Српски ДНК месец 2022

[Иван Вукићевић]

Prema preporuci, naručen je SNP test. S obzirom na moje nepoznavanje materije, verovatno će me biti potrebna pomoć u tumačenju rezultata kada sve bude završeno. Verovatno bih mogao da poručim i WGS ukoliko to značajno uvećava preciznost. Ali, kao i za prethodno navedeni SNP, biće mi potrebna pomoć oko analize.

Можете рачунати на помоћ око анализе. WGS тест је најбоље да поручите крајем месеца, пошто ће тада бити доста снижене цене због тзв. "црног петка".

[Иван Вукићевић]

65. Загорац, Јовањдан, Ћорићи, Доњи Вакуф, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5423>Y128213

Припада разгранатом генетичком роду Поблаћана, чија је матица у долини реке Поблаћнице (општине Прибој и Пљевља). Већина припадника овог рода слави Јовањдан, а мањи део слави Никољдан. Хаплотип Загорца је веома близак модалном хаплотипу рода, а једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа је DYS481=23, коју од тестираних припадника рода има још само хаплотип Цвијана (Јовањдан, Бастаси/Босанско Грахово).

Породица тестираног има предање о даљем пореклу из из Поповог поља у Херцеговини. Ово предање је занимљиво пошто су најближи генетички сродници Поблаћана поједине католичке породице из Западне Хецеговине.

Род Поблаћана је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а имамо и засебну тему о њему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2662.0

[Милош]

69. Маслаковић, Ђурђевдан, Пестиш, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главна карактеристика овог хаплотипа је 385=14-14, као и 389II=32. Такође и на 576 имају нешто нижу вредност 17. Све ове карактеристике дели са једним тестираним из сјеничког поља, са сличним презименом. Заправо Маслаковићи би требало да су управо одатле дошли у Топлицу након 1878. Овим би се резултатом потврдила припадност Маслаковића овој хаплогрупи, с обзиром да у непосредној близини Пестиша, тачније у Крушевици, имамо и тестиране Маслаковиће, који су "васојевски" E-V13. Такође и на 23andMe имамо потврду оваквог исхода.

Осим у Пестишу и Крушевици, Маслаковића има и у Трновом Лазу. Иако Маслаковиће, односно Маслаке, етнографска литература везује за Дробњаке, показало се да то није тачно. С друге стране Маслаке спомиње и Лутовац у Годочеље код Берана, као најстарије становнике, које је бег Махмудбеговић раселио, па би можда ту требало тражити матицу.

Маслаковићи пореклом из села Црвско у Црној Гори што је само делимично тачно јер Црвско припада општини Сјеница, али се налази се на самој граници са Црном Гором. Ово село је један кратак период по ослобођењу у Балканским ратовима заиста било у саставу Црне Горе све до коначног разграничења крајем 1913. када је припало Србији. Према попису које су црногорске власти организовале почетком 1913. године у Црвском је било шест кућа Маслака, док их је у Пријелозима код Бијелог Поља било пет кућа. Лутовац је у Пријелозима 60-их година затекао исти број кућа Маслака, а за њих је забележио да су "досељени из Црвска због крви".

Тестирани је у упитнику навео и да је према предању старо презиме породице Златнопојасевић. У питању је једна од основних грана Новљана од којих потичу Шушићи и њима сродна братства у Дробњаку, чему би у прилог ишла и заједничка слава Ђурђевдан, међутим за њих је утврђено да припадају роду Новљана и грани I1-FGC33034 тако да се ово предање може одбацити.

Препорука за Маслаковића WGS тест.

[Иван Вукићевић]

74. Вранић, Томиндан, Баја, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног је практично модалан за ову грану, услед чега има више веома блиских поклапања. Потпуно поклапање има са хаплотипом Поповића (Аранђеловдан, Опарић/Рековац). На једном маркеру се разликује од хаплотипова Стојановића (Јовањдан, Липовица/Власотинце) и Николића (Јовањдан, Кавадар/Рековац), као и од хаплотипова пар тестираних чији резултати још нису објављени. С обзиром на изостанак карактеристичних вредности маркера и различите славе, не може се говорити о било каквој ближој вези са неким од поменутих само на основу резултата на 23 маркера. Због тога бих тестираном предложио да уради дубљи тест (BigY или WGS) уколико жели да сазна нешто више.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Зрно]

75. Лопичић (Ђурђевдан), Метеризи, Цетиње
 
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно низводнијој FT48939 у којој су Пипери и Црмничани. Несумњиво се сврстава у род из Цеклина који слави Ђурђевдан и он је већ четврти тестирани из те групе. Лопичић као специфичност има вредност DYS570=18. Од Вукмировића из суседне Бобије се разликује на 3 од 23 маркера. И у Метеризима има Вукмировића и других из овог рода јер су то и околна села населили Цеклињани.

Према сајту братства Лопичића и стаблу које је окачено, предак Радивоје рођен је у Пиперима око 1450. па су од његовог унука Грујице потекли Лопичићи и Вукмировићи.  За Пипере је утрђено да припадају најнизводнијој FT49714, али би ови Цеклињани вероватно формирали другу грану са Вујовићем из Трнова који је близу њих, а радио је дубински тест. Препоручује се Данте лабс кад буде попуст. 

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

[drajver]

79. Мрђа, Лушци Паланка/Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Скоро у потпуности модалан хаплотип са великим бројем блиskих поклапања без филогенетског значаја. Од породица са подручја Крајине најближи су им Катићи из Солина у Далмацији који славе Никољдан. Са Мрђом се разликују у 2 од 23 маркера. Иако ово поклапање због модалности хаплотипа не мора имати значаја, може бити занимљиво због предања самих Мрђа о поријеклу из Далмације.

Судећи по забиљеженим предањима, Мрђе су на простору Босанске крајине (Подгрмеч, Бјелајско и Бравско Поље) присутне од прве половине 18. вијека. За Мрђе у Смољани/Петровац, Рађеновић је забиљежио сљедеће предање које говори и о Мрђама у Лушци паланци:

"Мрђа — двадесет четири куће на Таванима, двадесет четири у Средњој Смољани. Славе Никољдан. Старина им из Далмације. Населили овамо у два маха. Пре су дошли они у Средњој Смољани. Доселили су из Плавна у Далмацији по прилици пред 200 година. Они на Таванима најпре су били населили у Паланци (срез сански). Вели се да су дошли тамо из Пластова, код Врлике у Далмацији. Пре којих 150 година преселе из Паланке овамо."

По овоме што саопштава Рађеновић, Мрђе из Пластова у Далмацији (код Скрадина) доселиле су почетком 18. вијека директно у Лушци Паланку. Да би ово предање могло бити тачно говори и чињеница да у Пластову у Далмацији и данас постоји род Мрђића који славе Никољдан. Тих Мрђића/Мрђа било је и у Лици са истом славом још од 1712. године (око Зрмање, Лапца и Висућа). Треба поменути да у Унцу постоји село Мрђе у ком нема Мрђа, али има предање о Мрђи оснивачу села.

У сваком случају, добро би било да се генетичким тестирањем провјере Мрђићи из Пластова и Мрђе из Лике.

Препорука су дубински тестови (Dante, nebula, BIGY).

[Небојша]

79. Мрђа, Лушци Паланка/Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Скоро у потпуности модалан хаплотип са великим бројем блиskих поклапања без филогенетског значаја. Од породица са подручја Крајине најближи су им Катићи из Солина у Далмацији који славе Никољдан. Са Мрђом се разликују у 2 од 23 маркера. Иако ово поклапање због модалности хаплотипа не мора имати значаја, може бити занимљиво због предања самих Мрђа о поријеклу из Далмације.

Судећи по забиљеженим предањима, Мрђе су на простору Босанске крајине (Подгрмеч, Бјелајско и Бравско Поље) присутне од прве половине 18. вијека. За Мрђе у Смољани/Петровац, Рађеновић је забиљежио сљедеће предање које говори и о Мрђама у Лушци паланци:

"Мрђа — двадесет четири куће на Таванима, двадесет четири у Средњој Смољани. Славе Никољдан. Старина им из Далмације. Населили овамо у два маха. Пре су дошли они у Средњој Смољани. Доселили су из Плавна у Далмацији по прилици пред 200 година. Они на Таванима најпре су били населили у Паланци (срез сански). Вели се да су дошли тамо из Пластова, код Врлике у Далмацији. Пре којих 150 година преселе из Паланке овамо."

По овоме што саопштава Рађеновић, Мрђе из Пластова у Далмацији (код Скрадина) доселиле су почетком 18. вијека директно у Лушци Паланку. Да би ово предање могло бити тачно говори и чињеница да у Пластову у Далмацији и данас постоји род Мрђића који славе Никољдан. Тих Мрђића/Мрђа било је и у Лици са истом славом још од 1712. године (око Зрмање, Лапца и Висућа). Треба поменути да у Унцу постоји село Мрђе у ком нема Мрђа, али има предање о Мрђи оснивачу села.

У сваком случају, добро би било да се генетичким тестирањем провјере Мрђићи из Пластова и Мрђе из Лике.

Препорука су дубински тестови (Dante, nebula, BIGY).

Доста раширен род на простору Бјелајског поља и Подгрмеча. Мрђе из Крњуеше (ако се не варам) кажу да су из Доњег Лапца, тако да их у околини Петровца има са различитим предањима. Иако је надимачко презиме и честа слава, врло вероватно да јесу махом повезани (Далмација - Лика - Подгрмеч).

Постоји на 23andMe резултат једног Мрђе из Доњег Лапца (Бировача), али он припада хаплогрупи R1b-L21. Како се ова подграна практично не јавља код Срба, резултат је под знаком питања.

[drajver]

Доста раширен род на простору Бјелајског поља и Подгрмеча. Мрђе из Крњуеше (ако се не варам) кажу да су из Доњег Лапца, тако да их у околини Петровца има са различитим предањима. Иако је надимачко презиме и честа слава, врло вероватно да јесу махом повезани (Далмација - Лика - Подгрмеч).

Постоји на 23andMe резултат једног Мрђе из Доњег Лапца (Бировача), али он припада хаплогрупи R1b-L21. Како се ова подграна практично не јавља код Срба, резултат је под знаком питања.

Не би било ништа необично да буде различитих хаплогрупа међу припадницима истог презимена, славе па чак и предања. Поготово у Крајини је то случај. Тако да док се не тестира више Мрђа из различитих крајева, све је могуће.

[Небојша]

Не би било ништа необично да буде различитих хаплогрупа међу припадницима истог презимена, славе па чак и предања. Поготово у Крајини је то случај. Тако да док се не тестира више Мрђа из различитих крајева, све је могуће.

Мислио сам на тај костур рода, који ће вероватно бити једнообразан, узевши у обзир предање, миграциони правац и остало. Да ли ће бити призећених породица, сасвим сигурно. Посебно је то често код овако великих родова.

[Зрно]

Од породица са подручја Крајине најближи су им Катићи из Солина у Далмацији који славе Никољдан.

Катићи из Солина су католици као и сви остали у том насељу. Слава је очигледно узета у скорије време.

[drajver]

80. Крајновић, Брусница Велика, Брод

Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније подграни I-Y7627. По хаплотипу су му најближи Ђиласи из Крчког брда/Лапац. Разликују се на 2/23 маркера. Има пуно поклапање и са католичком пордицом Милић из Горњег Вакуфа али на малом броју упоредивих маркера.

Крајновићи из Бруснице су католичка породица. Нисам успио наћи податке откада су присутни у Брусници код Брода, али је тестирани оставио несигурно предање да су поријеклом из Лике. Можда је и ово поклапање са Ђиласом интересантно у том смислу. На подручју Лике, Крајновићи су готово искључиво Срби. Са друге стране, у пописима босанских католика из 1768. године, присутно је и презиме Крајновић на подручју жупе Подвучјак/Врбица и Бијела/Гарево у Посавини. Рекао бих да су још отада Крајновићи присутни на том простору. 1702. године католички Крајновићи се помињу и на подручју Славонског Брода.

Препорука су дубински тестови (BIGY700, Dante, Nebula)

[Exiled]

Катићи из Солина су католици као и сви остали у том насељу. Слава је очигледно узета у скорије време.

Хвала Зрно на овој информацији, имам их на аутосомалу четворицу презименом Катић и још неке посредно. За неке се од тих родова из Солина каже да су се доселили из ПетроваПоља. Занимљиво ј ово све а нису далеко Катићи од ФТ25902 хаплотипски.

[Посо]

79. Мрђа, Лушци Паланка/Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-PH908. Скоро у потпуности модалан хаплотип са великим бројем блиskих поклапања без филогенетског значаја. Од породица са подручја Крајине најближи су им Катићи из Солина у Далмацији који славе Никољдан. Са Мрђом се разликују у 2 од 23 маркера. Иако ово поклапање због модалности хаплотипа не мора имати значаја, може бити занимљиво због предања самих Мрђа о поријеклу из Далмације.

Судећи по забиљеженим предањима, Мрђе су на простору Босанске крајине (Подгрмеч, Бјелајско и Бравско Поље) присутне од прве половине 18. вијека. За Мрђе у Смољани/Петровац, Рађеновић је забиљежио сљедеће предање које говори и о Мрђама у Лушци паланци:

"Мрђа — двадесет четири куће на Таванима, двадесет четири у Средњој Смољани. Славе Никољдан. Старина им из Далмације. Населили овамо у два маха. Пре су дошли они у Средњој Смољани. Доселили су из Плавна у Далмацији по прилици пред 200 година. Они на Таванима најпре су били населили у Паланци (срез сански). Вели се да су дошли тамо из Пластова, код Врлике у Далмацији. Пре којих 150 година преселе из Паланке овамо."

По овоме што саопштава Рађеновић, Мрђе из Пластова у Далмацији (код Скрадина) доселиле су почетком 18. вијека директно у Лушци Паланку. Да би ово предање могло бити тачно говори и чињеница да у Пластову у Далмацији и данас постоји род Мрђића који славе Никољдан. Тих Мрђића/Мрђа било је и у Лици са истом славом још од 1712. године (око Зрмање, Лапца и Висућа). Треба поменути да у Унцу постоји село Мрђе у ком нема Мрђа, али има предање о Мрђи оснивачу села.

У сваком случају, добро би било да се генетичким тестирањем провјере Мрђићи из Пластова и Мрђе из Лике.

Препорука су дубински тестови (Dante, nebula, BIGY).

Документ у којем се спомиње насељавање Пластова. Кобилица је данас дио Отона.

[Посо]

У зони нагађања, кад се већ спомиње Кобилица:

У османском попису Радљевца (одмах уз Кобилицу) 1701. године наведени су:
"Radivoj sin Mirjana??, kuća 1
Vukoman sin Mirjanića?, kuća 1"

Попис Лике 1712. године, Висућ:
"Vuk Mergik Johr 70//1
Radiuoi brueder 50//1"

Ту уз границу било је више потврђених случајева преласка у Лику, нпр. они зрмањски беземљаши.

[drajver]

81. Марковић, Нова Градишка

Припада хаплогрупи I1-Z63. Ради се о католичкој породици. По хаплотипу му је најближи католик Мерџан из Попова у Херцеговини, који је тестиран позитивно као I1-Z63>L1237. Са Мерџаном се Марковић разликује у 2 маркера од 22. Међутим, Марковић има неке вриједности које нису модалне за L1237 грану, попут DYS448=21, DYS533=12.

С обзиром да тестирани није оставио детаљније податке о поријеклу, нисам успио пронаћи било шта о Марковићима из Нове Градишке (између осталог јер се ради о честом презимену).

[Atlantische]

78. Радовановић, Јовањдан (преслава Савиндан), Маћедонце, Медвеђа

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду шекуларских Мезгаљана.

Хаплотипски најближи припадник овог рода Радовановићу је Пејковић из суседне Петриље, чији се род попут Радовановића сматра досељеницима из Шекулара. На 17 упоредивих маркера се од Пејковића разликује само на 439, на којем за разлику од свих осталих Мезгаљана има повишену вредност 12. Међу тестиранима на 23 маркера, најближи су му Бакић из Љевоше код Пећи и нејавни тестирани из Косовског Поморавља од којих разликује на 439, 458 и 643. Оба рода гаје предање о доласку из Брда, док ови други уз Јовањдан такође прислужују Савиндан.

Другим речима, тестирањем је утврђено да су Радовановићи сродни групи родова углавном са подручја Метохије и Јабланице који су на та подручја исељени из села Мезгаља у Шекулару. Самим тим је потврђено предање које је навео тестирани.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.

[Милош]

82. Рашковић, Лучиндан, Миолиће, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако  бих због хаплогрупе и славе рекао да припада роду Никшића, знамо да то није тако, јер Рашковић несумњиво чини један род са Радовановићем из Црвена на Рогозни,  који је FT190799-. Деле карактеристичне вредности: 389=11-29, 576=17, 570=17, 635=22. Осим ових, Рашковић има и своје карактеристичне вредности: 385=14-16, 458=16. Сличне хаплотипове имају још двојица из западних српских крајева, па се  матица тренутно не може одредити ни приближно.

По речима тестираног, Рашковићи воде порекло из Иб. Колашина, а старо им је презиме Магић. За сада генетичке, нити друге потврде за ово немамо.

Свакако Рашковићу препоручујем WGS тест, као и Радовановићу из Црвена.

[serbsky]

Од ових Радовановића из Маћедонца би требало да је Алекса Радовановић (1900-2004), последњи Солунац и носилац Ордена Легије части. Суседно село је Петриље, средњи род. У Петриљу живе и Ристићи, Јовањдан-Савиндан, досељени из Љевоше крај Пећи. Можда и они припадају овом роду.

[Црна Гуја]

76. Берендика, Томиндан, Мелина, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Поседује модалан хаплотип за ову грану, па има велики број потпуних и врло блиских поклапања, поготово међу тестиранима из рода Б. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Ђукићем из Батковића код Бијељине (Јовањдан), Ковљенићем из Нуглашице код Босанског Грахова (Никољдан), а на 23 са Грунчићем из Зрењанина, Љиљком из Горњег Жировца код Двора, Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грбићем из Осредаца код Грачаца (Срђевдан). С обзиром да је резултат Берендике стигао у истој тури кад и резултат Ђукића из Батковића, појавила се одређена сумња због потпуног поклапања њихових хаплотипова на 25 маркера, међутим провером је утврђено да се разликују на једном додатном маркеру који не улази у сет од 111 маркера, тако да се без сумње ради о аутентичним резултатима. Препорука за даље тестирање је WGS тест. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко зна нешто више о Берендикама нека напише у коментару.

[Црна Гуја]

77. Храбовски (Hrabovszky), католик, Петроварадин, Нови Сад

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује неке ређе вредности (DYS549=11, DYS635=24), па нема ближих поклапања у табели пројекта са мање од 4 разлике на 23 маркера. Препорука за даље тестирање је WGS тест. Тестирани је у упитнику оставио податак да им је ранија матица била Храбово у Словачкој.