На происход народа указује не само генетика, ну и језик. С тијем у вези желио бих указати на посебности нашега језика и његов положај у односу на друге словијенске језике.
Једна од најзначајних одлика србских говора, која је забиљежена већ у списима 11. вијека са овијех простора је приставак - ов / - ом у инструменталу именица ж. рода на мјесту, гдје би се очекивало - оју.
Стога говоримо "са женом, душом" или раније "са женов, душов" умјесто "са женоју, душеју". Само је у и-основа задржано - у нпр. с мишљу, с љубављу, иако у некијем приморскијем говорима говоре и "с мишљом, с љубављом".
Док Чеси и Словаци на том мјесту имају - оу једино још западни говори украјинскога Подоља имају - ов или - ом.
В западноподольских говорах существительные женского рода в форме творительного падежа единственного числа имеют окончания -еў или -оў, -ом: землéў, душéў, зеимл’óў, душóў, зеимл’óм, душóм.
https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%8B
Облици именица вршитеља радње на -
ач чешће него на -
тељ нпр. копач умјесто копатељ.
Такођер облици глагоских приставака, нарочито - мо у првом лицу мн. нпр. ми
робимо (рус. мы
робим, чес. / свк. мы
робиме), те за разлику од источнословијенскога обичаја казивати "ми робили, ви робили" ови казују "робили
смо, робили
сте".
Распространение в западноподольских говорах формы глаголов прошедшего времени типа роби́ли смо, роби́ли сте.
Поједине ријечи које су својствене србском, а које други источни Словијени, вјерујем, не би разумјели.
прикопчати ся - рус. пристягнуться
сереча (срећа) - рус. удача
мачка - рус. кошка
доста - рус. хватит, достаточно
учинити - рус. сделать
гатьки - (гаће) рус. трусы
ош (још) - рус. ещё
сважати ся (свађати се) - сориться
и још многе заједничке ријечи и изоглосе везане за сточарство и дом. У овом погледу старосрбски језик би био близак старословачкому, но најближи старозападноподољскому. Послије 9.в. западноподољски и словачки развили су низ заједничких промијена у којима србски, од свога одвајања није учествовао, а србски је у своју руку развио скупа с чакавским, кајкавским с једне и с бугарским с друге стране низ одлика у којима подољски није учествовао.
https://www.youtube.com/v/Ynz5AQkn1bg