Кричи J2b-M205>Y22066

[Небојша]

Генчев са Баточанином дијели SNP Y22076. Пошто резултате видим посредно, нисам сигуран за статус на Y22082 и Y22069. Али у сваком случају чини грану испод J2-Y22063 са Расјанима.

Издвојили су на FTDNA грану J-Y22076 коју чине Генчев и Батоћанин.

FTDNA стабло Y22059:

[Небојша]

Издвојили су на FTDNA грану J-Y22076 коју чине Генчев и Батоћанин.

FTDNA стабло Y22059:

Издвојена је коначно и трећа подграна испод Y22059 на Yfull (Y146264)

Припадају јој:

Јовичић (Томиндан), Доњи Бањани, Љиг, Колубара
Лакић (Томиндан), Горњи Карајзовци, Градишка, Босанска Крајина
Хербез (Аранђеловдан), Дабрица, Берковићи, Херцеговина

Још лепих расплета у оквиру Yfull стабла J-Y22059. У посебну подграну испод J-Y146264 издвојени су Томинштаци Лакић и Јовичић (грана J-Y146261). Чека се процена старости, претпостављам да ће износити око 600 година.

[Петар М. Демић]

Кличковић је позитиван на далматинско-фочанску грану кричког племена, дакле:

- Кличковић, Дуго Село Ласињско/Вргинмост/Банија, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375>FT422756+

Коначно смо причу око банијских Кличковића (Кричковића) истјерали до краја.

Ријеч о банијском роду који је од XVIII вијека присутан у три села (Дуго Село, Стипан и Трепча) на подручју западне Баније, тј. Вргинмоста. У војној документацији из XVIII вијека (Musterlisten, Standestabellen) пописивани су као Кличковићи, док су у црквеној документацији из истог периода пописивани као Кричковићи. Сви поменути огранци Кличковића прослављају Ђурђевдан.

Судећи по резултату, јасно је да су Кличковићи исељени огранак далматинских Крички. Крсна слава Ђурђевдан указује на то да би могла постојати ближа повезаност са Кричкићима из села Кричке код Дрниша (Далмација), односно са Кричковићима из села Читлук код Госпића (Лика). Осим тога, у Кричкама постоји храм Светог великомученика Георгија (црква Светог Ђурђа).


Резултатом Кличковића на Банији је потврђено постојање најмање двије од три постојеће гране кричког племена:
- J2b1-M205>Y155375>FT422756+
- J2b1-M205>Y155375>Y218405+

Првој припадају Кличковићи, док су унутар друге Стојаковићи (J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111+), односно Аџићи, Бадрићи, Демићи, Мујиџе и Сладојевићи (J2b1-M205>Y155375>Y218405>Y218111>Y218595+).

[Небојша]

Два најновија M205 резултата са 23andMe:

- Мијатовић, Никољдан, Парцани, Сопот
- Милосављевић, Никољдан, Дучина, Сопот


За Мијатовиће се у литератури каже следеће:

"Мијатовићи и Радоичићи су из Драгачева, настанили су се у Лесковцу."
https://www.poreklo.rs/2013/11/28/poreklo-prezimena-selo-parcani-sopot-beograd/


Милосављевићи се у старијој литератури не спомињу у Дучини (https://www.poreklo.rs/2014/08/01/poreklo-prezimena-selo-ducina-sopot-beograd/)

Ипак, у Хроници села Дучина (2001), Милоја М. Радојевића, помињу се и Милосављевићи:

"Милосављевићи се презивају по Милосаву Јанковићу. Најстарији предак Јанко Петровић забележен је 1827. (има 27 оваца) и 1831. (у дому са синовима Милосавом и Танаском). Доселили су се из Рашке области (од Сјенице)."


Из Дучине су раније тестирани Поповићи (Никољдан), чије маркере имамо и који припадају подграни J2-Y155375. Због сличног предања и славе, сва је прилика да је реч о истом генетичком роду.

"Поповићи, славе Никољдан. Старином су Сјеничани. Зову их „Ерама“. У Колетини (Јасеница) имају рођаке – Вујовиће."

Предање о пореклу "од Сјенице", надимак Ере и остало, иде у прилог чињеници да су Поповићи исти род са Баковићима (Никољдан) из околине Пријепоља и Поповићима (Никољдан) из Лопаша (Пожега).

[Петар М. Демић]

Дошло је до промјена на J-Y22059 стаблу, тј. коначно је издвојена грана J-Y218405 (id:YF125205 - Клаусен, непознато поријекло; id:YF077822 - Демић, Горњи Класнић/Глина/Банија, крсна слава Ђурђевдан) и одређена јој је старост од 650 година: https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/

[Небојша]

Станоевски, Луке, Крива Паланка, J2b-M205>22059>Y155375

Становништво је углавном староседелачко, или досељено из суседне Горње Пчиње. Ово је практично тромеђа Србије, Бугарске и Македоније, област где већ има прилично J2b-M205>Y22059.

Појавио се на 23andMe и неки Цветановски из истог места (Луке), такође J2b-M205. Од раније имамо резултат Милковског, село Габар, Крива Паланка, J2b-M205>Y22059>Y22063.

Милковски су вероватно огранак староседелачког рода Милчовци, Св. Јован, док су Цветановски (чекам податак о слави) из села Луке по свему судећи огранак рода Цветановци, Аранђеловдан.

У сваком случају, од неких 15-ак тестираних из општине Крива Паланка, ово је већ трећи M205. Постоји очигледно и разноврност подграна на овако малом подручју које је, на основу ранијих резултата, деловало важно за разумевање шире слике балканских J2b-M205.

[Небојша]

Један резултат са Family Finder (SNP):


Михаљ, католик, Поклечани, Посушје, J2b-M205


Веома раширен род у Западној Херцеговини, само у Поклечанима пописано је 1991 преко 130 чланова ове породице. Има их са изведеним презименима и родовским надимцима (Билићи, Кавазовићи, Лепићи, Мемедовићи, Скакићи, Томићи). Од Михаља воде порекло Ћурде из Ракитна, као и Богдани из околине Широког Бријега. Омеровићи из Мостара своје порекло такође везују за католике Михаље.

Доњи Поклечани


Ракитно


Расно, Широки Бријег


Петрић наводи да је теорија о пореклу из Македоније натегнута, тј. да су Богдани (Михаљи) староседеоци у области. Од ових Богдана је пореклом тренутно популарни хрватски глумац, Горан Богдан.




Већина аутора ове Михаље повезује са Михаљевићима из Ливањског краја и Имотске крајине, који се спомињу ту још средином 18. века. Имајући у виду везе становништва ових области, ово звучи логично. У Ракитном су 1742. године пописани Мате Михаљевић са 6 чланова, као и Лука Михаљевић са 7 чланова породице. Било би интересантно видети да ли постоји генетичка веза са Јурчевићима из Студенаца и Чиркама из Рашељки код Дувна.

[Зрно]

Михаљевића има у Бадњу код Дрниша, а документовани су још 1648. у Кандијском рату. Сасвим могуће да имају везе са овим другима.

[Небојша]

Бошњаци/муслимани J2b-M205

Делић, Бихаћ, J2b-M205+
Дедић, Бихаћ, J2b-M205+
Диздаревић, Кулен Вакуф/Бихаћ, J2b-M205+
Ибукић, Заград/Велика Кладуша, J2b-M205+
Жунић, Цријеп/Вишеград, J2b-M205+
Коџић, Козарац/Приједор, J2b-M205+
Механовић, Козарац/Приједор, J2b-M205+
Мушић, Љубија/Приједор, J2b-M205+
Тетарић, Бања Лука, J2b-M205+
Ханкић, Бања Лука, J2b-M205+
Беговић, Теслић, J2b-M205+
Ахмић, БиХ, J2b-M205+
Муџахасић, БиХ, J2b-M205+
Крехо, Фоча, J2b-M205+
Пендек, Фоча, J2b-M205+
Ајановић, Доњи Вакуф, J2b-M205+
Џафић, Горњи Рамићи/Кључ, J2b-M205+
Икељић, Горњи Рамићи/Кључ, J2b-M205+
Плавуљ, Нови Град, J2b-M205+
Чолакхоџић, Пресјека/Невесиње, J2b-M205+
Огоринац, Козарска Дубица, J2b-M205+
Муслић, Травник, J2b-M205+
Поровић, Сељане/Пријепоље, J2b-M205>Y22059>Y155375+
Аличковић, Хисарџик/Пријепоље, J2b-M205>Y22059>Y155375
Кајевић, Ивезићи/Пријепоље, J2b-M205>Y22059
Мемић, Црнузи/Прибој, J2b-M205>Y22059
Мехинагић, Прибој, J2b-M205+
Бабић, Трпези/Петњица, J2b-M205>Y22059>Y22063+
Спахић, Грачаница, J2b-M205>Y22059>Y22063+



Извор:
- Српски днк пројекат
- Бошњачки днк пројекат
- 23andMe

[Gorance]

Нема нико од Ђурђевића Таре,Пљеваља?

[Небојша]

Нема нико од Ђурђевића Таре,Пљеваља?

Нема званично још увек. Мада на једном необјављеном истраживању (нису на мапи/списку), има неколико муслиманских породица J-Y22059 из Пријепоља, које су све пореклом из околине Пљеваља, тачније из Кричка.