Вјера и култура Срба > Народна предања
Вукови у митологији
ДушанВучко:
Тема о митској вези Срба и Словена са вуковима...
Вук у словенској митологији је биће препуно контрадикторности. Словени су се уздали у његову заштитну моћ и снагу, али је то биће које се није смјело спомињати, нарочито за вријеме јесењих вучијих празника и никада ноћу.
„Ми о вуку, а вук на врата“ јасно описује шта се дешава ако се спомене његово име. Име му је забрањено спомињати и на Божић, када је такође забрањено њихово убијање . Постоји и веза вука са Дајбогом богом који де некада славио на овај дан. Сусрет бога и вука се описује врло опасним али у исто вријеме и величанственим. Постоји вјеровање да вук човјеку може одузети глас ако га први угледа. Однос човјека и вука није увијек непријатељски као онај о кумству човјека и вука. Човјек се вука плаши као сваког демонског бића али га у исто вријеме и поштује. Код Западних Словена помиње се обичај позивања вука на вечеру, гдје се спрема вечера од свих јела са Божићне трпезе и износи се испред кућних врата. У неким случајевима вук се може пистовјетити са псом гдје је пас добра страна вука.
Вучји Дани
Вучје празнике словени су славили у јесен, током новембра не би ли умилостивили ову моћну звијер. Вука си још називали и неимеоник,каменик или дивјана. Празновало се седам , а понегдје и три или девет вучјих дана највише код Срба и Бугара. Највише је празнован последњи дан под именом растурњак или распист, када се вукови разилазе. Тог дана свијетом кружи сакати вук под именом криви вук који се сматра најопаснијим од свих вукова. Свети Сава у једној легенди одређује храну вуковима па чак и кривом вуку. Кривом вуку додјељује човјека који све ово кришом посматра. Постоји и вјеровање ако би покојник био сахрањен у одјећи која је прављена на вучје дане он ће се претворити у вукодлака. За вријеме вучих дана изгјегава се сваки рад као и излажење ван куће.
https://www.youtube.com/v/-K1gQ7wunDI
ДушанВучко:
Словенска митологија спомиње једно божаство које је у нераскидивој вези са вуком. То је Дажбог (Дајбог), бог Сунца и син Сварога, дакле, један од Богова који се називају Сварожићима. Дажбог је као и већина божанстава териоморфан а његов животињски облик је бели хроми вук. Карактеристике вука који је Дажбогов животињски двојник свакако треба подробније анализирати будући да оне објашњавају не само Дажбогову природу већ и расветљавају нека од веровања Старих Словена везана за природне и небеске појаве. Шта заправо симболизује бела боја Дажбоговог вука? Помислићемо прво да се она односи на геогафски положај словенске прадомовине која се по многима налазила на крајњем Северу, у легендарној Хипербореји. Веома је чудно да бели вук у митологији Срба има типично поларне карактеристике. Међутим, бела боја вучјег крзна односи се, пре свега, на хтонични аспект Дажбога али и хтоничност самог вука. Дажбог је као што знамо, божанство подземног света у коме бораве мртви. Његова хтонична функција манифестује се у и веровању да је он бог рудника, дакле, божанство које обитава у подземном свету. Беле животиње у европском фолкору иначе представљају бића која повезују наш свет са светом духова тако да ње чудо што животињски облик једног хтоног божанства има крзно беле боје. Хромост Дажбоговог вука такође је везана је за хтоничну природу ове животиње а овај његов атрибут има своју основу у повезаности вука и Месеца. Као што знамо, вук је животиња која се у схватањима свих народа повезује са мрачним силама, подземним светом и демонским родом у опште. На нивоу планетарних сфера овоме, наравно, одговара Месец док је на нивоу психологије вук везан за оно нагонско и несвесно. Будући да је Месец у свим фазама, сем фазе пуног Месеца «сакат», сасвим је логично да ће једна лунарна животиња имати ове атрибуте (хромост али и мршавости поломљена кичма које су такође каратктеристике вука у српском фолклору). Сретен Петровић повезује вука посебно са фазом опадајућег месеца, периодом у коме се мрачне силе на врхунцу својих моћи. Митски вук «кривељан» такође је представљен као хром у бугарском и руском фолклору.
Свевлад:
Знам да је за Словене вук био света животиња.
Вук је био света животиња и за туркијске народе, а данас се туранисти поздрављају тако што дигну кажипрст и мали прст а остале прсте савију тако да подсети на вучју главу.
Можда постоји нека веза Словена и Туркијаца преко Скита или Сармата...
ДушанВучко:
--- Цитат: Свевлад Март 11, 2018, 04:07:04 пре подне ---Знам да је за Словене вук био света животиња.
Вук је био света животиња и за туркијске народе, а данас се туранисти поздрављају тако што дигну кажипрст и мали прст а остале прсте савију тако да подсети на вучју главу.
Можда постоји нека веза Словена и Туркијаца преко Скита или Сармата...
--- Крај цитата ---
Да, и код Турака је јака митска веза са вуком, тј. код туркијских народа (код данашњих Турака је наслеђе веровања од изворних туркијских Турака)
Свевлад:
--- Цитат: ДушанВучко Март 11, 2018, 04:15:38 пре подне ---Да, и код Турака је јака митска веза са вуком, тј. код туркијских народа (код данашњих Турака је наслеђе веровања од изворних туркијских Турака)
--- Крај цитата ---
Вук је био света животиња и за Римљане, зато што је према легенди вучица подојила Ромула и Рема.
Код Срба је вук остао на неки начин света животиња и до данас. У нашем народу вук је врло поштован, нпр. кад се неко понаша како не треба онда се пореди са коњем, магарцем, мајмуном, мазгом, псом итд. кад је неко намазан и лукав пореди се са лисицом, а са вуком нема никаквих негативних поређења. О вуку и соколу се говори само позитивно и са великим поштовањем.
Нема сумње да то вучемо још из старословенских времена. Али ми је интерерсантно зашто Руси имају култ медведа а не вука а словенски су народ... Да им то није дошло преко Нордијаца (Варјага)?
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију