Након легендарне побуне на британском ратном броду „Баунти“ („Bounty“), у пролеће 1790. године, 9 морнара предвођени нижим поморским официрем Флечером Кристијаном (Fletcher Christian) уз 11 жена и 6 мушкараца са Тахитија, искрцало се на ненасељено острво Питкерн (Pitcairn) у југозападном Пацифику, које у то време још није било уцртано на поморским картама.
Да би сасвим заварали траг од могуће британске потере, с обзиром да су окрутног заповедника брода, капетана Вилијама Блаја (William Bligh) отправили чамцем и могли претпоставити да се некако могao спасти и докопати Британије, побуњеници су брод запалили и потопили. О њиховој даљој судбини зна се само на основу каснијих реконструкција. 1808. године на острво је пристао један амерички китоловац. Затекли су 33 становника: 9 Тахићанки, 23 малолетне деце различитог узраста и британског морнара Џона Адамса (John Adams). Најстарије од деце, по свој прилици било је дете легендарног вође побуне, Кристијана. Према неким тадашњим сведочењима, мушкарци (и британски и тахићански) су брзо након приспећа на острво већином страдали што у међусобним обрачунима, што од алкохола. Уз Адамса, претекао је само још морнар Нед Јанг (Ned Young). Он и Адамс били су побожни људи (и заснивачи адвентистичке цркве на острву) и покушали су на острву да заведу ред и мирољубиву заједницу. Јанг је умро од астме, тако да је остао само Адамс. Вероватно приличан број данашњих становника Питкерна потиче од њега.
Потомци Џона Адамса и Артура Квинтала (Arthur Quintal) 1862. године
Wikipedia