Пипери:
Ковијанић наводи да се у дубровачким изворима још 1285. године помиње извесни Владо Пипер. Да ли он има везе са каснијим племеном Пипера, тешко је рећи. У которској документацији, најранији помен Пипера је из 1398. године, и то Радослав Михаилов (или Михов) Пипер (Radoslavo filius Miche Piper).
Занимљиво је да су ранији помени Пипера у Приморју и Црној Гори (Дубровник 1285, Котор 1398, Ријека Црнојевића 1442), него у Зети одакле би требало да потичу (први запис из 1445). 1416. их налазимо и у Скадарском дистрикту.
Зашто је тако, има више могућности:
најпре, можда ови Пипери који се помињу у приморским и крајевима ближе мору и немају везе са брђанским племеном Пипера.
Друга могућност је да су ово неки предузимљиви појединци из пиперског катуна / племена, који су се послом бавили по приморским градовима, те су утолико тамо и забележени, док је матични део племена био далеко од домашаја дубровачких и млетачких нотара, те због тога о њима нема помена. Чудно је, онда, што се Пипери из унутрашњости не помињу нпр. у повељама србских владара.
Једна од могућности је да су Пипери у целини у ранијем периоду били западније од Зете, ближе Јадранском мору. Ако се размишља у том правцу, најизвесније ми је да су Пипери настањивали област Ријечке нахије. Најпре, у Цеклину налазимо старо (изумрло) братство Љумовића који су пре 1485. године живели у околини Ријеке Црнојевића (те године су их тамо затекли преци Горњака кад су се доселили). 1489. године у повељи Ивана Црнојевића помиње се, међу „властелом од Цеклина“ и Вук Пиперовић. Коначно, Цеклињани Горњаци и Доњаци и по предању имају везе са Пиперима, као и цеклински Улићи, који по предању потичу од Мрка из Пипера.
У средњевековном Горњем Добру (касније Добрско Село), суседном Цеклину, у време Ивана Црнојевића помиње се Михаило Пипер, кога је Црнојевић протерао због „невјере“, како се наводи у његовој повељи из 1485. године. Михаило и његови братственици Пипери засновали су истоимено село у Доњем Добру, које је касније ушло у састав племена (Добрског Села) као Добрска Жупа (село је постојало и 1614. године у Боличином извештају, а сасвим је запустело током 18. века).
Дакле, многи детаљи указују да јака историјска веза Ријечке нахије и Пипера постоји, што није непознато, имајући у виду све побројане чињенице, али би она могла имати супротан смер. До сада се сматрало да су Пипери становништво Горње Зете чији огранци су се населили у Ријечку нахију. С обзиром на ове ране помене Пипера у Ријечкој нахији и Приморју, није искључено да је старина Пипера у овом крају много већа, а можда и да се управо из овог подручја део Пипера одатле иселио према Брдима, тамо апсорбовао старије становништво и наметнуо им своје племенско име.
Како имамо резултат извесног Љумовића Р1б, пада ми на памет могућност неке везе између Љумовића (који су, видимо, живели у Ријечкој нахији - Цеклину, Добрском Селу и Жупи, Ријеци Црнојевића, још у 15. веку, а можда и раније) и неколико Р1б родова које налазимо у суседном Љуботињу (Карадаглић-Сарап, Дрецун, Вујовић).