Клетве, митови, легенде...

Вјера и култура Срба > Народна предања

<< < (2/6) > >>

vojislav.ananic:
Пандорина кутија
Пандорина кутија је артефакт у грчкој митологији, који је узет из мита о стварању Пандоре из епа Радови и дани античког грчког песника Хесоида. Етимологија овог израза заснована је на старом грчком миту у коме Пандора отвара кутију која садржи сва зла овога света.
Према миту који приказује Хесоид кутија је била заправо велики ћуп који је садржао сва зла света. Он је дат Пандори, која је била радознала и отворила кутију и сва зла су излетела напоље: куга, туга, сиромаштво, злочин, очај, похлепа, старост, болест, лудост, пркос, глад, превара. Остала је само нада у кутији коју је она поново затворила. Свет је постао туробан, а онда је Пандора опет отворила кутију и нада је излетела напоље. Човечанство је и у тешким временима имало наду.
У класичној грчкој митологији, Пандора је била прва жена на Земљи, која је створена по наређењу врховног бога Зевса Хермесу. Да би је створио Хермес је морао да користи воду и земљу. Богови су је обдарили многим даровима: Атина је обукла, Афродита дала лепоту, Аполон своју музичку способност, а Хермес јој је дао говор. Према Хесиоду, када је Прометеј украо ватру са неба, Зевс се осветио тако што је Пандору упознао са Прометејевим братом Епиметејем који се заљубио у њу. Као свадбени дар Зевс им је дао кутију која је садржала сва зла овога света. Иако је била упозорена да не отвара кутију, Пандора је била радознала и отворила је, и сва зла су излетела и расула се на Земљи. Она је пожурила да затвори кутију, а на дну је остала само нада.
Данас се често користи израз "да је неко отворио Пандорину кутију", што значи да је извршио радњу која може изгледати као мала или невина, али може да се испостави да има изузетно штетне и далекосежне негативне последице.

vojislav.ananic:
Кума да немаш

Не проси девојку понедељкем
не проси је у рану зору јер још сви спаваду
само је она будна и изчаролијана
и тако омађија памет твоју.
Не говори девојки да је волеш
понедељкем и у рану зору,
јер се тек тад оне ноћне ватре гасе
и инструменти се ладе.
Понедељкем у рану зору они што су умрели у недељу
мрзе вас младе.

Не седлај коње уторкем
и не јаши их гараве усред лета зором.
Поља су уторкем слеђена, и у лето.
Уторкем у рану зору је и највећа војска побеђена,
и тада и вуци постају самотњаци.
Не говори драгој у ране уторничке зоре да је волеш и да је просиш,
јер се уторкем кријеш од униформу,
од влас и од врачару.
Од оних што ти понедељкем не даду да снијеш,
и од бабу гатару.

А средом никако не затварај очи
Средом само ћути и прати свет око тебе.
Средом нека тебе просе и нек те свашта питају,
нек те ране и нек те поју,
нек те по пољима голог носе.
Средом у рано јутро не затварај очи,
не сумивај се и не трљај зуби,
јер ноћом са уторничких зуба овај свет игра ко балерина,
јер само се средом умире од лепо,
и само средом колико носиш на леђима
толико идеш за стомаком.
Очи затвори тек са средским месецом,
тек тад душа закука за рођеним мраком.

А, тек четврткем!
Четврткем рано изјутра и немај девојку.
И да је имаш , четврткем је заборави.
Заборави и оца и мајку и сестру,
јер четврткем сви трговци низ поље шире шатре.
И цигани мечкари, и циганке из Босне
и грнчари, Штрикерај, медаџије, содаџије, румуњски вешерај.
Четврткем пијац дише кроз твоје очи.
И златне зубе мени да купиш,
и златну маказу, зулуфи да тањим,
и нове ципеле себи да испазариш, ил да украдеш
да нов и леп и са срећан корак у четвршки мрак да згазиш.
Четврткем само мрак и пијац постоје,
на пијац да се обновиш и сва чуда да видиш.
а мрак- да певаш
и сва чуда сто јутрем низ поља дођу
у четвршки мрак да испратиш.

Петкем не проси девојку.
Не обећавај никем да ће их жениш.
У рану петашку зору ти стижу гласови
што их мечкари са четвршке пијаце
под јастук ти гурају.
У петак скидај марке са писама што нису за тебе
и што их мечкари скупише низ ветар,
и лепи их на чело.
Тако ћеш цели свет да обиђеш
а да у њега ногом не крочиш.
Шешир да накренеш, а у море да се не смочиш,
Брљавку да загризеш и од смрта да се излечиш.
Брљавог живот да те воли.
Петкем не проси љубав твоју
јер у петашку ноћ ти си на путу,
путујеш кроз цел свет.
Из бунар зајити воду,
ако имаш мајку, нек умеси проју
и ајд, видимо се...

А субота? Субота ти није за женидбу,
јер како се окренеш, иза леђа ти је прошлос,
и у напред ти је прошлос.
Суботње рано јутро уморно од пута са тобом
леже у исти кревет са тобом.
И гледај да не спаваш, пусти суботу да спава.
Јер ако уснијете исти сан, оженићеш њу.
Не иде субота да ти буде жена.
Суботе су жене за банкари и општинари и за грађански свет.
И у мираз ћес да добијеш и ракију и кафану,
и још субота, и рану смрт и децу која не виду и не оду мракем.
А кад рано умреш у суботу,
ники нема из петашку ноћ да те сарани,
јер велики свет за тебе не мари.

А у недељу, слаба вајда за женидбу,
сви су на гробље.
ИЛ сарањују ове што помајкаше недељом у рану зору.
јер ми некако специјално волемо у недељу баш да умиремо,
Елегантно .
Ил се сетише ових што у прошлу недељу мајкаше.
У недељу нит једеш нит пијеш, нит песме певаш,
нит у клозет идеш - да простиш.
Не иде да на гробљу девојку просиш.

Па кад... Да извинеш децу да правим,
кад да се женим и свате у кућу да доведем?
Па,,, мож кад оћеш...
И бре... Кум да ми не будеш !

Александар Павловић (Dylan Horman)

vojislav.ananic:
АХИЛОВА ПЕТА

Ахилеј, највећи и најцењенији грчи јунак, био је син краља Тесалије и принцезе Океана. Његова мајка, која је припадала породици богова Олимпа, желела је да њен син Ахилеј буде бесмртан као и она. Одмах након његова рођења, уронила га је у воду реке Стиг, која је имала моћ да му омогући нерањивост. Да дечак не би пао у воду и утопио се, ухватила га је за пету, која се тако није смочила.

Ахилеј је одрастао и постао непобедиви ратник. Носио је оружје које је посебно за њега израдио Хефест у својој радионици у срцу Етне. Тим оружјем борио се против тројанских јунака током опсаде Троје. Нико га није могао победити; чаробна вода реке Стиг штитила га је од копља и стрела. Но, Парис, тројански принц који је изазвао тај рат уграбивши лепу Хелену, знао је камо треба гађати непобедивог јунака.

Наоружан луком и стрелама, циљао је равно у пету. Тако је убио Ахилеја, којему су богови подарили кратак, али величанствен живот, и којега ће се заувек памтити као највећега међу јунацима.

И данас се користи израз Ахилова пета када се жели изразити нечија слаба или осетљива тачка.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: vojislav.ananic Октобар 28, 2016, 12:11:22 поподне ---Сад ћеш ми, Синиша, опет замерити што у оквиру нове теме износим текстове, али линка нема. И други то чине. Уосталом, зашто је и отворена ова подрубрика, ако не да би се проговорило о нечему што што већ подлеже духу заборава. Не инатим се. Ако није у реду, нека се брише. Можда и мене трајно избришеш са форума, због већ неколико опомена. Твоје право. Мислим да није форум само за генетику у коју се многи не разумеју, него и за већ постављене рубрике и подрубрике.

--- Крај цитата ---

Војиславе, ево ископирали сте десет текстова, ако сте. Јесте ли написали и једну реченицу вашег става, зашто то постављате, шта налазите интересантно у томе, јесте ли поставили питање везано за неки дио из тих текстова, на који би други чланови можда одговорили.

Нисте, ништа од тога. Једноставно сте прекопирали текст. Као што рекох и раније , то није суштина форума. Форум служи за комуникацију и разговор.

vojislav.ananic:
Синиша, и прошог пута сам на тај начин отворио дискусију доста посетилаца о родбинским односима (јетрве,заове...).
Зар морам истицати своје мишљење о клетвама, Танталу, Сизифу...?
Мој циљ је да баш тим текстовима изазовем реаговање посетилаца форума. Многи појма немају шта значи "отварање Пандорине кутије" и слично.
Али, ако ти сматраш да грешим, прихватам.
Уколико је то за форум толико битно, одустајем од будућег јављања, и то, без љутње. Увек кажем да желим само најбоље, јер сам ту, са свима вама, скоро од почетка.

Навигација