Вјера и култура Срба > Народна предања
Вукови у митологији
ДушанВучко:
--- Цитат: Свевлад Март 11, 2018, 04:32:04 пре подне ---Вук је био света животиња и за Римљане, зато што је према легенди вучица подојила Ромула и Рема.
Код Срба је вук остао на неки начин света животиња и до данас. У нашем народу вук је врло поштован, нпр. кад се неко понаша како не треба онда се пореди са коњем, магарцем, мајмуном, мазгом, псом итд. кад је неко намазан и лукав пореди се са лисицом, а са вуком нема никаквих негативних поређења. О вуку и соколу се говори само позитивно и са великим поштовањем.
Нема сумње да то вучемо још из старословенских времена. Али ми је интерерсантно зашто Руси имају култ медведа а не вука а словенски су народ... Да им то није дошло преко Нордијаца (Варјага)?
--- Крај цитата ---
Позитивни атрибути се код вука односе на независност, непокорнист, то је животиња која се не да припитомити, није у служби човека, па зато и поштовање...Занимљиво је то да човек негативна поређења која си навео, везује управо за животиње које је припитомио и које му служе, коњ, магарац, мазга...А за медведа би било занимљиво наћи одакле је корен...
Свевлад:
--- Цитат: ДушанВучко Март 11, 2018, 04:46:28 пре подне --- Позитивни атрибути се код вука односе на независност, непокорнист, то је животиња која се не да припитомити, није у служби човека, па зато и поштовање...Занимљиво је то да човек негативна поређења која си навео, везује управо за животиње које је припитомио и које му служе, коњ, магарац, мазга...А за медведа би било занимљиво наћи одакле је корен...
--- Крај цитата ---
Некако ми делује да је култ медведа код Руса могао доћи од Нордијаца.
Швеђани и Норвежани имају име Бјорн што значи мевдед, а код словенских народа не постоји име медвед али постоји име Вук (бар код јужних Словена).
Берн у Швајцарској је добио име по медведу, а Берлин исто има медведа у корену.
ДушанВучко:
Што се имена тиче, нисам га сретао у Чешкој и Словачкој. Једино код нас се среће , али не знам што се тиче осталих...Што се Руса тиче, једино сам чуо за презиме Волков.
сɣнце:
--- Цитат: ДушанВучко Март 11, 2018, 04:03:32 пре подне ---Словенска митологија спомиње једно божаство које је у нераскидивој вези са вуком. То је Дажбог (Дајбог), бог Сунца и син Сварога, дакле, један од Богова који се називају Сварожићима. Дажбог је као и већина божанстава териоморфан а његов животињски облик је бели хроми вук. Карактеристике вука који је Дажбогов животињски двојник свакако треба подробније анализирати будући да оне објашњавају не само Дажбогову природу већ и расветљавају нека од веровања Старих Словена везана за природне и небеске појаве. Шта заправо симболизује бела боја Дажбоговог вука? Помислићемо прво да се она односи на геогафски положај словенске прадомовине која се по многима налазила на крајњем Северу, у легендарној Хипербореји. Веома је чудно да бели вук у митологији Срба има типично поларне карактеристике. Међутим, бела боја вучјег крзна односи се, пре свега, на хтонични аспект Дажбога али и хтоничност самог вука. Дажбог је као што знамо, божанство подземног света у коме бораве мртви. Његова хтонична функција манифестује се у и веровању да је он бог рудника, дакле, божанство које обитава у подземном свету. Беле животиње у европском фолкору иначе представљају бића која повезују наш свет са светом духова тако да ње чудо што животињски облик једног хтоног божанства има крзно беле боје. Хромост Дажбоговог вука такође је везана је за хтоничну природу ове животиње а овај његов атрибут има своју основу у повезаности вука и Месеца. Као што знамо, вук је животиња која се у схватањима свих народа повезује са мрачним силама, подземним светом и демонским родом у опште. На нивоу планетарних сфера овоме, наравно, одговара Месец док је на нивоу психологије вук везан за оно нагонско и несвесно. Будући да је Месец у свим фазама, сем фазе пуног Месеца «сакат», сасвим је логично да ће једна лунарна животиња имати ове атрибуте (хромост али и мршавости поломљена кичма које су такође каратктеристике вука у српском фолклору). Сретен Петровић повезује вука посебно са фазом опадајућег месеца, периодом у коме се мрачне силе на врхунцу својих моћи. Митски вук «кривељан» такође је представљен као хром у бугарском и руском фолклору.
--- Крај цитата ---
Што уобће значи израз "Словенска митологија спомиње"? То што називаш словенска митологија нека ли је сасвим јасна и тврда појава? Теутонци могу тврдити да је Фенрисулфр одгриза руку асу Тиру, јер тај сиже је потврђен на основу њихових сага, скалда, едда и камених плоча. А на основу чега ти тврдиш било што о Даждбогу? Једини извор који пише о њем је хроника у којој су русски црковњаци преводећи египтски мит из грчких списа назив бога сунца Хелија превели именом Даждбог. То је све! Како можеш написати "Дажбог је, као што знамо, бог подземнога свијета"? Одакле то знамо? Какав бијели хроми вук када на цијелом подручију Словјена нема бијелих вукова? Бијелих вукова има само на арктису. Какви побогу хтонични аспекти, териоморфни аспекти, ниво психологије, планетарне сфере, астрална тијела, мудре, шудре, влашки тарот, зодијак и остала њу ејж спрдња. А лаж је тврдити да у нашем народу мјесец и вук имају неке везе осим што вуци завијају на пун мјесец. Иначе мјесец у народним пјесмама има улогу ноћнога путеводитеља, и брата Сунца и Кише а у обредима има ту улогу, да се каже "како растао мјесец, тако нарастала и утроба те и те жене или срећа човјека итд."
Колико је митолога који су писали у својим кабинетима своје измишљотине, толико је и словјенских митологија. Исто је толико интерпретација оних њу ејдж пагана са својим обћинама јер сваки је за свога пророка узео игром случаја разнога митолога. Једно је народно вјеровање које је једини истинити потомак народне вјере предхришћанских Словјена, а нека кабинетска митологија не може то никада бити.
Зато савјетујем оканити се кабинетске митологије и не вјеровати слијепо, но истаживати лијепо и ако се заиста нешто тврди, онда навести изворе.
сɣнце:
Постоји од Словеније до Бугарске и у источних Словена одређен сиже о господару вукова, који је најчешће неки светац. У Руса св. Георгиј, у нас св. Сава, св. Мрата, Ђурђе у влаха итд. По народном вјеровању Срба он се појављује у извјесно вријеме, најчешће об зиму, као просјак у богатијих влаха и гледа како ће га угостити, гледа како се домаћин понаша према својим пастирима, плаћа ли их добро, је ли шкртац или милостив чловјек и ако је немилостив и неправедан онда се из магле појаве његови вуци и начине покољ блага, оваца, свиња, стоке итд. и на домаћина падне велика биједа. Причати да је вук нека благородна животиња за словјенскога а поготово за влашкога сељака је веома лахкомислено, јер за њих је вук само опасност.
Зато ти домаћини, који држе овце и куме господара вукова, посвећујући њему јагњећу жртву и мажући том крвљу укућане по челу и праг над вратима и прскајући по овцама. Ова улога пада на св. Ђурђа јер сасвим случајно прва испаша пада на Ђурђевдан. За оне људе који не држе много стоке Ђурађ је само вјесник прољећа. Неки приморци тврде да је вучји пастир св. Сава, веома немилосрдан човјек и да из своје љутине људе које затекне на улици претвара у свиње. Неки га држе за св. Мрату или Мартина. У русском фолклору сличну улогу има дух шуме или како они називају лијеса, којега називају просто черт. За њега кажу да има једну једну стопу изврнуту уназад и он наводи људе у шумама да залутају. Ова хромост се приписује у нас самому ђавлу. Цигани самога ђавла називају бенг - хроми, но они га држе и св. Василија, јер се појављује између Божића и Епифанија. Бугари вјерују да се у то вријеме сам длакави ђавол ослобађа из ланаца и ходи са својим тодоровцима, а вјештице се скупљају да му лижу длакаво крзно. Он, ти вукови, тодоровци, су разлога зашто се пали бадњак. Јер то ноћи се мора бдјети. Заспеш ли, може зао дух обузети ти тијело. Зато се налазио пањ који је горио цијелу ноћ штитећи људе од духова током вучијих дана. А тому чуду клао се црн пјетао, да те заобиђе, исто како и Руси коњу црно пиле шумскому духу или черту. Ђавлу се увијек коље црно. Углавном је то доба мјесеца студенога, када све застуди.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију