Зор, зар готово рјешење на основу једног Бурмада из пописа 1485. године? Какве везе има неки Бурмад у околини Скадра из 1485. године са херцеговачким Бурмазима, највећим влашким катуном у Херцеговини који су први пут забиљежени на подручју Херцеговине још почетком 14. вијека?
Првествено сам мислио на оснивача катуна Бурмази, чији је син носио албанско име Ђин. Ђин син Бурмаза мени звучи као Арбанас, зар не?
Исто се односи и на име Јунак, које је прилично често код херецеговачких влаха, једна од родоначелника Бањана се такође звао Јунак,а има их још и по другим катунима.
Није било често али је очито било у оптицају и у херцеговачко-влашком кругу. Но као што сам напоменуо било је у оптицају и код Албанаца. Осим код Бањана ту је и Богдан Јунаковић из Плишчића.
Прављење читавих конструкција на основу личних имена, која су била у оптицају у том периоду на поменутом простору, не чини ми се као смислен истраживачки поступак.
Мислим да ако су имена јединствена и ако се таква имена јављају близу једно другог мени се то чини смисленим. Чињеница је да се име Клака јавља у непосредној близини јединог спомена имена Бурмад у дефтеру. Као и да се јавља у селу у којем је засвједочено и племе Груда. Осим Клакора код Бурмаза ја нисам видио у дубровачком архиву друге особе са тим коријеном.
- Дакле код влаха Бурмаза имамо Клакора
- Клака и Бурмад код Скадра су близу једно другог. Што су практично једини спомени тих имена које сам досад нашао.
Што се тиче Бурмаза, очигледно је да је понуђена албанска етимологија имена била примамљива за читав низ истраживача, али колико сам видио углавном се преносило мишљење да се ради о арбанашком катуну, а да се сем поменуте етимологије није ни нудило било какво друго објашњење о албанском поријеклу Бурмаза. Филиповић који је и сам Бурмазе сматрао арбанашким катуном, примјећује да Дубровчани Бурмазе зову власима, иако су веома добро у својим изворима разликовали Арбанасе и Влахе.
Такође примјетио бих да се у албанској зони јавља искључиво облик Burmad ( који има директно албанско објашњење) док је у херцеговачкој варијанти присутна варијанта Бурмаз (за коју је албанска етимологија само претпостављена). Тако се у турском попису 1533. у скадарском санџаку појављује мезра Бурмат,а у херцеговачком Бурмаз. Повезницу Бурмад/Бурмаз је једном направио Јиречек и послије није довођена у питање, већ се углавном преписивала.
Бурмаз/Бурмад је једно те исто, (скоро) сваки историчар и ономастичар који се икада дотакао Бурмаза имао је само једно мишљење. Изворни звук је
ð који врло лако може прећи у "з" код говорника језика који не посједује овај фрикатив ð, као што је српски. Тако нпр. и Нијемци (кад говоре енглески) изговарају често "the"/ði као "zi".
Ако је овај катун Ивана Клакора потенцијално везан са изворним Бурмазима/Арбанасима, обзиром на бројност може бити да данас нема њихових потомака.
Опција два - Бурмази су се могуће селили (нисам гледао колико су они могли уествовати у мигрантским таласима), можда и неки други хаплотипови на другим подручјима могу имати везе с њима.
Није Мерген него Мрђен
Да тако је превођен "Мерген" из дубровачког архива. И то име није било нарочито често. Сјећам се једног аутора да је рекао да је то једини спомен иако сам мислим нашао још пар.
Да се умешам и ја мало. Што се тиче разлике између форме Бурмад и Бурмаз, та разлика не постоји, с обзиром да се ради о гласу који није ни "д" ни "з" у албанском језику, већ прелазна форма - dh.
Да то је привидна разлика. dh као што рекох лако прелази у "з". А нпр. из арапског језика гдје постоји се код нас преводи увијек као "з". Слично "th" -> "т"
Генетика, међутим, дефинитивно не иде у прилог албанском или чак влашком пореклу херцеговачких Бурмаза; пада ми на памет опција да је можда породична линија оснивача односно именитеља племена одувек била у мањини и да је по мушкој линији изумрла можда још током средњег века, о чему је Зор писао, али то су само спекулације и индиције, јер чвршћих доказа немамо. Или, с друге стране, ми имамо резултат тих "оригиналних" Бурмаза, али га још увек као таквог не препознајемо.
Слажем се што се тиче генетике. Но чињеница је да је син оснивача катуна Бурмаза носио име Ђин, што сугерише на албанску свијест оснивача. Уколико бисмо преко ове ријетке форме Клака могли линију потомака Ђина Бурмазовог повезати са малим катуном Ивана сина Клакора, тај катун је имао само 9 особа 1477. г. Та лоза се врло лако могла угасити.
Дакле мој приједлог је да је изворни Бурмаз био могуће Груда. Да додам томе у прилог осим што се Бурмад јавља у близини Клаке и Груда, исто је са Матагужима у Скадарском земљишнику, а 1330. у катуну Љеша Туза се јавља и један Матагуж уз Бурмада.
PH908 могу бити потомци неких других припадника катуна Бурмази који се рано јављају са словенским именима, нпр. Злокруха, Помоћана.. У прилог томе, они немају генеолошке везе која се може утврдити са овим Ђином. Ђин је имао сина Богдана, али позније не налазим нешто о Богдану, барем од материјала који сам видио.
Већ имамо барем 281 особу 1477. која се могу довести у везу са Бурмазима, а можда се и још покоји катун може придружити тој листи. Та бројност може сугерисати разнородност сама по себи.