носе и потомци првог сина Ћетковог који се иселио за Метохију (Церовићи), намеће се закључак да је већ и сам Ћетко био "Вајмеш", био то његов лични или породични надимак.
Непознаница је и шта значи реч Вајмеш, то ни од кога нисам успео сазнати. Ровински је, током свог боравка у Шекулару 1884-5, забиљежио да су му неки Вајмеши причали да тај надимак носе по свом претку војводи Вајмешу из 15. века, који је са Ђурђем Кастриотом бранио Кроју од Турака. Међутим, нигде у историјским изворима нисам нашао на особу под именом "војвода Вајмеш".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Шекулар
« Одговор #5 послато: Септембар 01, 2015, 11:05:45 пре подне »
Што се Ћетковића тиче, имамо већ двојицу тестираних И2а дин.сев, плус још двојицу људи за које све упућује да су потомци исељених Ћетковића, али није 100% сигурно, и они су иста ХГ. То је већ солидан број за једно братство.
Девићи, као и сви ми остали Ћетковићи, имамо предање о пореклу из Дробњака. Е, сад, Новљани очито нисмо, јер до сада тестирани новљански родови су И1 П109, па би могли да будемо неки старији слој становништва, „преновљански“. Ову причу о Дробњацима водимо већ дуже време, никако да се рашчивија...
По предању, наш предак Ћетко Илијин био је од Церовића из дробњачке Тушиње. До сада немамо тестираних Церовића. Не знамо да ли су Новљани или не. Оно што додатно указује на порекло од Церовића је и чињеница да је први одвојени огранак нашег братства, од једног од четири Ћеткова сина који се (око 1750) иселио у Метохију (село Бело Поље), задржао презиме Церовић и дан дањи се његови потомци тако презивају. Не инсистирам на томе, сачекаћемо да се неко од овог братства тестира. Зато сам и ставио позив на теми „Траже се за тестирање“.

Уколико Церовићи нису I1 P109, прича о Новљанима, на неки начин, "пада у воду".


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Шекулар
« Одговор #6 послато: Септембар 01, 2015, 11:23:29 пре подне »
Видим да смо генетски блиски далматинским родовима. Мој закључак је да и наши и њихови преци потичу из истог миљеа. Вероватно миграција неког племена или катуна са југоистока (Македонија?) у средњем веку, насељавање у Херцеговини или западној Босни, касније расељавање на две стране - део на северозапад, део на исток у област Дробњака. Наша миграција (Ћетко) је скорија, из Дробњака у Шекулар почетком 18. века.

Тако нешто сам и ја помислио.

Нешто ми пада на памет: у области Комарнице и Језера пре Дробњака живели су Кричи. Раније мишљење о њима било је да је у питању влашко племе. Међутим, има и неких новијих тумачења по којима би могли бити потомци словенских Кривича, који су део словенске сеобе из 6. века. Они би могли бити носиоци И2а дин.северни. Па, тако, није искључено и да И2а дин сев. родови из рода В (укључујући и Ћетковиће) потичу од њих.

На основу свега што смо читали о Кричима, стиче се утисак да су ипак староседеоци Балкана. Можда припадају неком старијем огранку R1b. Неки аутори верују да су Кричи балкански Келти, па можда и западна R1b долази у обзир?

Ипак, ова "келтска теорија" није толико стабилна. Не зна се колико је келтски утицај био јак и да ли је уопште постојао у том делу Балкана.


Крича је било и по Крајинама. У Босанској Крајини су живели око Петровца, у Далмацији их је било око Дрниша (варијанте: Кричке, Кричковићи). Славе углавном Св. Николу и Ђурђевдан.

Нека ово буде и позив Кричкама за днк анализу. Заиста су мистериозно братство и њиховим тестирањем би разоткрили многе недоумице, које се пре свега односе на становништво Старе Херцеговине.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Шекулар
« Одговор #7 послато: Септембар 01, 2015, 11:32:30 пре подне »
Оно што је занимљиво за братство Ћетковића је и братствени надимак "Вајмеши". С обзиром да тај надимак носе и потомци првог сина Ћетковог који се иселио за Метохију (Церовићи), намеће се закључак да је већ и сам Ћетко био "Вајмеш", био то његов лични или породични надимак.
Непознаница је и шта значи реч Вајмеш, то ни од кога нисам успео сазнати. Ровински је, током свог боравка у Шекулару 1884-5, забиљежио да су му неки Вајмеши причали да тај надимак носе по свом претку војводи Вајмешу из 15. века, који је са Ђурђем Кастриотом бранио Кроју од Турака. Међутим, нигде у историјским изворима нисам нашао на особу под именом "војвода Вајмеш".

Вајмеша је било у Васојевићима (пореклом из Шекулара).


Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.


Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #8 послато: Септембар 01, 2015, 11:47:03 пре подне »
Уколико Церовићи нису I1 P109, прича о Новљанима, на неки начин, "пада у воду".

Немамо тестираних ни из великих "новљанских" братстава Косорића и Вуловића.
Неспорно је да део Дробњака носи I1 P109 (Косовчићи и још неки родови) и ја бих те назвао Новљанима.
Уколико Церовићи (и остали) нису та ХГ, пада прича о њиховом сродству, а вероватно и о заједничком доласку из Босне.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #9 послато: Септембар 01, 2015, 11:51:40 пре подне »
Крича је било и по Крајинама. У Босанској Крајини су живели око Петровца, у Далмацији их је било око Дрниша (варијанте: Кричке, Кричковићи). Славе углавном Св. Николу и Ђурђевдан.

Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #10 послато: Септембар 01, 2015, 11:54:59 пре подне »
"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.

Никад нисам чуо за овако нешто.
Пази, предање везује "војводу Вајмеша" за Ђурђа Кастриота, а ту је негде и Црни Дрим  ???
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Шекулар
« Одговор #11 послато: Септембар 01, 2015, 12:02:56 поподне »
Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0

Нисам знао за овај податак.

Балордића иначе има у Херцеговини. Огранак су Љубибратића који су, према легенди, досељени из Италије у Требиње средином 11. века.

Реч балорда заиста има италијански корен. У буквалном преводу значи: глуп, лакомислен, итд...

Писали смо раније о Балордићима. Код Румуна постоји реч balaor - змај.

У сваком случају, то што се овај облик (balorda, balaor) јавља код Италијана и Румуна, може указивати на потенцијално влашко порекло, мада не мора да значи, наравно.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Шекулар
« Одговор #12 послато: Септембар 01, 2015, 12:04:16 поподне »
Никад нисам чуо за овако нешто.
Пази, предање везује "војводу Вајмеша" за Ђурђа Кастриота, а ту је негде и Црни Дрим  ???

Управо то. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Шекулар
« Одговор #13 послато: Септембар 01, 2015, 12:22:28 поподне »
Да, они су баш мистерија.
Већина Кричака се иселила преко Таре и тамо су углавном исламизирани. Део се временом раселио и по југозападној Србији. Део је завршио у Далмацији...
Занимљиво је предање о последњој тројици главара Крича у време кад су се сукобљавали с Дробњацима (по Лубурићу, то је било у 8. веку, ја мислим да се ради о времену турских освајања, дакле крај 15. и почетак 16. века). Једном од њих име је било Балорда. Данас у БиХ постоји презиме Балорда:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
Одг: Шекулар
« Одговор #14 послато: Септембар 01, 2015, 12:42:19 поподне »
@Nebo zanima me da li su bratstvo Šekularci (ne pleme) ogranak jednog od već pomenutih bratstava ili nose to prezime od davnina? slave Đurdevdan i jedino što znam je da su potomci čuvenog Petra.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #15 послато: Септембар 01, 2015, 01:06:07 поподне »
Ако ме сећање добро служи мислим да се један њихов вођа звао Калока.

Да. Њега је помињао Лубурић. Постојали су још двојица после њега - Лаока и Балорда. У њихово време, Кричи  су били већ сасвим истиснути из Комарнице и Језера. Део је тада отишао у Горњу Морачу, одакле су, касније, потиснути од Брђана. Можда би најстарији морачки родови могли имати неке везе с њима.
Не могу сад да ти кажем тачан извор за ову двојицу кричких главара, јер нисам код куће, а то је једна књига о Морачи. Дојавићу  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #16 послато: Септембар 01, 2015, 01:09:26 поподне »
@Nebo zanima me da li su bratstvo Šekularci (ne pleme) ogranak jednog od već pomenutih bratstava ili nose to prezime od davnina? slave Đurdevdan i jedino što znam je da su potomci čuvenog Petra.

Нису они, Брђанине, потомци Петра Шекуларца (то је вероватно неко хтео да се "џекира", па је своје презиме повезао са чувеним војводом). Шекуларци који славе Ђурђевдан су род из братства Ћетковића. Живе у Горњим селима.
Написах о старошекуларским братствима детаљно, а о свом нисам. Сад довршавам и то, па ћу окачити. Па ћеш и за ове Шекуларце видети где спадају и кад су настали.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
Одг: Шекулар
« Одговор #17 послато: Септембар 01, 2015, 01:12:29 поподне »
Zahvaljujem na odgovoru Nebo. Imam rodbinu u tom kao i u nekim drugim šekularskim bratstvima i to predanje sam čuo od njih.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #18 послато: Септембар 01, 2015, 01:59:32 поподне »
Братство Ћетковића грана се од четири сина Ћетка Илијина:

1. од првог сина (име непознато) су Церовићи у Белом Пољу код Пећи и њихов огранак Поповићи у Беранама (од једног свештеника повратника). У Чедову код Сјенице има фамилија Шекуларац која потиче од ових Церовића.

2. од другог сина Вујка је бројно братство Шекуларци у Горњим селима и Курикућама подно Бјеласице. Од њих потичу и Ристићи из околине Врњачке Бање и Ристовићи у Горњој Јабланици, у селу Маровац насељеном од црногорских „крсташа“ крајем 19. стољећа.

3. од трећег сина Вучине је већи број родова у Шекулару и широм Полимља: од Радоње Вучининог су Пантовићи, Алексићи и Вучинићи (они су најдуже, неки све до 1935, носили братствено име Ћетковић као презиме). Од Јована Вучининог су Девићи у селу Ровца (између Шекулара и Доње Ржанице) и њихов огранак Асовићи. Од најмлађег Вучининог сина, коме нисам успео сазнати име, развили су се ровачки родови Милуновићи, Недовићи, Никићи, Радошевићи и Ивовићи. Још четири рода у беранском крају вуку корене од ове гране Ћетковића, али се не зна тачно од кога потичу, и то су: Мартићи и Галевићи у Доњој Ржаници и Брунчевићи и Стијовићи у Будимљи.
Од овог огранка је и већи број родова исељених у Метохију од средине 19. века надаље: Петровићи, Крстићи, Миловановићи, Манојловићи и Зарићи (у Гораждевцу), Јововићи, Марковићи, Галевићи и Вучетићи (у Пећи), Вучинићи у селу Благаје, Галићи у селу Накло.

4. од најмлађег Ћетковог сина Вујице су: Бабићи у Шекулару, Калудри и Будимљи и огранци Бабића: Томовићи, Милошевићи и Млађеновићи у Ровцима и Доњој Ржаници, Ђорђијевићи у Мурини и Ђоровићи у Шекулару.

Дакле, за тристо година, од једног претка развило се разгранато братство са 37 презимена! Додуше, највећи део тих родова је настао у блиској прошлости и ради се о малобројним родовима. По бројности у братству Ћетковића предњаче Шекуларци, Бабићи и Томовићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #19 послато: Септембар 01, 2015, 02:04:16 поподне »
Племенска слава Шекулара је Свети Илија.
Старошекуларци славе Светога Јована, а Ћетковићи Светога Ђорђа (Ђурђев-дан).
"Наша мука ваља за причешћа"