Вјера и култура Срба > Народна предања

МИТОЛОГИЈА и ОБИЧАЈИ

<< < (8/8)

vojislav.ananic:
Вода симболизује поновно оживљавање и уливање новог живота, па се отуда примењују обреди крштења водом, чиме се симболично спира и освећује нови живот.
У хришћанском предању вода симболизује извориште стварања. Она је мајка и материца.

http://nadica-janic.blogspot.rs/2014/03/voda-simbol-ociscenja-i-duhovnog-zivota.html

vojislav.ananic:
Као Сунце зрацима, тако ватра пламеном симболизује оплођење, очишћење и расветљење.
Сексуално значење ватре, везано је уз првобитну технику добијања ватре трљањем, што је слика сексуалног чина ("кресање").
Бројни обреди очишћења ватром карактеристични су за ратарске култове...

http://nadica-janic.blogspot.rs/2014/07/vatra-strast-srca-i-svetlost-duha.html

vojislav.ananic:
Недељу као дан одмора уводи римски цар Константин 321. године.
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/88198/nedelja

сɣнце:
Прокопиј Кесаријски о балканским Словијенима, година 550:
"Ова племена, Словени и Анти, немају владара, но искони живе у народоправству; зато се у њих срећа и биједа сматрају дјелом заједнице а не личности. Они сматрају да је бог један, који је творац муњи и грому и владар над свим и њему жртвују бикове и врше друге свете обреде. Они не признају да је судбина прописана или да има неку моћ над људима, но када им грози смрт од болести или боја они се зарекну да ће даровати жртву свому богу ако се спасу и избјегнувши смрти они заиста приносе жртву у знак захвалности и вјерују да им је спас заиста купљен том жртвом. Они поштују ријеке и виле и сваке друге демоне, приносе жртве свима њима и с помоћу жртава гатају."

--------------------------------------------------------------

Босна, Брезово Поље, 1879. год. Zavjetovanje  je  bilo  jedan  od  magijskih  načina  zaštite  od  kuge.  Ono  je  obično  predstavljalo  kolektivni,  seoski  zavjet  kojim  se  zabranjivao  svaki  rad,  posebno  oko  zemlje,  u  dan  koji  je  uziman  kao  zavjetni.  Primjeri iz literature pokazuju da je to često bio četvrtak, kako je to navedeno i u predaji zabilježenoj u Brezovom Polju 1897. godine (FAZM, inv. br. 13584. Zapisao učitelj Murat Murad-begović.)

U  zapisu  iz  Brezovog  Polja  težište  je  na  zavjetu  kao  dobrovoljnoj  obavezi  koju  u  različitim  kriznim  situacijama,  kao  što  su  bolest  ili  vremenske  nepogode,  preuzimaju  ili  pojedinac  ili  cijela  zajednica u  znak  zahvalnosti Bogu što je nevolja uspješno prebrođena. (Tolstoj i Radenković 2001, 185.)

Из Zapisi usmenih predaja o kugi u Bosni i Hercegovini s kraja 19. stoljeća, Аиша Софтић
https://www.ceeol.com/search/viewpdf?id=1012074


Напомена: Четвртак је у дријевности био дан везан с богом - владиком муње и грома, заштитником људи од нечистих сила; у њем. четвртак - Donnerstag ( = Дан Грома ); Гром се у пољском још увијек назива piorun.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна