Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Лепеничанин]

Богићевић, Никољдан, Велика Плана, Прокупље, R1b>Z2705>FT48939

Тестирани је потомак Марјана Богићевића, припадника Добровољачког кора Милоша Милојевића, учесника устанка подигнутог током српско-турских ратова, после којег се, 1879. године, преселио из Горњег Крњина на Ибру у Велику Плану код Прокупља. Такође, тестирани је навео да је старије родовско презиме Богићевића - Пржница.

Није јасно да ли су Богићевићиу Горњем Крњину имали још сродника.

Што се тиче хаплотипа, Богићевић на 23 СТР маркера има потпуно поклапање са Башовићем из Ријеке Пиперске, са којим дели и исту славу. Деле и карактеристичне вредности, дис 19=15 и дис 385б=17 (30).

Башовићи би, колико сам ја разумео, требало да су огранак Шујака-Милуновића, који се опет убрајају у тзв. "Старе Пипере", који су били део племена пре доласка веће групе "Лутоваца" који су касније постали бројно надмоћни у племену.

Провера СНП FT48939 није наодмет, јер иако СТР вредности говоре у прилог томе да Богићевићи генетски потичу од Шујака из Пипера, много пута се до сада дешавало да се СНП провером доказало да има и старијег гранања од оног на које указују СТР вредности.

[Владимир Бојановић]

Маслар, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-M458. Нема блиских поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају високе вредности 19 на 576 и 24 на 635, као и ниска вредност 9 на 643.

Маслари из Крушчице су пореклом из Ојковице код Нове Вароши. За њих у литератури стоји:

Пре 200 година досељени су и:

–Маслари (Гароњићи) су од Новог Пазара. Од њих су Луковићи у Крушчици, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/03/21/poreklo-prezimena-selo-ojkovica-nova-varos/

Лука, Маслар је заинтересован за даља тестирања. Можете ли да нам предложите неко додатно СТР/СНП/панел тестирање у YSEQ-у?

[Лука]

Величковић, Свети Врачи, Доња Јошаница, Блаце

Припада хаплогрупи R1a-Z92>Y4459*. Несумњиво је повезан са породицама са подручја Лепосавића, Звечана, Топлице и Копаоника које такође славе Свете Враче и припадају истој хаплогрупи. Нема потпуно поклапање на 23 упоредива маркера ни са једном од ових породица, пре свега због вредности 12 на 392 и 19 на 570.

Величковићи су у Доњу Јошаницу дошли из Горњег Крњина код Лепосавића након 1878. године. Старо презиме Величковића је Белчевић.

[Милош]

Богићевић, Никољдан, Велика Плана, Прокупље, R1b>Z2705>FT48939

Тестирани је потомак Марјана Богићевића, припадника Добровољачког кора Милоша Милојевића, учесника устанка подигнутог током српско-турских ратова, после којег се, 1879. године, преселио из Горњег Крњина на Ибру у Велику Плану код Прокупља. Такође, тестирани је навео да је старије родовско презиме Богићевића - Пржница.

Није јасно да ли су Богићевићиу Горњем Крњину имали још сродника.

Што се тиче хаплотипа, Богићевић на 23 СТР маркера има потпуно поклапање са Башовићем из Ријеке Пиперске, са којим дели и исту славу. Деле и карактеристичне вредности, дис 19=15 и дис 385б=17 (30).

Башовићи би, колико сам ја разумео, требало да су огранак Шујака-Милуновића, који се опет убрајају у тзв. "Старе Пипере", који су били део племена пре доласка веће групе "Лутоваца" који су касније постали бројно надмоћни у племену.

Провера СНП FT48939 није наодмет, јер иако СТР вредности говоре у прилог томе да Богићевићи генетски потичу од Шујака из Пипера, много пута се до сада дешавало да се СНП провером доказало да има и старијег гранања од оног на које указују СТР вредности.

На Yseq-у су у понуди једино FT51313, на који је и Башовић позитиван и узводни, а уједно и сигурнији, BY63033. Остали СНП-ови нису у понуди.

[Иван Вукићевић]

Милентијевић, Петковдан, Велика Плана, Прокупље, E-V13>Z5017>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS458=15 и DYS576=16, а обе вредности се јављају код још неких тестираних припадника овог рода.

Све до средине 20. века су се презивали Лисичић. У Топлицу су се доселили из Горњег Крњина код Лепосавића. У том селу према истраживању Петра Петровића живе два братства која славе Петковдан:
-Пешићи, 4 куће, Св. Петка, су Бјелопавлићи, досељени из Белих Вода у Подгору.
-Беловић, 1 кућа, Св. Петка, је досељен из ибарског Крушева, ушао одиви у кућу у Радивојевиће.

[Милош]

Милентијевић, Петковдан, Велика Плана, Прокупље, E-V13>Z5017>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS458=15 и DYS576=16, а обе вредности се јављају код још неких тестираних припадника овог рода.

Све до средине 20. века су се презивали Лисичић. У Топлицу су се доселили из Горњег Крњина код Лепосавића. У том селу према истраживању Петра Петровића живе два братства која славе Петковдан:
-Пешићи, 4 куће, Св. Петка, су Бјелопавлићи, досељени из Белих Вода у Подгору.
-Беловић, 1 кућа, Св. Петка, је досељен из ибарског Крушева, ушао одиви у кућу у Радивојевиће.

Правилно је Баловићи. Вероватно је у књизи погрешно пренето или је сам П. Ж. Петровић то тако записао. Баловића-Бјелопавлића има и по селима Рогозне, а матица је село Јунаке.

Што се тиче Милентијевића, карактеристичну вредност 576=16, поседују већином исељени Бјелопавлићи по косовској котлини и Топлици. Један велики бјелопавлићки род из И. Колашина, међу првима насељен на те просторе су Касаловићи. Њима је матица у Зупчу, селу које је најисточније и које се граничи са Косовом и одакле су кренуле миграције ка Косову и даље ка Топлици. Управо би они требали имати споменуту карактеристичну вредност. "Лисичићи" би могли бити из Лисице код К. Митровице, једно од последњих села на падинама јужног Копаоника.

[Милош]

Којић, Срђевдан, Брусник, Зајечар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=17, 439=11, 449=29... Нема ближих поклапања на пројекту. Чини ми се да му је најближи Иванов из северозападне Бугарске. Имају 5 разлика (неке вишеструке) на упоредивих 37 маркера. Деле пре свега споменуте карактеристичне маркере 439 и 449. Иванов је из места Ћипровци (Чипровци) у области Монтана. Како су и географски и по хаплотипу релативно блиски, предложио бих Којићу да тестира СНП А13912 или маркер DYS726. Мислим да је велика вероватноћа да Којић припада овој грани.

За Којиће се у литератури каже: "Веловићи, Живанчевићи (Којинци и Стојадиновићи), Срђевдан, су досељени из Црне Горе", а који су досељени до почетка 19. века. И сам тестирани наводи порекло из Црне Горе, али наводи да су досељени крајем 17. века.

[Лука]

Ненадовић, Јовањдан, Шетоње, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I1-Z63, по свему судећи грани Y6634 (FGC9550). Несумњиво му је близак Богосављевић из истог места са којим дели и крсну славу, а и Радосављевић из Вршца.

Ненадовићи припадају роду Савића из Шетоња, за које у литератури стоји:

Савићи (10) из  Неготинске Крајине, славе Св. Јована

https://www.poreklo.rs/2018/12/08/poreklo-prezimena-setonje-petrovac-na-mlavi/

[Златан]

Ненадовић, Јовањдан, Шетоње, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I1-Z63, по свему судећи грани Y6634 (FGC9550). Несумњиво му је близак Богосављевић из истог места са којим дели и крсну славу, а и Радосављевић из Вршца.

Занимљиво.
Ове две породице немају никакву свест о заједничком пореклу.

[Миодраг]

Којић, Срђевдан, Брусник, Зајечар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=17, 439=11, 449=29... Нема ближих поклапања на пројекту. Чини ми се да му је најближи Иванов из северозападне Бугарске. Имају 5 разлика (неке вишеструке) на упоредивих 37 маркера. Деле пре свега споменуте карактеристичне маркере 439 и 449. Иванов је из места Ћипровци (Чипровци) у области Монтана. Како су и географски и по хаплотипу релативно блиски, предложио бих Којићу да тестира СНП А13912 или маркер DYS726. Мислим да је велика вероватноћа да Којић припада овој грани.

За Којиће се у литератури каже: "Веловићи, Живанчевићи (Којинци и Стојадиновићи), Срђевдан, су досељени из Црне Горе", а који су досељени до почетка 19. века. И сам тестирани наводи порекло из Црне Горе, али наводи да су досељени крајем 17. века.

Pošto sam ubeđen da je reč o mom rođaku s majčine strane, koji mi je pomenuo da učestvuje u ovom istraživanju, začudilo bi me da ima veze s pobugarenim najverovatnije Dubrovčanima rimokatolicima u Čiprovcima, jer koliko je meni poznato, prekogranična komunikacija sa Bugarskom je u Krajini bila minimalna, posebno takva koja bi uključivala orođavanje. Jeste bio jedan Kojićev pradeda-stric koji se iselio u Kijev oko 1895, i jeste njegov deda a moj pradeda s majčine strane umro u izbeglištvu u Engleskoj, ali da je neko išao u Bugarsku da se nastani, to stvarno nisam čuo.

Pitam se da li je možda realno da mu je bliži https://dnk.poreklo.rs/Lica/101183/Brinic iz Radovića, zbog iste slave svetog Srđe, iste grupe I2 > I-PH908 i porodične tradicije o poreklu iz Crne Gore i to negde "između mora i Skadarskog jezera" (dobro, Radovići su baš na moru, ali samo kažem)?

[Exiled]

Pošto sam ubeđen da je reč o mom rođaku s majčine strane, koji mi je pomenuo da učestvuje u ovom istraživanju, začudilo bi me da ima veze s pobugarenim najverovatnije Dubrovčanima rimokatolicima u Čiprovcima, jer koliko je meni poznato, prekogranična komunikacija sa Bugarskom je u Krajini bila minimalna, posebno takva koja bi uključivala orođavanje. Jeste bio jedan Kojićev pradeda-stric koji se iselio u Kijev oko 1895, i jeste njegov deda a moj pradeda s majčine strane umro u izbeglištvu u Engleskoj, ali da je neko išao u Bugarsku da se nastani, to stvarno nisam čuo.

Pitam se da li je možda realno da mu je bliži https://dnk.poreklo.rs/Lica/101183/Brinic iz Radovića, zbog iste slave svetog Srđe, iste grupe I2 > I-PH908 i porodične tradicije o poreklu iz Crne Gore i to negde "između mora i Skadarskog jezera" (dobro, Radovići su baš na moru, ali samo kažem)?

Кочи Миодраже прије него се запуцаш у зид😊 Нема ту за сад ни бугаризације ни србизације нити било шта томе слично,то дође касније.Човек само каже ко му је најближи на 37 маркера а ђе је 700 или 1000 маркера ту се тек види понешто...Дуга је ово прича,не ломи преко кољена...

[Миодраг]

Кочи Миодраже прије него се запуцаш у зид😊 Нема ту за сад ни бугаризације ни србизације нити било шта томе слично,то дође касније.Човек само каже ко му је најближи на 37 маркера а ђе је 700 или 1000 маркера ту се тек види понешто...Дуга је ово прича,не ломи преко кољена...

Ne znam šta podrazumevaš pod "za sad". U vreme pre 1400 godina niti su Kojići u Brusniku niti Ivanovi u Čiprovcima, ja za Kojiće znam da su u Brusniku oko 1770, moguće je da su se doselili u vreme kad je to deo Temišvarskog Banata pod Austrijom početkom 18. veka. Hecegovačko-dubrovački preci Ivanova su se verovatno ranije doselili u dubrovačke, srpsko rimokatoličke Čiprovce, potpuno nezavisno. A u to vreme se već vrši prilagođavanje srpskom i bugarskom jeziku sredine u novom okruženju ("srbizacija" i "bugarizacija").

A ako misliš na to da je srodnost iz 7. veka negde između Trogira i da kažem Brinićevih Radovića, verovatno u Omišu, onda mi je to naravno sasvim jasno.

[Exiled]

Ne znam šta podrazumevaš pod "za sad". U vreme pre 1400 godina niti su Kojići u Brusniku niti Ivanovi u Čiprovcima, ja za Kojiće znam da su u Brusniku oko 1770, moguće je da su se doselili u vreme kad je to deo Temišvarskog Banata pod Austrijom početkom 18. veka. Hecegovačko-dubrovački preci Ivanova su se verovatno ranije doselili u dubrovačke, srpsko rimokatoličke Čiprovce, potpuno nezavisno. A u to vreme se već vrši prilagođavanje srpskom i bugarskom jeziku sredine u novom okruženju ("srbizacija" i "bugarizacija").

A ako misliš na to da je srodnost iz 7. veka negde između Trogira i da kažem Brinićevih Radovića, verovatno u Omišu, onda mi je to naravno sasvim jasno.

За сад мислим да је премало маркера,поготово за динарску јужну,са оволико разлика доносити било какав коначан суд.Да би се иоле нешто озбиљније могло рећи треба више маркера или још боље СНП потврда.Ја поштујем ваше истраживање и не бих всм се ту мешо ни мало,само се осврћем на генетику..

[Romanijski]

 Дучић , Фатница А493 -

[Селаковић]

Милошев, Никољдан, Црепаја, Ковачица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Како сам сазнао у разговору са нашим Делијом, коме се захваљујем, у Црепаји постоје три сродне фамилије Милошев - Чиклуцини, Парткајини и Панчевачки. Први предак у Црепаји им је Павел/Павле Милошевић (рођен 1765) са женом Живком (1767). Сматра се да су дошли из Панчева, макар због шпицнаме(т)а, али Ердељановић каже да су из Иланџе, за чије се становништво сматра да је дошло са Шакабентом у Другој сеоби 1739/40.

Хаплотип је интересантан, јер страшно наликује породицама из Топлице и са Косова са славом Св. Врачи - роду Ковачана "Точанаца". Сродност с њима дала би се лако проверити, јер Точанци припадају релативно добро дефинисаној дубљој подграни Z17855>A16413>BY153008. 

[Лука]

Следећа два резултата ће бити објављена заједно:

Спајић, Никољдан, Камен, Рогатица

Спајић, Никољдан, Камен, Рогатица

Припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029. Имају потпуно поклапање на 23 упоредива маркера међусобно и једну разлику (на маркеру 390) са раније тестираним рођаком из истог места:

Спајић, Никољдан, Хадровићи, Вишеград

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном за ову грану, једина нешто специфичнија вредност која се ређе јавља код припадника ове гране је благо повишена DYS390=26. На 23 упоредива маркера најближе поклапање има са Аћином из Зрењанина (такође слави Никољдан), од ког се разликује само на поменутом маркеру DYS390. Нешто даљи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Радановић из Поточана код Прњавора (Никољдан), Станковић из Острвице код Госпића (Јовањдан) и један тестирани из околине Требиња чији резултат није још увек јаван, од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да се његов деда приженио у Хадровиће, а рођен је у селу Камен, општина Рогатица. По породичном предању старином су их Херцеговине, из села Граба у Зубцима. Ту су се презивали Спаић и славили Јовањдан. У Камен су се преселили након Невесињске пушке. Са друге стране, постоје и Спајићи из Прибоја који славе Никољдан и они својатају ове Спајиће.

С обзиром да Спаићи из Херцеговине са славом Јовањдан не припадају хаплогрупи R1a, та верзија предања по свему судећи није тачна, иако је порекло из Херцеговине врло могуће због горепоменутог блиског поклапања из околине Требиња.

[Лука]

Блажић, Стевањдан, Међулужје, Младеновац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно њеној подграни Y2608. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичнијих вредности се издвајају 14 на 393 и 13 на 385b.

За Блажиће из Међулужја у литератури стоји:

У старе родове убрајају се:

–Блажићи (Филиповићи и Јанићијевићи), славе Стевањдан. Раније су се презивали Гојковићи. Дошли су из Кораћице, где су им род Кијачари (Гојковићи).

Кајачари (Лукићи, Живковићи, Стевановићи, Милојевићи, Радојковићи, Гојковићи, Милетићи, Радојкићи) укупно (29 к., св. Стефан). Њихови су стари дошли из Рајковца (општина Младеновац), а старином су од Високих Дечана у Метохији. У Међулужје (општина Младеновац) су им рођаци Блажићи.

https://www.poreklo.rs/2014/08/04/poreklo-prezimena-selo-medjuluzje-mladenovac/?script=cir

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-kora%C4%87ica-mladenovac/?script=cir

[Blazhinho]

Блажић, Стевањдан, Међулужје, Младеновац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, вероватно њеној подграни Y2608. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичнијих вредности се издвајају 14 на 393 и 13 на 385b.

За Блажиће из Међулужја у литератури стоји:

У старе родове убрајају се:

–Блажићи (Филиповићи и Јанићијевићи), славе Стевањдан. Раније су се презивали Гојковићи. Дошли су из Кораћице, где су им род Кијачари (Гојковићи).

Кајачари (Лукићи, Живковићи, Стевановићи, Милојевићи, Радојковићи, Гојковићи, Милетићи, Радојкићи) укупно (29 к., св. Стефан). Њихови су стари дошли из Рајковца (општина Младеновац), а старином су од Високих Дечана у Метохији. У Међулужје (општина Младеновац) су им рођаци Блажићи.

https://www.poreklo.rs/2014/08/04/poreklo-prezimena-selo-medjuluzje-mladenovac/?script=cir

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-kora%C4%87ica-mladenovac/?script=cir

Kao prvo, hvala za rezultate i da napomenem da se ne razumem puno.

Kao drugo, voleo bih da neko napise jos nesto. Dakle, voleo bih da vidim koji su ti koji su mi delimicno srodni. Na sajtu Srpskog DNK projekta (slobodan pristup) nasao sam 17 njih sa podgranom Y2608, medju kojima je i Ajbl iz Graca. Da li je to to, i ima li jos nekih sa kojima se delimicno poklapam i koji su mi najblizi?

Da li je R1a-Z280 ono sto se naziva Karpatsko-dalmatinski klaster? Koliko sam nasao, te haplogrupe najvise ima medju Istocnim Slovenima.

Posto pripadam toj HG, da li to znaci da su jednom danasnjem Rusu (primer) i meni, ti neki prapreci bili braca, pa jedan otisao na jug, a drugi na istok? Mozda je i glupo pitanje. Ako ne, otkud onda ova HG kod mene i tih Austrijanaca i Slovenaca? Ili, da li ovo moze da znaci da sam germanskog praporekla, ili je taj Austrijanac slovenskog praporekla?

Kad sam vec slican njima, kako biste opisali pravac migracije, sta je moguce da je bilo? Predanje je da su mi preci po muskoj liniji iz Decana dosli u Mladenovac.

Sta znaci ovo za specificne vrednosti? Jesu li to oni markeri i za sta su oni znacajni, tj. sta ova 2 kod mene govore? Od svega, to mi je najmanje jasno.

[Милош]

Ђокић, Никољдан, Дрсник, Клина

Припада хаплогрпи I2-PH908. Поседује карактеристичну вредност 391=12, као и 439=14, 576=16, 481=28. Најближи на пројекту му је Стефановић из Костајника код Крупња, који има предање о пореклу из  Пиве. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика на 481 трострука. Али деле карактеристичне вредности 391=12 и 576=16, па је веза између њих могућа, иако славе различите славе.

М. Букумирић у "Ономастици дела Прекорупља" бележи једну кућу Ђокића у Дрснику, где је од информатора сазнао предање да су дошли давно из Колашина, најпре у Пограђе, а затим пре 100 година у Дрсник.

Наравно препоручујем даља тестирања, према могућностима.

[Clavdivs]

Радић, Ђурђиц, Доња Рача, Рача

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Са неколицином тестираних има потпуно поклапање, али нема сумње да је најближе повезан са претходно тестираним Радићем из истог места (разликују се на једном од 23 упоредива маркера). О резултату Радића је више речи било на следећој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5213.msg137479#msg137479