Осим католичког становништва, током 16. и 17. века је у Јањеву био присутан и јак православни српски елемент, који је бројем надмашивао и католике и муслимане у том месту. Цитат из књиге Димитрија Богдановића "Књига о Косову" (стр. 87):
"Око Јањева су плодна поља са много шизматичких (православних, прим. Н.В.) села, као и Косово поље, које је добро обрађено и такође пуно шизматичких села. У самом Јањеву он налази 120 домова латинских, 200 „шизматичких"и 180 домова „Турака“, из чега се мора закључити да је почетком XVII века водећи елеменат у Јањеву још увек српски православни народ – како се то види и из других извора кроз цео XVI век."
Горе наведени подаци су из извештаја барског надбискупа Марина Биција из 1610. године, сачињеног приликом његовог обиласка католичких жупа на простору Старе Србије.
Такође су занимљиви подаци које Атанасије Урошевић доноси о овој варошици у свом чланку "Јањево-антропогеографска испитивања":
"Данашње је Јањево сигурно постало при отварању рудника за наше средњовековне владавине при крају 13. века. Ранија насеобина вероватно је расељена за време варварских најезда. Најстарији помен ове рударске колоније имамо из 1303. године, y једном писму папе Бенедикта IX барском надбискупу Марину, где се уз остале католичке парохије y Србији: y Брсковy, Руднику, Рогозни и Трепчи, наводи и парохија Грачанице (,,Grazaniza“). Помињање ове рударске колоније под именом Грачанице свакако је дошло отуда, што су куће њених првих колониста биле близу села Грачанице, око ушћа Кижнице у Грачанку, где је био главни део јањевских рудникаНије можда пука случајност у истоветности имена косе Гласновика, која се од Велетина пружа на запад поред Грачанице, и презимена Гласновића, највећег и најстаријег рода у Јањеву, који је ту, по предању, од оснивања Јањева., а не на садашњем месту, у Јањеву, где су премештене нешто доцније. 1328. године, ова колонија има и свога католичког пароха, а 1346. године, у једном писму папе Климентија IV Стефану Душану о которским дијецезанским црквама, поред Призрена, Новог Брда, Трепче и других места, помиње се и Јањево („Јаnevа“). У даљем излагању видећемо да је ову католичку парохију састављало углавном дубровачко становништво, јер се овде дубровачка колонија јасно помиње y 15. и 16. веку. Јањево се потом све до краја 17. века помиње као рударско место, богато рудом; извештаји католичких мисионара готово редовно говоре о стању католичког становништва у овом месту. Из једног таквог извештаја видимо да је јањевска католичка црква 1671. године, служила за катедралу скопског надбискупа, пошто је катедрала у Скопљу преобраћена y џамију."