МИТОЛОГИЈА и ОБИЧАЈИ

Вјера и култура Срба > Народна предања

<< < (2/8) > >>

vojislav.ananic:
IZVOR PODATAKA ZA TEMU MITOLOGIJA I OBIČAJI:

Mitologija Zemlja STV-USA
2011.srpskatelevizija.com

vojislav.ananic:
МИТОЛОГИЈА И ОБИЧАЈИ

КУЋНИ ПРАГ – ПРЕБИВАЛИШТЕ ДУХОВА ПРЕДАКА

„Кад из куће оду чељад, кад кућа остане сама, напуштена, кад почне да се урушава, мора нешто живо да остане. Мртва успомена ничему не служи, па су отуда људи измислили гују кућевницу. Знамо сви за ту гују, више смо је ми под праг подгурали, оставили је као кључ, нешто живо да чува успомене… Наша прошлост, брига о прошлости без које не можемо у будућност, је симболично гујна. То гујиште које је у нама и око нас никад се од куће није одвојило, ко то изгуби, изгубиће успомену на себе.” (Слободан Ристовић)
Кућни праг симболизује границу између два света у којима човек борави: свет топлине и сигурности који је унутра и свет рада, труда и потешкоћа који је напољу. На тој граници налазе се преци који оне унутра штите од злих утицаја споља. Отуда важност кућног прага у народним веровањима свих Јужних Словена.

Мистичност кућног прага и његов значај у традиционалним обичајима огледа се у народним изрекама: “Кућни је праг највиша планина”, “Не напуштај кућни праг и огњиште” и слично. Међу првим табуима с којима се сусрећу деца су забране везане за кућни праг. Врло брзо дете научи да је праг посебан део куће прекривен велом мистичности и магије. И у данашње време поштује се кућни праг на начин да старије особе забрањују млађима да стоје на њему. Стајање на кућном прагу није пожељно, а поготово је забрањено кад грми. Веза између грома и кућног прага указује на посвећеност кућног прага Перуну, богу грома и грмљавине.

У свим словенским крајевима кућни праг је био светиња. Сматрало се да онај ко стане на кућни праг чини светогрђе. Такође је раширено веровање да не ваља седети на кућном прагу јер то слути на сиромаштво. Неки истраживачи старославенске религије и митологије светост кућног прага повезују с култом предака. Спасоје Васиљев наводи:„Словени су своје мртве или сахрањивали у поља, под прагом или око огњишта, или су положивши их у чамац спаљивали, или пак на море отискивали.“
Млада се удајом не везује само за младожењу већ и за целу његову породицу и кућу. Кућни праг је био светиња која се није смела скрнавити, те се млада преко њега морала преносити или ако је младожења није преносио морала је да пази да праг при преласку не дотиче. Овај обичај повезан је са старословенским сахрањивањем господара на свом коњу испод кућног прага.
Укорењено је веровање да свака кућа има по једну змију која се назива чуваркућа. Нико је није видео. У неким крајевима претпостављају да је шарена, негде да светли као злато а негде да је бела са крстом на глави. Живи испод кућног прага или огњишта. У њој је инкарнирана душа умрлих предака. Пошто човек одувек има амбивалентан однос према змији - боји се змије и чини све да предупреди њено негативно својство, али исту ту змију обожава, приноси јој жртве. Управо зато су Срби своје мртве сахрањивали испод кућног прага или огњишта.
За разлику од огњишта кућни праг као симбол улаза односно излаза у свету магијске симболике одувек је представљао женски полни орган и посвећен богињи живота Великој Мајци. Кроз векове су девојке упражњавале љубавну магију која ће довести до брака и рађања. Реквизити коришћени у љубавним ритуалима (метла, секира, биљка милоглед, праменови косе, нокти, земља узета из отиска стопала итд.) одлагани су у непосредној близини прага, иза кућних врата или закопавани испод прага.
И у ритуалима са раздвојеним предметом, попут преполовљене коцке шећера, предмети су се стављали на улазним вратима како би између њих прошао мушкарац чија се љубав хтела осигурати. Чим би он прошао девојка би узела оба дела коцке и спојила их. Идеја да се магијски ритуал изводи у непосредној близини кућног прага произилази из жеље да се осигура помоћ богиње Велике Мајке да се постане супруга и мајка.
Народна изрека како темељи или три угла куће стоје на леђима жене а само један на мушкарцу наглашава да је сваки дом подручје где жена има доминантни утицај. Невеста пре него што ће по први пут ући у кућу свога мужа простире своју марамицу преко кућног прага и пољуби га изражавајући на тај начин поштовање према свом новом дому. Затим улази у кућу носећи марамицу, прилази кућном огњишту и у ватру баца марамицу како би тим гестом прекинула са девојаштвом и означила улазак у период активне плодности. Овај чин је и изражавање поштовања према Великој Мајци од које се тражи благослов плодности и наклоност према женској деци.
Праг је поред огњишта одувек био најсветије место у кући што потврђују многи табуи везани за њега, посебно онај да се на њега не сме стати ногама јер “тиме затиреш дом” мислећи тиме на неплодност. Повезаност кућног прага и плодности огледа се и у забрани да жена седи на прагу јер ће “тешко родити дете”.

Према народном веровању, опасности од ограме (напада злих духова) излаже се онај ко неокупан након интимног однос пређе преко кућног прага. Кућни праг је и место с којег делују зле силе те се веома често користи да се магијски предмети стављају под кућни праг оних којима се жели нашкодити.

Mitologija Zemlja STV-USA
2011.srpskatelevizija.com

do sada STV poseta 10,257.260+ STV visits / over 10 million visits Thank you!
visit SerbTV on youtube or RTS SAT / to see video here click Multimedia Video link

aleksandar I:

--- Цитат: vojislav.ananic Јануар 22, 2016, 10:18:51 пре подне ---
За Српску Телевизију приредила: Надица Јанић

СТЕЋЦИ

Стећци се, по једној теорији, везују за богумиле, средњовековну босанску секту и махом су настајали пре доласка Турака.

--- Крај цитата ---

На ово бих мало реаговао! Вјероватно огромна већина "форумаша", а и оних који га прате, то зна али мало бих појаснио. Оставио сам у наслову ко је приредио комплетан текст и за кога.

Стећци као феномен немају никакве везе са "богумилима" а опет "Црква босанска", ако је уопште постојала, нема никакве везе са митским попом Богумилом и уопште са дуалистичким јересима које су у то вријеме постојале у Европи (албижани, катари, манихејци), а и чије је исходиште, по свему судећи, на простору источних провинција Византије. То аргументовано тврде и Срећко Џаја и Дубравко Ловреновић, који се у последње вријеме баве овим "феноменом".
У изворима тог времена, а највећи дио је производ "Папске курије" која врше притисак на босанске владаре у смислу враћања њихових поданика "правој вјери", углавном се називају патарени а никада богумули. Још чешћи назив је крстајни.

Неспорно је да стећци са специфичном орнаментиком припадају тзв. влашкој култури. Намјерно сам то написао малим словом, јер овдје није ријеч о Власима као етничкој заједници, него о власима-сточарима као социолошкој категорији. Дакле мобилно становништво које је суштина појма метанастазичких кретања.

Књигу покојног академика Милорада Екмечића Дуго кретање између клања и орања сам прочитао, и он у у дијелу када пише о Цркви босанској, сматра да је то једна историјски недоказана установа. То је тврдио и Васо Глушац (намјерно не износим његов став). Зато преносим ди његовог интервјуа(на овом рачунару немам опцију уметања цитата)о овоме на латиници.

"Merijen Vencel (Marien Wenzel) američki u svetu poznati autoritet za istoriju Bosne srednjeg veka, 1999. je u Sarajevu objavila dve studije o bogumilima. Veli da je 1960. došla u Sarajevo da istražuje bogumile i živela je u ubeđenju da su stećci njihovi. „Ovome su sledile godine istraživanja, tokom kojih sam shvatila da stećke nisu pravili bogumili“, i da oni nisu ni postojali. Napisala je da su ovu teoriju prvi zastupali habzburški političari „tražeći ideološko uporište njima neophodnog razdvajanja Bosne i Hercegovine od Srbije“. Urednik koji je u Sarajevu objavio prevod ove studije Merijen Vencel, autor je velike knjige o nastanku bošnjačke nacije od srednjovekovnih bogumila. Zapadna politika ne bi bila tako nemilosrdna u razbijanju Jugoslavije a danas srpske države, da počiva na nekim istorijskim istinama".

Овај став Меријен Венцел и њен разговор са Алојзем Бенцом се може наћи на интернету, али госпођа Венцел је са још двије Пољакиње, које се баве овом тематиком, боравила у Музеју Семберије 1999. године. Разговору нисам присуствовао али ми је кустос, мој колега и бивши цимер, казао да је тај исти став и пред њим поновила.

О Радимљи и Храбрен-Милорадовићима се све може наћи на интернету, те не бих трошио простор.

Напоменућу и следеће. Када су брисани тзв. "увредљиви садржаји из уџбеника" у БиХ, а под покровитељством "међународних фактора", замољен сам од Педагошког завода РС да помогнем. Заједно са мојим колегом из Музеја сам управо на овој некрополи "до ногу потукао" стручњака са друге стране стола.

vojislav.ananic:
Александре, ја поставим на шта у претази наиђем. И, мислим да је то добро. Ако шта није тачно, нека се огласе који више знају, као и ти. Тада ћемо доћи до истине.

aleksandar I:

--- Цитат: vojislav.ananic Јануар 22, 2016, 01:28:07 поподне ---Александре, ја поставим на шта у претази наиђем. И, мислим да је то добро. Ако шта није тачно, нека се огласе који више знају, као и ти. Тада ћемо доћи до истине.

--- Крај цитата ---

Војиславе у праву си! Нема ту ништа лично, само си пренио нечије писање. Једноставно сам горе заборавио да избришем кога цитирам, а и ова тема би требала ићи у историју или не знам гдје. Мало се теже сналазим са темама и онда стално користим опцију recent.
Уосталом написано је претпоставља се, а термин богумил је историјски потпуно неутемељен и ту је у суштини била "оштрице" мог коментара.

Но ово проблематику солидно познајем и стојим иза тога.

Поздрав Ацо

Навигација