Вољен, да ли си пробао да откријеш етимолошко значење од топонима Петњик?
Зашто ово питам. У средњем Подрињу, тачније у азбуковачком селу Доња Ор(ах)овица, помињу се брдо и махала Петњик, као и поток Петњица. Род од кога ја потичем, под именом Куревије, живео је једним делом око тог Петњика. Још увек нисам успео да докучим одакле је тај род дошао у ово село (Љуба Павловић само каже да су однекуд из Црне Горе), као ни шта уопште означава ово, прилично чудно име. Да ли је у питању изведеница из некаквог топонима или нешто друго, никако да откријем.
Азбуковица је, иначе, одувек позната као рударски крај. Одмах преко Дрине је и Осат. Најстарије породице овде су једва око 300 година, и то махом далматински рудари насељавани после 1690.
Ђоле мој драги, ја сам физичар а не ономастичар али имам одговор на Твоје питање:
Ово сам усликао једну страницу књиге ЖУПА БУДИМЉА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ од историча Мирослава Премовића.
Дакле, људи од струке поријекло топонима Петњик (Пећник) и Пећњица (Петњица- моји стари су говорили Петница) налазе у рударским активностима у Средњм Вијеку. Ово су топоними који се изведени из српског језика, најбројнији топоними који указују на рударску активност у овом крају имају основу на словачком/чешком језику, о тим топонима се још не пише, а докле ће бити тако незнам.
Свакако да знам за рударску Сребреницу, Олово, Вареш...Има још топонима у Твојем завичају, на десној обали Дрине, који указују на неку везу са мојим Бихором, но ништа без ДНК теста
Незнам треба ли овдје напоменут да ти "рудари" нису Саси у смислу Саксонци из Њемачке, Сас на нашим просторима је био правни статус а не етнос. Доста тога указује на то да су то били људи које можемо упоређивати са данашњим Секељима и Власима у Трансилванији, са Словацима и Чесима, са Русинима, Пољацима и Украјинцима у Закарпатју, а мање са Њемцима и Швеђанима. Наравно, све је то било јако давно !
Не можежемо очекивати од околине да нас поштују ако не поштујемо претке, ма ко они били.
Срдачан поздрав !