Бубале су једна од типичних поунских породица коју су захватиле миграције 1790-тих у вријеме Лаудонова рата. Као што је Узи написао, матица им је по свему судећи у селу Клишевић, југоисточно од Бихаћа, одакле су се 1791. године практично у потпуности раселили у оближње личко-кордунске крајеве који су припали Аустрији: Небљухе, Решетар и Ваганац. Одатле су се Бубале у 19. вијеку, враћале у Поуње у насеља: Заложје, Дољани босански, Шиљковача, Притока, Соколац, Добрљин. Из Рујнице код Цазина су једни у 19. вијеку одселили у околину Лознице.
С обзиром да у Херцеговини постоји породица Бубало са истом славом Ђурђевдан, и Карановић је претпостављао херцеговачко поријекло. Наравно, само тест херцеговачких Бубала би могао ово да потврди. Они се у Херцеговини наводе као стара породица из Влаховића, Љубиње, која се раније презивала Влаисевићи.
Тестиран је и Бубаловић из БиХ, који је I2-YP196, међутим на само 12 маркера. Овај Бубаловић би могао бити католик, с обзиром да је облик Бубаловић присутан код католика.
Уколико као доњу границу поставимо турско освајање Бихаћа, 1592. године, а као горњу, расељавање Бубала из Клишевића 1791. године, остаје тих неких 200 година кад су се преци Бубала могли доселити у Поуње. На половини тог периода било је, додуше, 1692. године, још једно веће помјерање становништва у том подручју, кад је један дио становништва мигрирао ка Сјеверној Далмацији.
