1 Отац, мајкаУ коментарима, неко је написао другу верзију:
2 Деда, баба
3 Прадеда, прабаба
4 Чукундеда, чукунбаба
5 Наврдеда, наврбаба
6 Курђел, курђела
7 Аскурђел, аскурђела
8 Курђун, курђуна
9 Курлебало, курлебала
10 Сукурдол, сукурдола
11 Судепач, судепача
12 Парђупан, парђупана
13 Ожмикурa, oжмикурка
14 Курајбер, курајбера
15 Сајкатава, сајкатавка
16 Бели орао, бела орлица
Ја знам ову верзију:
1. ОТАЦ
2. ЂЕД
3. ПРАЂЕД
4. ЧУКУНЂЕД
5. НАВРЂЕД – БИЈЕЛА ПЧЕЛА
6. КУРЂЕЛ
7. АСКУРЂЕЛ
8. КУРЂУП
9. КУРЛЕБАЛО
10. КУРСУЛ
11. СУКУРДОВ
12. СУРДЕПАЧ
13. ПАРЂУПАН
14. ОМЖИКУР
15. КУРАЈБЕР
16. ШАЈКАТАВА
17. БИЈЕЛИ ОРАО
18. СИВИ ХРОМИ ВУК
19. СУНЦЕ
У мом крају Бела Чела је потомак, ако идемо овим редом:
1. Син.
2. Унук.
3. Праунук.
4. Чукунунук.
5. Бела (П)Чела…..
Да су ове ријечи постојале, Вук не би пропустио забиљежити их.
Сви словјенски језици сагласно чату до прадједа и прабабе а потом само удвостручавају пра- по потреби (прапрадјед, прапрабаба). За јасним означавањем даљих непосредних предака није било истините потребе особито узевши у обзор накадашњу највише достижиму старост.
Смјешно је и жалостно како су се неки тобоже учени људи толико навукли на поспрдно дјело Црнчевића у вези с новопеченими националисти. У једном разговору с Политиком 1995. сам је изјавио, да је то све била само шала. Човјек је афорист! Што ту још има додати!?
Што се тиче чукундједа, то је се говорило у Далмацији, те потиче од вњетачске ријечи zuccone /цукуне/ и значи дословно "тикван" (итал. цукини - тиква) а пренесено "глупак, сенилан, онај који је спор и не памти ништа".
Познато је вајарско дијело Донатела "Lo Zuccone" које представља старца.
На вољу ти, пријатељу, да свога предка ословљаваш помоћ' "50 shades of Cur". Што значе кур, ђел, ђуп(а) можда ти могу рећи они који врве љимбу. Ја ти могу рећи да је најњежнија погрдност од тијех ријечи курајбер, која значи само Kühräuber - (краво) крадац, разбојник. Ја своје предке тако називат' нећу, јер нијесу ни они своје и јер је сврха тијех назива извргавање руглу лахкомисленност овдјењих људи. Не сумњам да има много бољих начина својим рођеним језиком изразити своје сродство с предтечами.
Аскурђел
Курђуп
Курлебало
Сукурдов
Ожмикур
Ту спрдачину смислио је југословенски шалун (афорист) Бранислав Црнчевић у једном од својих романа. Он се није ни надао да ће тај сарказам на рачун новопечених "националиста" достићи толики успијех, те је 1995. у Политици саобћио да је шалу смислио једне ноћи у крчми (кахвани).
Неке од тих речи постоје у Барањи и Бачкој нпр. "аскурђала ти твога" - у суштини просто опонашање мађарских звукова azt kurva angyelat што се чита као аскурванђелат а значи курвинскога ти анђела 'бем. И остале ријечи су тек опонашање мађарских псовки.
Невски и ја нијесмо исто лице, но дјелимо став о том, да је србски кано и сваки словјенски језик смислено писати коренским исписом и старамо се избјежавати туђице, ако имамо своју словјенску ријеч, ма била она и устерјела (архаична). Нпр. ми никада не бисмо употријебили ријеч фермати која је из италијанскога фермаре, но бисмо рекли поштовати, уважавати. Ми веома често посежемо за ријечми које су остале сахрањене у појединих областих, често у данашњој Црној Гори, нпр. лажица или ожица, бјечва, сусјед намјесто турских кашика, чарапа, комшија. Разлика између мене и Невскога је да он не воли букву "ј" но вазда пише "й". Но по средњевјековному правопису које има узор у грчском "ј" се је писало пред самогласником, а й пред сугласником и на крају ријечи. Невски мрзи Вука Стевановића веће него га мрзе наши западни сусједи, а ја Вука поштујем, јер је сабиратељ народнога умнога блага, многих пјесама и ријечи и јер је био искрен. Невски мисли, да је Вук кривац, да је србски данас лишен старога падежнога уређења (система), но ја сматрам да је народ тако проговорио и Вук је записао, како је народ гдје говорио. Ипак ја сматрам, да се не морају све промјене прихватити, но да се о језик ваља његовати, што је у доба турскога јарма пало у мрак и заборав, да се сада у доба слободе просвјетли и опет узроди. Освјем тога и ја и Невски имамо узке везе с Москвом. Но ипак смо два различна лица.
Писао је о овоме и Сунце на теми "Рачунање колена и степена сродства":Имајући у виду горе означено, мислим да је најбоље користити изразе предак у 7. колену, а када се ипак користе додати "такозвани" испред на пример тзв. аскурђел.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2027.msg82104#msg82104
Морам само малу исправку да унесем - на ромском се за ту реч не каже "кур" већ "кар". Наша реч за то је настала од старог словенског имена за петла, које баш тако почиње, а и у руском се за коку каже - курица. Што се тиче ожмикура, најбоље би било да питамо неког ко говори ромски, да ли заиста има то значење. :) У сваком случају, изгледа да је дефинитивно ово потекло од Бране Црнчевића као својеврсно изругивање, али онда је прихваћено у медијима и доспело је и до уџбеника. ;D Нешто слично изразу "турбо-фолк" који је смислио Рамбо Амадеус као својеврсно изругивање, па кад је код људи "ухватило корена" изјавио је како је тај израз "Франкенштајново чудовиште" које се отело контроли, с тим што је у овом случају он тај - др Франкенштајн. :D Можда би прави потез био да се "измисле" а затим популаришу неки изрази који нису својеврсна "спрдња", а тичу се далеких предака, јер заиста јесте потребно да имамо термине којима би их означавали, нарочито када у родословима "пребацимо преко" чукундеде и наврдеде (или чукунбабе и наврбабе). ;)
Не знам да ли је ово већ апсолвирано, али и мене интересује који су извори на ове називе, тј. да ли је ово неко завитлавање па да се не примамо безвезе.
Мени су увек ови називи чудно, да не кажем одбојно, звучали баш збот тог "кур" корена, да извинете. А ево шта сам нашао другде:
https://verbalisti.com/2014/12/24/kako-se-na-srpskom-nazivaju-preci-16-kolena-unazad-donosimo-srpski-rodoslov/
(...)
Молио бих Вас да ми наведете још неки извор осим наведених из 1994 године за Сроднике по правој усходној линији (претке) посебно за оне од 6 до 15 јер ти називи имају ромску основу кур која зна се шта значи у српском језику.Израз 13. ОМЖИКУР у преводу са ромског (да се не изражавам просто рећи ћу медицински) значи препуцијум.Тешко да би стари Срби користило овакве изразе за своје претке.
Даље назив под бројем 14 Курајбер је био и сада је погрдан назив за празноглавца који се прави важан,а не израз за претка. Такође у једном интервјуу За Политику 1995 године а касније и за РТС исте године Брана Црнчевић је изјавио да је ово смислио у кафани са још пар пријатеља да би се потсмевао ново печеним националистима и верницима од јуче који немају појма о српској историји а још мање о српском језику. Новине за снобове и празноглавце „жута штампа“ је ово прихватила и почела да пласира као истину као и друге глупости тога доба.
Било би ми веома драго да ме негирате али аргументима односно извором од 1848 године па на овамо до 1994 године.Код Вука нема оваквих израза.Он би их сигурно забележио.
Податак о рукописном документу из XVIII вијека, као и називе сродничких степена (испустила је сукуров :o), М. Бјелетић је нагласила у рускојезичној допуни овог рада објављеном у зборнику Этимология, Институт русского языка, 2009, М Белетич (Белград) Дополнение к исследованию терминологии родства в сербском языке (чукундед), гдје даје на страни 12 под Примечания, слиједећи садржај: 1Ср. следующие ряды: 1) отац, дед, прадед, чукундед, наврндед, аскунђел, кунђел, куребал (рукопись XVIII в., которая хранится в Отделе рукописей Матицы Сербской, Нови Сад); 2) отац, дед, прадед, чукундед, кypђел, аскypђел, курлебало, курцула (Капор М. Дух Миje Љубана, Политика, 08.11.1992, с. 11); 3) отац, дед, прадед, чукундед, наврдед, аскурђел, кypђел, курлебало, сукурдов (устное сообщение из Книна); 4) отац, дед, прадед, чукундед, наврндед, аскурђел, кудел, куребал, сукурбал, бели орао (надпись на одном кабаке вблизи монастыря Ковиля в районе Титела); 5) отац, дед, прадед, чукундед, парђипан, кypђел, аскypђел, курејбало, сукурдов, ажмикур, курајбер (устное сообщение из Цетиня). Подробнее см.: Бjелетић М. Терминологиjа крвног сродства у српскохрватском језику // ЈФ 50. Београд, 1994, 200.
Чуј "курејбало"... без Ј и помози боже, ал овако стварно прелази границу пристојног. 8)
Шта је са другим словенским језицима. Покушао сам на Гугл транслејту да преведем "чукундеда" на руски и избацује ми прадед.
Чини се да није баш све "смислио" Брана Црнчевић ;) 1995. године ..
(...)
Од 90 рукописних наслова које садржи дигитална библиотека Матице српске нити један ми не улива наду да је поменути запис Ж. Марковић примјетио унутар корица којег од ових рукописа (http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/page:2/collection:3). :)
Ђока, прелистајте садржајну дисертацију Милине Николић о руско-српским паралелама назива сродничких степена НАЦИОНАЛЬНО–КУЛЬТУРНЫЙ КОМПОНЕНТ СЕМАНТИКИ РОДСТВА–СВОЙСТВА В РУССКОЙ И СЕРБСКОЙ ЯЗЫКОВОЙ КАРТИНЕ МИРА, Москва, 2016.
http://dissovet.rudn.ru/web-local/prep/rj/dis/download.php?file=38d42dea8c51863f276945bbf49e450f912
За чукундеда М. Николић даје руски назив прапрадед, док нпр за курлебало (илити курејбало) имамо руску паралелу прапрапрапрапрапрапрадед. ???
Чини се да није баш све "смислио" Брана Црнчевић ;) 1995. године ..Бјелетић је у свом дјелу навела три извора, од којих је два навела као "усмени податак", а трећи би био РОМАН Павића из 1988 "Предео сликан чајем". ::)
Прилог Јеремије Д. Митровића Називи за степене потомака и предака код Срба (https://books.google.rs/books?id=C9-mCQAAQBAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false), 181-182, објављен 1985. године у Гласнику Етнографског музеја у Београду, Књига 49, доноси нам податак да се у Одељењу рукописа Матице српске у Новом Саду налази један писани документ из XVIII вијека у коме се утврђују преци двоје младих људи који се требају вјенчати, тако се наводи да послије чукундједа долази "наврндед, па аскунђел (место аскурђел), затим кунђел (односно курђел), куребал и сукуров."
Податак о овом рукописном документу Матице Српске дао је тадашњи кустос Музеја града Новог Сада Живко Марковић у "Политици" (бр. 24802, стр. 10).
Наводе Ј. Д. Митровића користила је Марта Бјелетић у свом раду Терминологија крвног сродства у српскохрватском језику (http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1030/MartaBjeleticTerminologijaKrvnogSrodstvaUSrpskohrvatskomJeziku.pdf?sequence=1), 199-207, објављеном 1994. године у Јужнословенском филологу, Београд, L, гдје нам ауторка на стр. 200 каже: " ... наврнбаба, аскунђела, курђупа, куребала, сукурдача, сурдепача, бела орлица9.", односно у фусноти под бројем 9, поред Митровићевих навода, доноси нове изворе за називе сродничких степена "Ово су термини из књижевног дела: М. Павић, Предео сликан чајем, Београд 1988, стр. 237. Упореди још и: курђел, аскурђел, курлебало, курцула (М. Капор, дух Мије Љубана, "Политнка" од 08. 11. 1992, стр. 11); наврндед, аскурђел, кудел, куребал, сукурбал, бели орао; наврнбаба, аскунђела, курђела, куребала, сукурдача (Митровић 1985: 182). "
Податак о рукописном документу из XVIII вијека, као и називе сродничких степена (испустила је сукуров :o), М. Бјелетић је нагласила у рускојезичној допуни овог рада објављеном у зборнику Этимология, Институт русского языка, 2009, М Белетич (Белград) Дополнение к исследованию терминологии родства в сербском языке (чукундед), гдје даје на страни 12 под Примечания, слиједећи садржај: 1Ср. следующие ряды: 1) отац, дед, прадед, чукундед, наврндед, аскунђел, кунђел, куребал (рукопись XVIII в., которая хранится в Отделе рукописей Матицы Сербской, Нови Сад); 2) отац, дед, прадед, чукундед, кypђел, аскypђел, курлебало, курцула (Капор М. Дух Миje Љубана, Политика, 08.11.1992, с. 11); 3) отац, дед, прадед, чукундед, наврдед, аскурђел, кypђел, курлебало, сукурдов (устное сообщение из Книна); 4) отац, дед, прадед, чукундед, наврндед, аскурђел, кудел, куребал, сукурбал, бели орао (надпись на одном кабаке вблизи монастыря Ковиля в районе Титела); 5) отац, дед, прадед, чукундед, парђипан, кypђел, аскypђел, курејбало, сукурдов, ажмикур, курајбер (устное сообщение из Цетиня). Подробнее см.: Бjелетић М. Терминологиjа крвног сродства у српскохрватском језику // ЈФ 50. Београд, 1994, 200.
Од 90 рукописних наслова које садржи дигитална библиотека Матице српске нити један ми не улива наду да је поменути запис Ж. Марковић примјетио унутар корица којег од ових рукописа (http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/page:2/collection:3). :)
Занимљиви су и називи за бочне сроднике. Њих не успевам све да прочитам, али неки од њих су: по матери сестра материна, тетка по матери, теткина деца, тетка велика по матери, стриц, стрица великог деца...Мислим да би велика тетка по матери била мајкина тетка а велики стриц, очев или мајкин стриц. Те изразе сам чуо да употребљавају стари људи али су сада већ готово нестали. Ја нпр. тетке, стричеве и ујаке мојих родитеља зовем тетка, стриц и ујак без оног деда-ујак и сл. Чак и бабиног ујака, зовем ујаком и ако ми он на неки начин дође прадеда.
Хвала ти, Амикусе!
Да ли је само код меме ова слика мутна, односно веома малих димензија?
Хвала ти, Амикусе!
Да ли је само код меме ова слика мутна, односно веома малих димензија?
Молим, и други пут. ;)
Не знам шта је са сликом, мени приказује исправно, ево везице за сваки случај (слика (https://i.postimg.cc/SkZzq1BZ/image.jpg)).
Не знам да ли је тако само у мом окружењу али за четврто предачко колено се одавно усталио израз чукундеда/чукунбаба уместо прапрадеда/прапрабаба. Исто наравно важи и за четврто потомачко колено - уместо префикса прапра користи се чукун.
Префикс чукун- би био турског порекла?
Да. Речник српскохрватског књижевног језика (књига шеста С-Ш) из 1976. године у издању Матице српске каже да су префикси чукун и шукун турцизми.
Префикс чукун- би био турског порекла?
Međutim, treba istaći da nije sigurno koliko su ovi nazivi zaista tačni. Neke od njih je koristio Milorad Pavić u svom romanu „Predeo slikan čajem“ i tako doprineo širenju uverenja da Srbi zaista tako nazivaju svoje pretke.
Askurđel se pojavljuje u Rječniku Vuka Karadžića i ima veze sa srodstvom, dok za ostale nazive ne postoji pisani trag, tako da je moguće da su plod nečije mašte.
Ipak, u javnosti su se pominjali rukopisi koji se nalaze u Matici srpskoj u kojima se čuvaju zapisani neki od tih izraza. Nažalost, za sada se još niko time naučno nije bavio.