Аутор Тема: Смедеревски крај  (Прочитано 12471 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Смедеревски крај
« послато: Октобар 10, 2015, 03:53:02 поподне »
Него, имао сам данас у рукама "Смедеревски гласник" у ком је објављен рад Александра Крстића о раним турским пописима нахије Кучево (то Кучево обухватало је данашњи смедеревски крај са Гроцком и Младеновцем, тачније крај између Мораве, Доње Јасенице, Космаја, Авале и Дунава).

Врбовац носи исто име на сва три пописа 1476,1512 и 1528. године, углавном има само 5 кућа и припада санџакбеговом хасу. У његовом данашњем атару се налази и неко сеоце Ројиште. Колари је било потпуно расељено, а на задњем попису га насељавају муслимани, јер постаје паланка на Цариградском друму. Такође, на месту данашњег села Раља код Колара било је село Варошево, што указује да је ту био трг (варошица) пре него је порастао значај Колара.

Има ли данас помена у селу о некадашњем Ројишту? Зна ли се где се Цариградски друм од Колара пео на брег, има ли какав траг тог друма на терену данас?

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #1 послато: Октобар 11, 2015, 04:49:57 поподне »
Да ли говоримо о књизи Еме Миљковић "Смедеревски санџак 1476-1560"?До сада се смедеревским крајем бавио озбиљно познати Леонтије Павловић а од скора и крајишник који је дошао у Смедерево са последњим ратом Младен Цуњак. Сада видим филолог Ема Миљковић да је свој пуни допринос објављивањем ове горе поменуте књиге. За тог Крстића до сада нисам знао.

Елем, Ројиште би вероватно могло бити данашње Селиште, где се налазе имања Гагића. Приликом орања су наши стари наилазили на стари новац и комадиће глеђосане керамике које Ђ. Јанковић ставља у доба деспотовине. Ту је сеоско гробље на којем се и данас врши сахрањивање. Недалеко одатле на имању извесних Стојковића код извора Стублине или у Чекерцу налазиле су се воденице и Црква становника тог села. Становници су по предању када су решили да се одселе са тог места затрпали Цркву земљом са све иконостасом и предметима од злата. Постоји и некакав бунар из тог доба и стаза од тврдог материјала. Ту никада нису вршена археолошка ископавања због противљења Стојковића иако им је то била само ливада ппоред потока на коме су пасле овце. Причају сељаци да је једном њихов ован рогом закачио и извукао метални крст из земље. Није био редак случај да сељаци долазе на то место и каде га у намери да укажу на постојање култа и у комунистичко време. Агилни свештеник садашњи у Врбовцу отац Душан Поповић са мештанима осветио је то место пре неку годину. Извор Стублине је лековит и има случајева да људи који болују од очију дођу на то место и у молитви проведу целу ноћ.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #2 послато: Октобар 11, 2015, 05:13:36 поподне »
Ми Гагићи данас за тај поте Чекерац, Селиште, Ракинац и Дакинац. Кажемо да се некад звао Ракинац по неком Раки и тако стварно стоји и на топографској карти која је прављена пре Другог светског рата и може да се провери међу мапама овде на сајту. Чекерац по воденицама којих је било доста на потоку који је данас пресушио, што је очигледни турцизам. Мени је за испитивање порекла Гагића далеко најзанимљивији овај Дакинац. Ово Дакинац би било само за нас Гагиће а не и за остале мештане у селу који кажу и даље Селиште. То Дака није од Данило него је вероватно од дека или деда, што ће рећи дедина земља. Заиста то је био потез који је закрстио тај наш предак Младен и где су били његови чаири. На том потезу су његови синови и унуци направили куће и то је Декина земља или Дакинац. Онај надимак Гага којим сами себе зовемо отуд не мора бити од Гога (зидар, Цинцар) већ од турцизма "хаге" што је заправо турска позајмљеница из персијског језика у значењу - старац беле браде, каже речник турцизама Абдулаха Шкаљића. Словени то почетно "х"одмах озвуче као "г"и отуда турски "аго - стари, чича" постаје Гаго у истом значењу.

Сад када то Гаго упоредимо са словенском речју "дрт -матор, забрађен"добијемо још једну потврду везе између лозовичана Рутоња и врбовчана Гагића. Лепеничанине има ли логике у овоме што говорим, по души те...

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #3 послато: Октобар 11, 2015, 05:57:19 поподне »
Једна је ствар да ли има логике - логике свакако има.

Друга је ствар да ли је тачно. Обично није захвално помоћу речи, нарочито страних, тумачити генезу неког места или породице. Томе нема краја, а углавном уопште нема везе са стварним објашњењем.

На пример, увек се сетим емисије Миље Вујановић на 3. каналу где је она лупала једну реч за другом, из најразличитијих језика, повезивала их и тако трабуњала по сат времена. Наравно да постоје етимолошке везе између речи састављених од истих гласова, па шта...

Реч Гага може да значи било шта. На турском gaga значи кљун. Гаго или Гага више личе на надимак од имена Гаврило.

Остаци у селу које спомињеш, ако су знатни, могли би да буду из много старијег периода, јер је Ројиште у 15. и 16. веку било незнатно село од свега пар кућа, а и Врбовац је имао само пет. Александар Крстић Ројиште на карти смешта источно од данашњег Врбовца.

Немања није успео да освоји Кучево, па су се у њему све до краља Милутина задржали Мађари односно Кумани. Дуж путева имали су неколико важних утврђења, једно би могло да буде баш на неком брегу у Врбовцу са ког може да се осмотри долазак војске и упозоре страже преко Раље на брдима око Смедерева.

Леонтије Павловић је заиста урадио диван посао за историју Смедерева, као и сви које наводиш. Он је открио и податке о цркви св Романа из византијског доба по којој је изгледа град добио име - од СФЕНТЕРОМОН (Свети Роман).

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #4 послато: Октобар 11, 2015, 07:02:38 поподне »
Где си нашао, у ком турском речнику да то гага значи кљун? То ми је занимљиво због презимена Кокић у Лозовику које сам нашао у Лозовику? Израз кик на романским језицима заиста значи кљун.

Руководио сам се овим примерима:

а)Син Бранислава Нушића у једном писму оца назива управо аго, у значењу стари у фамилијарној интимној преписци.
б) У Војводини имаш такоође у појединим фамилијама међу Србима тај надимак Аго за бабу или старог оца па и презиме Агић.
в)У косовској песми из Горе "Маријо дели бела кумријо"млада се обраћа ћаји, челнику села који је обично старији човек са тим аго а не турском феудалцу како се обично мисли јер их у Гори која је била Хас није било и то сам чуо од самих Горанаца.

Турцизми су дубоко ушли у говоре Косова и Мораве као у осталом и централног Балкана јер су те земље прве пале и нај дуже се задржале под Турцима и у речник косовско- ресавске и суседне призренско-тимочке зоне је ушло много речи ових освајача  и уопште и не бих то одбацио априори као етимологију.

Питао сам једном прадеду одакле нам тај надимак Гагићи и он ми је рекао да су га сељаци тако звали Гаго, Гаго! Кад сам му рекао да ми поближе објасни шта то по његовоммишљењу значи рекао ми је да то потиче од личног имена Драго. У речницима етимолошким Гаврило би било пре Гајо

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #5 послато: Октобар 11, 2015, 07:36:34 поподне »
И данас се надимак Гаги или Гага додељује уз лична имена Драган или Драгана.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #6 послато: Октобар 11, 2015, 07:42:39 поподне »
Цитат
Где си нашао, у ком турском речнику да то гага значи кљун?

Ја помало разумем турски, учио сам из хобија. Иначе, рекох ти да сам сумњичав према тим етимолошким објашњењима, али ко зна!?

Моја фамилија има надимак "Муњак". Немам појма шта то тачно значи, а деда је говорио да се неки предак напио у кафани (механи), заспао, па кад се ујутру пробудио дозивао "меанџија!", али му се језик заплитао па се чуло "муња!" У том случају и наш надимак би настао од турцизма.

Та ми прича звучи потпуно неубедљиво. Знајући какве су по причи биле те прадеде и чукундеде пре ће бити да су много и гласно викали (и псовали) и били су окретни и брзи, што се код нас каже били су "ки муња".  :P

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #7 послато: Октобар 11, 2015, 10:19:11 поподне »
Иначе траса тог старог Цариградског друма је и даље видљива али је то сада сеоски пут који може само искусни ловац или искусни газда чије њиве су у близини да одгонетне са сигурношћу. Удара на једну стару чесму која се зове Калуђерово и са ње су некада пре него што смо ископали бунар моји преци доносили воду. Вода са те чесме је била нај боља, боља него ова на извору Слатини. На Слатини се појила стока, брави а овамо се ишло по пиће за укућане. Био је и камен са турским натписом али је то сада у депоу музеја у Смедереву. И сада се тамо врше археолошки радови. Немам појма да ли ће да пронађу Кумане. Њих нигде нема са хаплогрупама из Азије као ни Уза и Печењега у генетици ових простора а зна се да су овде насељавани.

Што се тиче Оног Варошева е то већ упућује на Мађаре. Варош је њихова реч и то је био неки трг из времена деспота Ђурђа кажу у Врбовцу. Онда спомињу мачку која је ишла са крова на кров и стизала под Смедерево. Ово Ројиште би било источно од данашње локације а то Варошево је северно према потезу Шешковац. Занимљиво ми је и то Шешковац обзиром на ове Сасе, можда сус се и они ту налазили на путу за Србију.

Лепеничанине, да није било наших старих не би било ни тебе ни мене па сада не би могли да расправљамо. Они су хероји који су преживели и Хрвоја и Пишту и Хитлера и на томе што су успели да преживе и оставе потомство свака им част. Јер тако "војинена"!

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #8 послато: Октобар 11, 2015, 10:26:41 поподне »
Цитат
Они су хероји

Слава им!!!  ;)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #9 послато: Октобар 12, 2015, 08:29:50 пре подне »
Свако време носи своје бреме, а њихово сигурно није било лако па су ипак успели да оставе потомство иза себе. Ми се трудимо да се њихово име не заборави, али неки би данас могли мало више да се потруде и да ураде још мало више. У супротном може да нам се деси да паднемо у заборав и ми и наши претци. Ја мислим да сам свој дуг према отаџбини одужио тако што гајим сина и две кћерке. Нека свако од нас коме Бог да учини исто, па и нас потомци да спомињу по добру.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #10 послато: Октобар 12, 2015, 08:58:33 пре подне »
Слажем се а Лепеничанин је млад па воли да се нашали као прави Шумадинац јер ми кроз шалу казујемо један другом оно што нам се не свиђа...Ми знамо да нисмо идеални и то је квалитет а не мана. Ја турски никад не бих учио из хобија јер је петсто година робовања довољно да не желим ни турску серију да гледам. Друго је кад морам да отворим неки етимолошки речник па видим да те њихове речи су у ствари већином персијске и арапске и грчке а турске су у толико што су их преузели од културнијих народа које су покорили. Мораш признати да расправа са овим Хрвојем иде у оном правцу на који смо већ упозорили администратора али...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #11 послато: Октобар 12, 2015, 09:45:34 пре подне »
Некако стичем утисак као да је у питању један исти лик, никад их нема двојица, него се један као повуче а појави се одмах други, Дамјановић, И-П109, Хрвоје22.... И увек исти циљ, само мало промени тактику. Или се то мени само чини?

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #12 послато: Октобар 12, 2015, 10:08:14 пре подне »
Тај Дамјановић је неки Буњевац из Војводине рекао бих по екавици и том карактеристичном "И П-109" који је код Буњеваца висок. А овај Хрвоје је неки Ускок коме се предак давно покатоличио чим му је ХГ "Е" и људи у ствари желе да их привијемо на груди као браћу али проблем је што нису искрени да погледају у себе а они преци што су променили веру за вечеру у њима духовно вриште. Није проблем што су прешли у Римикатолике на природан начин нашавши се у другој културној средини којој су се прилагодили, природно већ у ћесарским дукатима које су примили за то. Конфузију су им изазвали резултати тестирања и они јадни пипају по помрачини.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #13 послато: Октобар 12, 2015, 04:18:40 поподне »
Реци ми Лепеничанине, шалу на страну, шта су теби рекли, људи који се разумеју, у вези твоје ХГ Р1б запад, јеси ти У-102 или У-106? Изгледа да док се Хрвоје не смири нећемо имати прилике да разменимо мишљење о правима проблемима.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #14 послато: Октобар 12, 2015, 04:47:54 поподне »
Не знам јеси ли погледао текст професора Кљосова на његовом сајту. (http://aklyosov.home.comcast.net/~aklyosov/)

Ради се о чланку "Ancient History of the Arbins, Bearers of Haplogroup R1b, from Central Asia to Europe, 16,000 to 1500 Years before Present". Advances in Anthropology, v. 2, No. 2, 87-105 (2012).

Ако ти је лакше да читаш на руском, његови чланци су на адреси: http://pereformat.ru/klyosov/

Кљосов је по образовању хемичар и непогрешив је када је реч о методологији одређивања старости и броја грана унутар хаплогрупа. Кад је реч о историјском путу кретања припадника хаплогрупа, ту већ нико не може да пружи потпуне одговоре. Он има своје виђење, али ко зна да ли је у праву...

И важна напомена: Без слања узорка на дубљу анализу не можемо да знамо која смо подграна R1b. Није чак сигурно ни да ли смо западна грана, иако је то због наших СТР маркера вероватније.

Молим те пиши ми на мејл, па могу да ти назначим шта је све важно знати, у случају да имаш питања у вези са текстовима, а ако пишеш за форум пиши на теми о хаплогрупи R1b да не оптерећујемо ову тему.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #15 послато: Октобар 12, 2015, 05:22:03 поподне »
Разумео сам те али ми није јасно зашто администратор допушта Хрвоју 22 или Дамјановићу И П - 109 да дискутује на страници "Днк дан" и да ли је он тестиран у овом пројекту уопште, уместо да му отвори тему, како год он хоће да је назове,  па нека лепо дискутује о хрватима до миле воље, ако има са ким...Иде ми бре на живце!

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #16 послато: Октобар 12, 2015, 05:30:26 поподне »
Да се вратимо теми. Навешћу неколико важних чињеница из прошлости Смедеревског краја да ова тема добије неки оквир. Једног дана, када се још неко заинтересује или кад се појаве нови важни подаци тема може да се развија, за сада да је бар начнемо. Нећу увек наводити изворе, јер нам није циљ да доказујемо било шта, него да заинтересујемо свакога кога занима прошлост Смедеревског краја да пружи свој допринос даљем истраживању. Ко сумња или се не слаже са објављеним, то је његово право...

КУЧЕВО И КУЧЕВСКО ЗАГОРЈЕ

Област Кучево је изгледа названа по граду Кучево (Гудчево-Гучево-Кучево) у Смедеревском крају. Та област први пут се  помиње у ктиторском натпису цркве босанског бана Кулина код Високог. Тамо пише да бан сазида цркву "када плени Кучевско загорје". Некада, кад се мислило да је Кучево у Пожаревачком крају деловало је нестварно да је босански бан чак дотле ратовао. Сада када је са појављивањем бројних података из османских дефтера постало јасно да је Кучево било близу касније подигнутог Смедерева, више не чуди да је бан Кулин ратовао за Кучевско загорје.

Наиме, област Кучево у ужем смислу допирала је до Авале и Космаја, а западно одатле простирало се Кучевско Загорје,  све до тадашњих граница Србије према Угарској Мачванској бановини, што би отприлике била област Шумадијске Колубаре, око данашњег Лазаревца. До тог Загорја је бан Кулин већ могао да допре, уз помоћ Угара. До данашње варошице Кучево (раније име Крушевица), која је то име добила у 19. веку због поменуте историјске заблуде, Кулин бан сигурно није никад стигао.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #17 послато: Октобар 12, 2015, 06:08:01 поподне »
Мислим да не би требало почети од Босанског бана, уз дужно поштовање, када је овај крај у питању већ од Срба тзв. Гудускана ( Кучана) и Тимочана у Приобалној Дакији, ако се слажеш.

О томе има једна добра студија историчара Реље Новаковића под називом "Балтички Словени у Београду и Србији"Народна књига Бг. 1985. која обрађује топономастику и изворе и за овај крај.

Ту се разматра по први пут отворено у новијој српској историографији историјска улога кнеза Кучана и Тимочана Борне, који је учествовао у сабору Франачког царства у Херсталу (818г.) и кога нам из наше историје преотеше Хрвати и укључише у своју фалсификовану те он постаде тамо кнез Хрвата некаквих не постојећих Гачана...

Уз Кучане и Тимочане као српска племена увек стоје и Преденеценти (Браничевци). Они су каже у Франачкој хроници учени Ајнхард отпали од савеза Словена са Бугарима и потражили савез са францима. Браничевци се ту називају и Источни Ободрити за разлику од западних који су се у то време налазили на реци Лаби и северни су суседи Лужичких Срба.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #18 послато: Октобар 12, 2015, 06:54:15 поподне »
Али мислим да је нај исправније почети од натичких времена и одати дужно поштовање за студију уваженог археолога Ђорђа Јанковића "Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије",Хришћанска мисао Бг. 2015.

Он полази од античких времена, Илирика и Норика као прапостојбине Словена и Срба. У одељку о античком племену Лимигантима које дели на Амикене и Пикене ( који своје име воде од реке Пек) он се дотиче и ових крајева. Грнчарију и станишта овог простора он повезује са Културом карпатских кургана коју држи за протословенску и протосрпску јер се у тим областима касније јављају Венедосармати као особена мешавина словенских Венеда и Срба.

Елементи археолошких култура Илирика су доспели на Дњепар у депое Зарубињецке културе. Постаје јасније зашто је монах Нестор у "Хроници древних времена"пратећи предање самих словена записао да словени или Норики беху прогнани од Волоска (Римљана) на велику реку Дњепар са велике реке Дунава. Питајући се где је била постојбина Словена Нестор каже - Тамо где су сада(13.век) Угарска и Бугарска земља...

Ови Лимиганти или у преводу са латинског Краишници се помињу у античким изворима као Јазики, Сармати Серви и Сармати Либери а Амијан Маркелин их назива Аркараганти. Имали су периоде ратова са Римом и периоде савезништва а бојни поклич им је био - "марха, марха!"

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #19 послато: Октобар 12, 2015, 07:19:48 поподне »
Почео сам "од Кулина бана"  :P

то је некако синоним за причање о давним временима, па реко нека то буде полазиште. Иначе, баш сам мислио да ли да ипак почнем од неког старијег периода, али није ми била при руци литература а не бих волео да пишем тек тако. Знам да има још доста података о Борниној кнежевини, Великој Морави и византијској теми Морава и теми Србија. Треба и о томе писати, али овај период од Немање наовамо ми је некако чист, нема шта да се оспорава, па је можда добро да се прво о томе пише.

Иначе, мени је некако чудно откуд се Преденеценти увек преводе као Браничевци. На неким местима они се помињу као део Бодрићa (Abodrites). Није лако пратити етимологију, али ја имам следеће виђење:

1. Поменута три велика словенска племена насељавала су веће области, а не неки мали део Србије око данашњег Пожаревца. Морали су својом бројношћу да представљају јак војнички фактор. У супротном их не би бележио франачки хроничар и не би их удостојили пријема на царском сабору у Хересталу.

2. Тимочани насељавају доста стабилно дефинисану област где се касније налазе Видинско Царство и Видински санџак, од Видина на Дунаву до прилаза Нишу. Да није тако, да су живели на некој малој територији, понављам, били би потпуно небитни.

3. Области остала два племена морају бити приближно исте величине као област Тимочана. То онда значи да су Кучани држали и Кучево и Браничево. То је област од Дунава до Колубаре, Западне Мораве и прилаза Нишу (касније Кучево и Браничево и на крају Смедеревски санџак).

4. Од Бугара су се први отргли и пришли Францима Преденеценти (Бодрићи) који се на сабору наводе испред Борниног имена, који се означава само као кнез Кучана и Тимочана. За мене то значи да су они живели најзападније од ова три племена. Њихова област нема где друго да буде него у Подрињу, односно између Саве, Колубаре и граница Босне (касније земље краља Драгутина и Зворнички санџак). Чини ми се чак да и име Преденеценти може да се чита као Подринци, јер ако Тимочани и Кучани носе географске називе добијене по реци и граду, не верујем да је само племе Бодрића донело име са севера.

5. Њихова област, за разлику од Тимочана и Кучана који су населили простор некадашње Горњу Мезије, у римско доба била је део провинције Далмације. Борна је могао добити титулу кнеза Далмације и као кнез "Бодрића" или "Подрињаца" ако су му такву титулу доделили Франци.

6. Све три наведене области етнолингвистички су заокружене и имају продужетак дубоко на југ - Подрињци до Хума, Кучани до Зете, а Тимочани до Горње Струме. То не може бити без значаја за каснију историју, јер као што сам навео та три појаса се појављују у сваком историјском периоду изнова.


Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #20 послато: Октобар 12, 2015, 07:41:55 поподне »
Не свиђају ми се монографије о селима које 50 од укупних 100 страница потроше на античку историју. И са овим мојим виђењем Борнине кнежевине сам направио превелику екскурзију у прошлост, без непобитних упоришта, али сам хтео да изложим како размишљам о тој теми.

Саша, мислим да је корисније и да треба да пишемо о томе како ја или ти видимо неке конкретне догађаје, или улогу неких људи који су у њима учествовали, када је реч о Смедеревском крају. Позивам и све који су расположени да у овој теми пишу о Смедеревском крају, а о ширим темама нека се пише на другим местима.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #21 послато: Октобар 12, 2015, 09:00:27 поподне »
Ацо, одлично си размишљао, зашто мислиш да не треба дати свој коментар и по оваквим наизглед проблематичним питањима кад се наши дипломирани историчари њима слабо баве.Они су прогутали удицу берлинско-бечке школе и једнако су далеко од истине као и неоромантичари кад се затворе за даља истраживања. Студирао сам историју, па знам. Није наука Св. Писмо па да не може да се доведе у питање нека квази научна истина која слови за научну. Имаш академике који праве хотимичне и нехотимичне грешке а не ми љубитељи историје, да кажем аматери. Кад је историја једне породице у питању, то је историја свакодневног живота ми аматери смо често ближе истини јер боље познајемо материју од стручњака који се обично баве ширим планом.Мене исто нервира када почну по монографијама села да се баве истраживањем античких остатака подражавајући научницима из прошлих векова да би студију учинили значајнијом а мршава им етнолошка или грађа о пореклу итд.

Има индиција у лингвистици да су управо та племена која су досељена у Мораву и Тимок преко Паноније одговорна за одлучно штокавски карактер призренско-тимочког тзв.торлачког дијалекта који је старо-штокавски и западни у односу на источно-словенске бугарско-македонске говоре. Зато је истраживање историјско о њима битно за нашу нацију је ми те територије нисмо преотели од Угарске па да се осећамо у њима као странци. Угарски краљеви су нам их сами давали. Постојало је бројно српско становништво у њима. Кекавмен у 11.веку каже да су Трачани (Дачани) и Беси (Арбанаси) некада живели у тој Дакији уз Саву и Дунав по тврдим и неприступачним местиима где сада у његово време обитавају Срби.

Ми смо у Шумадији сви го досељеник из свих крајева српства али се овде извршило етничко уједначавање на један природан начин како кажу наши етнолози и у томе имају право. Постоји и свест о Шумадинству, како то тврди наш етнолог Миле Недељковић, не знам да ли си читао његову студију о Шумадинцима? Бољи је у грађи са досељеницима са динарског простора, теже иде кад крене на исток. Старинаца је јако мало у сваком делу Шумадије јер су се људи покретали и не само у Новом веку већ и раније. Јаке су међутим државотворне Немањићке традиције донете из старог краја и то јесте основа од које треба почети, ако си на то мислио.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #22 послато: Октобар 12, 2015, 09:11:49 поподне »
Цитат
Јаке су међутим државотворне Немањићке традиције донете из старог краја

Јесте на то сам најпре мислио.

Јаке су и државне традиције Нове Србије (од Карађорђа), оно што си назвао Шумадинство, зато је лепо чути шта Шумадинци мисле о неким догађајима  и људима (о "проклетој" Јерини, деспотима, Карађорђу и Милошу итд.)

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #23 послато: Октобар 13, 2015, 09:20:48 пре подне »
Чуо сам од прадеде Милутина Младеновића овакву причу, коју ми је он казивао на смедеревско-вршачком дијалекту као северној зони косовско- ресавског за који мислим да је био дијалект којим су говорили његови преци по доласку. Кад је завршио преглед историје пре него што смо дошли у Шумадију каже овако:(наравно да је акценат на последњем слогу)

"Прво је у Тополи Карађорђе подиго Устанак. Па смо се били, били са Турцима. Еј, бре, Турци су били сила. Па на послетку је пропало. Онда је Милош подиго Устанак. Е ал он је био лукав ко лисица. Ишао је чак у Стамбол на подворење код султана. Тек некако се ослободисмо."

А за Смедерево каже:

"Смедерево је било наше од старина. Туна је столовао Ђурђе Смедеревац и његова жена Јерина. Њу народ није волео и викао је проклета Јерина. Терала је тај стари народ на кулук. Тврђава је изграђена лепо ал је народ силно пропатио. Вукли су људи камен све руку у руку чак из Кулича."


Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #24 послато: Октобар 15, 2015, 08:55:35 пре подне »
Цитат
Леонтије Павловић је заиста урадио диван посао за историју Смедерева, као и сви које наводиш. Он је открио и податке о цркви св Романа из византијског доба по којој је изгледа град добио име - од СФЕНТЕРОМОН (Свети Роман).


Кад апомињемо Леонтија Павловића, тог кетмана тужног 20.века, који је био и раскалуђер по наговору комуниста, али и човек који је много учинио да се старине Смедеревског краја не забораве, рекао бих коју и о другим варијантама за етимологију имена једне од српских престоница. Леонтијеве фусноте су занимљивије од самих списа јер је у њима тако ситно штампаним говорио оно штоније смео у самом раду. Знао је да комунисте цензори не читају ситна слова јер размишљају о светској револуцији.

На једној карти Угарске из 1688.године односно тадашње Турске Смедерево је наведено као град са девет имена. Прво је Семендрие што по том паметаристи и картографу долази од Саинт Андре (Свети Андреј Првозвани Апостол или Апостол Словена који је прорекао Кијеву мајци Руских градова сјајну будућност).

О овоме много више у књизи Леонтија Павловића "Смередерево и Европа 1381 - 1918"Музеј у Смедереву, 1988. са посветом аутора лично уписану руком.



Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #25 послато: Октобар 18, 2015, 11:54:48 пре подне »
                                                 СЕЛО ВРБОВАЦ У ОБЛАСТИ СМЕДЕРЕВСКЕ ЈАСЕНИЦА

СТАРИ ВЕК

Према добрим познаваоцима овога краја, Леонтију Павловићу и Млађану Цуњку, у атару првог Јасеничког и Шумадијског села Врбовца, кад се пође од Смедерева према југу, организовани живот се одвијао од нај ранијих времмена до данас. У римско доба, говори предање овога краја постојало је на средокраћи суседних села Вранова и Раље насеље толико велико "да је мачка идући са крова на кров стизала у суседно место Коларе". Археолози на овом потезу су до сада открили веома богато опремљене гробнице римских грађана из тог периода и велики број комада керамике и тегула. Темељи кућа нису откривени. Мотив мачке која иде са крова на кров је забележен у етнолошкој грађи како на Косову, тако и у прелазним земљама које су Косовци насељавали и увек је везан за остатке грађевина из римског периода. На митолошком нивоу мотив мачке је увек везан за етнос Власи чији је тотем био у облику ове животиње. Археологија је пронашла и један број артефаката у облику мачке које је користило романизовано становништво Балкана.

СРЕДЊИ ВЕК

У атару села Врбовца су постојала у Средњем веку два насеља. Једно на данашњем потезу Селиште које је било незнатно и звало се Ројиште и друго на поменутој средокраћи насеља Вранова и Раље под називом Варошево. Ни ово насеље није било велико, већ је више било као неки трг за околна села. Варошево се помиње 1516.године у турском дефтеру као насеље које плаћа веома скроман порез од свега 398 акчи. Обзиром да је било нека врста трга занимљиво га је повезати и са суседним топонимом Шешковац. Овакви топоними су везани са етничком групом Саса која се појавила у Србији након инвазије Монгола на Угарску у 13.веку. Они су у Србију дошли управо овим правцем, из планинских рудокопа Ердеља или Спиша, преко познатих врата рацке земље или смедеревског краја. Мађари као народ турског језика су можда наденули име овом крају јер по неким етимологијама турска реч семендер значи врата. Сам топоним Варошево опомиње на Мађаре јер је у основи њихова реч варош, српски речено значи град. Сеоце Ројиште од свега три куће упућује на српски глагол ројити и углавном се односи на пчеларство, што је било можда основно занимање становника овог села. Они су несумљиво били Срби потомци старих племена Браничеваца или Морављана, који су били поданици угарских, бугарских и грчких феудалаца док нису ослобођени у доба Немањића. Варошево је потојало и у доба изградње тврђаве у Смедереву за коју су везане познате приче о проклетој Јерини. Остао је податак да су становници Варошева 1572. кулучили, поправљали мост на реци Раљи и у то доба имали свега 12. кућа. Положај овога насеља је био крајње неповољан на главној траси "Цариградског друма"и то је био разлог нестанка овог насеља у ратовима Аустрије и Турске. 

Ројиште се очигледно налазило на данашњем потезу Селиште, тачније Слатина-Чекерац. Ту је текао поток непознатог имена који је избијао у Слатинама у Селишту и нешто источнијим Стублинама у Чекерцу. Ројиште се вероватно налазило више око Слатине а око Стублине је подигнут у доба Лазаревића и Бранковића манастир на данашњем имању фамилије Стојковић. Претпоставља се да га је по узору на остале манастире овога краја формирао неки непознати монах са Синаја у 14.веку. Грађевина је била од камена и  опеке са бунаром од камена и стазом до храма, која можеи данас да се уочи. Извор Стублине је данас као и суседни Слатина готово потпуно пресушио али народ држи да је лековит. Врбовачки парох Душан Поповић осветио је ово место са парохјанима и данас људи који болују од очију долазе на њега да по вери траже лека. На другој страни атара села Врбовца у потезу Мујићи, према Коларима је био извор Калуђерица или Калуђерово. Сам назив упућује на постојање манастира и у том крају. Како се налази на старој траси "Цариградског друма" ово место је пре разорено а из каснијег периода је камен изнад чесме са по предање турским натписом.

Ројиште је такоође нестало у тим бурним историјским догађајима. Постојало је у врбовцу предање, поткрепљено документима да је та Црква у Чекерцу називана "Покајницом". Не зна се ко се ту и зашто покајао, вероватно Бранковићи за издају Лазара на Косову. Тек, постоји и прича да су се сељаци тог места Ројишта договорили да пребегну у "Преко"а пре него што су отишли да не би Турци скрнавили светињу засули су Цркву земљом и направили једну огромну хумку која сада више личи нападину брда. Народ из околине је долазио о празницима и по невољи, кадио то место у наредним вековима до данашњих дана. Наводно су у брду и данас осим зидова и иконостас и црквени сасуди,јер није било времена да се они понесу. Ован предводник Стојковића закачио је метални крст рогом на испаши крајем 19. века, прича се у Врбовцу и данас.

НОВО ДОБА

Овај потез је по предању био пуст до почетка 18. века. Аустрија уводи своју управу и 1717.године је извршила попис села и становника. Врбовац је био у саставу Смедеревског диштрикта под директном управом царске коморе у Бечу. Врбовац се помиње под тим именом као село са 19.кућа. Картограф Лангер уцртава Врбовац знатно источније од реалног положаја који је по предању нај старијих фамилија био на потезу Селиште. Ту су биле и воденице по којима је топоним добио име и Чекерац. Кнез села је био извесни Теодор. У таксилу Београдске митрополије у том периоду наводи се као свештеник у Врбовцу извесни Стојић по чему је јасно да је Врбовац морао имати и своју богомољу, макар и од дрвета. У наредном периоду 1723. године село је имало 20.кућа и свештеника Василија.

Нај старија фамилија у Врбовцу су такозвани Смољини или Смољановићи који потичу од извесног деда Смоље. Етимологија овог надимка је свакако човек црног тена или косе. Ово је данас веома разгранат род који има огранак и у суседном селу Михајловцу.  Фамилија је пореклом из Сенице код Новог Пазара и слави Ђурђиц. Они су назив запамтили као екајући што говори да је косовско-ресавски дијалект старе Рашке некад био много шири од данашњег стања. То су први становници обновљеног Селишта којег су звали  Ракинац по неком Раки. Смољини имају предање за које се зна у селу да су се после неког времена пребацили из Селишта које је у Брђанском крају Врбовца у Рупљански крај око Спаинског бунара. Остало је упамћено предање да су имали проблеме са аустријском влашћу и да су у једном моменту били принуђени због пореза да пребегну Турцима чак у Тимочку Крајину где су основали село истоименог назива Врбовац. Кад је пропала аустријска власт они су се вратили доводећи са собом неке фамилије из Крајине али сада се населе у Рупљанском крају села. Један њихов брат Канда оде у суседно село Коњско или Михајловац и тамо формира фамилију Кандића. Они су са собом довели из Тимочке Крајине фамилије Петковића и Николића. Петковићи славе Св. Аранђела а Николићи Ђурђиц.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #26 послато: Октобар 18, 2015, 05:29:55 поподне »
Цитат
Смољини... у једном моменту били принуђени због пореза да пребегну Турцима чак у Тимочку Крајину где су основали село истоименог назива Врбовац

Заиста, у крају Црна Река (око Бољевца и Зајечара) постоји село Врбовац. Нисам га нашао под тим именом у турском дефтеру, што значи да је могуће да су га основали досељеници из смедеревског Врбовца.

Већ у турском дефтеру Видинског санџака из 1560. уписан је Врбовац код Сокобање. Не можемо да знамо да ли је Врбовац у Црној Реци добио име по смедеревском или по ближем сокобањском. Могуће су разне варијанте.

Иначе, бројне су миграције из Поморавља у котлину око Сокобање и обратно.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #27 послато: Октобар 18, 2015, 09:31:15 поподне »
Цитат
Него, имао сам данас у рукама "Смедеревски гласник" у ком је објављен рад Александра Крстића о раним турским пописима нахије Кучево (то Кучево обухватало је данашњи смедеревски крај са Гроцком и Младеновцем, тачније крај између Мораве, Доње Јасенице, Космаја, Авале и Дунава).

Прочитао сам данас овај рад и видим да је Крстић историчар новије генерације 1971.годиште. Сјајан рад, који говори да је Врбовац старо насеље Гудускана (Кучана). Ово нисам знао и свака част Крстићу!

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #28 послато: Октобар 19, 2015, 09:36:58 пре подне »
На секцији Ђенералштабне карте војске Србије пре Великог рата под ознаком Е3 Паланка, јасно се види позиција топонима Ројиште код Врбовца. Топоним Ројиште се налази источно од топонима Чекерац на траси данашњег ауто пута Београд-Ниш а са десне стране старог пута Врбовац- Михајловац. Радови на ауто-путу уништили су остатке овог села. Дакле недвосмислено је да се Ројиште не налази код Брестовика како сумља Крстић на својој карти приложеној у раду о нахији Кучево већ се налази код Врбовца.

На истој карти у раду Крстића убележено је и село Драјинци које данас такоође не постоји. На Ђенералштабној карти се јасно види траса старог Цариградског друма која је ударала из Смедеревске паланке на тзв. Клисуру и Барски поток, данс потез Баре у Врбовачком атару. Види се да се ради о топониму Дреновац подно брда Мачкаљ. Чема и топоним Калуђерово нису уцртани али се несумљиво ради о чесми каптираној у том месту које више не постоји.

Топоним Шешковац који постоји као луг села Врбовца на поменутој карти је на истој позицији као наведено село Ошешковац на карти нахије Кучево. Ошешковац такоође не постоји данас као село него је био забран или луг села Врбовца.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #29 послато: Октобар 19, 2015, 09:55:01 пре подне »
Бољим увидом на поменутој Ђенералштабној карти види се да у атару села Биновца југозападно од Колара поток и потез Драјинац, потпуно идентичан топоним Крстићевим Драјинцима, па је то недвосмислено позиција тог села.

По томе би овај Дреновац у Барама са Калуђеровом чесмом могао лако да буде стара позиција самог Врбовца као дервенџијског села у Клисури барског потока у брдима. Позиција му је заиста неповољна услед директног кретања Турака том трасом и обавеза у вези сузбијања хајдучије, што би могао да буде разлог честог мењања позиције.

Трговиште Варошево је вероватно било на средокраћи данашњих села Раље и Вранова а занимљиво је да Лангер управо на том месту убицира Врбовац.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #30 послато: Октобар 19, 2015, 10:32:12 пре подне »
Цитат
у атару села Биновца југозападно од Колара поток и потез Драјинац, потпуно идентичан топоним Крстићевим Драјинцима

Чини ми се да ни Биновца нема у поменутом дефтеру. Значи, ако га стварно нема, остаје могућа хипотеза која је раније изнета у књизи Александра Стојановића "Иногоште" да је добио име по Биновцу код Сурдулице. Очигледно је Драјинце старији назив (дела) Биновца. Драјинац није тако редак топоним, ја знам за бар још два, један је баш близу Сурдулице, а други је код Сврљига.

Цитат
Ројиште се налази источно од топонима Чекерац на траси данашњег ауто пута Београд-Ниш

Ја сам чланак читао у зборнику. Тамо је била једна Крстићева карта, али она се изгледа донекле разликује од те коју спомињеш, јер на њој је Ројиште исправно унето источно од Врбовца.

Цитат
По томе би овај Дреновац у Барама са Калуђеровом чесмом могао лако да буде стара позиција самог Врбовца као дервенџијског села у Клисури барског потока у брдима

Изгледа да је баш тако било.

Цитат
Трговиште Варошево је вероватно било на средокраћи данашњих села Раље и Вранова

Треба узети у обзир да су улогу Варошева под Турцима убрзо преузели Колари. И на картама се обично потез Варошево уцртава западно од села Раља. Додуше, могуће је да је током историје дошло до премештања и тог топонима услед промене трасе Цариградског друма.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #31 послато: Октобар 19, 2015, 05:09:30 поподне »
Положај Врбовца на Лангеровој мапи, дакле у време аустријске власти је отприлике на позицији некадашњег Варошева. Тачније на потезу Шешковац односно Такс на левој обали Раље а северно од данашње позиције. У сваком случају јужно од села Вучака.


Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #32 послато: Октобар 19, 2015, 07:12:57 поподне »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #33 послато: Октобар 19, 2015, 09:07:08 поподне »
Историчар Немања Девић, сарадник портала Порекло, сутра у малој сали Коларчеве задужбине, с почетком у 19.30, представља своју књигу: Смедеревски крај у другом светском рату

http://www.poreklo.rs/2015/10/19/predstavljanje-knjige-nemanje-devica-smederevski-kraj-u-drugom-svetskom-ratu/

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #34 послато: Октобар 20, 2015, 08:26:49 пре подне »
Администраторе,могу ли некако да ступим у контакт са г. Девићем, имам за њега неке прилоге у вези ове значајне теме,(о војводи Лунету из Врбовца или о сукобима моравских и шумадијских четника међусобно и посебно са Недићевом стражом) који би му могли бити интересантни у неком будућем раду а овај поздрављам.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски Дра
« Одговор #35 послато: Октобар 20, 2015, 09:09:55 поподне »
                                          МИКРОТОПОНИМ ДАКИНАЦ У ВРБОВЦУ

Након вишегодишњег изучавања проблема микротопонима Дакинац у селу Врбовцу изнео бих још једну претпоставку. Већина истраживача би одмах помислила да је по среди топоним настао као хипокристик Дака од личног имена Данило. Ово име ни на који начин није повезано са потезом Селиште или Ракинац како се тај потез некада звао.

Помишљам пре на етимолошку везу са келтским глаголом "дагх"у значењу штитити, ударити, тећи. Дакле везу са именом земље Дакије и касније римске провинције и префектуре на Хемусу.

Упућујем на везу са микрохидронимом у стигу "Дагудин". Дагудин би био присвојни придев од именице "дагуд" која је везана за име бога Келта Дагде. Он је у келтској митологији знан као "Ин Руад Ро-фхессу или у преводу Црвени Моћни Мудрац. Из легенде забележене у Кучајни види се да је он подређен од стране римског бога Манула (латински - манес, душа) Сребрном цару. Главни симбол Дагде је котао или буре (вучија) у којем држи благо изобиља. Он је како видимо и божанство воде. Он штити воденом стихијом Сребрног цара од рудара.

Извирући из извора Слатина кроз Дакинац је протицао поток који је био тако бујан у пролеће да су и воденице на њему млеле жито, јечам и кукуруз.

Опет треба размислити и о могућој вези са топонимима типа "док" у Банату, где је пребегло становништво овох дела Србије. Топоним "док" везан за српску реч "до или дол" а то је место где се са брда слива вода. положај тог потеза заиста јесте између брда.

                                         ТОПОНИМ ДРЕМАНОВАЦ

Данас је овај топоним у атару села Врбовца познат и као Дрмановац. Одмах би могао да опомене на лично име средњовековног бугарског феудалца куманског порекла Дрмана који је са братом Куделином владао овим областима.

Како се ради о забрану и жиропадној гори села Врбовца извесније је овај топоним повезати са дрван или место где се бере дрвена грађа и секу дрва.

Још је интересантније да се тај потез између два светска рата звао Бурдељине (Брдељине). Ради се о примитивним у лесу издубљеним рупама. На том месту су се као у збегу крили са стоком мештани села Врбовца у старо време. Турска реч дерман у значењу место спасења би онда била права етимологија овог топонима.

                                                             ДРАГО
Изнео бих још једну претпоставку у вези етимологије надимка Гаго које носе Младеновићи из села Врбовца. Обзиром да је у предању Милутин Младеновић споменуо могућност да је Гаго хипокристик од пуног имена Драго указао бих на следећу могућност.

Родоначелник Младеновића у Врбовцу се у свим пописима бележи као Младен и никако се не може довести у везу са личним именом Драго.

Претпоставка је и ако веома смела да се ради о српској именици "драгуљ"која је настала као пандан латинској речи "аргенто"у значењу "сребро". Сребрни цар је био дух познатог планинског масива "Монте аргенто". У Средњем веку под овим појмом се крију планински масиви Рогозна, Копаоник, Гољак а можда и Осогов. Топоними типа "Драгодан" се налазе у зони интензивне рударске активности и упућују на њу у подножју свих ових планинских масива.

У Банату један род тврди да је из Сервије дошао од "Драгодан"планине.?!


Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #36 послато: Октобар 21, 2015, 11:24:50 поподне »
Takođe bi me zanimao kontakt na gospodina Devića, našao sam par zanimljivih podataka u njegovoj knjizi (Istina pod ključem), pa bih hteo da saznam više o njegovim izvorima i eventualnim detaljima. Hvala!

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #37 послато: Октобар 21, 2015, 11:33:43 поподне »
Администраторе,могу ли некако да ступим у контакт са г. Девићем, имам за њега неке прилоге у вези ове значајне теме,(о војводи Лунету из Врбовца или о сукобима моравских и шумадијских четника међусобно и посебно са Недићевом стражом) који би му могли бити интересантни у неком будућем раду а овај поздрављам.
Takođe bi me zanimao kontakt na gospodina Devića, našao sam par zanimljivih podataka u njegovoj knjizi (Istina pod ključem), pa bih hteo da saznam više o njegovim izvorima i eventualnim detaljima. Hvala!

Извините што тек сад одговарам. Синоћ сам био на представљању књиге. Немања Девић ће, сигуран сам, са одушевљењем прихватити Ваше прилоге. Питаћу га сутра да ли је у реду да овде ставим и његову имејл адресу, а ако није проследићу свим заинтересованим кроз приватне поруке.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #38 послато: Октобар 25, 2015, 10:47:38 пре подне »
Цитат
Чини ми се да ни Биновца нема у поменутом дефтеру. Значи, ако га стварно нема, остаје могућа хипотеза која је раније изнета у књизи Александра Стојановића "Иногоште" да је добио име по Биновцу код Сурдулице. Очигледно је Драјинце старији назив (дела) Биновца. Драјинац није тако редак топоним, ја знам за бар још два, један је баш близу Сурдулице, а други је код Сврљига.

Има више топонима села из области Сурдулице, Власине и Крајишта који су повезани са облашћу Тимочке Крајине и Буђџака (Биновац, Кална, Топли до). Необичан је тај издужени облик на карти сврљишко-заплањских говора, па донекле и тимочко-лужничких. Као што им сам назив каже лингвисти сматрају да су настали у Тимочкој области случај тимочко-лужничког или у Јужној Морави, случај сврљишко заплањског. Павле Ивић сматра да је сврљишко-заплањски стари средњовњковни говор Јужне Мораве који је одбачен на исток продором призренско-јужноморавских дијалеката.

Није јасно ни где је лежала првобитна дијалекатска граница између тзв. шумадијско-војвођанског и тимочког. Тимочки је потиснут северно од Ртња доњељавањем Косоваца и Сеничана.

На Цвијићевој карти метанастазичких кретања Смедеревски крај се "озбиљно плави" јер је већина досељеника дошла из Тимочке Крајине. И данас су потомци тих досељеника у селима у околини Смедерева нај бројнији. Природно су се стопили са иначе сродним становништвом које је већ боравило у овом делу Јасенице и Подунавља. Они су захватили нај боље потезе земљишта.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #39 послато: Октобар 25, 2015, 01:00:37 поподне »
Цитат
На Цвијићевој карти метанастазичких кретања Смедеревски крај се "озбиљно плави" јер је већина досељеника дошла из Тимочке Крајине. Они су захватили нај боље потезе земљишта.

Ново Село код Велике Плане настало је насељавањем на трла становника Старог Села (Аџибеговца) који су у Аџибеговац досељени из Мозгова код Алексинца. Мозгово је село које је смештено под планином Буковик, близу Сокобање, то јест границе Видинског санџака (Тимока). Исто тако има много досељеника из сокобањских села у Темнић, Марковац, Лапово...

Не знам тачно како то да су најплоднију моравску земљу населили тзв. Тимочани-Косовци. За њих Цвијић каже да су старином Косовци, па су се одатле селили до Тимока (у села Мирово, Илино, Врбовац, Звездан, Вражогрнац, Јасеница и друга). Ако је тачно да су пореклом с Косова, можда су навикли на равницу па су тражили сличан предео.

А шта ако ипак у Тимок нису дошли с Косова (у неко скорије време)? Ако су у ствари и раније живели у Морави, па су се привремено склонили у Тимок и онда вратили у Мораву.

Горе сам болдовао Врбовац, који је сигурно као топоним постојао код Смедерева у турско доба, као и Врбовац код Сокобање. Врбовац код Бољевца је најмлађег постанка, а сокобањски ми се чини најстарији. То би могло да буде аргумент да су селидбене везе Тимок-Морава биле вишеструке и вишесмерне.


Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #40 послато: Октобар 25, 2015, 06:49:47 поподне »
Цитат
А шта ако ипак у Тимок нису дошли с Косова (у неко скорије време)? Ако су у ствари и раније живели у Морави, па су се привремено склонили у Тимок и онда вратили у Мораву.

Једино лингвистика би ту могла да да неке одговоре али не знам да ли има неких новијих истраживања. Читао сам нека новија истраживања где је крај око Параћина и Јагодине испитиван подробније. Стара теорија Павла Ивића је покаазивала да се утицај тзв.призренско-јужноморавског дијалекта простире до Сталаћа. Ова ауторка сматра да јеоткрила јак утицај тог дијалекта са карактеристичним ( ги, гу, ники, ене га иде, куј, мојим, ди знам, ки јуне итд.) простирањем у зони Параћина и чак преко Мораве у Јагодини. Мене то не чуди ако се узме она Цвијићева карта јер се у тој зони "све жути". Крушевац, Алексинац, Лесковац, Прокупље су биле зоне кулука и работе где је постојао до душе по Стојанчевићу и кнез бератлија али је он обезглављен од  стране Ићитуглије а његов син је пребегао у побуњену Србију.

Није јасно ни на југу докле су допирали тзв. старинци са карактеристичним икањем (старији, нисам) да ли до западне Мораве или до Копаоника!? Између Лима и Копаоника је била зона класичног "екања", говор Старе Рашке. Сеобама Срба у 17. и 18. веку ти носиоци северно-косовског дијалекта прелазе превоје на Копаонику и појављују се у "зони прелаза на саставу три Мораве". Одатле неки одлазе преко Дунава а један крак се појављује и у Црној Реци и Тимоку. Једна бочна струја преко Лисца се спушта према Јужној Морави али је знатно слабија од ове две. Традиције војвођанских Срба тзв." лала" су јасно и недвосмислено Косовске али се у шумадијско-војвођанском запажа стапање источно-херцеговачких и рашко-косовских особина.

Још један је проблем што је прави косовски дијалект заправо онај призренско-јужноморавски јер право Косово је само јужно од Лаба али је сам назив "косовски" много шири и простире се и на земље ка којима су се Косовци селили. Занимљиво је оно што сам нашао код Б. Нушића у књизи Косово где он наводи народна предања и песме у којима се Косово шири према југу до Прилепа Краљевића Марка, што је фантастична слика.

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #41 послато: Октобар 25, 2015, 11:27:04 поподне »
[emailwww.mus.org.rs/.../05_aleksandar_krstic_-_smederevski_kraj_u_drugoj...][/email]

Крстић је убицирао, на овој карти, у овом раду о Смедеревском крају у 15. и 16. веку село Дреновац, на потезу код Калуђерове чесме, али још увек као да је у неверици при убикацију јер у таблици даје и друге локације и мислим да нема потребе за тим, то је потез Дреновац у атару Врбовца. Дакле погрешно сам мислио да је то позиција Врбовца и остаје да је Врбовац нај старији био на потезу Селиште. Мислим да се Крстић озбиљно кандидовао за другог Леонтија Павловића и Смедеревци би морали да му се одуже.

Sasa123

  • Гост

Sasa123

  • Гост
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #43 послато: Октобар 27, 2015, 09:14:07 поподне »
На простору данашњег села Врбовца код Смедерева је дакле, у средњем веку постојало неколико насеобина. Села Дреновац, Дремановац (данас потез Дрмановац, Бурдељине), Врбовац, Ошешковац(данас потез Шешковац) и Ројиште (сада ближе Михајловцу) као и трг Варошево ( данас Ткс у Раљи). Данас само једно село Врбовац је остало након турске окупације, занимљиво.

Ван мреже kanalcek

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #44 послато: Децембар 11, 2015, 05:10:05 пре подне »
Саша 123 Желим да те питам нешто. Која је књига у којој пише да тимочко-призренски диjалекат се причати док Параћина и Јагодине?Није наведено име аутора.

Ван мреже Шумадинац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Смедеревски крај
« Одговор #45 послато: Фебруар 25, 2019, 01:47:19 поподне »
 Neki podaci nisu tacni u objavama.Moja porodica vekovima zivi u Vrbovcu.Slatine se nalaze ispod moje kuce.Inace,m.z. Vrbovac zapocinje radove na otkopavanju stare crkve.Znamo tacno mesto,trenutno prebiramo po arhivama da budemo sigurni
p.s.Voda na Kaludjerovu se koristi i dan danas.Smem da potpisem da lepsu vodu u zivotu probao nisam