Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Ракоњац, Никољдан, Вишњице, Сјеница, E-V13>Z5017>CTS9320>A24066

Припада роду Ракоњаца и има модални хаплотип за тај род. Ово је пети до сада тестирани Ракоњац, а трећи из Вишњица.

О Ракоњцима имамо тему на форуму, где има доста корисних података о овом роду:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1720.0

[Мардарије Корнећанин]

Аврамовић, Атанасијевдан, Пећ, R1b>L51

Због ређе вредности 13 на маркеру 19, нема блиских поклапања међу до сада тестиранима.

На први поглед, због славе, делује да би Аврамовићи могли имати цинцарско порекло, али нисам пронашао податке о томе.

Аврамовићи су староседеоци вароши Пећ, и живели су у Бапској маали. У чланку ”Политике” из прошле године, постоји навод да је у кући Ристе Аврамовића још 1854. године основана женска школа.

[Exiled]

Пашановић, муслиман, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има доста блиских поклапања са осталим припадницима FGC22045 гране на нашем пројекту, али ни једно потпуно.

О пореклу ових Пашановића нисам успео пронаћи ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.

Стара чаршијска породица, претпостављам да су вјековима на истом мјесту пошто су им имања у једном од најљепших и најпитомијих дјелова града. Као потврда тога је и стара кућа Пашановића која је била под заштитом државе као културно добро и прави је репрезент градње тога периода...Друга опција је мање вјероватна да су дошли однекуд а то би значило и посјрдовање брда дуката да би се ту населио као дошљак...

[Селаковић]

Пупин, Мала Госпојина, Идвор, Ковачица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Овим резултатом открили смо хаплогрупу и нашег великог научника и родољуба Михајла Идворског Пупина.

Порекло је овом приликом објавило и посебан текст:

https://www.poreklo.rs/2021/05/30/poreklo-mihajla-pupina/

Хаплотип је помало незогодан за анализу. Разлог томе је што бисмо, да вредност на DYS448 није код Пупина 20, хаплотип мирне душе могли сврстати у род Озринића. И уопште, међу најближим поклапањима налазе се Озринићи и још неки PH908 родови из Херцеговине.

Пупин нема неких особито карактеристичних вредности, сем прилично ретке високе вредности 14 на DYS389 I. Ту вредност дели са, географски нешто ближим, породицама из подгране S17250>Y5596>Z16971 (Стефановић из околине Жагубице и Стојшин из Српске Црње). Међутим, остаци хаплотипова Пупина и ова два тестирана разликују се на доста места, па је постојање везе упитно. Од Динарик Север родова формално је најближи са једним тестираним из околине Лепосавића (слава Никољдан) са још увек необјављеног истраживања КиМ. Подударају се на 19 од 23 упоредива маркера.

[Atlantische]

Вуковић, Ђурђевдан, Месари, Требиње

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Изузев изузетно ретке 570=20 и нешто чешће 576=16, има све модалне вредности. Поменуту вредност на 570 дели још само са Павићевићем из Пјешиваца, нејавним хаплотипом из рода Земуновића-Корјенића и Северне Македоније. Од тестираних са којима је на 1/23, ту су Бојанић из Славоније (Никољдан), Драгић са Баније (Јовањдан) и Ћурчић из Лике (Никољдан).

Уколико је тестирани заинтересован, не би било згорег проверити резултат на Y60799.

По предању, пре 300 година потомак породице Поповић из села Месара код Требиња је променио презиме у Вуковић.

[Иван Вукићевић]

Бошковић, Никољдан, Пауне, Ваљево, E-V13>Z5018>S2979>S2972

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS458=17. То је уједно и једини маркер на коме се разликује од хаплотипа једног од тројице тестираних Булатовића из села Раћи у Кучима, тако да постоји могућност да Бошковићи потичу од Булатовића из Куча.

Љубомир Павловић је забележио следеће у свом раду о Подгорини:
-Поповићи, Живојиновићи, Јеремићи, Бошковићи, Матићи и Томићи: Једна од најстаријих породица у селу, за коју се не зна да су и откуда досељене, али су слале своје војнике на Косово су Поповићи. Били су првобитно насељени код цркве па су се после повукли и то прво уз Врело на место Старе Куће. Њима су блиске наведене породице, има их 19 кућа и славе Никољдан.

Тестирани је такође навео да Бошковићи немају предање о даљем пореклу, те да важе за староседеоце у селу.

[Atlantische]

Ристић, Аранђеловдан, Вруток, Гостивар

Припада хаплогрупи T1a, вероватно грани Y11151. Има потпуно поклапање са Јаневским из истог села. Са Поповићем из Ужица има двоструку разлику на 533, док се на свим осталим маркерима поклапају. Тестирани је навео да су исти род са Спасићима из Врутока. Како велика већина родова у селу слави Аранђеловдан, не знам од којег би рода тестирани могао потицати.

[Селаковић]

Вукотић, католик, Копривница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Поседује комбинацију ретке ниске вредности DYS390 = 23 и изузетно ретке вредности DYS438 = 9. Такође, вреди споменути карактеристичну вредност DYS385 = 14-16, а ни вредност DYS456 = 16 није нарочито честа. Због свега овога, нажалост, нема ближих поклапања на нашем пројекту.

Чини ми се да ни на YHRD нема ближих поклапања.

[Atlantische]

Пековић, Стевањдан, Сврке, Колашин

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића Морачана.

Има потпуно поклапање са раније тестираним Пековићем из Крње Јеле код Шавника.

Пековић, Стевањдан, Крња Јела, Шавник

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића Морачана.

Пековић има поптуно поклапање на 23 упоредива маркера са Јекнићем из Сврка код Колашина, док са Пајовићем (Трновица, Колашин) и Дуловићем (Колашин) има 2 разлике на 23 упоредива маркера (389I и 389II односно 391, 458). На 391 и 458 се разликује и са Дуловићем из Церова код Бијелог Поља који има урађених 17 маркера.

Пековићи потичу од братства Селаковића које је до средине 16. вијека живјело у Попову Пољу у Херцеговини. Разлог њиховог исељавања је завада са Турцима који су вршили притисак на српски живаљ ради исламизације. Браћа Радуле и Обрад иселе се из Попова Поља и пређу у Горњу Морачу у којој су нашли уточиште и заштиту од Турака, јер је Морача била склонита и тешко приступачна, па су се у Морачу склањале многе породице ради сигурности и опстанка. Од Радула потиче братство Пековићи и то од Радојице који је имао звање војвода и био унук Радулов. У неким документима помињу се Радојица, Радуле и Крњо Селаковићи као горњоморачки прваци. Рођаци Крњо и Јаков Селаковић ишли су пут Никшића да купе пиће-пуње за своју крсну славу Вјетрени Дан (Вјетрена Петка). При повратку из Никшића пресретну их Турци и обојицу убију.

Мјеста погибије и данас се по њима зову Крњов камен и Јаковова главица. Крњо је био припадник Пековића, а Јаков Дуловића. Оба ова братства су престала да славе дотадашњу славу Вјетрени Дан, а узели су Шћепандан за славу и Илијиндан за прислугу. Војвода Радојица је имао три сина: Рада, Илију и Јована. Илија Радојичин је имао сина Пека, а Пеко Радојицу и Станишу. Пекови потомци узеше презиме Пековић по Пеку Илијину. Радојица Пеков је имао два сина Ода и Дура, а брат му Станиша Јована, Радована и Кречка. Од потомства Радојичина и Станишина формирало се данашње братство Пековићи. Станиша, Радојица и Одо били су кнежеви и једно су се вријеме надгорњавали са Дуловићима око старјешинства у Горњој Морачи. У сталним сукобима са Турцима Пековићи су испољили велико јунаштво, много су гинули. Одо, син Радојичин, био је истакнути четовођа и уз војводу Мину и сердара Мијата био је познати јунак свога доба. Милинко Бокин био је стотинаш и истакнути јунак свога доба. Имао је три сина: Пиљена, Ђорђија и Секула који су погинули у сукобима с Турцима. Као командир вода истакао се Вето Тодоров, а Божо Агов као официр и командир чете. Стеван Бегов, официр, истакао се у балканским и Првом свјетском рату.
Од овог братства истакли су се као јунаци Петар Симов и Сава Миланов који су за показано јунаштво добили Обилића медаље.

Стојан Караџић и Вук Шибалић, Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло

Од овог братства је бивши кошаркаш Никола Пековић.

[Иван Вукићевић]

Пековић, Никољдан, Риђани, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга и не поседује ниједну карактристичну вредност маркера. Од хаплотипа Пековића из Дубровског се разликује на два маркера.

Андрија Лубурић је у свом раду о Дробњацима забележио следеће:
Пековићи (14 кућа) у Дубровску. У Дубровско је доселио Стојан Иванов Пековић из вароши Оногошта (Никшића) око 1775. год. Даља им је старина из Риђана. Они су од племена Драгошевића. Отуда се Ђорђије Радов Пековић преселио у варош Оногошт 1747. год. Имао је сина Ивана, а он Стојана. Око 1775 год. Стојан y свађи убије Џанка Феризовића из Никшића, због чега ускочи на Безује y Пиви, а мало доцније пређе у Дробњак и насели се у Дубровску. Убрзо је постао сеоским кнезом и као такав нека се у народној песми. Из једног писма у мојој збирци види се, да се дописивао с Бећир–агом Мушовићем, никшићским сердаром. Имао је синове: Новака, Лазара и Боку.
Славе Никољ дан, а прислужују Томин дан.

Према црногорском попису из 1904. године, у Риђанима су биле три куће Пековића. Није ми познато да ли се ради о преосталим Пековићима који се нису иселили или о повратницима из Дубровског.

[Иван Вукићевић]

Милићевић, Никољдан, Дајићи, Ивањица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS385b=17, DYS570=20 и DYS643=13.

Љубомир Марковић и Светислава Марковић наводе следеће за Милићевиће у књизи „Становништво моравичког Старог Влаха“:
-Милићевићи, 8 к. (Никољдан), доселили су се такође из Васојевића. Раније су се одселила двојица – један у Ивањицу, други у Београд, а данас их има одсељених: у Ивањици (7), Београду (3) M y Мрчајевцима.

У Гњилом Потоку у Васојевићима има Милићевића, али они су се одвојили од Рајовића који су грана Рајевића - Дабетића тек 1944. године, тако да је мало вероватно да су повезани са Милићевићима из Дајића.

[Лука]

Филиповић, Јовањдан, Сребреница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има уобичајен хаплотип, близак модалу. Има доста блиских поклапања на пројекту, али ни једно потпуно.

О пореклу ових Филиповића нисам успео пронаћи ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.

[Лука]

Новаковић, Никољдан, Бјелина, Бенковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја највише повишена 25 на 390.

Новаковићи се у Бјелини помињу 1709. године на млетачком катастру (главар села Јован Новаковић, Мароје Новаковић и Вучен Новаковић).

[Небојша]

Новаковић, Никољдан, Бјелина, Бенковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја највише повишена 25 на 390.

Новаковићи се у Бјелини помињу 1709. године на млетачком катастру (главар села Јован Новаковић, Мароје Новаковић и Вучен Новаковић).

Новаковићу су генетички релативно блиски (-2) тестирани из рода Ђ12, са славом Ђурђевдан. И то углавном породице из Херцеговине и Лике (Јованић).

Ови Новаковићи су били прилично бројни у Бјелини. Изгледа да су се масовније исељавали ка Равним Котарима (Жажвић, Кашић, Биљане Доње и Јагодња Доња). Постоји у породици предање о пореклу из Лике. Вероватно под утиском бројности Новаковића из Велике Попине, постоје и предања о повезаности ових Новаковића. Међутим ти Новаковићи не припадају истој подграни I2-Y3120, а и славе Аранђеловдан. Углавном је прича о пореклу из Лике заједничка код свих Новаковића из Бјелине са којима сам имао прилике да разговарам.

[Лука]

Новаковићу су генетички релативно блиски (-2) тестирани из рода Ђ12, са славом Ђурђевдан. И то углавном породице из Херцеговине и Лике (Јованић).

Тачно, деле 25 на 390 и 15 на 19.

[Црна Гуја]

Милосављевић, Јовањдан, Стрмово, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Најближе поклапање има са једним тестираним из истог села чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 17 упоредивих маркера. Од осталих припадника ове гране, на 23 маркера најближи су му они пореклом из Крајине, који у највећем броју припадају још млађој грани BY149000. Тестирани је у упитнику навео да су по предању даљим пореклом из Херцеговине, а занимљиво је да предање о пореклу из околине Невесиња има и поменути тестирани из истог села са којим има најближе поклапање. У тексту о Стрмову не помињу се Милосављевићи, а једине две породице за које је наведено да славе Јовањдан су Миливојевићи и Панићи.

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-strmovo-bajina-ba%C5%A1ta/

[Селаковић]

Јелић, Ћириловдан, Црвско, Сјеница

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413>BY37213>A20030>BY66632>BY67303, роду Љешњана Војинића.

Очекиван резултат с обзиром на славу и место порекла. Јелић има делецију на DYS19, о којој смо раније говорили у контексту овог рода, а то је одлика и хаплотипова Биочана из Брњице код Сјенице, Јелића из Глиснице код Пљеваља и Јелића из Коврена код Бијелог Поља.

[Иван Вукићевић]

Јаковљевић, Никољдан, Дајићи, Ивањица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS570=20.

Љубомир Марковић и Светислава Марковић у књизи „Становништво моравичког Старог Влаха“ наводе да Јаковљевићи живе у засеоку Горњи Дајићи, одакле су се раширили на заселак Средња Река. Не наводе ништа о њиховом пореклу :
-Јаковљевићи, 8 к. (Никољдан), у последње време су се одселили y Ивањицу (З), Чачак (7) и Београд (2).

На основу досадашњих резултата и крсних слава нетестираних породица из Дајића, може се закључити да Васојевићи чине већину становиштва у овом селу:
https://www.poreklo.rs/2018/05/05/poreklo-prezimena-selo-dajici-ivanjica/?script=cir

[Црна Гуја]

Стегић, Срђевдан, Друговићи, Лакташи

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000. Најближа поклапања очекивано има са припадницима рода Б, који сви такође славе Срђевдан, а једина вредност која одудара од модалне за овај род је снижена DYS456=16. Од Грбића из Рачића код Бихаћа, Љиљка из Горњег Жировца код Двора и Грунчића из Зрењанина разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Богдановића из Јелићке код Приједора на 2 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из околине Шибеника, одакле су стигли у Крајину бежећи од унијаћења. У Тисну на острву Муртер јесу забележени неки Стегићи, али не можемо знати да ли су заиста у вези са крајишким Стегићима. Припадност грани BY149000 би више ишла у прилог староседелачкој опцији на подручју Крајине, односно присутности на овом подручју још од најранијих турских освајања Србије, Босне и Херцеговине.

[Милош]

Мршић, Јовањдан, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристичних вредности. Могу се издвојити не тако ретке вредности, али које одступају од модала, као 439=12, 458=18, 570=19. Нема потпуних поклапања, али има поклапања 22/23 са Одовићем из Заграда код Никшића, као и са појединцима са три разлике на упоредива 23 маркера, где бих издвојио Ждралића из околине Чапљине. Међутим на овом нивоу сазнања, тешко је рећи да ли заиста постоји веза Мршића са свима њима.

Тестирани је навео да су пореклом из Шипова у Крајини. и да им је ранија слава према предању била Ђурђевдан.