Аутор Тема: ПРАВОПИС  (Прочитано 10770 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
ПРАВОПИС
« послато: Децембар 28, 2015, 12:03:43 поподне »
Са јануаром месецом стижу празници, па да се подсетимо правила писања назива, да не погрешимо у честиткама и порукама.
Прво слово обавезно се пише велико, а друго мало: Срећна Нова година! Лепо се проведите за Нову годину! Када пожелимо срећну нову 2016. годину, тада се придев "нов" пише искључиво малим словом.
Имена из уметничких дела, симболичка имена, пишу се великим словом: Деда Мраз, Божић Бата, Ружно Паче, Снешко Белић.  Божић се пише великим почетним словом: - Срећан Божић! Међутим: Срећни божићни празници. Уобичајен божићни поздрав и честитање гласи Христос се роди, а одговор на тај поздрав гласи Ваистину се роди (са значењем заиста, доиста). Пише се Бадњи дан, Бадње вече, други дан Божића или Сабор пресвете Богородице, Српска нова година  или Мали Божић, Богојављање, богојављенски крст, Свети Сава, Савиндан...

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #1 послато: Децембар 28, 2015, 12:14:08 поподне »
Живимо у ери компјутеризације и свакодневно се приликом слања електронске поште служимо термином мејл. По Правопису Матице српске (издање 2011), правилно писање ове речи је имејл и скраћено мејл (мн. имејлови, мејлови), док облик е-mail Правопис толерише само када су у питању адресе, посетнице и сл.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #2 послато: Децембар 28, 2015, 12:16:00 поподне »
Са јануаром месецом стижу празници, па да се подсетимо правила писања назива, да не погрешимо у честиткама и порукама.
Прво слово обавезно се пише велико, а друго мало: Срећна Нова година! Лепо се проведите за Нову годину! Када пожелимо срећну нову 2016. годину, тада се придев "нов" пише искључиво малим словом.
Имена из уметничких дела, симболичка имена, пишу се великим словом: Деда Мраз, Божић Бата, Ружно Паче, Снешко Белић.  Божић се пише великим почетним словом: - Срећан Божић! Међутим: Срећни божићни празници. Уобичајен божићни поздрав и честитање гласи Христос се роди, а одговор на тај поздрав гласи Ваистину се роди (са значењем заиста, доиста). Пише се Бадњи дан, Бадње вече, други дан Божића или Сабор пресвете Богородице, Српска нова година  или Мали Божић, Богојављање, богојављенски крст, Свети Сава, Савиндан...

Војиславе, једино бих додао да се у православној традицији заменице везане за Господа из поштовања према Створитељу увек пишу великим словом, тако и повратна "се" - Христос Се роди!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #3 послато: Децембар 28, 2015, 12:35:38 поподне »
Хвала на допуни!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #4 послато: Децембар 28, 2015, 12:49:01 поподне »
ЗАДЊИ  или  ПОСЛЕДЊИ

Реч ЗАДЊИ се данас употребљава као реч супротног значења (антоним) речи ПРЕДЊИ и као синоним за ПОСЛЕДЊИ. Можемо рећи: ЗАДЊИ пут ти кажем. То је била ЗАДЊА прилика; као и ПОСЛЕДЊИ пут ти кажем. То је била ПОСЛЕДЊА прилика. Али, није правилно: ПОСЛЕДЊА врата на аутобусу, као ни: ПРЕДЊИ пут ти кажем. Такође, можете бити ПОСЛЕДЊИ на листи, али ЗАДЊИ не можете да будете јер не постоји ПРЕДЊИ.
Многи људи терају себе и друге да говоре ПОСЛЕДЊИ уместо ЗАДЊИ зато што су исувише сујеверни! Кад дете каже: "Појео сам задњи кекс", мајка га укори:"Не д'о Бог да ти је задњи! Појео си последњи кекс!"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #5 послато: Децембар 28, 2015, 01:23:15 поподне »
Веома ми смета кад рецимо у некој ТВ емисији чујем "за веровати је", "за надати се је"... уместо "за веровање је", за надање је... Што је најгоре, то се већ толико одомаћило, да је постало нормално. Наиме, предлози се слажу са именицама и заменицама и могу се само уз њих употребљавати, никако и уз глаголе.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #6 послато: Децембар 28, 2015, 04:26:18 поподне »
                                                                                            ПРАВОПИСНЕ   НЕДОУМИЦЕ

- Због болести (правилно) - ради болести (не), јер предлог због означава узрок, а предлог ради неку намеру, циљ.
- Идем (к) зубару (да) - идем код зубара (не), јер се уз глаголе кретања употребљава датив са предлогом к, ка, а не генитив са предлогом код.
- Идем у Београд (да) - идем за Београд (не), јер се уз глаголе кретања уз акузатив употребљава предлог у, а не за.
- Пролазим кроз собу - акузатив (да) ако се на једна врата уђе а на друга изађе, јер предлог кроз, значи кретање кроз унутрашњост нечега тако да се на једно место уђе а на друго изађе.
- Говоримо у вези са учењем - инструментал, а не у вези учења - генитив.
- Користим се приликом да ти нешто кажем - инструментал, а не користим прилику ...- акузатив.
- Путујем возом - инструментал, а не са возом, јер предлог са означава друштво а не средство.
- Расправљамо о питању ложег успеха - локатив, а не по питању... .
- Идем на Рудник (место које се налази на планини Рудник, а не у Рудник јер се у говору може схватити и као улаз у неки рудник угља, неке руде... .
- Глаголски прилог садашњи (трчећи, нпр) и глаголски прилог прошли (учивши, нпр) никада не могу бити предикати у реченици, него се налазе у служби прилошких одредби.
- Присвојни придеви изведени од власитих именица а завршавају се на -ски, -шки, -чки пишу се малим почетним словом (београдски...), а ако се завршавају на -ов, -ев, -ин великим словом (Миличин...).
- Скраћенице тј. итд. нпр. пишу се са тачком на крају.
- Ознаке за међународне мерне јединице увек се пишу латиничним словима и без тачке на крају (m,kg, dm...).
- Посебне скраћенице др  мр (доктор, магистар), пишу се без тачке на крају.
- Увек се прво каже и пише име особе па онда њено презиме Петар Петровић, а не Петровић Петар).
- Одељење, покољење, а не оделење, поколење
- С обзиром на..., а не обзиром на...
- Инжењер, а не инжињер.
- Код писања датума римским цифрама, не ставља се тачка иза њих.
- Читалац, гледалац, а не читаоц, гледаоц
- Спасавати, а не спашавати
- Одрична речца НЕ се пише заједно са именицама и придевима (непријатељ, немио...), а одвојено од глагола (не могу - једино се у четири случаја пише заједно (немам, нисам, нећу. немој).
- Асфалт, а не асвалт
- Аудиторијум означава слушалачку публику, а кад су у питању гледаоци, треба рећи гледалиште.
- Плавозелен, сивомаслинаст - састављено
- Ако се сложени бројеви пишу словима, онда је сваки број одвојен - хиљаду шест стотина седамдесет пети.
- Бројне именице (двојица = само мушкарци, двоје = мушко и женско)
- Бурегџија, а не бурекџија
- Много пута, доста пута, више пута, а не често пута
- Аничин, Веричин а не Аницин, Верицин
- Младићки, а не младићски
- Много, знатно, кудикамо, а не далеко лакше, далеко боље
- До виђења, а не довиђења!
- До врага, а не доврага!
- Рвати се, рвач, а не хрвати се, хрвач
- Рђа, а не хрђа
- Рен, а не хрен
- Азијски, историјски, а не азиски, историски
- Инјекција, а не инекција
- Каиш, а не кајиш
- Медицина, а не медецина
- Најјачи, најлепши - заједно, а не одвојено
- Позвати телефоном, а не назвати телефоном.
- 01 - тај број не постоји, сем у компјутерској комуникацији.
- Учионица, а не учиона
- Оженити се неком, а не оженити неку.
- По први пут - боље је: први пут
- Потпредседник, а не подпредседник или подпрецедник
- Бити у праву, а не, имати право.
- Председавати састанку, седници, а не састанком, седницом.
- Једанпут, двапут - састављено
- Радије, а не рађе
- Све знање, а не сво знање
- Срећан и сретан - обе речи су правилне.
- Строжи, а не строжији
- Гледиште, становиште, а не тачка гледишта...
- Тако рећи, боље рећи - одвојено
- Сви треба да дођу - а не требају да дођу.
- Удаљ - заједно
- Упознати некога са нечим - не о нечему.
- Бавити се нечим - не, упражњавати нешто.
- У вези с нечим - не у вези нечега
- С временом , а не временом
- То се могло очекивати, а не, то је било за очекивати.
- Жети, а не жњети
- Жлезда, а не жљезда
- ...........
- ...........
- Итд.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #7 послато: Јануар 12, 2016, 06:34:03 поподне »
               
                                                                                                        Србин или Србијанац?

Облик српски (не србски) настао је од именице Србин и наставка -ски. РМС дефинише српски да се односи на Србе и на Србију, док се за именицу Срби каже да су народ из групе Јужних Словена чија већина живи у Србији (мада бисмо ми рекли да већина живи ван Србије, но добро сад).  Из овога видимо да припадник народа подразумева национално-етнички елемент (Срби), док реченица који живи у Србији указује на територијално-политички елемент (из Србије, пореклом из Србије...).  Србијанац и србијански су речи које се бележе тек од 19. века (забележио их је Вук*) и последица су околности у то доба (у време старе Аустроугарске) Срби су били територијално подељени: на оне у ослобођеној Србији остварене Карађорђевим устанком (тј. Србијанци) и на оне који су живели изван граница те Србије (Срби). * Вук је забележио у свом Рјечнику да је Србијанац човек који живи у Србији (а не у Војводини, на пример), тј. та дефиниција је искључиво територијално маркирана, а не и национално одређена. Таква лексичка дистинкција није била дугог века, мада се понекад користи  да означи територијалну компоненту (Свилен конац, србијански крој...).

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #8 послато: Јануар 12, 2016, 07:32:11 поподне »
                                                                                                       
Облик српски (не србски) настао је од именице Србин и наставка -ски.

Облик "српски" може бити само облик рѣчи "срп". А од корѣна "срб" може бити само "србски". Као што од корѣна "гиб" може бити само "Гибсон".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #9 послато: Јануар 13, 2016, 01:20:38 пре подне »
Облик "српски" може бити само облик рѣчи "срп". А од корѣна "срб" може бити само "србски". Као што од корѣна "гиб" може бити само "Гибсон".

Jednačenje po zvučnosti?

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #10 послато: Јануар 13, 2016, 01:51:34 пре подне »
Jednačenje po zvučnosti?

Као и код других гласовних промена, и код једначења по звучности постоје изузеци, ево два примера: Хабзбурзи - Хабзбуршка монархија, грб - грбски. Кад се већ у случају именице грб могао направити изузетак, морало се тако поступити и у случају властите именице Срби. Кaдa je влaститa имeницa кoрeн извeдeнe рeчи, oндa сe oнa зaдржaвa y oригинaлнoм oбликy y извeдeнoj рeчи, кao штo сy Србкињa, Србствo, србски извeдeнe рeчи oд имeнa (влaститe имeницe) Срб/Срби. Облик србски се иначе користио све до пред крај 19-ог века, користио га је и Вук Караџић, и није ми јасно из ког разлога је Матица Српска усвојила као исправан једино облик српски, који се никада пре није користио. Нaш jeзик се кoд Слoвeнaцa и дaнaс зове “србски”, кoд Рyсa “сeрбски”, кoд Eнглeзa “Serbian” итд. Нигдe “српскoг”, “сeрпскoг” нити “Serpian”.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #11 послато: Јануар 13, 2016, 08:45:54 пре подне »
Тек, докле год је на снази правило да се "српски" не појављује као изузетак код једначења по звучности, мислим да треба тако говорити и писати. Уосталом, мени бар, је природније и далеко лакше да изговорим "српски" него "србски", а можда је то случај и код већине других, па је можда зато таква одлука и донета, јер посао лингвиста није да језик мењају и "поправљају" у складу да неким принципима и идеалима, него да га бележе онаквим какав јесте. Иначе, сматрам да је намерно непоштовање овог правила детињаст поступак.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #12 послато: Јануар 13, 2016, 12:49:40 поподне »
Тек, докле год је на снази правило да се "српски" не појављује као изузетак код једначења по звучности, мислим да треба тако говорити и писати. Уосталом, мени бар, је природније и далеко лакше да изговорим "српски" него "србски", а можда је то случај и код већине других, па је можда зато таква одлука и донета, јер посао лингвиста није да језик мењају и "поправљају" у складу да неким принципима и идеалима, него да га бележе онаквим какав јесте. Иначе, сматрам да је намерно непоштовање овог правила детињаст поступак.

Слажем се.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #13 послато: Јануар 13, 2016, 04:13:11 поподне »
Тек, докле год је на снази правило да се "српски" не појављује као изузетак код једначења по звучности, мислим да треба тако говорити и писати. Уосталом, мени бар, је природније и далеко лакше да изговорим "српски" него "србски", а можда је то случај и код већине других, па је можда зато таква одлука и донета, јер посао лингвиста није да језик мењају и "поправљају" у складу да неким принципима и идеалима, него да га бележе онаквим какав јесте. Иначе, сматрам да је намерно непоштовање овог правила детињаст поступак.

Већина људи изговара неправилно "срПски" зато што се тако мора писати и йер ни се намеће с врха, а не зато што йе тако йедино могуће. Ево Срби пишу и изговарайу без икаквих тешкоћа "Гибсон". Погледайте само страницу о Мелу Гибсону на србской Википедийи. Не разумѣм како то Срби наводно не могу изговорити "србски" а могу "Гибсон"?

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B5%D0%BB_%D0%93%D0%B8%D0%B1%D1%81%D0%BE%D0%BD

Я изговарам и пишем само "србски" йер йе тако природно, йер йе корѣн "срб" а не "срп".

Са друге стране, ми спойено "тс" редовно изговарамо као "ц" (долази до сливања гласова ТС у глас Ц, койи йе иначе их спой), али йе тако забрањено писати. А зашто?

Па, Вук Караџић йе иначе био писао "госпоцки", "брацки", "грацки", "хрвацки", али Хрвати су се били врѣђали због тога, па йе он, хтѣо не хтѣо, морао прихватити да се пише правилно, са "тс". Хрвати су потпуно били у праву не дозвољавайући да им се ружи и прѣкрая корѣн имена.
Словенци, вѣруйем из људскога поштовања према Србом, наше име пишу правилно "србски", а не "срПски". Свака им част. То йе пристойност и добронамѣрност. А нам йе правило "срПски", увѣрен сам, наметнуто из зле намѣре, како би ни се ружило име.

Пошто йе ово правило болестно, я га одбиям користити. Иначе, наш йезик йе пун болестних и изопачених правил.
Ево само неких:
-званично срПски йезик има седам падежъ, али йе седми (мѣстни) падеж забрањен за употрѣбу, и умѣсто њега се мора користити трећи (датељни). Због правила тршићке бабе Йегде.
-У трећем лицу множине садашњега врѣмена глагола "хтѣти" се мора користити облик йеднине ("они хоћЕ = он хоће"). Множински облици, койи се и дан данас користе широм Србийе и србских земаља ("хоћейу, хоћеду, хоћев, хоте"), су забрањени. Опет по правилу бабе Йегде, "йер тако говори народ у Тршићу". Као да у остатку Србийе живи само стока, илити "Бугари", како ВСК назва Крушевљане йедном.
-СрПски йезик има четири прошла врѣмена, али йе у явном животу дозвољено само йедно, и свако ко користи неко од прѣостала три йе сељак, простак, неписмењак и слично.

Са овако болестними и изопаченими правили, био бих луд када бих се придржавао лудория и безсмилица човѣка са трима разредима основне школе и његовога става како се у његовом селу говори "опћенито правилно" док смо ми койи нѣсмо из његовога края "Бугари", "магарци" и "будале".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #14 послато: Јануар 13, 2016, 04:18:11 поподне »
Тек, докле год је на снази правило да се "српски" не појављује као изузетак код једначења по звучности, мислим да треба тако говорити и писати. Уосталом, мени бар, је природније и далеко лакше да изговорим "српски" него "србски", а можда је то случај и код већине других, па је можда зато таква одлука и донета, јер посао лингвиста није да језик мењају и "поправљају" у складу да неким принципима и идеалима, него да га бележе онаквим какав јесте. Иначе, сматрам да је намерно непоштовање овог правила детињаст поступак.

Не треба увек слепо пратити правила, поготово када су у тоталној супротности са здравом логиком, па макар та правила поставила и Матица Српска. Ја бих први радо прихватио то правило, само када би разјаснили по којем то логичком критеријуму је придев од заједничке именице грб - грбски, а придев од властите именице Срб - српски? Још једном понављам да када је властита именица корен изведене речи, она се задржава у неизмењеном облику у изведеној речи. Потпуно је бесмислено мењати име нашег народа само зато да би се то уклопило у неку гласовну промену. Свако има право на своје мишљење, па ако је некоме далеко лакше да изговори "српски", не треба га присиљавати на надљудски напор изговарања облика "србски". Свако добро!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #15 послато: Јануар 13, 2016, 06:39:56 поподне »
Тек, докле год је на снази правило да се "српски" не појављује као изузетак код једначења по звучности, мислим да треба тако говорити и писати. Уосталом, мени бар, је природније и далеко лакше да изговорим "српски" него "србски", а можда је то случај и код већине других, па је можда зато таква одлука и донета, јер посао лингвиста није да језик мењају и "поправљају" у складу да неким принципима и идеалима, него да га бележе онаквим какав јесте. Иначе, сматрам да је намерно непоштовање овог правила детињаст поступак.

Ненаде, није баш пристојно да поступке људи које ни не познајеш, а ради се о образованим људим неких средњих година, а не неким полуписменим тинејџерима, - називаш "детињастим". Свако од нас који не прихвата да изговара ни пише "српски", већ србски, сигурно је о томе најпре добро промислио пре доношења такве одлуке.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #16 послато: Јануар 13, 2016, 06:52:45 поподне »
Ненаде, није баш пристојно да поступке људи које ни не познајеш, а ради се о образованим људим неких средњих година, а не неким полуписменим тинејџерима, - називаш "детињастим". Свако од нас који не прихвата да изговара ни пише "српски", већ србски, сигурно је о томе најпре добро промислио пре доношења такве одлуке.

Небо, исто тако није пристојно да се они који причају стандардним српским језиком овде називају свакаквим именима (лудацима нпр., а њихов језик бесмисленим).

Да не говорим о томе што ти образовани и средовечни људи овде на најпростији могући начин вређају српске историјске личности, итд.

Ако си већ решио да "делиш правду", буди реалан и крени од "свог дворишта".




Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #17 послато: Јануар 13, 2016, 07:10:59 поподне »
Не треба увек слепо пратити правила, поготово када су у тоталној супротности са здравом логиком, па макар та правила поставила и Матица Српска. Ја бих први радо прихватио то правило, само када би разјаснили по којем то логичком критеријуму је придев од заједничке именице грб - грбски, а придев од властите именице Срб - српски? Још једном понављам да када је властита именица корен изведене речи, она се задржава у неизмењеном облику у изведеној речи. Потпуно је бесмислено мењати име нашег народа само зато да би се то уклопило у неку гласовну промену. Свако има право на своје мишљење, па ако је некоме далеко лакше да изговори "српски", не треба га присиљавати на надљудски напор изговарања облика "србски". Свако добро!

Црна Гуйо, свака ти йе на мѣсту.

Трѣба запазити да се овдѣ ради о свойеврстном расизму: имена страних градова или особ се никако не смѣйу мѣњати йедначењем по звучности, односно не смѣйу се њиме кварити: "Вашингтон", "Вилмингтон", "Тбилиси", "Штутгарт", "Мел Гибсон". Док се наше име мора по сваку цѣну кварити и његово очување у неисквареном облику йе строго забрањено. Наше име се по сваку цѣну мора окрњити и разводнити иако правопис има члан тобом наведен, да се корѣн мора очувати при извођењу. То йе само наставак дѣловања ВСКа на уништењу и разарању свега нашега наслѣђа, па чак и имена.
Тако йе то када о йезику одлучуйу идеолошки заслѣпљени људи койи ни падеже нѣсу у стању прѣброяти, при том мислим на данашње и доскорашње Титове йезикословце.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #18 послато: Јануар 13, 2016, 07:46:32 поподне »
Небо, исто тако није пристојно да се они који причају стандардним српским језиком овде називају свакаквим именима (лудацима нпр., а њихов језик бесмисленим).

Да не говорим о томе што ти образовани и средовечни људи овде на најпростији могући начин вређају српске историјске личности, итд.

Ако си већ решио да "делиш правду", буди реалан и крени од "свог дворишта".

Име, 'ајде да кренемо "из мог дворишта":

Кога сам ја вређао и "називао свакавим именима" због језика којим говори, осим Хрвата који овде провоцирају и којима овде није место, јер је ово србски форум и уопште овде нису потребни са својим бљувотинама? Премда, ни њих нисам вређао, већ писао истину.

На који сам "најпростији начин" вређао србске историјске личности?

Како ја то "делим правду"? Ако кажем Ненаду, ко год он био (не знам човека), да није пристојно да, између осталих, и моје поступке назива детињастим, а, извињавам се, али са својих четири и по "банке", факултетом и објављиваним радовима, између осталог и приповедака, стварно мислим да нисам неки дунстер у овој причи, као ни да не доносим одлуке брзоплето, па тако ни оне из области филологије, да би их неко називао "детињастим". Је ли то "дељење правде"?

Пишите, људи, стандардним језиком до миле воље, то вам нико не брани. Али, немојте нас који се с неким његовим појединостима не слажу, нападати и вређати.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: ПРАВОПИС
« Одговор #19 послато: Јануар 13, 2016, 08:02:48 поподне »
Име, 'ајде да кренемо "из мог дворишта":

Кога сам ја вређао и "називао свакавим именима" због језика којим говори, осим Хрвата који овде провоцирају и којима овде није место, јер је ово србски форум и уопште овде нису потребни са својим бљувотинама? Премда, ни њих нисам вређао, већ писао истину.

На који сам "најпростији начин" вређао србске историјске личности?

Како ја то "делим правду"? Ако кажем Ненаду, ко год он био (не знам човека), да није пристојно да, између осталих, и моје поступке назива детињастим, а, извињавам се, али са својих четири и по "банке", факултетом и објављиваним радовима, између осталог и приповедака, стварно мислим да нисам неки дунстер у овој причи, као ни да не доносим одлуке брзоплето, па тако ни оне из области филологије, да би их неко називао "детињастим". Је ли то "дељење правде"?

Пишите, људи, стандардним језиком до миле воље, то вам нико не брани. Али, немојте нас који се с неким његовим појединостима не слажу, нападати и вређати.

Име моје, то се није односило на тебе конкретно (зато су ту наводници) већ на твоје истомишљенике. Штавише, тебе од почетка сматрам једним од културнијих овде.

Дељење правде у смислу да исправљаш Ненада за лоше поступке, а много горе ствари су изречене од стране других, баш на ту тему.

Свако има право да пише како жели, у томе и јесте ствар, а што се тиче нападања, управо је супротно. Нико никада није први овде напао некога ко пише тако како ви сматрате да треба.

Константно се вређају/нападају људи који се служе стандардним српским писмом (то се ради од почетка овде и више је него очигледно, не бих да дужим).

О вређању неких истакнутих историјских личности не желим ни да говорим, толико је "неукусно".


Ненад, којег си "напао", је мој "Годијељ". На страну то што си ударио на Годијеља (мада, за срце си ме ујео) :) већ стварно мислим да нисте страна која има право да се жали, с обзиром на све изречено претходних месеци/година на овом форуму.