Аутор Тема: Смедеревски крај  (Прочитано 12475 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #20 послато: Октобар 12, 2015, 07:41:55 поподне »
Не свиђају ми се монографије о селима које 50 од укупних 100 страница потроше на античку историју. И са овим мојим виђењем Борнине кнежевине сам направио превелику екскурзију у прошлост, без непобитних упоришта, али сам хтео да изложим како размишљам о тој теми.

Саша, мислим да је корисније и да треба да пишемо о томе како ја или ти видимо неке конкретне догађаје, или улогу неких људи који су у њима учествовали, када је реч о Смедеревском крају. Позивам и све који су расположени да у овој теми пишу о Смедеревском крају, а о ширим темама нека се пише на другим местима.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #21 послато: Октобар 12, 2015, 09:00:27 поподне »
Ацо, одлично си размишљао, зашто мислиш да не треба дати свој коментар и по оваквим наизглед проблематичним питањима кад се наши дипломирани историчари њима слабо баве.Они су прогутали удицу берлинско-бечке школе и једнако су далеко од истине као и неоромантичари кад се затворе за даља истраживања. Студирао сам историју, па знам. Није наука Св. Писмо па да не може да се доведе у питање нека квази научна истина која слови за научну. Имаш академике који праве хотимичне и нехотимичне грешке а не ми љубитељи историје, да кажем аматери. Кад је историја једне породице у питању, то је историја свакодневног живота ми аматери смо често ближе истини јер боље познајемо материју од стручњака који се обично баве ширим планом.Мене исто нервира када почну по монографијама села да се баве истраживањем античких остатака подражавајући научницима из прошлих векова да би студију учинили значајнијом а мршава им етнолошка или грађа о пореклу итд.

Има индиција у лингвистици да су управо та племена која су досељена у Мораву и Тимок преко Паноније одговорна за одлучно штокавски карактер призренско-тимочког тзв.торлачког дијалекта који је старо-штокавски и западни у односу на источно-словенске бугарско-македонске говоре. Зато је истраживање историјско о њима битно за нашу нацију је ми те територије нисмо преотели од Угарске па да се осећамо у њима као странци. Угарски краљеви су нам их сами давали. Постојало је бројно српско становништво у њима. Кекавмен у 11.веку каже да су Трачани (Дачани) и Беси (Арбанаси) некада живели у тој Дакији уз Саву и Дунав по тврдим и неприступачним местиима где сада у његово време обитавају Срби.

Ми смо у Шумадији сви го досељеник из свих крајева српства али се овде извршило етничко уједначавање на један природан начин како кажу наши етнолози и у томе имају право. Постоји и свест о Шумадинству, како то тврди наш етнолог Миле Недељковић, не знам да ли си читао његову студију о Шумадинцима? Бољи је у грађи са досељеницима са динарског простора, теже иде кад крене на исток. Старинаца је јако мало у сваком делу Шумадије јер су се људи покретали и не само у Новом веку већ и раније. Јаке су међутим државотворне Немањићке традиције донете из старог краја и то јесте основа од које треба почети, ако си на то мислио.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #22 послато: Октобар 12, 2015, 09:11:49 поподне »
Цитат
Јаке су међутим државотворне Немањићке традиције донете из старог краја

Јесте на то сам најпре мислио.

Јаке су и државне традиције Нове Србије (од Карађорђа), оно што си назвао Шумадинство, зато је лепо чути шта Шумадинци мисле о неким догађајима  и људима (о "проклетој" Јерини, деспотима, Карађорђу и Милошу итд.)

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #23 послато: Октобар 13, 2015, 09:20:48 пре подне »
Чуо сам од прадеде Милутина Младеновића овакву причу, коју ми је он казивао на смедеревско-вршачком дијалекту као северној зони косовско- ресавског за који мислим да је био дијалект којим су говорили његови преци по доласку. Кад је завршио преглед историје пре него што смо дошли у Шумадију каже овако:(наравно да је акценат на последњем слогу)

"Прво је у Тополи Карађорђе подиго Устанак. Па смо се били, били са Турцима. Еј, бре, Турци су били сила. Па на послетку је пропало. Онда је Милош подиго Устанак. Е ал он је био лукав ко лисица. Ишао је чак у Стамбол на подворење код султана. Тек некако се ослободисмо."

А за Смедерево каже:

"Смедерево је било наше од старина. Туна је столовао Ђурђе Смедеревац и његова жена Јерина. Њу народ није волео и викао је проклета Јерина. Терала је тај стари народ на кулук. Тврђава је изграђена лепо ал је народ силно пропатио. Вукли су људи камен све руку у руку чак из Кулича."


Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #24 послато: Октобар 15, 2015, 08:55:35 пре подне »
Цитат
Леонтије Павловић је заиста урадио диван посао за историју Смедерева, као и сви које наводиш. Он је открио и податке о цркви св Романа из византијског доба по којој је изгледа град добио име - од СФЕНТЕРОМОН (Свети Роман).


Кад апомињемо Леонтија Павловића, тог кетмана тужног 20.века, који је био и раскалуђер по наговору комуниста, али и човек који је много учинио да се старине Смедеревског краја не забораве, рекао бих коју и о другим варијантама за етимологију имена једне од српских престоница. Леонтијеве фусноте су занимљивије од самих списа јер је у њима тако ситно штампаним говорио оно штоније смео у самом раду. Знао је да комунисте цензори не читају ситна слова јер размишљају о светској револуцији.

На једној карти Угарске из 1688.године односно тадашње Турске Смедерево је наведено као град са девет имена. Прво је Семендрие што по том паметаристи и картографу долази од Саинт Андре (Свети Андреј Првозвани Апостол или Апостол Словена који је прорекао Кијеву мајци Руских градова сјајну будућност).

О овоме много више у књизи Леонтија Павловића "Смередерево и Европа 1381 - 1918"Музеј у Смедереву, 1988. са посветом аутора лично уписану руком.



Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #25 послато: Октобар 18, 2015, 11:54:48 пре подне »
                                                 СЕЛО ВРБОВАЦ У ОБЛАСТИ СМЕДЕРЕВСКЕ ЈАСЕНИЦА

СТАРИ ВЕК

Према добрим познаваоцима овога краја, Леонтију Павловићу и Млађану Цуњку, у атару првог Јасеничког и Шумадијског села Врбовца, кад се пође од Смедерева према југу, организовани живот се одвијао од нај ранијих времмена до данас. У римско доба, говори предање овога краја постојало је на средокраћи суседних села Вранова и Раље насеље толико велико "да је мачка идући са крова на кров стизала у суседно место Коларе". Археолози на овом потезу су до сада открили веома богато опремљене гробнице римских грађана из тог периода и велики број комада керамике и тегула. Темељи кућа нису откривени. Мотив мачке која иде са крова на кров је забележен у етнолошкој грађи како на Косову, тако и у прелазним земљама које су Косовци насељавали и увек је везан за остатке грађевина из римског периода. На митолошком нивоу мотив мачке је увек везан за етнос Власи чији је тотем био у облику ове животиње. Археологија је пронашла и један број артефаката у облику мачке које је користило романизовано становништво Балкана.

СРЕДЊИ ВЕК

У атару села Врбовца су постојала у Средњем веку два насеља. Једно на данашњем потезу Селиште које је било незнатно и звало се Ројиште и друго на поменутој средокраћи насеља Вранова и Раље под називом Варошево. Ни ово насеље није било велико, већ је више било као неки трг за околна села. Варошево се помиње 1516.године у турском дефтеру као насеље које плаћа веома скроман порез од свега 398 акчи. Обзиром да је било нека врста трга занимљиво га је повезати и са суседним топонимом Шешковац. Овакви топоними су везани са етничком групом Саса која се појавила у Србији након инвазије Монгола на Угарску у 13.веку. Они су у Србију дошли управо овим правцем, из планинских рудокопа Ердеља или Спиша, преко познатих врата рацке земље или смедеревског краја. Мађари као народ турског језика су можда наденули име овом крају јер по неким етимологијама турска реч семендер значи врата. Сам топоним Варошево опомиње на Мађаре јер је у основи њихова реч варош, српски речено значи град. Сеоце Ројиште од свега три куће упућује на српски глагол ројити и углавном се односи на пчеларство, што је било можда основно занимање становника овог села. Они су несумљиво били Срби потомци старих племена Браничеваца или Морављана, који су били поданици угарских, бугарских и грчких феудалаца док нису ослобођени у доба Немањића. Варошево је потојало и у доба изградње тврђаве у Смедереву за коју су везане познате приче о проклетој Јерини. Остао је податак да су становници Варошева 1572. кулучили, поправљали мост на реци Раљи и у то доба имали свега 12. кућа. Положај овога насеља је био крајње неповољан на главној траси "Цариградског друма"и то је био разлог нестанка овог насеља у ратовима Аустрије и Турске. 

Ројиште се очигледно налазило на данашњем потезу Селиште, тачније Слатина-Чекерац. Ту је текао поток непознатог имена који је избијао у Слатинама у Селишту и нешто источнијим Стублинама у Чекерцу. Ројиште се вероватно налазило више око Слатине а око Стублине је подигнут у доба Лазаревића и Бранковића манастир на данашњем имању фамилије Стојковић. Претпоставља се да га је по узору на остале манастире овога краја формирао неки непознати монах са Синаја у 14.веку. Грађевина је била од камена и  опеке са бунаром од камена и стазом до храма, која можеи данас да се уочи. Извор Стублине је данас као и суседни Слатина готово потпуно пресушио али народ држи да је лековит. Врбовачки парох Душан Поповић осветио је ово место са парохјанима и данас људи који болују од очију долазе на њега да по вери траже лека. На другој страни атара села Врбовца у потезу Мујићи, према Коларима је био извор Калуђерица или Калуђерово. Сам назив упућује на постојање манастира и у том крају. Како се налази на старој траси "Цариградског друма" ово место је пре разорено а из каснијег периода је камен изнад чесме са по предање турским натписом.

Ројиште је такоође нестало у тим бурним историјским догађајима. Постојало је у врбовцу предање, поткрепљено документима да је та Црква у Чекерцу називана "Покајницом". Не зна се ко се ту и зашто покајао, вероватно Бранковићи за издају Лазара на Косову. Тек, постоји и прича да су се сељаци тог места Ројишта договорили да пребегну у "Преко"а пре него што су отишли да не би Турци скрнавили светињу засули су Цркву земљом и направили једну огромну хумку која сада више личи нападину брда. Народ из околине је долазио о празницима и по невољи, кадио то место у наредним вековима до данашњих дана. Наводно су у брду и данас осим зидова и иконостас и црквени сасуди,јер није било времена да се они понесу. Ован предводник Стојковића закачио је метални крст рогом на испаши крајем 19. века, прича се у Врбовцу и данас.

НОВО ДОБА

Овај потез је по предању био пуст до почетка 18. века. Аустрија уводи своју управу и 1717.године је извршила попис села и становника. Врбовац је био у саставу Смедеревског диштрикта под директном управом царске коморе у Бечу. Врбовац се помиње под тим именом као село са 19.кућа. Картограф Лангер уцртава Врбовац знатно источније од реалног положаја који је по предању нај старијих фамилија био на потезу Селиште. Ту су биле и воденице по којима је топоним добио име и Чекерац. Кнез села је био извесни Теодор. У таксилу Београдске митрополије у том периоду наводи се као свештеник у Врбовцу извесни Стојић по чему је јасно да је Врбовац морао имати и своју богомољу, макар и од дрвета. У наредном периоду 1723. године село је имало 20.кућа и свештеника Василија.

Нај старија фамилија у Врбовцу су такозвани Смољини или Смољановићи који потичу од извесног деда Смоље. Етимологија овог надимка је свакако човек црног тена или косе. Ово је данас веома разгранат род који има огранак и у суседном селу Михајловцу.  Фамилија је пореклом из Сенице код Новог Пазара и слави Ђурђиц. Они су назив запамтили као екајући што говори да је косовско-ресавски дијалект старе Рашке некад био много шири од данашњег стања. То су први становници обновљеног Селишта којег су звали  Ракинац по неком Раки. Смољини имају предање за које се зна у селу да су се после неког времена пребацили из Селишта које је у Брђанском крају Врбовца у Рупљански крај око Спаинског бунара. Остало је упамћено предање да су имали проблеме са аустријском влашћу и да су у једном моменту били принуђени због пореза да пребегну Турцима чак у Тимочку Крајину где су основали село истоименог назива Врбовац. Кад је пропала аустријска власт они су се вратили доводећи са собом неке фамилије из Крајине али сада се населе у Рупљанском крају села. Један њихов брат Канда оде у суседно село Коњско или Михајловац и тамо формира фамилију Кандића. Они су са собом довели из Тимочке Крајине фамилије Петковића и Николића. Петковићи славе Св. Аранђела а Николићи Ђурђиц.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #26 послато: Октобар 18, 2015, 05:29:55 поподне »
Цитат
Смољини... у једном моменту били принуђени због пореза да пребегну Турцима чак у Тимочку Крајину где су основали село истоименог назива Врбовац

Заиста, у крају Црна Река (око Бољевца и Зајечара) постоји село Врбовац. Нисам га нашао под тим именом у турском дефтеру, што значи да је могуће да су га основали досељеници из смедеревског Врбовца.

Већ у турском дефтеру Видинског санџака из 1560. уписан је Врбовац код Сокобање. Не можемо да знамо да ли је Врбовац у Црној Реци добио име по смедеревском или по ближем сокобањском. Могуће су разне варијанте.

Иначе, бројне су миграције из Поморавља у котлину око Сокобање и обратно.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #27 послато: Октобар 18, 2015, 09:31:15 поподне »
Цитат
Него, имао сам данас у рукама "Смедеревски гласник" у ком је објављен рад Александра Крстића о раним турским пописима нахије Кучево (то Кучево обухватало је данашњи смедеревски крај са Гроцком и Младеновцем, тачније крај између Мораве, Доње Јасенице, Космаја, Авале и Дунава).

Прочитао сам данас овај рад и видим да је Крстић историчар новије генерације 1971.годиште. Сјајан рад, који говори да је Врбовац старо насеље Гудускана (Кучана). Ово нисам знао и свака част Крстићу!

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #28 послато: Октобар 19, 2015, 09:36:58 пре подне »
На секцији Ђенералштабне карте војске Србије пре Великог рата под ознаком Е3 Паланка, јасно се види позиција топонима Ројиште код Врбовца. Топоним Ројиште се налази источно од топонима Чекерац на траси данашњег ауто пута Београд-Ниш а са десне стране старог пута Врбовац- Михајловац. Радови на ауто-путу уништили су остатке овог села. Дакле недвосмислено је да се Ројиште не налази код Брестовика како сумља Крстић на својој карти приложеној у раду о нахији Кучево већ се налази код Врбовца.

На истој карти у раду Крстића убележено је и село Драјинци које данас такоође не постоји. На Ђенералштабној карти се јасно види траса старог Цариградског друма која је ударала из Смедеревске паланке на тзв. Клисуру и Барски поток, данс потез Баре у Врбовачком атару. Види се да се ради о топониму Дреновац подно брда Мачкаљ. Чема и топоним Калуђерово нису уцртани али се несумљиво ради о чесми каптираној у том месту које више не постоји.

Топоним Шешковац који постоји као луг села Врбовца на поменутој карти је на истој позицији као наведено село Ошешковац на карти нахије Кучево. Ошешковац такоође не постоји данас као село него је био забран или луг села Врбовца.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #29 послато: Октобар 19, 2015, 09:55:01 пре подне »
Бољим увидом на поменутој Ђенералштабној карти види се да у атару села Биновца југозападно од Колара поток и потез Драјинац, потпуно идентичан топоним Крстићевим Драјинцима, па је то недвосмислено позиција тог села.

По томе би овај Дреновац у Барама са Калуђеровом чесмом могао лако да буде стара позиција самог Врбовца као дервенџијског села у Клисури барског потока у брдима. Позиција му је заиста неповољна услед директног кретања Турака том трасом и обавеза у вези сузбијања хајдучије, што би могао да буде разлог честог мењања позиције.

Трговиште Варошево је вероватно било на средокраћи данашњих села Раље и Вранова а занимљиво је да Лангер управо на том месту убицира Врбовац.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #30 послато: Октобар 19, 2015, 10:32:12 пре подне »
Цитат
у атару села Биновца југозападно од Колара поток и потез Драјинац, потпуно идентичан топоним Крстићевим Драјинцима

Чини ми се да ни Биновца нема у поменутом дефтеру. Значи, ако га стварно нема, остаје могућа хипотеза која је раније изнета у књизи Александра Стојановића "Иногоште" да је добио име по Биновцу код Сурдулице. Очигледно је Драјинце старији назив (дела) Биновца. Драјинац није тако редак топоним, ја знам за бар још два, један је баш близу Сурдулице, а други је код Сврљига.

Цитат
Ројиште се налази источно од топонима Чекерац на траси данашњег ауто пута Београд-Ниш

Ја сам чланак читао у зборнику. Тамо је била једна Крстићева карта, али она се изгледа донекле разликује од те коју спомињеш, јер на њој је Ројиште исправно унето источно од Врбовца.

Цитат
По томе би овај Дреновац у Барама са Калуђеровом чесмом могао лако да буде стара позиција самог Врбовца као дервенџијског села у Клисури барског потока у брдима

Изгледа да је баш тако било.

Цитат
Трговиште Варошево је вероватно било на средокраћи данашњих села Раље и Вранова

Треба узети у обзир да су улогу Варошева под Турцима убрзо преузели Колари. И на картама се обично потез Варошево уцртава западно од села Раља. Додуше, могуће је да је током историје дошло до премештања и тог топонима услед промене трасе Цариградског друма.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #31 послато: Октобар 19, 2015, 05:09:30 поподне »
Положај Врбовца на Лангеровој мапи, дакле у време аустријске власти је отприлике на позицији некадашњег Варошева. Тачније на потезу Шешковац односно Такс на левој обали Раље а северно од данашње позиције. У сваком случају јужно од села Вучака.


Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #32 послато: Октобар 19, 2015, 07:12:57 поподне »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #33 послато: Октобар 19, 2015, 09:07:08 поподне »
Историчар Немања Девић, сарадник портала Порекло, сутра у малој сали Коларчеве задужбине, с почетком у 19.30, представља своју књигу: Смедеревски крај у другом светском рату

http://www.poreklo.rs/2015/10/19/predstavljanje-knjige-nemanje-devica-smederevski-kraj-u-drugom-svetskom-ratu/

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #34 послато: Октобар 20, 2015, 08:26:49 пре подне »
Администраторе,могу ли некако да ступим у контакт са г. Девићем, имам за њега неке прилоге у вези ове значајне теме,(о војводи Лунету из Врбовца или о сукобима моравских и шумадијских четника међусобно и посебно са Недићевом стражом) који би му могли бити интересантни у неком будућем раду а овај поздрављам.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски Дра
« Одговор #35 послато: Октобар 20, 2015, 09:09:55 поподне »
                                          МИКРОТОПОНИМ ДАКИНАЦ У ВРБОВЦУ

Након вишегодишњег изучавања проблема микротопонима Дакинац у селу Врбовцу изнео бих још једну претпоставку. Већина истраживача би одмах помислила да је по среди топоним настао као хипокристик Дака од личног имена Данило. Ово име ни на који начин није повезано са потезом Селиште или Ракинац како се тај потез некада звао.

Помишљам пре на етимолошку везу са келтским глаголом "дагх"у значењу штитити, ударити, тећи. Дакле везу са именом земље Дакије и касније римске провинције и префектуре на Хемусу.

Упућујем на везу са микрохидронимом у стигу "Дагудин". Дагудин би био присвојни придев од именице "дагуд" која је везана за име бога Келта Дагде. Он је у келтској митологији знан као "Ин Руад Ро-фхессу или у преводу Црвени Моћни Мудрац. Из легенде забележене у Кучајни види се да је он подређен од стране римског бога Манула (латински - манес, душа) Сребрном цару. Главни симбол Дагде је котао или буре (вучија) у којем држи благо изобиља. Он је како видимо и божанство воде. Он штити воденом стихијом Сребрног цара од рудара.

Извирући из извора Слатина кроз Дакинац је протицао поток који је био тако бујан у пролеће да су и воденице на њему млеле жито, јечам и кукуруз.

Опет треба размислити и о могућој вези са топонимима типа "док" у Банату, где је пребегло становништво овох дела Србије. Топоним "док" везан за српску реч "до или дол" а то је место где се са брда слива вода. положај тог потеза заиста јесте између брда.

                                         ТОПОНИМ ДРЕМАНОВАЦ

Данас је овај топоним у атару села Врбовца познат и као Дрмановац. Одмах би могао да опомене на лично име средњовековног бугарског феудалца куманског порекла Дрмана који је са братом Куделином владао овим областима.

Како се ради о забрану и жиропадној гори села Врбовца извесније је овај топоним повезати са дрван или место где се бере дрвена грађа и секу дрва.

Још је интересантније да се тај потез између два светска рата звао Бурдељине (Брдељине). Ради се о примитивним у лесу издубљеним рупама. На том месту су се као у збегу крили са стоком мештани села Врбовца у старо време. Турска реч дерман у значењу место спасења би онда била права етимологија овог топонима.

                                                             ДРАГО
Изнео бих још једну претпоставку у вези етимологије надимка Гаго које носе Младеновићи из села Врбовца. Обзиром да је у предању Милутин Младеновић споменуо могућност да је Гаго хипокристик од пуног имена Драго указао бих на следећу могућност.

Родоначелник Младеновића у Врбовцу се у свим пописима бележи као Младен и никако се не може довести у везу са личним именом Драго.

Претпоставка је и ако веома смела да се ради о српској именици "драгуљ"која је настала као пандан латинској речи "аргенто"у значењу "сребро". Сребрни цар је био дух познатог планинског масива "Монте аргенто". У Средњем веку под овим појмом се крију планински масиви Рогозна, Копаоник, Гољак а можда и Осогов. Топоними типа "Драгодан" се налазе у зони интензивне рударске активности и упућују на њу у подножју свих ових планинских масива.

У Банату један род тврди да је из Сервије дошао од "Драгодан"планине.?!


Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #36 послато: Октобар 21, 2015, 11:24:50 поподне »
Takođe bi me zanimao kontakt na gospodina Devića, našao sam par zanimljivih podataka u njegovoj knjizi (Istina pod ključem), pa bih hteo da saznam više o njegovim izvorima i eventualnim detaljima. Hvala!

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #37 послато: Октобар 21, 2015, 11:33:43 поподне »
Администраторе,могу ли некако да ступим у контакт са г. Девићем, имам за њега неке прилоге у вези ове значајне теме,(о војводи Лунету из Врбовца или о сукобима моравских и шумадијских четника међусобно и посебно са Недићевом стражом) који би му могли бити интересантни у неком будућем раду а овај поздрављам.
Takođe bi me zanimao kontakt na gospodina Devića, našao sam par zanimljivih podataka u njegovoj knjizi (Istina pod ključem), pa bih hteo da saznam više o njegovim izvorima i eventualnim detaljima. Hvala!

Извините што тек сад одговарам. Синоћ сам био на представљању књиге. Немања Девић ће, сигуран сам, са одушевљењем прихватити Ваше прилоге. Питаћу га сутра да ли је у реду да овде ставим и његову имејл адресу, а ако није проследићу свим заинтересованим кроз приватне поруке.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #38 послато: Октобар 25, 2015, 10:47:38 пре подне »
Цитат
Чини ми се да ни Биновца нема у поменутом дефтеру. Значи, ако га стварно нема, остаје могућа хипотеза која је раније изнета у књизи Александра Стојановића "Иногоште" да је добио име по Биновцу код Сурдулице. Очигледно је Драјинце старији назив (дела) Биновца. Драјинац није тако редак топоним, ја знам за бар још два, један је баш близу Сурдулице, а други је код Сврљига.

Има више топонима села из области Сурдулице, Власине и Крајишта који су повезани са облашћу Тимочке Крајине и Буђџака (Биновац, Кална, Топли до). Необичан је тај издужени облик на карти сврљишко-заплањских говора, па донекле и тимочко-лужничких. Као што им сам назив каже лингвисти сматрају да су настали у Тимочкој области случај тимочко-лужничког или у Јужној Морави, случај сврљишко заплањског. Павле Ивић сматра да је сврљишко-заплањски стари средњовњковни говор Јужне Мораве који је одбачен на исток продором призренско-јужноморавских дијалеката.

Није јасно ни где је лежала првобитна дијалекатска граница између тзв. шумадијско-војвођанског и тимочког. Тимочки је потиснут северно од Ртња доњељавањем Косоваца и Сеничана.

На Цвијићевој карти метанастазичких кретања Смедеревски крај се "озбиљно плави" јер је већина досељеника дошла из Тимочке Крајине. И данас су потомци тих досељеника у селима у околини Смедерева нај бројнији. Природно су се стопили са иначе сродним становништвом које је већ боравило у овом делу Јасенице и Подунавља. Они су захватили нај боље потезе земљишта.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #39 послато: Октобар 25, 2015, 01:00:37 поподне »
Цитат
На Цвијићевој карти метанастазичких кретања Смедеревски крај се "озбиљно плави" јер је већина досељеника дошла из Тимочке Крајине. Они су захватили нај боље потезе земљишта.

Ново Село код Велике Плане настало је насељавањем на трла становника Старог Села (Аџибеговца) који су у Аџибеговац досељени из Мозгова код Алексинца. Мозгово је село које је смештено под планином Буковик, близу Сокобање, то јест границе Видинског санџака (Тимока). Исто тако има много досељеника из сокобањских села у Темнић, Марковац, Лапово...

Не знам тачно како то да су најплоднију моравску земљу населили тзв. Тимочани-Косовци. За њих Цвијић каже да су старином Косовци, па су се одатле селили до Тимока (у села Мирово, Илино, Врбовац, Звездан, Вражогрнац, Јасеница и друга). Ако је тачно да су пореклом с Косова, можда су навикли на равницу па су тражили сличан предео.

А шта ако ипак у Тимок нису дошли с Косова (у неко скорије време)? Ако су у ствари и раније живели у Морави, па су се привремено склонили у Тимок и онда вратили у Мораву.

Горе сам болдовао Врбовац, који је сигурно као топоним постојао код Смедерева у турско доба, као и Врбовац код Сокобање. Врбовац код Бољевца је најмлађег постанка, а сокобањски ми се чини најстарији. То би могло да буде аргумент да су селидбене везе Тимок-Морава биле вишеструке и вишесмерне.