Аутор Тема: Лика и Личани  (Прочитано 76196 пута)

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Лика и Личани
« послато: Септембар 06, 2013, 11:13:02 поподне »
ЛИЧКА ПРЕЗИМЕНА И НАДИМЦИ.

http://www.scribd.com/doc/35375858/L...sorija-Krajine


ПОПИС ЛИКЕ И КРБАВЕ 1712.
http://www.skdprosvjeta.com/pdf/9.pdf


ПРОТА МАНОЈЛО ГРБИЋ
http://www.scribd.com/doc/47278263/M...nstvo-knjiga-1


« Последња измена: Септембар 06, 2013, 11:45:37 поподне Дела973 »

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Књиге и корисни линкови о Лици и Личанима
« Одговор #1 послато: Септембар 06, 2013, 11:18:51 поподне »
Војин С. Дабић, ВОЈНА КРАЈИНА Карловачки генералат (1530-1746)
 http://www.scribd.com/doc/145951637/VOJNA-KRAJINA-Karlova%C4%8Dki-generalat-Vojin-S-DABI%C4%86

ПЛЕМЕНСКИ РЈЕЧНИК ЛИЧКО-КРБАВСКЕ ЖУПАНИЈЕ
По службеним подацима крајем 1915, саставио Радослав М. Грујић
http://www.scribd.com/doc/47526542/P...anije-R-grujic


СЕОБЕ И НАСЕЉА У ЛИЦИ, Стјепан Павичић.
http://www.scribd.com/doc/35921530/S...naselja-u-Lici

CROATIA, CHURCH BOOKS, 1516-1949
ORTHODOX (ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, ПО ПАРОХИЈАМА)

https://familysearch.org/pal:/MM9.3....3Fcc%3D2040054
(Пример једне странице, конкретно мог претка, из цркве Св. Николе у Црној Власти, данас Горње Врховине)



Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Књиге и корисни линкови о Лици и Личанима
« Одговор #2 послато: Септембар 06, 2013, 11:24:02 поподне »

СРПСКО ПРИВРЕДНО ДРУШТВО "ПРИВРЕДНИК", ЗАГРЕБ

Компјутерска база података о "Привредниковим" предузетницима, повереницима и питомцима, организације која је ишколовала огроман број деце из Лике али и из свих других крајева. Свако може да пронађе по презимену или месту неког свог ко је био њихов ђак од 1897 до 1946. године.

http://baza.privrednik.net/privrednik.php


http://www.scribd.com/doc/77486473/LIKA1

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Књиге и корисни линкови о Лици и Личанима
« Одговор #3 послато: Септембар 06, 2013, 11:32:16 поподне »
О ЕТНОГЕНЕЗИ СТАНОВНИШТВА ЛИКЕ, Мирко Марковић (хрватски аутор)

http://www.scribd.com/doc/66937613/O...Mirko-Markovic
(Текст обилује грешкама, односно аутор се позива на изворе који обилују грешкама стандардним за хрватску историографију, али има корисних информација).


http://www.scribd.com/doc/89877300/%...B2%D0%B8%D1%9B


http://www.scribd.com/doc/33040883/A...B8%D1%98%D0%B8

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Књиге, корисни линкови и текстови о Лици и Личанима
« Одговор #4 послато: Септембар 06, 2013, 11:35:26 поподне »
Из књиге Војина С. Дабића " ВОЈНА КРАЈИНА Карловачки генералат (1530-1746)"

Oдељак: Насељавање оточачко-брињске области

".... Једна од тих већих група, које су чиниле 83 српске породице са 941. чланом, доселила се 1658. године у оточачко-брињску област из Усоре, после дуготрајних преговора са крајишким заповедницима. Заповедник Карловачког генералата намеравао је да их насели у околини Плашког, али су они, свесни да као заједница која има 263 наоружана војника могу постављати властима и своје услове, захтевали да им се дозволи насељавање у Гацком пољу. Како због близине турске границе, тако и због уверења да је оточачко-брињска област већ довољно насељена, карловачки генерал је упорно одбијао да прихвати њихов захтев. На крају, после двогодишњег одуговлачења, дозвољено је досељеницима из Усоре да своја привремена станишта претворе у стална и посебна комисија Ратног савета из Граца населила их је у вилићком крају у Гацком пољу: у Компољу, Подуму, Шкарама, Дољанима, Залужници, Врховинама, Рудопољу и Бабином Потоку. Добили су простане атаре са доста обрадиве земље, због које су касније били изложени великом притиску суседних хрватских насеља, па и Срба из Брлога, који су тражили да им усупе део земљишта. Бранећи своја права, морали су становници Врховина, на пример, да у првој половини 18. века, воде спор код Ратног савета у Бечу...."

...."Досељавајући се највећим делом из турских пограничних области, а мањим делом из Млетачке Далмације, Срби су током 17. века засновали у раније пустој оточачко-брињској области насеља: Лучане, Водотеч (са засеоцима Ивакуша, Шкалић и Гостово Поље), Прокике, Рапајин Кланац, Брлог, Поноре, Влашко Компоље (сада Српско Поље), Гушић Поље (сада Дренов Кланац), Подум, Главице, Старо Село, Дабар, Глибодол, Шкаре, Дољане, Залужницу, Врховине, Рудопоље, Бабин Поток и Турјански. По броју, према тврђењу карловачког генерала Херберта Ауершперга, представљали су већ 1658. године већу заједницу од хрватске. Каснијим сеобама тај однос је још више мењан и њихову корист, па је, на пример, српско становништво у оточачко-брињској области давало 1671. године 726, а хрватско само 402 неплаћена војника...."

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Књиге, корисни линкови и текстови о Лици и Личанима
« Одговор #5 послато: Септембар 06, 2013, 11:36:30 поподне »
КРСНЕ СЛАВЕ ПРАВОСЛАВНИХ

ЛИЧАНА


02.01 – Свети Игњатије Богоносац. Славе породице: Огризовић, Милаковић, Meдаковић,
08.01 – Свети Стеван. Славе породице: Мандарић, Вукас, Јурковић, Домазет, Лолић, Дукић, Торбица, Дроњак, Ђекић, Влашић, Грубор.
14.01 – Свети Василије. Славе породице: Вејин, Врзић, Вигњевић, Завишић, Јакшић, Павковић.

20.01 – Свети Јован Крститељ. Славе породице: Бабић, Хинић, Бракус, Поповић, Бањанин, Мирковић, Вуковојац, Стојановић, Бобић, Кресовић, Кангрга, Наранчић, Штетић, Плећаш, Ракић, Скенџић, Павичић, Грбић, Вукобратовић, Станисављевић, Божић, Лукичић, Адамовић, Миљуш, Цвјетичанин, Јокић, Чанковић, Цвијетићанин, Шупут, Хркаловић, Србијановић, Иванчевић-Ћулум, Маријан,Мршић, Мишчевић, Јовић, Грубић, Поткоњак, Ћалић, Покрајац, Бјелобаба, Мунижаба, Плећаш, Бакић, Јајић, Крањчевић, Обрадовић, Петковић, Половина, Радмановић, Саватовић, Делић, Шашић, Бјелобић, Паскаш, Витас, Павловић, Маљковић, Васиљевић, Бркић, Смиљанић, Кантар, Бјеговић, Јањатовиц, Косовац, Шкундрићи, Драгићевић, Милошевић, Бркља.

29.01 – Часне Вериге. Славе породице: Влаисављевић, Жакула,
14.02 – Свети Трифун. Славе породице: Бига, Срдић,
Лазарева субота - Врбица. Славе породице: Јанчић, Јованчевић,

06.05 – Свети Георгије - Ђурђевдан. Славе породице: Марић, Галовић, Јелача, Јоветић, Доронтић, Баук, Бурсаћ, Танкосић, Дошен, Тесла, Судар, Теслић, Врачар, Панџић, Вулетић, Блитва, Марунић, Љубојевић, Страњина, Трбојевић, Дробац, Самарџија, Терзић, Ћеранић, Санадер, Војновић, Шолаја, Мрђеновић, Јакшић, Гријак, Нећак, Рађеновић, Мудринић,Kосановић, Перићи, Лајићи, Орељ, Вукелић, Чича, Жигић.

08.05 – Свети Марко. Славе породице: Ђукић, Шипка.
22.05 – Свети Никола летнји. Славе породице: Радаковић, Вучковић,
07.07 – Ивањдан. Славе породице: Продановић,
12.07 – Петровдан. Славе породице: Веселиновић, Потребић, Новковић
26.07 - Св. Арханђел Гаврило. Славе породице: Калембер,
12.10 – Михољдан. Славе породице: Mирчете, Иванчевић
19.10 - Свети Тома –Томиндан. Славе породице: - Милинковић, Цвјетковић
20.10 - Свети Сергеј и Вакхо – Срђевдан. Славе породице: Бркић, Брека,
31.10 - Свети Лука. Славе породице: - Кошутић, Чубрило, Костић, Опачић
08.11 - Свети Димитрије – Митровдан. Славе породице: Иванчевић,
14.11 - Св. Козма и Дамјан – Врачеви. Славе породице: Тинтор, Латас

16.11 - Свети Георгије – Ђурђиц. Славе породице: Кнежевић, Ђукић,

21.11 - Св. Архањђел Михајло – Аранђеловдан. Славе породице: Новаковић, Божичковић, Аралица, Зубовић, Родић, Стојсављевић, Лукић, Димић, Шијан, Будимир, Томаш, Сучевић, Продановић, Прица, Диклић, Јокић, Старчевић.

24.11 - Св. Мрата – Мратиндан. Славе породице: Агбаба,
09.12 - Св. Алимпије. Славе породице: Пилиповић,

19.12 - Св. Никола – Никољдан. Славе породице: Ловрић, Борковић, Кецман, Радак, Совиљ, Милисављевић, Ковач, Лабус, Шепа, Егић, Поповић, Узелац, Јеловац, Војводић, Сурла, Арамбашић, Свилар, Драгојевић, Влаинић, Богдан, Зобеница, Колунџија, Гаћеша, Станић, Контић, Кричковић, Радаковић, Ћук, Кнежевић, Милеуснић, Карлеуша, Шушњар, Утвић, Боровац, Гњатовић, Црнобрња, Купрешанин, Мандић, Корица, Радаковић, Тадић, Косановић, Везмар, Пјевач, Дејановић, Јапунџић, Сладић, Јарић.

* Списак вероватно није потпун. *

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Књиге, корисни линкови и текстови о Лици и Личанима
« Одговор #6 послато: Септембар 06, 2013, 11:44:47 поподне »
НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 16) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXVIII), Суботица 1923.
Алекса Ивић – Миграције Срба у Хрватску током 16, 17 и 18. столећа
http://www.mediafire.com/download/tm...-Knjiga-16.pdf


Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #7 послато: Септембар 07, 2013, 07:45:42 пре подне »


АУСТРО-УГАРСКИ ПОПИС 1/2 19. ВЕКА



Đorđo

  • Гост
Одг: Лика и Личани
« Одговор #8 послато: Септембар 07, 2013, 09:01:26 пре подне »
Našao sam spisak naseljeničkih porodica u ličkim selima oko 1702. godine koji je navodno sastavio neki biskup Brajković. Ne stojim iza ispravnosti i autentičnosti, nemojte da se uvredite ako neko od vas nađe svoje prezime i vidi da prezime nije ono što sada jeste i obrnuto. Kao izvor je navedena knjiga "A. Mohorovčić, M. Marković: Zbornik za narodni život i običaje, knjiga 53, HAZU, Zagreb 1995".

http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=144.0

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Лика и Личани
« Одговор #9 послато: Септембар 07, 2013, 06:49:33 поподне »
Душан Узелац, Срби Лике као добровољци у Првом светском рату - солунски добровољци, Београд, 2008.
http://www.scribd.com/doc/115715832/Srbi-Like-Solunski-Dobrovoljci
« Последња измена: Септембар 07, 2013, 06:51:30 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #10 послато: Септембар 24, 2013, 08:14:14 пре подне »

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #11 послато: Октобар 03, 2013, 06:15:04 пре подне »


    Порекло презимена Павлица и родословно стабло
    http://poreklo-prezimena-pavlica.web...blopavlica.htm


Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #12 послато: Октобар 03, 2013, 06:17:21 пре подне »

ПЛЕМИЋКА ПОРОДИЦА БУДИСАВЉЕВИЋ

Будисављевићи су стара личка породица која се у Лику доселила из Црне Горе. Према њиховом породичном родослову воде порекло од Будише, око 1440. године, па су сви његови потомци по њему названи Будисављевић.
Према историјским подацима Будисављевићи су око 1611. године населили Брлошко поље, а пре досељења живели су у Подлапцу, месту између Рибника и Удбине.Њих је на ово подручје, заједно са још неколико православних породица, населио сењски капетан Гусић, а осим Брлога населили су и Дренов Кланац, Дубраву и Главаце. Од Тоше Будисављевића, око 1650. године, одвајају се две гране породице, тако да је од његовог сина Бојана, око 1680. године, потекла једна грана породице, а од сина Манојла (Мане), око 1684. године, друга грана ове племићке породице.
Царско племство с придевком "Приједорски" доделио је цар Јосиф II у Бечу, 26. српња 1787. године Марку Будисављевићу, потпоручнику Личке граничарске пукове.
Манин син Марко имао је два сина: проту Тому, рођенога 1759. године и Филипа, рођеног 1764. године, капетана, по којима се ова племићка породица поделила у две гране. Од Томе води порекло прота Дане, рођен 1779., који је имао три сина: Будислава, рођеног 1802. године, Марка, рођеног 1804. године и Филипа, рођеног 1817. године.
Од Будислава, који је имао и надимак Буде, потекли су: Емануел (Мане), Станко Будислав (Буде), а по њима се ова грана поделила у 3 огранка породице. Потомство Марка и Филипа није познато. Будислав Буде Будисављевић, рођен 1843. године у Бјелопољу, а умро 1919. године у Загребу, био је књижевник и велики жупан Личке жупаније, ожењен Ермином, рођеном Албрехт. Полазио је и завршио гимназију у Сењу. Имао је два сина: др медицине Јулија, универзитетског професора и познатог хирурга у Загребу и др Срђана, адвоката и истакнутог политичара те две кћери: Минку, удату Прица и Миру, удату за пл. Куссевицха.
Од капетана Филипа потекао је Лазо који је живео у Подлапцу, а ожењен је био Матијом пл. Хољевац те је прешао на католичку веру.
Од Тоше Будисављевића, рођенога 1650. године, воде порекло Бојан (Мијат), рођен 1680. године; Јован, рођен 1713. године и мајор аустријске војске Мијат, рођен 1844. године.
Аустријско племство доделио је аустријски цар Фрањо И. 1823. године мајору Мијату или Михаелу за ванредне војниче заслуге.
Од споменутог мајора Мијата потекли су: Буде (1790. - 1862.), генерал, који је као млади официр аустријске војске ратовао против Наполеона Бонапарте, а као пуковник током 1848. и 1849. године ратовао је у Јелачићевим постројбама против Мађара, као командант првих редова Јелачићеве војске. Оригинал грбовницима о додјели племства и грба налазио се код капетана у пензији Буде, рођеног 1835. године, који је након пензионисања, поткрај 19. века, живео у Дому за војне инвалиде у Бечу, где је и умро.
Из ове породице је и Јованка Броз.
« Последња измена: Октобар 03, 2013, 06:21:47 пре подне Дела973 »

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #13 послато: Октобар 03, 2013, 06:20:46 пре подне »
РОДОСЛОВ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ ПО ОЦУ И ПО МАЈЦИ




Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #14 послато: Јун 05, 2014, 09:49:43 поподне »
О српском имену по западнијем крајевима нашега народа, 1914. Василије Ђерић, Друго допуњено издање

http://www.scribd.com/doc/168225005/...asilije-Djeric


Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #15 послато: Јун 05, 2014, 09:52:09 поподне »
Попис жртава 2. светског рата за личке Делиће.

Сви Делићи из Лике су истога племена и порекла и сви славе Св. Јована 20. јануара.

Prezime:Ime:Ime oca:Mjesto rođenja:Godina:

DELIC;ANÐA;MILE;LICKO PETROVO SELO;1878
DELIC;ANKA;JANKO;GORNJE VRHOVINE;1923
DELIC;BOGDAN;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1906
DELIC;BOGDAN;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1907
DELIC;BOJA;DANE;BJELOPOLJE;1889
DELIC;BOJANA;FILIP;VEDAŠIC;1897
DELIC;BOŽO;NIKOLA;GORNJI BABIN POTOK;1924
DELIC;BRANKO;DJUJA;BJELOPOLJE;1918
DELIC;BRANKO;ÐUJO;BJELOPOLJE;1918
DELIC;BRANKO;ÐURO;BJELOPOLJE;1918
DELIC;BRANKO;MARKO;BJELOPOLJE;1908
DELIC;BRANKO;NN;BJELOPOLJE;1910
DELIC;BUDE;JANKO;GORNJI BABIN POTOK;1925
DELIC;DANE;DANE;GRABUŠIC;1861
DELIC;DANE;ILIJA;VEDAŠIC;1920
DELIC;DANE;JOVAN;GORNJI BABIN POTOK;1913
DELIC;DANE;MICO;LICKO PETROVO SELO;1913
DELIC;DANE;MILE;GORNJI BABIN POTOK;1877
DELIC;DANE;NIKOLA;VEDAŠIC;1922
DELIC;DANICA;SIMO;FRKAŠIC;1864
DELIC;DEVA;NN;TUK BJELOPOLJSKI;1865
DELIC;DOBRIVOJE;PETAR;GORNJI BABIN POTOK;1918
DELIC;DRAGICA;NN;BJELOPOLJE;1906
DELIC;DRANKO;MARKO;BJELOPOLJE;1908
DELIC;DUJO;VUJO;BJELOPOLJE;1867
DELIC;DUŠAN;MILOŠ;BJELOPOLJE;1919
DELIC;ÐUJO;MILE;GORNJI BABIN POTOK;1882
DELIC;ÐURAÐ;MILE;BJELOPOLJE;1919
DELIC;ÐURO;JOVAN;OTOCAC;1894
DELIC;ÐURO;MILE;BJELOPOLJE;1918
DELIC;ÐURO;STEVAN;BJELOPOLJE;1896
DELIC;ÐURO;STOJAN;GORNJI BABIN POTOK;1921
DELIC;EVICA;ARSO;GORNJI BABIN POTOK;1925
DELIC;EVICA;JOVO;LICKO PETROVO SELO;1871
DELIC;EVICA;TRIVUN;LICKO PETROVO SELO;1875
DELIC;GOJKO;VUJO;BJELOPOLJE;1912
DELIC;GROZDANA;DANE;LICKO PETROVO SELO;1919
DELIC;ILIJA;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1888
DELIC;ILIJA;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1899
DELIC;ISO;JOVAN;GORNJI BABIN POTOK;1874
DELIC;JAKOV;ŠPIRO;GRABUŠIC;1865
DELIC;JEKA;MILIVOJE;GRABUŠIC;1884
DELIC;JELENA;ŠPIRO;GRABUŠIC;1872
DELIC;JOVANKA;NOVAK;VEDAŠIC;1939
DELIC;JOVAN;STEVAN;ZALUŽNICA;1944
DELIC;JOVO;MANE;GOSPIC;1907
DELIC;KASANKA;PROKO;BJELOPOLJE;1906
DELIC;KATA;MILTA;BJELOPOLJE;1861
DELIC;LEŠO;PAVLE;GORNJI BABIN POTOK;1877
DELIC;LJUBOMIR;NIKOLA;GORNJI BABIN POTOK;1915
DELIC;MANDA;NN;BJELOPOLJE;1864
DELIC;MANE;ÐURÐE;GORNJI BABIN POTOK;1871
DELIC;MANOJLO;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1902
DELIC;MANOJLO;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1905
DELIC;MARA;ILIJA;VEDAŠIC;1886
DELIC;MARA;MILOŠ;BJELOPOLJE;1866
DELIC;MARA;MILOŠ;BJELOPOLJE;1868
DELIC;MARIJA;GECO;SMILJAN;1876
DELIC;MARKO;RAFAILO;BJELOPOLJE;1885
DELIC;MIHAILO;ILIJA;BJELOPOLJE;1912
DELIC;MIKA;MANIŠA;VEDAŠIC;1895
DELIC;MIKA;MILETA;BJELOPOLJE;1861
DELIC;MIKA;NIKOLA;BJELOPOLJE;1898
DELIC;MIKA;NN;BJELOPOLJE;1876
DELIC;MIKA;RADE;GRABUŠIC;1892
DELIC;MILAN;BUDE;GORNJI BABIN POTOK;1920
DELIC;MILAN;ÐURO;BJELOPOLJE;1897
DELIC;MILAN;ISO;GORNJE VRHOVINE;1924
DELIC;MILAN;JANKO;GORNJI BABIN POTOK;1927
DELIC;MILAN;NN;BJELOPOLJE;n.a.
DELIC;MILE;BOŽO;BJELOPOLJE;1879
DELIC;MILE;PETAR;BJELOPOLJE;1877
DELIC;MILE;PETAR;GORNJI BABIN POTOK;1868
DELIC;MILE;PETAR;VEDAŠIC;1873
DELIC;MILE;RADE;BJELOPOLJE;1898
DELIC;MILE;RAFAELO;BJELOPOLJE;1880
DELIC;MILE;SIMO;BJELOPOLJE;1864
DELIC;MILE;VUJO;BJELOPOLJE;1888
DELIC;MILICA;NN;GRABUŠIC;1860
DELIC;MILICA;NN;VISUC;1876
DELIC;MILICA;VAJO;VRELO KORENICKO;1866
DELIC;MILKA;ISO;BJELOPOLJE;1916
DELIC;MILKA;NIKOLA;GORNJI BABIN POTOK;1922
DELIC;MILKA;PEJO;VEDAŠIC;1919
DELIC;MILOŠ;VASILIJE;VRHOVINE;1898
DELIC;MILOŠ;VUKAŠIN;BJELOPOLJE;1891
DELIC;MOJSIJE;DANE;GRABUŠIC;1904
DELIC;NARANDŽA;TRIFUN;GORNJE VRHOVINE;1901
DELIC;NEDELJKA;RADE;BJELOPOLJE;1933
DELIC;NEDELJKA;RADE;BJELOPOLJE;1934
DELIC;NEÐA;RADE;BJELOPOLJE;1930
DELIC;NIKOLA;DANE;BJELOPOLJE;1906
DELIC;NIKOLA;ÐURO;BJELOPOLJE;1913
DELIC;NIKOLA;ÐURO;BJELOPOLJE;1915
DELIC;NIKOLA;JOVO;BJELOPOLJE;1877
DELIC;NIKOLA;JOVO;DONJI LAPAC;1918
DELIC;NIKOLA;JOVO;VEDAŠIC;1866
DELIC;NIKOLA;MILIVOJE;GRABUŠIC;1886
DELIC;NIKOLA;RADE;VEDAŠIC;1905
DELIC;NIKOLA;STEVAN;BJELOPOLJE;1896
DELIC;NIKOLA;STOJAN;GORNJI BABIN POTOK;1909
DELIC;PAJO;STEVAN;BJELOPOLJE;1900
DELIC;PAVA;JOVO;VEDAŠIC;1868
DELIC;PERA;SIMO;VEDAŠIC;1876
DELIC;PERO;TODOR;GRABUŠIC;1889
DELIC;PETAR;ÐURAÐ;BJELOPOLJE;1904
DELIC;PETAR;ÐUREC;BJELOPOLJE;1897
DELIC;PETAR;JOVAN;VEDAŠIC;1872
DELIC;PETAR;LAZO;BIROVACA;1902
DELIC;PETAR;MILE;GORNJI BABIN POTOK;1923
DELIC;PETAR;MOJSIJE;BJELOPOLJE;1865
DELIC;PETAR;NN;BJELOPOLJE;1856
DELIC;PETAR;NN;BJELOPOLJE;1895
DELIC;PETAR;STEVO;BJELOPOLJE;1900
DELIC;RADE;DANILO;GORNJE VRHOVINE;1927
DELIC;RADE;JANDRIJA;BIROVACA;1924
DELIC;RADE;JOVO;DNOPOLJE;1925
DELIC;RADE;NIKOLA;BJELOPOLJE;1865
DELIC;RADE;NIKOLA;BJELOPOLJE;1876
DELIC;RADE;NIKOLA;BJELOPOLJE;1889
DELIC;RADE;NIKOLA;LICKO PETROVO SELO;1868
DELIC;RADE;NIKOLA;LICKO PETROVO SELO;1917
DELIC;SAVA;DANE;BJELOPOLJE;1924
DELIC;SAVKA;DANE;BJELOPOLJE;1924
DELIC;SIMO;JOVO;GRABUŠIC;1899
DELIC;SLAVKO;ILIJA;BJELOPOLJE;1917
DELIC;SLAVKO;ILIJA;BJELOPOLJE;1919
DELIC;SMILJA;PROKO;GORNJI BABIN POTOK;1887
DELIC;SMILJA;ŠANJO;BIROVACA;n.a.
DELIC;SOKA;DANE;FRKAŠIC;1883
DELIC;SOKA;JOVAN;BJELOPOLJE;1877
DELIC;SOKA;SPASENIJA;GORNJI BABIN POTOK;1885
DELIC;STEVAN;DANE;BJELOPOLJE;1861
DELIC;STEVO;ÐUJO;BJELOPOLJE;1914
DELIC;STEVO;ÐURA;BJELOPOLJE;1914
DELIC;STEVO;ÐURO;BJELOPOLJE;1914
DELIC;STEVO;MILE;BJELOPOLJE;1927
DELIC;STEVO;MILE;VEDAŠIC;1940
DELIC;STEVO;PETAR;GORNJI BABIN POTOK;1915
DELIC;STOJAN;MICA;VRKAŠIC;1867
DELIC;STOJAN;PETAR;BJELOPOLJE;1890
DELIC;STOJAN;PETAR;BJELOPOLJE;1891
DELIC;STOJAN;PETAR;BJELOPOLJE;1900
DELIC;ZORKA;STEVO;BJELOPOLJE;1923

https://sites.google.com/site/menica...tavaiisvj.rata

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #16 послато: Јун 05, 2014, 09:54:46 поподне »
НАСТАНАК ПОРОДИЧНОГ ПРЕЗИМЕНА ВУЊАК

Племенска (породична) презимена Срба православаца давана су по имену оца, деде, натприродних догађаја, природних догађаја, животиња, биљака, родбинских односа, предмета, заната, одеће, психе као и крајева из којих воде порекло.
Презиме Вуњак потиче од речи вуња, која представља дугачки вунени џемпер (мантију) густо плетен (ткан) са извученим (исчешљаним) праменовима вуне са спољне стране, како не би прокишњавао. Користили су га чобани овчари и људи у брдским крајевима посебно у касне јесење, хладне и влажне зимске дане, при обављању свакодневних послова.

Реч вуњач представља у народу брдских крајева ситну стоку с вуном (овце), те се временом од вуњачи могла формирати и реч Вуњак. У делима нашег познатог писца Симе Матавуља спомиње се да је неки кмет имао ''од кретног иметка двије краве и двадесеторо вуњачи''. Највероватније се неки наш предак у далеким временима бавио овчарством, вуном, ткањем одеће од вуне, те је по том и добиjено племенско презиме Вуњак.

Са сигурношћу се може тврдити да сви Вуњаци потичу из истог племена јер имају исту крсну славу Светог Јована. Сви су из постојбине Полимља и Потарја, околине села Вилића (близу Пљеваља), прешли на границу Турске код Добоја (реке Усоре), да би се почетком XVII века настанили као граничари на просторима између Плитвичких језера и Коренице. Напуштањем турске границе прешли су на аустријску страну као добри граничари и настанили се у Гацку долину, село Шкаре код Оточца. Доминантна имена у родослову Вуњака су: Јован, Дане, Милан, Илија, Раде, Стеван, Никола, Миле, Ђуро, Душан, Милка, Стака, Сока, Анка итд.

http://www.skamija-vunjak.rs/index.php

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #17 послато: Јун 05, 2014, 09:57:35 поподне »
Сеобе и попис становништва Лике у периоду 1600-1800. године

Nakon dugog traganja po arhivima o naseljavanju Srba u Krajinu, našao sam i vredne podatke koji se odnose na seobe i popis stanovništva Like u periodu 1600-1800. godine. Jedan od tih dokumenatat jeste i "Spomenici Krajine, Tom.3, 190) R.Lopašića i "Naseljavanje zemljišta od Petrove Gore do Zrmanje poslije 1689.godine"Značajan je za nas i Svištovski mir jer se Lika s njime učvrstila u današnjim granicama.


(Svištovski mir, mir zaključen 1791. u Svištovu između Austrije i Turske nakon rata 1788–91. Austrija je morala evakuirati osvojeni teritorij u Srbiji, Vlaškoj i Moldavskoj, a Turska amnestirati sudionike rata na austrougarskoj strani te ustupiti Austriji: Srb, Dvor na Uni, Petrovo Selo, Drežnik (u Hrvatskoj) te Oršavu na Dunavu.)...


1689.godine povećana je struja seljenja Srba u samoj Krajini, tako su se Srbi iz Vilića (naselja u otočkom području) selili u Podhum, Glavace, Škare, i Doljane, u Vrhovine, Crnu Vlast, Babin Potok, i Turjansko. U toj seobi ima dosta Stojanovića. Već u trećem koljenu nastanjivali su Srbi ova područja. Velik broj Srba sa koreničkog područja preselio je u ove krajeve i nastanio se u Vilićima u okolini Otočca, te su se ti Vilićani postepeno selili u Doljane, Zalužnicu, Crnu Vlast, Vrhovine, Rudopolje i B.Potok. U Vrhovine su doseljeni: ARAMBAŠIĆI, BAJIĆI, BANJEGLAVI, BOGDANOVIĆI, BORČIĆI, BRAKUSI, BRANKOVIĆI, BREKIĆI, BRKIĆI, BRAJIĆI, CVIJANOVIĆI, ČAUŠI, ĆIĆE, DELIĆI, DIKLIĆI, GRIJACI, GRBIĆI, IVANČEVIĆI, JAVORINE, JELOVCI, KONČARI, KRAJNOVIĆI, LEMAJIĆI, MILJUŠI, PEJNOVIĆI, RADIĆI, SRDIĆI, STOJANOVIĆI, SVILARI, TIŠME, TRKULJE, UZELCI, VARATI, VIDACI, VUKOMANOVIĆI, VUKMIROVIĆI, ZORIĆI I ZUBOVIĆI.U Crnoj Vlasti: Bogdanović, Božičković, Brekič, Čudić, Delić, Domazet, Dučić, ERor, Grbić, Ivković, Jelovac, Kantar, Končar, Mihić, Pupovac, Štetić, Trtica,Uzelac, Vukmirović i Vukobratović.

U Babin Potok nastanjeni su: BIGE, BORIĆI, BREKIĆI, ČUDIĆI, DELIĆI, DOMAZETI, ĐERIĆI, ERORI, GULANI, IVANČEVIĆI, JANJATOVIĆI, JAVORINE, KONČARI, KOVAČEVIĆI, LUKIĆI, MILJUŠI, POTKONJACI, VLAHINIĆI, VLAHOVIĆI, VLAISAVLJEVIĆI, VUKMIROVIĆI I ZJAČE.

Od Ponora, Orahovca i Glavaca prema zapadu počinje Brlog. Već 1611. su ovdje doseljenici iz turske Like stekli dosta zemlje te su se širili prema Brinju, Švici, od Prokika prema Glavacama. Tada su naseljeni Drenov Klanac i Dubrava, zatim južni Brlog i KOmpolje. Od starih srpskih rodova na tom području su najbrojniji Mileusnići koji drže najviše posjeda u Tukljačama i Dubravi.

Koreničke Srbe krajiške vlasti su popisali odma po doseljenju (1658.godine). Tri godine ranije iselilo je u Krajinu VIŠE porodica iz Plaškog i I OSTALIH DIJELOVA LIKE i to: AGBABA, ALEKSIĆ, ARALICA, BABIĆ, BANJANIN, BATINIĆ, BOŽIČKOVIĆ, BOŽIĆ, BREKIĆ, CVJETIĆANIN, ĆUBRILO, ĆURČIĆ, DIKLIĆ, DIVJAK, GRIJAK, GUTEŠA, HINIĆ, HRKALOVIĆ, IVANČEVIĆ, IVKOVIĆ, JERKOVIĆ, KALEŠIĆ, KAMENKO, KANGRGA, KOSIĆ, KRESOVIĆ, KUKIĆ, LAVRNJA, LEMAJIĆ, LOLIĆ, LUKINIĆ, LUŽAJIĆ, MANDIĆ, MARIJAN, MAŠIĆ, MATIĆ, MIHOVILOVIIĆ, MIKIĆ, MILAKOVIĆ, MIRKOVIĆ, NAPRTA, NARAČIĆ,NAVALA, OPAČIĆ, PASKAŠ, PAVIČIĆ, POPOVIĆ, POTKONJAK, POZNIĆ, PREDOVIĆ, PRIGMIZ, PUHAR, PUPOVAC, RAKIĆ, RUŽIĆ, SAVIĆĆ, SEKIZ, SKENDŽIĆ, STOJANOVIĆ, SVILAR, ŠEGAN, ŠKORIĆ, VUJANIĆ, VUKSAN i VUNJAK.

PIŠAĆ: poslije Udbine je bila najjača turska utvrda u Lici, od 1689-1697 naselje je bilo pusto. 1698. je počelo naseljavanje Krbave. Naseljavali su se u prvom redu iz ostale Krajine, te veliki broj od Knina i Bukovice. Austrija je odredila Porkulaba Čorka za naseljavanje i uredjivanje naselja.

Popis 1712: u Pišaću žive: Borići, Bunčići, Cvijanovići, Čorci, Grbići, Gusići, Končari, Korice, Kosanovići,Lemajići, Ljubovići, Malovići,Milijaševići, Momčilovići, Opačići, Smiljanići, Stanići, Stopići, Svilari, Šajatovići, Šajkovići, Štetići, Teslići, Vukašinovići, Vukmirovići, Zorice. Ukupno 602.

U to vrijeme u Kladrmi su živjeli samo Bursaći i Zorići.

BRUVNO se kao naseljeno mjesto spominje 1700.godine i tada je u tom mjestu bilo 50 kuća. 1712.godine u Bruvnu je popisano slijedeće stanovništvo: Bolović, Bulj, Čiča, Čubrilović, Divjak, Dobranić, Dračić, Drakulić, Guteša, Karanović, Kečina, Kljajić, Kovač, Krajnović, Krneta, Krtinić, Košutić, Kusulja, Malbaša, Markeš, Miljuš, Obradović, Oliverović, Orelj, Paskaš, Pavić, Penezić, PLEĆAŠ, Popović, Radaković, Radmanović, Rajšić, Sanader i Vitković.

BILAJ: Poslije 1522 godine kada je Lika pala pod Tursku carevinu, Bilaj je bio jaka utvrda. Poslije Švitovskog mira, muslimani su se iselili na desnu obalu Une (Bihać, Cazin). U BIlaju su ostale 23 OBITELJI MUSLIMANA u kojma je Glavinić 1696. našao154 stanovnika izmedju kojih je 37 bilo sposobno za vojnu službu. Njih je pokrstio pop Marko Mesić, kao i susjedne Ribničane,, Gospićane,, i Budačane. Biskup Brajković je 1700. zatekao samo pokrštenike koji su džamiju zamijenili crkvom Sv.Leopolda. U popisu LIke 1701. zabilježeno je u Bilaju: BUTKOVIĆI, FINK, JUIRIŠIĆ, KLEMENČIĆ, MIHELČIĆ, POZDERAC, PRASKONJA, RESMAN, SKENDER, TOMLJENOVIĆ, ŽAGAR obitelji, svih skupa 98. Od 19 pokrštenih kuća, našlo se samo na ovom popisu tri: JUrišić, Pozder, i Skender. Današnje stanje je (piše Glavinić 1715.godine) slijedeće: Butkovići, Mihelčići, Skenderi, Busije, Frkovići, Krmpotići, Krpani, Živkovići, Brozovići, Valentići, Madunići, Sabljaci, Šimunići, Ljuštrik, Popravak. Na Bilajskom području nastalo je NOVO SELO u kojem su porodice: BORČIĆ, KEGLJEN, MATIĆ, MRAOVIĆ, PILIPIĆ, ŠIMUNIĆ I VIDAKOVIĆ.

NEBLJUSI: 168O.GODINE tu žive: BANJANIN, BOGUNOVIĆ, BUBALO, ČUČAK, DOBROVIĆ, DOTLIĆ, KENJALO, LJUBOVIĆ, MATIĆ, POČUČA, POPOVIĆ, RAŠETA, REPAC, SMRZLIĆ, ŠKORIĆ, TIŠMA, VLADETIĆ, VLATKOVIĆ I VRANJEŠ,

Izvor: Boro Vein, "Spomenici Krajine, Tom.3, 190) R.Lopašića i "Naseljavanje zemljišta od Petrove Gore do Zrmanje poslije 1689.godine"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #18 послато: Јул 02, 2014, 01:49:44 поподне »
Старинци у Лици станују око Бриња и Оточца. Они се познају по презименима: Никшићи, Милетићи, Орешковићи, Мудровчићи и други, и пореклом су из раније племенске организације.

Остали су насељеници из разних крајева: Полимља, Поибарја, Босне, Далмације и Приморја. Личани су по типу изразити Динарци, брахикефалне главе. Има их и црне комплексије, што ће вероватно бити утицај асимилованих Влаха.

Као да се порекло ових Влаха крије у презименима: Кеча, Шупут, Келембер, Почуча, Кангрга, итд. Ти су Власи похрваћени или посрбљени, према томе да ли су католичке, или православне вере, а овамо су дошли са другим досељеницима.

У Лици има доста асимилованих муслимана: Касумовићи, Алајбеговићи, Османовићи, а кажу и Месићи, Сертићи, Миљковићи и Маљковићи потомци су покрштених муслимана.

У Лици је развијен патријархалан начин живота, чију основу чине задруге.

Лика, антропогеографски преглед: Радован Бошњак

 

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Лика и Личани
« Одговор #19 послато: Јул 03, 2014, 03:32:31 поподне »
Старинци у Лици станују око Бриња и Оточца. Они се познају по презименима: Никшићи, Милетићи, Орешковићи, Мудровчићи и други, и пореклом су из раније племенске организације.

Da li se pod "starincima u Lici" podrazumevaju starosedeoci Balkana od pre dolaska Slovena ili su u pitanju oni koji su tu živeli pre prvih seoba pred turskim nadiranjem?
Kada je uopšte zabeleženo prvo iseljavanje Srba / pravoslavaca i naseljavanje u krajeve pod Austrijom i Venecijom i u kom dokumentu / knjizi bi mogao da čitam o ovome?
Pod tim naravno ne mislim na seobe pod Čarnojevićem već na mnogo ranije vreme, pretpostavljam 15. vek.
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #20 послато: Јул 03, 2014, 03:43:35 поподне »
Da li se pod "starincima u Lici" podrazumevaju starosedeoci Balkana od pre dolaska Slovena ili su u pitanju oni koji su tu živeli pre prvih seoba pred turskim nadiranjem?
Kada je uopšte zabeleženo prvo iseljavanje Srba / pravoslavaca i naseljavanje u krajeve pod Austrijom i Venecijom i u kom dokumentu / knjizi bi mogao da čitam o ovome?
Pod tim naravno ne mislim na seobe pod Čarnojevićem već na mnogo ranije vreme, pretpostavljam 15. vek.

Препоручујем:

http://www.mediafire.com/view/tx63xs7nug2b93q/121_%D0%A1._%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B5_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8.pdf

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEMHVmaHUwN2FUTTg/edit?pli=1

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Лика и Личани
« Одговор #21 послато: Јул 04, 2014, 08:12:23 пре подне »
Препоручујем:

http://www.mediafire.com/view/tx63xs7nug2b93q/121_%D0%A1._%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B5_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8.pdf

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEMHVmaHUwN2FUTTg/edit?pli=1



Hvala Nebojša, tvoj odgovor samo potvrđuje da je moje skidanje knjiga sa interneta išlo u dobrom smeru.


Moram da priznam da sam i jednu i drugu knjigu prethodno čitao na preskoke, pokušao da se fokusiram na delove u kojima sam mislio da ću naći ono što me interesuje (na žalost nemam baš vremena da se potpuno posvetim). Čini mi se da kod Pavičića nema preciznog odgovora na moja pitanja, on se više bavio starosedeocima, strukturom stanovništva, socijalnom i političkom, takođe geografijom ali ne pominje ko se tačno i kada naseljavao, te zašto. Pominje se na više mesta tursko nadiranje i zauzimanje Like ali bez onih detalja koji meni trebaju. S druge strane, Horvat je mnogo konkretniji i tvrdi da su srednjem veku Lika i Krbava “najčišća hrvatska zemlja” (deo 16, strana 51) i “članovi 12 hrvatskih plemena nosilaca hrvatske državnosti”. Pominje i “hrvatske Vlahe - katolike” koji su živeli u planinama te “Vlahe – grkokatolike” koji su se tu nastinili tek došavši sa Turcima. Takođe, on tvrdi da su svi “Grčko-istočni žitelji u Lici i Krbavi podrijetlom Vlasi a danas se smatraju Srbima”.


Ovde dakle opet nailazim na ono što sam pošto-poto hteo da izbegnem ali je to izgleda nemoguće a to je muljevito tlo nacionalne ostrašćenosti i proizvoljnog tumačenja istorije, kojeg je verujem bilo (i dalje ima) sa obe strane ali mi nažalost vrlo odmaže. Da se vratim na ono što sam već napisao na drugoj temi i zbog čega sam i postavio pitanja:


- Najranija dokumenta u kojima se prezime Jarić pominje su iz 1501. godine u predturskoj Lici gde je zapisano u parnicama, ti su Jarići uz još nekoliko navedinih porodica pripadali plemenu Lapčana i živeli u Vasci (koja se nalazila na desnoj strani reke Like, na teritoriji između današnjih sela Vukelići i Gornji Kosinj).  [Pavičić, strana 66, njegova referenca “Acta croatica” 183, strana 191]
- U spisima iz 1515. godine se pominju dugovi pojedinih župljana a među njima i Jarići - “stari rod u plemenu Dabrana u Gatskoj” (dakle na području današnjeg Otočca u Hrvatskoj). [Pavičić, strana 97, njegova referenca “Starine, knjiga 33”, strana 49]
- Sa sigurnošću može reći da su direktni preci “mojih” Jarića oni koji su 1712. godine popisani od strane Austrijanaca (Luka Jarić koji je imao zemlju u Velikoj Popini, Cerovom Dolu i Ruištu u kom je 1896. rođen i moj deda). [Karl Kaser, “Popis Like i Krbave”, strana 234]


Pred toga bitno je još navesti sledeće činjenice:


- Grana Jarića kojoj ja pripadam su Srbi i pravoslavci (kao i gorepomenuti Luka Jarić čija se familija, kao i ostale pravoslavne u to vreme, vode od strane Austrijanaca kao “vlaške”)
- Brojne su takođe i porodice Jarića Hrvata, koliko mi je poznato većina njih je danas nastanjeno u Slavoniji, takođe postoji nekoliko muslimanskih porodica u Bosni
- Rezultati mog genetskog testiranja po muškoj liniji (dakle Y-DNK) jasno ukazuju na slovensko poreklo (R1a) a ne Vlaško (koji su uglavnom I2, ako se ne varam)


Dakle, da se vratimo na pitanja, donekle preformulisana:


- Ako se Jarići navode u srednjevekovnim dokumentima (1501. i 1512.) kao pripadnici plemena Lapčana i Dabrana, da li se oni mogu smatrati starosedeocima Like?
- Ako pretpostavimo da su ovi Jarići bili katolici, kako je došlo do toga da se 2 veka kasnije pojavljuju kao pravoslavci?
- Koliko je moguće da je porodica naseljenih Srba jednostavno preuzela prezime jedne od već postojećih koje su živele na teritoriji Like?


(Ovde bih kao jedan od mogućih odgovora citirao Pavičića, “Seobe i naselja u Lici” strana 7: “S druge strane, općeno uzevši, prezimena se nisu mijenjala. Kako su ona u starosjedilaca zapisana u 16. i u 17. st., tako su održana sve do danas”.
Takođe:  “Svoja su prezimena sačuvali i svi doseljenici oko 1690. koji su uvedeni u popise s kraja 17. st. i u onaj općeni iz 1712. Vidi se otuda da su ih oni imali već prije svoga doseljenja. To dokazuje i činjenica da ta ista prezimena postoje i u krajevima otkuda su donesena”.


Unapred se zahvaljujem na komentarima.
« Последња измена: Јул 04, 2014, 08:25:02 пре подне Željko Jarić »
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #22 послато: Јул 04, 2014, 09:29:28 пре подне »




- Ako se Jarići navode u srednjevekovnim dokumentima (1501. i 1512.) kao pripadnici plemena Lapčana i Dabrana, da li se oni mogu smatrati starosedeocima Like?
- Ako pretpostavimo da su ovi Jarići bili katolici, kako je došlo do toga da se 2 veka kasnije pojavljuju kao pravoslavci?
- Koliko je moguće da je porodica naseljenih Srba jednostavno preuzela prezime jedne od već postojećih koje su živele na teritoriji Like?




Жељко, све три опције су реалне.

Само презиме Јарић има такозвани "сточарски" корен, као и презимена Јарчевић, Козић, Козјак и др, па не мора да значи да су сви Јарићи у сродству.

Ваши Јарићи су забележени први пут у Великој Попини? Колико је мени познато, становништво овог дела Лике насељено је углавном из Северне Далмације. Становници су били православни Срби, који су у Далмацију долазили углавном из Босне.

Хаплогрупа R1a којој Ви припадате заступљена је код неких родова чија је матица можда баш у западној Босни.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Лика и Личани
« Одговор #23 послато: Јул 04, 2014, 11:24:18 пре подне »

- Rezultati mog genetskog testiranja po muškoj liniji (dakle Y-DNK) jasno ukazuju na slovensko poreklo (R1a) a ne Vlaško (koji su uglavnom I2, ako se ne varam)

I2 није ништа мање словенска него што је то R1a. Употребу термина "влашки" у смислу етничке одреднице за Србе код хрватских, махом проусташких аутора излишно је коментарисати. Влах је у Крајини у 16. и 17. вијеку била искључиво социјална одредница, која је Србима гарантовала одређена права, па су и сами Срби радо истицали, јер је бити Влах значило бити слободан сељак-граничар, за разлику од рецимо раје и кметова. Сем тога Влаха (читај Срба) је било и православних и католика, па би слиједећи ову Хорватову логику и "отац" хрватске нације Анте Старчевић био етнички влах, јер је и његова породица излистана као влашка у овим пописима Лика, а то би се могло рећи и за Анту Павелића и многе друге "Хрвате".

Dakle, da se vratimo na pitanja, donekle preformulisana:


- Ako se Jarići navode u srednjevekovnim dokumentima (1501. i 1512.) kao pripadnici plemena Lapčana i Dabrana, da li se oni mogu smatrati starosedeocima Like?

Да, у овом случају се ради о старосједиоцима Лике, јер су поменута племена  стара хрватска племена која су насељавала простор Лике. Не знам ни да ли су ови лапачки и дабарски Јарићи повезани, вјероватно нису, јер се ради о два различита племена. И Лапац и Дабар код Оточца су опустјели још 1527. године и њихово пређашње становништво је завршило, у Горском Котару, Словенији, Аустрији, Хрватском Загорју, Италији, па су тако вјероватно отишли и ови поменути стари Јарићи. Немамо доказе да је нека од тих породица опстала. Мени су занимљиви ови лапачки Јарићи због близине територије око које су се касније вртили православни Јарићи (Тромеђе).

- Ako pretpostavimo da su ovi Jarići bili katolici, kako je došlo do toga da se 2 veka kasnije pojavljuju kao pravoslavci?

- Koliko je moguće da je porodica naseljenih Srba jednostavno preuzela prezime jedne od već postojećih koje su živele na teritoriji Like?


Сасвим вјероватно таквих случајева је било. Проблем је што Турци нису пописивали презимена, а територија под којом су живјели Јарићи у 16. вијеку је припадала Турцима. Управо у том периоду имамо црну рупу, у којој су једни Јарићи нестали (католици), а други се појавили (православци) на приближно истој територији.

Међутим, пратио бих ипак оно што се може сигурно наћи у изворима.

-католичке Јариће имамо последњи пут пописане почетком 16. вијека на простору Лапца и Оточца у Лици
-помиње се Јакша Јарић 1698. у селу Сикиревци код Жупање у Славонији, као старосједиоци, вјероватно нису у никаквој вези са личким Јарићима
-православни Јарићи се први пут појављују као презиме 1712. у познатом попису Лике и Крбаве и пописани су у Зрмањи, Ловинцу удбинском крају: Висућу, Подлапцу и Писаћу
- мјеста насељавања указују на правац досељавања из сјеверне Далмације
- 1704. избила је у сјеверној Далмацији позната Куриџина буна коју је предводио поп Петар Јагодић Куриџа из Биовичиног села, дио народа па и сам поп Јагодић пребјегли су у тој буни на аустријску територију управо на подручје Зрмање, сам поп је касније ухваћен од стране Млечана и осуђен на дугогодишњу робију. Данас Јагодића нема у Далмацији, нема их ни у Лици. Има их у њиховој старој постојбини Западној Босанкој КРајини око Грахова, Унца и Ливна гдје су разгранат род. С обзиром да Јагодићи који славе Никољдан и који на 17 тестираних маркера имају потпуно поклапање са Јарићима који такође славе Никољдан, велика је могућност да су Јарићи заправо настали око 1704. од породице Петра Јагодића која се склонила на подручје Зрмање. Можда је и промјена презимена узрокована настојањем те породице да се заштити од повезивања са вођом буне, који је робијао у Венецији. Овом племену у Далмацији припада и српска породица Савић из Бенковца, која такође слави Никољдан и има скоро идентичан хаплотип Јарићима и Јагодићима

- значи 1712. прве Јариће православце имамо у Зрмањи (Удбинска грана је изумрла), око 1750. се зрмањски Јарићи пресељавају у Тишковац на Тромеђи, а из Тишковца се пресељавају у Тичево у Унцу око 1800. године, одакле једни одсељавају на подручје села Шеховца код Мркоњић града. Послије 1879. се из Зрмање у Бастахе код Дрвара досељавају Јарићи. Јарића имамо још по Подгрмечу, Поуњу, Бјелајском пољу, одакле су се расељавали у 19. вијеку са Тромеђе и Зрмање.

Матица свих ових породица је, по свој прилици, у околини Грахова и Ливањског поља гдје је у средњем вијеку ишла етничка граница између Срба и Хрвата, граница између зона штокаваци-ћирилица и чакавци-глагољица. Хаплотип Јарића, Јагодића и Савића показује велику блискост са хаплотиповима хрватских породица из чакавске зоне, и то се не може порећи. Видјећемо шта ће донијети будућа истраживања, али засад моје мишљење за Јариће је да се ради о старом чакавском становништву које се уклопило у штокавску већину.







Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Лика и Личани
« Одговор #24 послато: Јул 04, 2014, 03:01:11 поподне »

I2 није ништа мање словенска него што је то R1a.


Primljeno k znanju. Moj laički komentar je u principu bio isprovociran pročitanim (što mi je i pre bilo ispred nosa ali očigledno nisam obratio pažnju šta je autor u stvari hteo da kaže). Ja sam sve pre nego nacionalista ali što je mnogo - mnogo je.


1704. избила је у сјеверној Далмацији позната Куриџина буна коју је предводио поп Петар Јагодић Куриџа из Биовичиног села, дио народа па и сам поп Јагодић пребјегли су у тој буни на аустријску територију управо на подручје Зрмање, сам поп је касније ухваћен од стране Млечана и осуђен на дугогодишњу робију.


Gde bi mogao da pročitam više o ovoj buni, Jagodićima i seobi ka Zrmanji?


С обзиром да Јагодићи који славе Никољдан и који на 17 тестираних маркера имају потпуно поклапање са Јарићима који такође славе Никољдан, велика је могућност да су Јарићи заправо настали око 1704. од породице Петра Јагодића која се склонила на подручје Зрмање. Можда је и промјена презимена узрокована настојањем те породице да се заштити од повезивања са вођом буне, који је робијао у Венецији. Овом племену у Далмацији припада и српска породица Савић из Бенковца, која такође слави Никољдан и има скоро идентичан хаплотип Јарићима и Јагодићима


O bliskosti sa Jagodićima i Savićima znam, razmenili smo par poruka o tome nakon što sam vam prosledio rezultate testa. Međutom, ova teorija o postanku "mojih" Jarića od Jagodića je interesantna i vredna daljeg truda.


значи 1712. прве Јариће православце имамо у Зрмањи (Удбинска грана је изумрла), око 1750. се зрмањски Јарићи пресељавају у Тишковац на Тромеђи.


To naravno ipak ne važi za sve Jariće "zrmanjce" jer je, kao što rekoh, moj đed Pero rođen 1896. godine u Rištama (kako su od milja zvali Ruišta na Komu, isto ono mesto gde je pored Velike Popine 1712. godine popisani Luka Jarić imao zemlju). U toj udolini ka kojoj od Zrmanje i dan danas nema asfaltiranog puta (prilična nedođija, narodski rečeno) je, koliko mi je poznato, pred poslednji rat živela samo jedna baba kao poslednji izdanak Jarića. U samoj Zrmanji je takođe bila jedna porodica Jarića za koje jedino znam da nam nisu bili bliži rod ali neki jesu. Šta je sa njima danas, nije mi poznato... Uzgred budi, na starim katastarskim mapama Hrvatske su cela Ruišta jasno označena kao "Jarići" ali bez označenih parcela.
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #25 послато: Јул 04, 2014, 03:22:13 поподне »


Gde bi mogao da pročitam više o ovoj buni, Jagodićima i seobi ka Zrmanji?




Недавно смо у Дигиталну библиотеку портала Порекло уврстили одличну књигу Стјепана Антољака "Буне пучана и сељака у Хрватској". У њој је доста добро обрађена Куриџина буна и лик и дело попа Јагодића и његова трагична судбина.  Ево линка ка књизи:
http://www.mediafire.com/view/7s9xx2xn9h7v9q5/Stjepan_Antoljak_-_Bune_pucana_i_seljaka_u_Hrvatskoj.pdf

Књигу смо, иначе, једва комплетирали јер је у првој коју смо добили недостајало 20 страна, али су нам колеге из једне београдске библиотеке нашли то што недостаје па смо све здружили у целину. Вредело је, књига обилује са доста података о различитим побунама у Крајини, Далмацији и шире.

robert w.

  • Гост
Одг: Лика и Личани
« Одговор #26 послато: Јул 04, 2014, 03:39:27 поподне »
Ne znam da li ovo može donekle da pomogne. U pitanju je rad Marka Šarića:"Predmoderne etnije u Lici i Krbavi prema popisu iz 1712/1714"

http://www.pilar.hr/images/stories/dokumenti/lika/lika_1_mail_r_325.pdf

Autor, između ostalog, razmatra veličinu porodica u Lici, i ističe razliku između vlaško-bunjevačkih porodica (između kojih ne vidi razliku osim narečja i vere) i starosedelačkog hrvatskog stanovništva. Po njemu, vlaško-bunjevačke porodice su brojnije, imaju više generacija, dok su starosedelačke manje, uz najviše dve ili tri generacije srodne u direktnoj liniji. Porodica Luke Jarića navodi se kao brojnija u Lici i time se više uklapa u vlaško-bunjevačke porodice, nego u starosedelačke. Moguća je slična situacija kao i sa Radonićima. Jedno prezime je karakteristično za određeni kraj i nalazi se i kod genetički, verski i nacionalno  nesrodnog stanovništva.

Što se tiče literature, ne treba se opterećivati tonom izvora u kojem se traži informacija. Odnosi na ovom području nisu bili harmonični i to je to. Ako se gledaju odnosi unutar jedne zajednice (npr srpske, kad se sjetim djedovih priča o starim omrazama, osvetama, svađama oko međe itd) postoji mnogo sukoba, samo što takve ne završavaju u istorijskim knjigama i nisu deo istorije naroda na tom području, nego završavaju u crnim hronikama.
Ne znam da li imaš u porodici starije generacije, ali bilo bi dobro zapisati sve čega se mogu setiti, porodice, školovanja, s čim su se bavili, lokalnih naziva itd. Jevreji imaju dobro razvijenu "kulturu sećanja". Prvo su počeli sa iskazima preživelih iz konc-logora, a potom su snimali sve što je moglo da obuhvati život jednog čoveka i porodice.

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Лика и Личани
« Одговор #27 послато: Јул 04, 2014, 04:07:30 поподне »

Ne znam da li imaš u porodici starije generacije, ali bilo bi dobro zapisati sve čega se mogu setiti, porodice, školovanja, s čim su se bavili, lokalnih naziva itd. Jevreji imaju dobro razvijenu "kulturu sećanja". Prvo su počeli sa iskazima preživelih iz konc-logora, a potom su snimali sve što je moglo da obuhvati život jednog čoveka i porodice.


Na žalost, odavno je kasno za usmeno predanje... Moj đed je umro 1983. godine a i on se iselio iz Like još posle I sv. rata, kao solunski dobrovoljac (jedan od onih koji su u Galiciji prebegli Rusima itd.) dobio je zemlju u Banatu gde su Jarići sa još 6 porodica u sred atara na bivšoj zemlji grofa Čekanića osnovali selo - Banatsko Karađorđevo. Moj otac je možda nekoliko puta u životu bio u Zrmanji i Rištama i zapravo je vezan za Vojvodinu, ne za Liku i na žalost nije od pomoći. Jedino što mi preostaje je da se oslonim na knjige i ljude koji znaju mnogo više od mene.
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

robert w.

  • Гост
Одг: Лика и Личани
« Одговор #28 послато: Јул 04, 2014, 04:32:51 поподне »

Na žalost, odavno je kasno za usmeno predanje... Moj đed je umro 1983. godine a i on se iselio iz Like još posle I sv. rata, kao solunski dobrovoljac (jedan od onih koji su u Galiciji prebegli Rusima itd.) dobio je zemlju u Banatu gde su Jarići sa još 6 porodica u sred atara na bivšoj zemlji grofa Čekanića osnovali selo - Banatsko Karađorđevo. Moj otac je možda nekoliko puta u životu bio u Zrmanji i Rištama i zapravo je vezan za Vojvodinu, ne za Liku i na žalost nije od pomoći. Jedino što mi preostaje je da se oslonim na knjige i ljude koji znaju mnogo više od mene.

Žao mi je  :(. Ja sam imao sreću da je deda bio živ u vreme kad sam počeo dobijati svest da je dobro zapisivati njegove priče. Inače sam odrastao okružen njima, i u to vreme činilo mi se da nikud neće otići, ali danas sam jedino siguran u ono što sam zapisao. Sećanja prolaze ili se mešaju, a onda ni sam nisam siguran koliko poverenja da imam u njih.

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #29 послато: Август 15, 2014, 10:53:56 поподне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #30 послато: Септембар 25, 2014, 12:26:21 поподне »
Новаковићи - Лика

Према племенском ријечнику Личко Крбавске Жупаније Новаковићи су уписани:

1. Госпић - 1
2. Купирово (Срб) - 3
3. Осреци (Срб) - 3
4. Велика Попина - 39
5. Прибудић (Зрмања) - 28
6. Прљево (Зрмања) - 3
7. Залужница - 4



Према попису становништва СР Хрватске из 1948. године, ако сортирамо презиме Новаковић по тадашњим срезовима, јасно је уочљиво да је епицентар у Лици.

Према попису српских добровољаца у Првом светском рату налазимо на значајан број крајишника Личана који су се борили на страни српске војске.

Према попису добровољаца налазимо следеће Новаковиће:

Општина Госпић

Новаковић Гаврило Симин, Вребац
Новаковић Лука Мацин, Вребац
Новаковић Миле Петров, Ђуковац
Новаковић Милош Танасијев, Вребац
Новаковић Тодор Танасијев, Вребац

Општина Грачац

Новаковић Јован Тодоров, Велика Попина
Новаковић Милош Петров, Велика Попина
Новаковић Никола Данин, Велика Попина
Новаковић Стојан Тодоров, Велика Попина
Новаковић Ђуро Павлов, Прибудић
Новаковић Ђуро Радин, Велика Попина
Новаковић Илија Јованов, Велика Попина
Новаковић Јован Николин, Велика Попина
Новаковић Лазо Данин, Велика Попина
Новаковић Миле Николин, Велика Попина
Новаковић Павле Петров, Велика Попина
Новаковић Саво Лукин, Велика попина
Новаковић Саво Савин, Велика Попина

Општина Доњи Лапац

Новаковић Тодор Јанков, Срб
Новаковић Марко Симин, Добасница

Преглед ратних добровољаца Новаковића који су добили земљу у панчевачком риту по списку од 21.12.1939.

Новаковић Васо Ђуканов, Завође, Медак
Новаковић Ђуро Јовин, Велика Попина, Зрмања

Списак добровољаца Новаковића који су добили обвезнице

Новаковић Јово, с. Велика Попина, Срез Грачац,
Новаковић П. Ђурађ, с. Велика Попина, Срез Грачац,
Новаковић Т. Никола, с. Прљево, срез Грачац,

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #31 послато: Јануар 31, 2015, 10:50:34 поподне »
Теслина молба за издавање пасоша, коју је поднео надлежној институцији у Загребу 1883. године:

У то време нису постојале фотографије па је онај који "моли" морао да опише свој изглед. Тако је Тесла себе описао као човека "великог стаса, црне косе и очију, дугуљастог лица и шиљастог носа.





Опис у молби за пасош

1. Име и презиме: Никола Тесла
2. Статус: неожењен
3. Занимање: телефонски приправник
4. Година рођења: 1856.
5. Да ли је писмен или не: писмен
6. Куда путује: Француску, Русију и Немачку
7. На које време: на три године
8. Стас: велик
9. Лице: подуго
10. Коса: црна
11. Очи: црне
12. Уста: сразмерна
13. Нос: шиљаст
14. Особите биљеге: нема
15. Пребива: Госпићу, кбр. 244
16. Надлежан: Госпић
17. Поджупанија, односно округ: Госпић
18. Вера: грчкоисточна

Извор: Бранимир Јовановић, директор Музеја "Никола Тесла" у Београду.

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #32 послато: Август 23, 2015, 04:06:33 поподне »

By Станислав Будисављевић

https://www.facebook.com/photo.php?f...type=3&theater

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #33 послато: Октобар 07, 2015, 11:41:44 пре подне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #34 послато: Новембар 07, 2015, 10:49:22 пре подне »
Ево како се изјашњавао Никола Тесла

Телеграм упућен хрватском политичару Влатку Мачеку (1936. год.)


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #35 послато: Октобар 06, 2016, 10:04:23 поподне »
Сетих се недавно једног познатог Личанина (пореклом). Љубиша Павковић, чији је отац пореклом из Лике, може бити у вези са недавно тестираним Павковићима из Лике (хаплогрупа R1a M458), који су били најбројнији у околини Грачаца, а славе Св. Василија.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:470833-Nista-nema-bez-duse-balkanske

"Rođen je u Beogradu, pre 66 godina, od oca Bogdana, poreklom Ličanina, i majke Mire, Makedonke. Verovatno su mu i ti izmešani geni pomogli da sa jednom lakoćom svira melos čitavog Balkana, ali i evergrin, klasičnu muziku..."



<a href="https://www.youtube.com/v/GxQ34sKadso" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/GxQ34sKadso</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #36 послато: Новембар 30, 2016, 01:40:07 поподне »
Свештеници страдали у рату

http://www.gospic.rs/svestenici-stradali-u-ratu-petar-raseta-1887-1941/

Петар Рашета (R1a-M458), Доњи Лапац


Димитрије Јерковић (I2a Динарик југ?), Дивосело


Никола Богуновић (род J2a, или N1a?), Зрмања


Милош Мандић (E-V13), Грачац


Милојко Дошен, Почитељ


Гено Илић, Смиљан


Јован Бјеговић, Дивосело


Има још пуно свештеника (више на сајту), нека им је лака земља.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #37 послато: Новембар 30, 2016, 01:46:57 поподне »

Милош Мандић (E-V13), Грачац


Јован Бјеговић, Дивосело


Милош Мандић је брат од ујака (Тривуна) Николе Тесле, а Јован Бјеговић је деда тенисера Ненада Зимоњића (мајчин отац).
Иначе, сајт gospic.rs је мој скроман допринос завичајном удружењу Госпићана. Нажалост, немам превише времена да се бавим њиме.
« Последња измена: Новембар 30, 2016, 01:48:39 поподне Број 1 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #38 послато: Новембар 30, 2016, 02:04:52 поподне »
Милош Мандић је брат од ујака (Тривуна) Николе Тесле, а Јован Бјеговић је деда тенисера Ненада Зимоњића (мајчин отац).
Иначе, сајт gospic.rs је мој скроман допринос завичајном удружењу Госпићана. Нажалост, немам превише времена да се бавим њиме.

Хвала за ово, админе!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Лика и Личани
« Одговор #39 послато: Фебруар 20, 2017, 02:50:23 поподне »
Зна ли неко нешто детаљније о роду Љиљак из Лике. Лика ми није баш познат терен што се порекла становништва тиче, па ако неко зна нешто или литературу...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #40 послато: Фебруар 20, 2017, 03:03:07 поподне »
Зна ли неко нешто детаљније о роду Љиљак из Лике. Лика ми није баш познат терен што се порекла становништва тиче, па ако неко зна нешто или литературу...

Љиљци су огранак крајишких Срђевштака. Овом роду припадају још и Грбићи, Угреновићи, Брекићи и Шкрбићи. Најбројнији су Грбићи.

Имамо тестиране ове Грбиће у пројекту. Хаплогрупа R1a род Z280>Y2613, карпатско-далматински кластер.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Лика и Личани
« Одговор #41 послато: Фебруар 20, 2017, 03:07:39 поподне »
Хвала! Зна ли се нешто о њиховом даљем пореклу, дошљаци или староседеоци?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #42 послато: Фебруар 20, 2017, 03:13:12 поподне »
Хвала! Зна ли се нешто о њиховом даљем пореклу, дошљаци или староседеоци?

Нема на чему. Милан Карановић је забележио причу да су пореклом из Крушевца и да су се звали Грбљановићи. Прво су дошли на простор Северне Даламције. Наводно је од тог Грбљановић настало Грбић.

Према томе, Карановић их убраја у досељенике с југа, иако њихова генетика тренутно више упућује на те западне крајеве.

Прича о Крушевцу и Грбљановићима, чини се, настаје касније и базирана је вероватно на легенди о Косову, Крушевцу, Лазару (Хребељановићи)...

Мени је прича испрва деловала занимљиво, али је такав миграциони правац (Крушевац - Северна Далмација) нереалан за то доба. Штета што немамо днк Стефана Лазаревића. ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Лика и Личани
« Одговор #43 послато: Фебруар 20, 2017, 03:16:48 поподне »
Да, та прича је вероватно базирана на сличности презимена Грбић и Грбљановић. Можда имају неке везе с Грбљем? Мада, што кажеш, генетика више указује да су староседеоци у свом крају.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Лика и Личани
« Одговор #44 послато: Фебруар 20, 2017, 08:46:57 поподне »
Зна ли неко нешто детаљније о роду Љиљак из Лике. Лика ми није баш познат терен што се порекла становништва тиче, па ако неко зна нешто или литературу...
У Шематизму православне српске дијецезе Горњо-Карковачке за 1883. годину, спомиње се презиме Љиљак, чија је слава Јовањдан, Св. Василије и Срђевдан, али и Ђурђевдан, како наводи наш  Петар Демић у Горњој Крајини http://www.poreklo.rs/2013/08/01/gornja-krajina-rodovi-koji-slave-sv-%C4%91ur%C4%91a-%C4%91ur%C4%91evdan/

У Шематизму митрополије д/б за 1882. годину презиме Љиљак спомиње се као слављеници Јовањдана у парохијама Кулен Вакуф (на Уни, између Петровца и Д. Лапца), Пољавница код Дубице и Дубовик код Крупе, у чијој близини налази се и парохија Збориште гдје презиме Љиљак слави Срђевдан.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Лика и Личани
« Одговор #45 послато: Фебруар 20, 2017, 09:05:36 поподне »
Сад ми рече човек за кога се распитујем - његови Љиљаци славе Јовањдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #46 послато: Април 15, 2017, 11:26:18 пре подне »
Издвојио сам тестиране Србе и Хрвате из Лике

За Србе је већ познато да су углавном досељеници из Босне/Даламције, док су многи даљим пореклом из јужнијих крајева. Код Хрвата постоје две главне струје, староседеоци и Буњевци.

Срби, Лика и Горски Котар (67 тестираних)

I2a Dinaric (18)
Граовац
Глумац
Дамјановић
Димић
Ерор
Кљајић
Новаковић
Шијан
Вукобратовић
Дукић
Зорић
Јањатовић
Јованић
Тесла
Опачић (FTDNA)
Цвјетићанин (23andMe)
Петровић (23andMe)
Лалић

R1a (11)
Кесић
Маричић
Павковић
Плећаш
Рашета
Ђапа
Јарић
Бига
Милеуснић (23andMe)
Крајновић (23andMe)
Витас (FTDNA)

J2b (11)
Вулетић
Делић
Драгосавац
Јањатовић
Мандић
Наранчић
Павичић
Радаковић
Хркаловић
Боца (23andMe)
Кокотовић (23andMe)

N1a (7)
Богдановић
Брчин
Лукић
Шкундрић
Узелац
Штетић (23andMe)
Половина (23andMe)

E1b (6)
Ђаковић
Мандић
Маринковић
Орлић
Јелача
Радека (23andMe)

I1 (6)
Бараћ
Кончар (23andMe)
Кртинић
Ћук
Јакшић
Ђумић

J1 (3)
Дроњак
Јањатовић
Шепа

G2a (2)
Радуловић
Комленић

R1b (1)
Стјепановић

J2a (1)
Поповић

J2 (1)
Чанак

I2a - 26.9%
R1a - 16.4%
J2b - 16.4%
N1a - 10.4%
E1b - 9%
I1 - 9%
J1 - 4.5%
G2a - 3%
R1b - 1.5%
J2a - 1.5%
J2 - 1.5%


Хрвати, Лика и Горски Котар (узорак 23)

R1a (6)
Граховац
Сердар
Црнковић
Пајнић
Бакарић (23andMe)
Фрковић (истраживање 183 Хрвата)

I2a (5)
Чорак
Јурковић
Хољевац
Томић (23andMe)
Никшић (23andMe)

R1b (5)
Радошевић
Дегориција
Ошанић
Јанеш
Матанић (истраживање 183 Хрвата)

E1b (4)
Станковић
Бићанић
Будисалић
Марковић (истраживање 183 Хрвата)

J2b (2)
Умић
Мартинац

I1 (1)
Шпољарић (23andMe)


Видимо да се Срби из Хрвати и Лике генетски прилично разликују. Било би још боље да се изврши подела по подгранама. У сваком случају код Срба су прилично заступљене N1a, I1 и J2b. За личке Усорце се на више места каже да су најбројнији православни род у Лици, па висок проценат J2b не чуди.

За Хрвате из ових крајева смо још раније констатовали висок проценат R1a, али треба поменути да се међу неким старим хрватским породицама из Лике јавља и хаплогрупа I2a. Пример Хољеваца и Никшића. Интересантан је и висок проценат R1b код Хрвата из ове области.

Иначе Хољевци су из Бриња, треба додати ту информацију крај њиховог презимена (днк пројекат).

Нема довољно тестираних Хрвата, али би било добро упоредити ове резултате са оним из Приморско-горанске жупаније (Human Y-specific STR haplotypes in the Western Croatian population sample, узорак 101)

R1a - 28.7%
I2a Din. - 21.8%
R1b - 11.9%
I1 - 9.9%
E1b - 9.9%
J2b - 5%
G2 - 2%
N1a - 2%
I2-M223 - 2%
T - 2%
J2a - 1%
L - 1%
D1a - 1%
I2a L38 - 1%
H - 1%








Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #47 послато: Мај 21, 2017, 12:03:05 поподне »
Лички добровољци (Први светски рат)



Што се порекла тиче, рекао бих да је ово на слици J2b-M102/I2-CTS10228/R1a дружина. :)

Кокотовићи J2b1, род Крича
Почуче J2b1?, род Крича
Париповићи J2b2

Репци (Милеуснићи) R1a?

Глумчићи (Глумци?) I2-CTS10228, род Мириловића


Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Лика и Личани
« Одговор #48 послато: Мај 21, 2017, 12:16:58 поподне »
Рекао бих по презименима да их је већина из Косиња.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #49 послато: Мај 21, 2017, 12:41:10 поподне »
http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:NLS_00002_19170323|page:3|query:ајронвуд

Ту на списку сигорно има и Личана који су у Америци скупљали новац за српску војску. У Ајронвуду су сви са списка из околине Дрниша у Далмацији, па можда има и Личана који су се концентрисали у неком граду.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Лика и Личани
« Одговор #50 послато: Мај 21, 2017, 02:31:00 поподне »
Па и прилога за српску православну цркву, Стојан Кричковић и многи други.

Лист Српски Сион од 09.02.1902. годинe

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00026_19020209|page:15|query:кричковић

Помињу сe као приложници ( дијаспора у Амeрици) црквe св. Покров у Јавној благодарности  Српскe православнe општинe у Врeпцу (Мeдак, Лика),парох А. Оклопџија

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #51 послато: Мај 27, 2017, 03:33:02 поподне »
Сплит, 23. 11. 1918.

Jučer je došao u bolnicu prvi bolesni srpski vojnik, od odjeljenja, što je prispjelo u Split. To je redov dobrovoljac Marko Mileusnić, od II čete, 2. bataljona, 13. puka, rodom iz Kosinja kod Perušića u Lici. Tuži se Marko, junak, da ga sve boli i ima veliku vrućicu. Po svoj prilici, bit će, da ga pograbila naša poznata španjolska hunjavica. " Eto, kad je sve dobro prošlo i lijepo svršilo, pa da onda bolest obori" - veli dobrodušno Marko.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Лика и Личани
« Одговор #52 послато: Мај 27, 2017, 09:27:44 поподне »
Јесте сигурни да нису у питању чакавске старосједилачке породице које су штокавизиране? Традиционално се тврди да већина личких Хрвата потиче из западне Херцеговине (што се види и по новоштокавској икавици), па ме чуди да И2а не прелази 50%, већ је, напротив, слабија за пар процената и од Р1а.
Могуће је да су западнохерцеговачки Хрвати једноставно успоставили културну и језичку доминацију над старосједилачким чакавцима и асимиловали их, јер оваква генетска слика прилично подсјећа на сјевер Хрватске.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Лика и Личани
« Одговор #53 послато: Септембар 04, 2017, 06:08:07 поподне »
Треба ми помоћ.

Зна ли се где је у Лици било Радишића Никољштака?

Најближе што нађох, беху неки Радишићи из Поуња, који су можда сродници тима.

Али не знам где им матично место порекла?



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #54 послато: Септембар 04, 2017, 08:28:26 поподне »
Треба ми помоћ.

Зна ли се где је у Лици било Радишића Никољштака?

Најближе што нађох, беху неки Радишићи из Поуња, који су можда сродници тима.

Али не знам где им матично место порекла?

Било их је у околини Петровца. У Крњеушу су доселили управо из Лике (Дабашница). Има их у истом крају пореклом из Северне Далмације. Слава Св. Никола.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Лика и Личани
« Одговор #55 послато: Септембар 04, 2017, 08:36:32 поподне »
Било их је у околини Петровца. У Крњеушу су доселили управо из Лике (Дабашница). Има их у истом крају пореклом из Северне Далмације. Слава Св. Никола.

Хвала Небојша.

Не зна се којој групи становника припадају у Северној Далмацији, одакле су и када могли доселити на тај простор?



Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #56 послато: Јануар 03, 2018, 02:47:35 пре подне »
Лика и Горски Котар - Срби (тренутно стање)

Узорак 91

I2a (25) - 27,5%

R1a (17) - 18,7%

J2b (13) - 14,2%

E1b (11) - 12,1%

N2 8 - 8,8%

I1 (6) - 6,6%

G2a (3) - 3,3%

J1 (3) - 3,3%

R1b (2) - 2,2%

J2a (2) - 2,2%

J2 (1) - 1,1%
« Последња измена: Јануар 03, 2018, 02:51:00 пре подне Свевлад »

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #57 послато: Јануар 07, 2018, 03:32:39 поподне »
Личко-крбавска жупанија, попис 1910. године














« Последња измена: Јануар 08, 2018, 12:00:05 поподне НиколаВук »

Ван мреже Загорац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Лика и Личани
« Одговор #58 послато: Јануар 07, 2018, 08:12:36 поподне »
Може ли помоћ око порекла презимена Загорац (Медак, Лика)?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #59 послато: Јануар 07, 2018, 09:18:51 поподне »
Може ли помоћ око порекла презимена Загорац (Медак, Лика)?

Загорци се у том крају помињу још на попису из 1712. године. Део су оне досељеничке струје из Северне Далмације (Обровац - Буковица - Книн). Загораца је у Далмацији било у Отишићу, славили су Св. Николу. Која је слава Ваших Загораца? Мада породице са овим презименом и не морају бити сродне, с обзиром да је презиме настајало углавном по некој "Загори".

Тако је нпр. у околини Дабра постојало старо хрватско племе Загораца (14. и 15. век).

Ван мреже Загорац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Лика и Личани
« Одговор #60 послато: Јануар 07, 2018, 10:14:45 поподне »
Славили су Светог Николу такође. Каква је судбина тих "хрватских" Загораца, да ли су они на неки начин повезани са овим српским?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #61 послато: Јануар 07, 2018, 10:47:43 поподне »
Славили су Светог Николу такође.

Онда можда и постоји веза.

Каква је судбина тих "хрватских" Загораца, да ли су они на неки начин повезани са овим српским?

Не би требало. Потпуно друга прича/миграција. Хрвати Загорци су наводно име добили по селу Загорју близу Саборскога, док су Загорци из Далмације презиме добили по даламтинској Загори.

Ван мреже Загорац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Лика и Личани
« Одговор #62 послато: Јануар 07, 2018, 10:53:44 поподне »
У мојој породици се сматрало је наше презиме настало на тај начин што су ти неки први Загорци, насељавали просторе иза горе, односно за гором, па одатле и презиме Загорац. Не знам тачно на који географски прсотор су милсили и о којој гори је био реч.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #63 послато: Јануар 07, 2018, 11:39:18 поподне »

Онда можда и постоји веза.

Не би требало. Потпуно друга прича/миграција. Хрвати Загорци су наводно име добили по селу Загорју близу Саборскога, док су Загорци из Далмације презиме добили по даламтинској Загори.

Већ сам једном писао, да сам био запрепашћен, кад сам у турском дефтеру из 15 или 16, века, са подручја Скадарске нахије, наишао на лична имена Загорац и Покрајац.

Ван мреже Загорац

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Лика и Личани
« Одговор #64 послато: Јануар 08, 2018, 12:38:28 пре подне »
Већ сам једном писао, да сам био запрепашћен, кад сам у турском дефтеру из 15 или 16, века, са подручја Скадарске нахије, наишао на лична имена Загорац и Покрајац.
Занимљиво... Да ли су то била имена православаца (Срба) или?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #65 послато: Јануар 08, 2018, 02:22:56 поподне »
Видим да се за личке Војводиће каже да славе Светог Николу..само не пише одакле су тј. у којим местима се данас јављају или су се јављали у неким првим поменима(почетком 18.века).Има ли неко идеју или зна нешто више о том роду? :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #66 послато: Јануар 08, 2018, 08:44:42 поподне »
Видим да се за личке Војводиће каже да славе Светог Николу..само не пише одакле су тј. у којим местима се данас јављају или су се јављали у неким првим поменима(почетком 18.века).Има ли неко идеју или зна нешто више о том роду? :)

И Војводићи би требали бити део те сеобе Вилићана. На простору Горње Крајине славили су углавном Никољдан и нешто мало Јовањдан.

Овде их је било у Лици 1915. године: Дабар (Оточац), Грабушић (Кор.), Кореница, Г. Лапац, Круге (Лапац), Мазин, Нетеке (Срб), Широка Кула, Врановача (Кор.)

Најбројнији су били у Мазину (33 куће). Славе Никољдан. Ту је становништво махом пореклом из Северне Далмације и нешто мало из старих крајишких области. Није сигурно које су струје део ови Војводићи.

У Далмацији има доста Војводића. Славе Никољдан махом, али и друге славе (Ђурђевдан нпр.). Ови са Св. Николом досељени су углавном из Лике.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #67 послато: Јануар 08, 2018, 08:51:20 поподне »
И Војводићи би требали бити део те сеобе Вилићана. На простору Горње Крајине славили су углавном Никољдан и нешто мало Јовањдан.

Овде их је било у Лици 1915. године: Дабар (Оточац), Грабушић (Кор.), Кореница, Г. Лапац, Круге (Лапац), Мазин, Нетеке (Срб), Широка Кула, Врановача (Кор.)

Најбројнији су били у Мазину (33 куће). Славе Никољдан. Ту је становништво махом пореклом из Северне Далмације и нешто мало из старих крајишких области. Није сигурно које су струје део ови Војводићи.

У Далмацији има доста Војводића. Славе Никољдан махом, али и друге славе (Ђурђевдан нпр.). Ови са Св. Николом досељени су углавном из Лике.

У Книну је било доста Војводића, и сви дошли из Лике, већина у новије време.

Накићеновић је записао за Војводиће из Книна који славе Никољдан да су дошли из Лике (из Срба) пре 50 година што од данас било пре око 150 година.

Кад се спомене презиме Војводић, мој отац често каже да је то "личко" презиме.  :)



« Последња измена: Јануар 08, 2018, 08:58:16 поподне Свевлад »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #68 послато: Јануар 09, 2018, 04:55:10 поподне »
И Војводићи би требали бити део те сеобе Вилићана. На простору Горње Крајине славили су углавном Никољдан и нешто мало Јовањдан.

Овде их је било у Лици 1915. године: Дабар (Оточац), Грабушић (Кор.), Кореница, Г. Лапац, Круге (Лапац), Мазин, Нетеке (Срб), Широка Кула, Врановача (Кор.)

Најбројнији су били у Мазину (33 куће). Славе Никољдан. Ту је становништво махом пореклом из Северне Далмације и нешто мало из старих крајишких области. Није сигурно које су струје део ови Војводићи.

У Далмацији има доста Војводића. Славе Никољдан махом, али и друге славе (Ђурђевдан нпр.). Ови са Св. Николом досељени су углавном из Лике.

Хвала пуно ! Знам да их има у Касеровим пописима 1712.године а у Срем су дошли пред крај 18.века из Крајине али се не наводи са ког простора или места.Негде на форуму сам прочитао да се доводе у везу са Хрвојем Вукчићем великашем Твртка Котроманића и да су пореклом из Херцеговине а одатле су прешли у Крајину.
У Книну је било доста Војводића, и сви дошли из Лике, већина у новије време.

Накићеновић је записао за Војводиће из Книна који славе Никољдан да су дошли из Лике (из Срба) пре 50 година што од данас било пре око 150 година.

Кад се спомене презиме Војводић, мој отац често каже да је то "личко" презиме.  :)

Мени некако увек презимена која нису на ић вуку на крајишко порекло(Бакљина,Матавуљ,Сурла,Загорац,Сантрач и слична презимена) мада је за Војводиће сачувано то предање да су из Крајине пореклом. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #69 послато: Јануар 09, 2018, 05:30:43 поподне »
Хвала пуно ! Знам да их има у Касеровим пописима 1712.године а у Срем су дошли пред крај 18.века из Крајине али се не наводи са ког простора или места.Негде на форуму сам прочитао да се доводе у везу са Хрвојем Вукчићем великашем Твртка Котроманића и да су пореклом из Херцеговине а одатле су прешли у Крајину.
Мени некако увек презимена која нису на ић вуку на крајишко порекло(Бакљина,Матавуљ,Сурла,Загорац,Сантрач и слична презимена) мада је за Војводиће сачувано то предање да су из Крајине пореклом. :)

Кад су Срби у питању убедљиво највише презимена која нису на ић има међу Личанима. Постоји анегдота да кад је Аустрија завладала Ликом и кад су правили пописе и спискове за служење војске да су Личани неретко уместо правих презимена говорили надимке или нешто што им падне на памет, а да су Аустријанци то записали а ови су морало стварно то да прихвате за презимена. Слично прича постоји да су Срби из Војводине често на пописима избацивали ић (можда су били приморани) и да су тако настала она презимена код Срба из Војводине које се завршавају на ов или ин.  Колико је ово за личка и војвођанска презимена тачно не знам, нисам се бавио са тим, али то чуо од многих људи. 

Презимена код Срба која нису на ић су доста честа и у Херцеговини, Далмацији и Босанској Крајини али ипак су ређа него у Лици, заправо могу се наћи у читавом динарском појасу, мислим да је главни разлог томе то што су у динарском појасу надимци често прелазили у презимена. Добар пример за то је род Николе Тесле. Они су се некад презивали Драганић, један Теслин предак је имао криве зубе као алатка тесла ("тесласте зубе") па су га прозвали  Тесла, што је касније прешло у презиме. 
Највише презимена са ић међу Србима има у Србији јужно од Саве и Дунава, међутим у Србији (изузев Војводине) презимена су се усталила тек средином 19-ог века, а до тад су била изведена о очевог имена. Михаило Обреновић је донео одлуку да презимена морају усталити. Људима из уже Србије чињеница да су презимена формирана тек средином 19-ог века је отежавало праћење порекла дубље у прошлост због тога што су се пре средине 19-ог века презимена мењала у свакој генерацији, захваљујући генетици то је сад превазиђено. 
« Последња измена: Јануар 09, 2018, 05:33:08 поподне Свевлад »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #70 послато: Јануар 09, 2018, 06:41:52 поподне »
Кад су Срби у питању убедљиво највише презимена која нису на ић има међу Личанима. Постоји анегдота да кад је Аустрија завладала Ликом и кад су правили пописе и спискове за служење војске да су Личани неретко уместо правих презимена говорили надимке или нешто што им падне на памет, а да су Аустријанци то записали а ови су морало стварно то да прихвате за презимена. Слично прича постоји да су Срби из Војводине често на пописима избацивали ић (можда су били приморани) и да су тако настала она презимена код Срба из Војводине које се завршавају на ов или ин.  Колико је ово за личка и војвођанска презимена тачно не знам, нисам се бавио са тим, али то чуо од многих људи. 

Презимена код Срба која нису на ић су доста честа и у Херцеговини, Далмацији и Босанској Крајини али ипак су ређа него у Лици, заправо могу се наћи у читавом динарском појасу, мислим да је главни разлог томе то што су у динарском појасу надимци често прелазили у презимена. Добар пример за то је род Николе Тесле. Они су се некад презивали Драганић, један Теслин предак је имао криве зубе као алатка тесла ("тесласте зубе") па су га прозвали  Тесла, што је касније прешло у презиме. 
Највише презимена са ић међу Србима има у Србији јужно од Саве и Дунава, међутим у Србији (изузев Војводине) презимена су се усталила тек средином 19-ог века, а до тад су била изведена о очевог имена. Михаило Обреновић је донео одлуку да презимена морају усталити. Људима из уже Србије чињеница да су презимена формирана тек средином 19-ог века је отежавало праћење порекла дубље у прошлост због тога што су се пре средине 19-ог века презимена мењала у свакој генерацији, захваљујући генетици то је сад превазиђено.
За Крајину сам и ја чуо те приче али не знам колико то може да буде тачно.У Млетачким катастрима Далмације рецимо 1709.године доста породица има већ формирано презиме које је задржало и стотинама година након пописа.Што се Баната тиче мислим да то да су презимена на ов,ин наметнута од стране аустријске управе није тачно јер сам имао прилику да гледам Катастре за Црепају и Долово од 1799.године па до почетка 20.века и могу да кажем да је доста породица имало презимена са наставком ић,док у црквеним православним књигама које су у то време вођене они су уписани под наставком ов/ев.Што се тиче топонимских презимена ту је ствар другачија.Баш данас сам у пописима 12.банатске регименте са линка који је генијалан члан форума поставио нашао свог аскурђела у попису  компаније Ковачице 1789.године и означен је под презименом Панчевачки,док је у црквеним књигама ситуација другачија и за време свог живота а то је до 1827.године уписиван је увек под презименом Панчевац.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Лика и Личани
« Одговор #71 послато: Јануар 09, 2018, 07:46:18 поподне »
Ја мислим да је главни разлог тај што у време када су се Срби у збеговима насељавали у 17. и 18 в. нису тада имали то "ић" као наставак свог презимена, можда понеко и јесте али већина вероватно није. Када је Обреновић увео обавезу сталног презимена са наставком "ић" то није обухватило Србе "пречане" јер су живели под аустријском царевином, а њиховим  политичким интересима свакако није ишло у прилог нити би дозволили да се по истом принципу уводи правило и за Србе који су тамо живели. Поготово што је увођење тога сматрано као утицај њиховог највећег такмаца Руске царевине.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #72 послато: Јануар 09, 2018, 10:55:31 поподне »
Ја мислим да је главни разлог тај што у време када су се Срби у збеговима насељавали у 17. и 18 в. нису тада имали то "ић" као наставак свог презимена, можда понеко и јесте али већина вероватно није. Када је Обреновић увео обавезу сталног презимена са наставком "ић" то није обухватило Србе "пречане" јер су живели под аустријском царевином, а њиховим  политичким интересима свакако није ишло у прилог нити би дозволили да се по истом принципу уводи правило и за Србе који су тамо живели. Поготово што је увођење тога сматрано као утицај њиховог највећег такмаца Руске царевине.
То си у праву,то знам јер сам неке претке нашао да су имали 2 имена уместо презимена( рецимо породица Вукосављев-Милојкови из Долова добили презиме и шпицнаме по Милојку Вукосаву граничару из Плочица).Кажу да су ти наставци са ов и ев трагови најстаријег српског становништва у Војводини(и пре Велике Сеобе),док се генерално може рећи да су презимена углавном доста стара па и раме уз раме са крајишким презименима по старини(250-300 година минимум).Ипак она су доста била подложна промени а мени се чини да је и велики утицај цркве био(у зависности ко је био парох разичито је уписивао презимена).Због учесталих промена(од Стојковића до Стојкова или презимена неретко по личним особинама) Аустрија је 1817.године чини ми се донела одлуку да презимена која су породице имале у том тренутку буду дефинитивна због војних обвезника..мада ми се чини да то није баш увек поштовано.Још један битан фактор који је утицао на опстанак таквих презимена је менталитет самог српског народа у Војводини.Дал смо сви такви пркосни,поносни,плаховити(неки пут и благо сујетни) без обзира о ком крају је реч или смо те особине понели са територија са којих смо дошли на простор Војводине али истина је да ће један Банаћанин исто као и Црногорац,Херцеговац или Личанин рећи за себе како је он највећи и најбољи Србин тј. како су генерално сви Банаћани у предности у односу на друге наше сународнике.Због тога су се дешавале ситуације да када један староседеоц промени презиме он бива исмеван и одбачен од своје средине а неретко се цела ситуација завршавала насиљем.Пример је један од чланова породице Лујански која важи за стару панчевачку породицу,који се одлучио да презиме промени на Лујановић како би било српскије што је наишло на општу осуду од стране остатка породице али и сународника.Цела та прича о Банаћанима као мирним ,тихим ,повученим и успореним људима ми се чини пренапумпаном и нетачном,макар у јужнијим ,некада милитарним крајевима Баната.
« Последња измена: Јануар 09, 2018, 10:58:09 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #73 послато: Јануар 27, 2018, 02:55:20 поподне »
Национални састав општине Доњи Лапац на пописима 1961, 1971, 1981 и 1991. године.


Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #74 послато: Јануар 27, 2018, 03:52:45 поподне »
Национални састав општине Доњи Лапац на пописима 1961, 1971, 1981 и 1991. године.




У време пописа 1961. постојала је општина Срб, тако да им нису упоредиви подаци са каснијим пописима.

1961. године, у границама општине Доњи Лапац из каснијих пописа, било је 10.727 становника, од којих 10.255 Срба и 274 Хрвата.

Број становника Лике (све личке општине без Карлобага) на основу резултата пописа 1857-1991.


1857   157.471
1869   168.319
1880   155.090
1890   172.063
1900   189.479
1910   183.746
1921   181.121
1931   176.695
1948   128.976
1953   124.067
1961   117.124
1971   105.457
1981   89.144
1991   82.883

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #75 послато: Јануар 28, 2018, 01:42:53 пре подне »
Број становника Лике (све личке општине без Карлобага) на основу резултата пописа 1857-1991.


1857   157.471
1869   168.319
1880   155.090
1890   172.063
1900   189.479
1910   183.746
1921   181.121
1931   176.695
1948   128.976
1953   124.067
1961   117.124
1971   105.457
1981   89.144
1991   82.883

Имаш ли податке колики је био удео Срба а колики Хрвата на овим пописима?

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #76 послато: Јануар 28, 2018, 12:22:44 поподне »
Требало бих да гледам сваки попис посебно.

Ове упоредне податке о укупном броју становника на пописима 1857-2001 нашао сам овде:
https://www.dzs.hr/App/PXWeb/PXWebHrv/Menu.aspx?px_tableid=Tabela4_15.px&px_path=&px_language=hr&px_db=Naselja+i+stanovni%u0161tvo+Republike+Hrvatske&rxid=fc9d580f-2229-4982-a72c-cdd3e96307d3

Е сад, питање је колико су ти загребачки подаци поуздани.   :-\

Ту су подаци за сва насеља и данашње општине.

За целу Лику по општинама у данашњим границама то изгледа овако:



Онда сам нашао овај наш попис 1931.
https://www.scribd.com/document/80583599/Popis-1931

Сабрао сам податке за тадашње срезове Бриње, Доњи Лапац, Госпић (без Карлобага), Грачац, Оточац, Перушић, Удбина, Кореница, и из среза Бихаћ тадашњу општину Личко Петрово Село која је тада припадала Бихаћу.

Укупно 178.200 становника, од тога 99.051 Срба. Апсолутна већина 55,6%.



Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #77 послато: Јануар 30, 2018, 08:11:15 поподне »
Интересантне карте.




« Последња измена: Јануар 30, 2018, 08:13:20 поподне Свевлад »

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Лика и Личани
« Одговор #78 послато: Јануар 31, 2018, 12:01:39 пре подне »
Сјајне мапе, ако имате објавите и остале општине РСК.
бити Србин је светиња

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #79 послато: Јануар 31, 2018, 12:26:27 пре подне »
Географска карта целе Републике Српске Крајине

http://www.krajinaforce.com/slike/karta_rsk.jpg

« Последња измена: Јануар 31, 2018, 09:30:00 пре подне НиколаВук »

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Лика и Личани
« Одговор #80 послато: Јануар 31, 2018, 10:20:39 поподне »
То није то, занимају ме оне што је Свевлад поставио, детаљније су и финија је графика.
бити Србин је светиња

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #81 послато: Јануар 31, 2018, 10:32:17 поподне »
То није то, занимају ме оне што је Свевлад поставио, детаљније су и финија је графика.

Оне мапе које сам поставио су лепо урађене и што је врло битно писане су Ћирилицом. 
Нашао сам само мапе општина РСК из северне Далмације и Лике изузев општине Плашки https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2837.20
« Последња измена: Јануар 31, 2018, 10:33:58 поподне Свевлад »

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #82 послато: Март 08, 2018, 11:27:47 поподне »
Da li se zna haplogrupa Lički Medakovića?




Милорад Медаковић (Зрмaњa, новембар 1824 — Београд, 14/26. март 1897) је био српски историчар, новинар и дипломата. Медаковић је био секретар и војвода кнеза Данилa, биограф Његошев, и брат Данилa Медаковићa (1819—1881).

Милорад Георгије Медаковић са братом Данилом окретао је точак историје свог народа. Подједнако се борио за његово ослобађање и збацивање плашта заосталости. Романтичарским заносом ширио је идеју словенства и љубав према Русији, чијом се тадашњом моћи поносио колико и својом српском припадношћу. Ношен патриотизмом Милорад године 1844. на препоруку тадашњег дубровачког пароха и уредника „Магазина српско-далматинског“ Ђорђа Николајевића одлази на Цетиње и постаје учитељ. Од тада почиње Милорадова узбудљива дипломатска, новинарска, истраживачка и књижевничка каријера. После неколико година учитељевана, Петар II Петровић Његош именује Милорада за свога првог ађутанта. Убрзо постају велики пријатељи, четворогодишњи сарадници и саборци. Заједно одлазе у Беч, где му Његош поверава улогу коректора „Горског вијенца".

По повратку из Аустрије Милорад свраћа у Венецију, ради прикупљања грађе о Црној Гори. Годину дана касније одлучује се да напусти, Цетиње и крене у новинарску и књижевну авантуру, записано је у „Гласу Црногорца“ у бр. 51, 26. новембра 1894.

Већ 1. септембра 1848. Милорад се обрео у Котору, а два месеца касније у Сремским Карловцима, где се прикључује свом брату, др филозофије Данилу Медаковићу, који је у то време био познати новинар и издавач часописа „Напредак“. Због писања чланака против Метернихове политике угњетавања јужних Словена, Милорад је 1849. био ухапшен. По изласку из апсане одлази у Загреб, где се прикључује Људевиту Гају и постаје сарадник „Народних новина“. Био је главни уредник „Шумадинке“, покренуо је и часописе 'Војвођанка“ и „Јужна пчела“ (покренут 15. октобра 1851) . Крајем 1854. Милорад добија позив са Цетиња „да се прими положаја секретара књаза Данила“. У јуну 1885. прихвата понуђено и тако улази у политику. Путовао је у Русију, настојећи да издејствује политичку независност Црне Горе. Једно време био је чиновник Руског посланства у Београду. Радио је и на прикупљању књига за цетињску библиотеку, а у Дубровнику је завршио фотографски курс и тако 1845. постао први црногорски фотограф. Умро је у Београду 14. марта 1897.у 74. години живота, завештавши три куће и све акције српском народу.

Најзначајније дело Милорада Медаковића је „Живот и обичаји Црногораца“ (1860).

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #83 послато: Март 08, 2018, 11:46:03 поподне »
Da li se zna haplogrupa Lički Medakovića?




Милорад Медаковић (Зрмaњa, новембар 1824 — Београд, 14/26. март 1897) је био српски историчар, новинар и дипломата. Медаковић је био секретар и војвода кнеза Данилa, биограф Његошев, и брат Данилa Медаковићa (1819—1881).

Милорад Георгије Медаковић са братом Данилом окретао је точак историје свог народа. Подједнако се борио за његово ослобађање и збацивање плашта заосталости. Романтичарским заносом ширио је идеју словенства и љубав према Русији, чијом се тадашњом моћи поносио колико и својом српском припадношћу. Ношен патриотизмом Милорад године 1844. на препоруку тадашњег дубровачког пароха и уредника „Магазина српско-далматинског“ Ђорђа Николајевића одлази на Цетиње и постаје учитељ. Од тада почиње Милорадова узбудљива дипломатска, новинарска, истраживачка и књижевничка каријера. После неколико година учитељевана, Петар II Петровић Његош именује Милорада за свога првог ађутанта. Убрзо постају велики пријатељи, четворогодишњи сарадници и саборци. Заједно одлазе у Беч, где му Његош поверава улогу коректора „Горског вијенца".

По повратку из Аустрије Милорад свраћа у Венецију, ради прикупљања грађе о Црној Гори. Годину дана касније одлучује се да напусти, Цетиње и крене у новинарску и књижевну авантуру, записано је у „Гласу Црногорца“ у бр. 51, 26. новембра 1894.

Већ 1. септембра 1848. Милорад се обрео у Котору, а два месеца касније у Сремским Карловцима, где се прикључује свом брату, др филозофије Данилу Медаковићу, који је у то време био познати новинар и издавач часописа „Напредак“. Због писања чланака против Метернихове политике угњетавања јужних Словена, Милорад је 1849. био ухапшен. По изласку из апсане одлази у Загреб, где се прикључује Људевиту Гају и постаје сарадник „Народних новина“. Био је главни уредник „Шумадинке“, покренуо је и часописе 'Војвођанка“ и „Јужна пчела“ (покренут 15. октобра 1851) . Крајем 1854. Милорад добија позив са Цетиња „да се прими положаја секретара књаза Данила“. У јуну 1885. прихвата понуђено и тако улази у политику. Путовао је у Русију, настојећи да издејствује политичку независност Црне Горе. Једно време био је чиновник Руског посланства у Београду. Радио је и на прикупљању књига за цетињску библиотеку, а у Дубровнику је завршио фотографски курс и тако 1845. постао први црногорски фотограф. Умро је у Београду 14. марта 1897.у 74. години живота, завештавши три куће и све акције српском народу.

Најзначајније дело Милорада Медаковића је „Живот и обичаји Црногораца“ (1860).

Колико ја знам Медаковићи из Лике славе Ђурђевдан.

Ђурђевдан славе и Медићи из Лике који су R1a-Z280>YP237, тако да је врло могуће да и Медаковићи припадају тој хаплогрупи.

Већина до сад тестираних Личана који су R1a славе Ђурђевдан.
« Последња измена: Март 08, 2018, 11:47:47 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #84 послато: Март 09, 2018, 06:41:04 поподне »
Милорад Медаковић је био прадеда нашем академику Дејану Медаковићу.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #85 послато: Март 09, 2018, 10:01:06 поподне »
Kolko znam Milorad nije bio ženjen i nije ima dijece.
Dejan je od njegovog brata Danila.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #86 послато: Март 09, 2018, 10:16:29 поподне »
Da li se znaju haplogrupe Lički Žutića, Agbaba i Žeželja?

Žutići su iz sela Štikada od Gračaca od koji je bio i poznati glumac Miloš Žutić i Titin lični pilot Nikola (Koja) Žutić.

Marko Agbaba iz sela Ljubović od Gračaca lični Titin vozač i Milan Žeželj iz sela Podurljaj kod Gračaca bio  glavni za obezbijeđenje Tita.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Лика и Личани
« Одговор #87 послато: Март 10, 2018, 02:15:35 поподне »
Da li se znaju haplogrupe Lički Žutića, Agbaba i Žeželja?

Žutići su iz sela Štikada od Gračaca od koji je bio i poznati glumac Miloš Žutić i Titin lični pilot Nikola (Koja) Žutić.

Marko Agbaba iz sela Ljubović od Gračaca lični Titin vozač i Milan Žeželj iz sela Podurljaj kod Gračaca bio  glavni za obezbijeđenje Tita.

Агбабе би требало да су сродне личким Дракулићима (раније презиме Агбаба је Дракулић, славе Мратиндан, исто као и Дракулићи). Нико од Дракулића и њима сродних породица није тестиран, постоје неке индиције да су можда I2a PH908 (на основу резултата неких мратинштанских родова из Корјенића у Херцеговини, матице личких Дракулића), али нећемо знати засигурно док се неко од њих не тестира.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #88 послато: Март 10, 2018, 06:44:14 поподне »
Zahvaljujm Vuk na podatku

Da li se znaju haplogrupe Lički Kalembera, Šerbedžija, Škorića?

Vlado Kalmber je od Korenice.

Mira Škorić je od Korenice.



Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #89 послато: Март 10, 2018, 06:50:29 поподне »
Od koji je Krtinića Jovica Krtinić koji gostuje na televizijama u vezi DNK?
Jeli od oni iz Rudog Polja ili od oni iz Klapavica?












Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Лика и Личани
« Одговор #90 послато: Март 10, 2018, 07:21:16 поподне »
Od koji je Krtinića Jovica Krtinić koji gostuje na televizijama u vezi DNK?
Jeli od oni iz Rudog Polja ili od oni iz Klapavica?

Можда би члан форума под именом Број 1 могао знати. Мислим да је добар с њим...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #91 послато: Март 10, 2018, 07:27:25 поподне »
Можда би члан форума под именом Број 1 могао знати. Мислим да је добар с њим...
Рудопоље Брувањско, испод Јасенара.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Лика и Личани
« Одговор #92 послато: Март 10, 2018, 08:33:09 поподне »
Od koji je Krtinića Jovica Krtinić koji gostuje na televizijama u vezi DNK?
Jeli od oni iz Rudog Polja ili od oni iz Klapavica?
Можда би члан форума под именом Број 1 могао знати. Мислим да је добар с њим...

Хахахаха  ;D ;D ;D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #93 послато: Март 13, 2018, 12:00:50 пре подне »
Рудопоље Брувањско, испод Јасенара.

Pretpostavlja sam da mora biti ili iz Rudog Polja ili iz Klapavica, jer kolko znam Krtinića nema na drugom mijestu u Lici.

Jesu li mozda kojim slučajem testirani Lički Dautovići, zatim Kneževići is Srba, Orlovići iz Srednje Gore,  Erori iz Korenice,
Munižabe,, Brujići, Ostojći, Miljuši?
Interesanto bi bilo  znati i Čanke od Zrmanje koji su Srbi od koji je Nenad Čanak političar pa ih usporediti sa Čancima iz Podlapače.

Zatim Marijan Matijavić koji je bio najjači čojek na svijetu, a porijeklom iz sela Duboki Do koji se nalazi u Velebitu od Garčaca prema Popini đe samo imaju Đekići i Matijevići.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #94 послато: Март 14, 2018, 10:22:32 поподне »
Pošto je Lika jako specifična šta se tiče prezimena koja imamo tamo.

Ja bi predložio da se izvrši dnk test za sljedeće familije pa da usporedimo. Pošto se ta prezimena sreću i kod Srba i kod Hrvata.

Starčevći, Kneževići, Došeni Kovačevćci, Mraovići, Petrovići, Matijevići, Pejići, itd.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #95 послато: Март 15, 2018, 12:14:39 пре подне »
Pretpostavlja sam da mora biti ili iz Rudog Polja ili iz Klapavica, jer kolko znam Krtinića nema na drugom mijestu u Lici.

Jesu li mozda kojim slučajem testirani Lički Dautovići, zatim Kneževići is Srba, Orlovići iz Srednje Gore,  Erori iz Korenice,
Munižabe,, Brujići, Ostojći, Miljuši?
Interesanto bi bilo  znati i Čanke od Zrmanje koji su Srbi od koji je Nenad Čanak političar pa ih usporediti sa Čancima iz Podlapače.

Zatim Marijan Matijavić koji je bio najjači čojek na svijetu, a porijeklom iz sela Duboki Do koji se nalazi u Velebitu od Garčaca prema Popini đe samo imaju Đekići i Matijevići.

Тестирани Ерор из Бунића је I2-CTS10228.

Чанак из Широке Куле је J2 (још се не зна подграна).

Кнежевићи из Срба би требали бити R1a-Z280>Y2613, тестирани Кнежевић из Малог Цвјетнића код Дрвара припада тој хаплогрупи.
Кнежевићи из околине Дрвара и из Лике су истог порекла, а највероватније су они из околине Дрвара дошли из Лике као и многи родови у том делу западне Босне.

 

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #96 послато: Март 15, 2018, 09:51:35 поподне »
Zahvaljujem Svevlad.
Ja ti baš nema puno vremena da pregledavam ko se testira pa mi ovako dođe lakše da pitam. Nemoj zamjeriti.

Desnice koji su bili poznati hajduci iz Like su se prebacili u Dalmaciju i oženili od kuće Jankovića poznati Kotorski Uskoka.

Mileusnići is Srba. Od koji je i Milka Forcman djevojacko Mileusnić.

Znaju li se možda njive haplogrupe?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #97 послато: Март 15, 2018, 09:54:24 поподне »
Zahvaljujem Svevlad.
Ja ti baš nema puno vremena da pregledavam ko se testira pa mi ovako dođe lakše da pitam. Nemoj zamjeriti.

Desnice koji su bili poznati hajduci iz Like su se prebacili u Dalmaciju i oženili od kuće Jankovića poznati Kotorski Uskoka.

Mileusnići is Srba. Od koji je i Milka Forcman djevojacko Mileusnić.

Znaju li se možda njive haplogrupe?

За Деснице не знам, није се још нико од њих тестирао.

Милеуснићи из Лике су R1a.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #98 послато: Март 15, 2018, 10:12:42 поподне »
Znači da ako se dođe do podataka haplogrupe Kneževića iz Lovinca koji su Hrvati onda će se moći lako viditi da li su rodbinski povezani sa onim iz Srba.

Ako se ne varam mislim da u Gracacu postoji stara crkva koja je bila pravoslavna, sad je koriste katolici.
Jedan od Kneževića je zbog vojnog napredovanja u austrijsko vojsci bio u to umješan. Tako da bi po nekoj pretpostavci to bila ta linija. E sad traba da se
to utvrdi.



Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #99 послато: Март 15, 2018, 10:24:04 поподне »
Ja bi svima preporučio da pročitaju knjigu "Čuvaj se senjske ruke" od Augusta Šenoe.

Mislim da je to jedan od najbolji istorijski romana koji nam daje uvid i u najsitnije detalje.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #100 послато: Март 16, 2018, 12:29:16 пре подне »
Znači da ako se dođe do podataka haplogrupe Kneževića iz Lovinca koji su Hrvati onda će se moći lako viditi da li su rodbinski povezani sa onim iz Srba.

Ako se ne varam mislim da u Gracacu postoji stara crkva koja je bila pravoslavna, sad je koriste katolici.
Jedan od Kneževića je zbog vojnog napredovanja u austrijsko vojsci bio u to umješan. Tako da bi po nekoj pretpostavci to bila ta linija. E sad traba da se
to utvrdi.

Чак и ако су се Хрвати (Буњевци) Кнежевићи из Ловинца тестирали тешко ћемо сазнати њихову хаплогрупу, зато што "хрватски ДНК пројекат" није јавно доступан.

Сигурно имају шта да крију!  ;D

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #101 послато: Март 16, 2018, 09:52:51 поподне »
Чак и ако су се Хрвати (Буњевци) Кнежевићи из Ловинца тестирали тешко ћемо сазнати њихову хаплогрупу, зато што "хрватски ДНК пројекат" није јавно доступан.

Сигурно имају шта да крију!  ;D

Šta se tiče Like ja sam  siguran da su  istog roda Kneževići iz Srba i ovi iz Lovinca.
Samo treba da "dnk" to potvrdi.

Isti je slučaj i sa ostalim rodovima iz Like.

Ko je iz Like to more da potvrdi. Sve se to više manje znalo.
Pogotovo kod ženidbe i udaje se jako pazilo ko je iz koje kuće jer se u Lici nije dozvoljavalo da
se rodovi uzimjaju do 9. koljena.
E onda se govorilo i ovako: " nemoj is te kuće jer ti baš nisu svi svoji". Pazili su stari ljudi na to dobro.

Poslje neđe 1960. godine je bilo i toga da je dosta Ličana ženilo Dalmatinke. Mada su u Lici Dalmatince zvali Šolci, Dalmatinke (Šolice) jer otvaranjem radni pogona tekstilne industrije "Kamenskog" i obućarske industrije "Šimeckog" doslo do velikog priliva djevojka preko Velebita.
To se može zahvaliti ondašnjem sistemu.
Zatim veliki dio porodica kako se kaže u Lici preko Velebita is Bukovice dolazi poslje 1960. god. u dijelove  ođe da navedem primjer u Gračačku Kotlinu u sela u kojima su bili prije drugog svijetskog rata pokatoličeni Srbi tj, "Hrvati"(Bunjevci). Općina im prodaje ili daje ta imanja. To se more i provjeriti.
Tu imamo dalmatinska prezimena Dragičeviće, Veselinoviće, Švonje, Vukčeviće, Jovančeviće itd.
« Последња измена: Март 16, 2018, 09:55:22 поподне Грoф »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #102 послато: Март 17, 2018, 02:06:32 поподне »
Šta se tiče Like ja sam  siguran da su  istog roda Kneževići iz Srba i ovi iz Lovinca.
Samo treba da "dnk" to potvrdi.

Isti je slučaj i sa ostalim rodovima iz Like.

Ko je iz Like to more da potvrdi. Sve se to više manje znalo.
Pogotovo kod ženidbe i udaje se jako pazilo ko je iz koje kuće jer se u Lici nije dozvoljavalo da
se rodovi uzimjaju do 9. koljena.
E onda se govorilo i ovako: " nemoj is te kuće jer ti baš nisu svi svoji". Pazili su stari ljudi na to dobro.

Poslje neđe 1960. godine je bilo i toga da je dosta Ličana ženilo Dalmatinke. Mada su u Lici Dalmatince zvali Šolci, Dalmatinke (Šolice) jer otvaranjem radni pogona tekstilne industrije "Kamenskog" i obućarske industrije "Šimeckog" doslo do velikog priliva djevojka preko Velebita.
To se može zahvaliti ondašnjem sistemu.
Zatim veliki dio porodica kako se kaže u Lici preko Velebita is Bukovice dolazi poslje 1960. god. u dijelove  ođe da navedem primjer u Gračačku Kotlinu u sela u kojima su bili prije drugog svijetskog rata pokatoličeni Srbi tj, "Hrvati"(Bunjevci). Općina im prodaje ili daje ta imanja. To se more i provjeriti.
Tu imamo dalmatinska prezimena Dragičeviće, Veselinoviće, Švonje, Vukčeviće, Jovančeviće itd.

Скоро да смо земљаци, ја сам пореклом из северне Далмације из Плавна, а Лика је преко планине Бобије https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно

Одакле си тачно из Лике?

У Плавну и околним селима је било удатих Личанки.  Што се тиче миграција између Лике и Далмације део Далмације који по том питању био највише повезан са Ликом је Буковица. Била је једна Личанка која је удата у Плавно, али је њен прадеда дошао у Лику из Буковице.
Око Бенковца је било доста људи који су имали даље или ближе порекло из Лике. 
Плавањци су ишли у Лику по сено, а продавали су Личанима воће и поврће.

 
 

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #103 послато: Март 17, 2018, 04:58:27 поподне »
Kako nismo zemljaci Svevlade

Znam ja đe je Plavno. Tamo je bila željeznička stanica kad se ide prema Kninu vlakom.
Jeli bilo prezime Dragojević ili Draganić u Plavnu?

Vidiš dolje u Ravne Kotare i oko Benkovca je bilo migarcija Lički porodica iz sela  Ploče, Mogorića, Divosela i Smiljana nešto prije sto i nešto godina.
Čak kad sam priča sa nekim starim ljudima iz te okoline oni se toga sjećaju jako dobro, čak su mi i imena sela rekli.
Perzimena za koja sam siguran jer se te porodice sjećaju su: Negovani iz Kašica došli od Divoslela, Patkovići od Biograda došli od Ploče, Vitasi od Benkovca došli mislim od Divosela (?).

Onda da dodam da je jedna porodica Gnjatovića Srbi iz Lovinca prije stotinjak godina otišla prema Kninu i sad se ti isti prezivaju Ličan.
« Последња измена: Март 17, 2018, 05:00:15 поподне Грoф »

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #104 послато: Март 17, 2018, 05:19:14 поподне »

Vidiš dolje u Ravne Kotare i oko Benkovca je bilo migarcija Lički porodica iz sela Ploče, Mogorića, Divosela i Smiljana nešto prije sto i nešto godina.



Занимљиво.

Претражујући по Интернету, пронашао сам да у Равним Котарима, у селу Земуник Доњи има мојих презимењака. Али они су се нажалост покатоличили. Додуше, можда уопште немамо везе једни са другима.

Ја сам пореклом Личанин са очеве стране, Буковчанин са мајчине.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #105 послато: Март 17, 2018, 05:21:01 поподне »
Kako nismo zemljaci Svevlade

Znam ja đe je Plavno. Tamo je bila željeznička stanica kad se ide prema Kninu vlakom.
Jeli bilo prezime Dragojević ili Draganić u Plavnu?

Vidiš dolje u Ravne Kotare i oko Benkovca je bilo migarcija Lički porodica iz sela  Ploče, Mogorića, Divosela i Smiljana nešto prije sto i nešto godina.
Čak kad sam priča sa nekim starim ljudima iz te okoline oni se toga sjećaju jako dobro, čak su mi i imena sela rekli.
Perzimena za koja sam siguran jer se te porodice sjećaju su: Negovani iz Kašica došli od Divoslela, Patkovići od Biograda došli od Ploče, Vitasi od Benkovca došli mislim od Divosela (?).

Onda da dodam da je jedna porodica Gnjatovića Srbi iz Lovinca prije stotinjak godina otišla prema Kninu i sad se ti isti prezivaju Ličan.

Једном сам написао на овом форуму да земљацима у ужем смислу сматрам Далматинце, Личане из јужне Лике и Крајишнике из околине Грахова, Дрвара и Петровца, а у ширем смислу све Крајишнике.

У Плавну није било ни Драганића ни Драгојевића, али је Драгојевића било у суседној Стрмици.

Пошто смо споменули Плавно, ево овде сам ставио неке фотографије Плавна https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2545.0  ја сам можда пристрасан, али многи који нису из Плавна кажу да је Плавно најлепше село у Книнској Крајини па и шире.  :) 
« Последња измена: Март 17, 2018, 05:22:56 поподне Свевлад »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #106 послато: Март 17, 2018, 09:59:09 поподне »
Једном сам написао на овом форуму да земљацима у ужем смислу сматрам Далматинце, Личане из јужне Лике и Крајишнике из околине Грахова, Дрвара и Петровца, а у ширем смислу све Крајишнике.

У Плавну није било ни Драганића ни Драгојевића, али је Драгојевића било у суседној Стрмици.

Пошто смо споменули Плавно, ево овде сам ставио неке фотографије Плавна https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2545.0  ја сам можда пристрасан, али многи који нису из Плавна кажу да је Плавно најлепше село у Книнској Крајини па и шире.  :)

Zar nisi ti iz Radljevca?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #107 послато: Март 18, 2018, 12:10:01 пре подне »
Zar nisi ti iz Radljevca?

Мушка линија ми је из Радљевца али су моји живели у Плавну и већина предака ми је из Плавна, па сам зато више везан за Плавно.

Радљевац се налази 6 км југозападно од Плавна и као мање село је одувек био везан за Плавно по многим питањима.
« Последња измена: Март 18, 2018, 12:13:04 пре подне Свевлад »

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #108 послато: Март 22, 2018, 12:06:09 пре подне »
Marko Došen (Mušaluk kraj Gospića, 7. srpnja 1859. – Zagreb, 7. rujna 1944.) – hrvatski političar

Završio je pučku školu u Lici i jedan razred gimnazije u Bjelovaru. Počeo se baviti trgovinom, ali 1890. odlazi u Rusiju i otvara knjižnicu u Petrogradu. U suradnji s ruskim povjesničarom M. Filipovim izdaje knjigu "Hrvati i njihova borba s Austrijom". Vratio se u Gospić 1893., a godinu poslije osnovao je tjednik "Hrvat", glasilo gospićkog kluba Stranke prava. Uređivao ga je deset godina. S njime su u klubu surađivali Fran Binički i Milan Ogrizović.

Zastupnik je Starčevićeve stranke prava u Hrvatskom saboru od 1913. do 1918. Bio je osobnim prijateljem Ante Starčevića.


Ja sam već spomeno da bi se trebali i Došeni iz Like testirati i usporediti njihove haplogrupe. Pošto imamo Došena i kod Srba i kod Hrvata.

Ta sela đe su Došeni živjeli u Lici nisu doleko jedna od drugi.




Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #109 послато: Март 22, 2018, 12:28:05 пре подне »
Marko Došen (Mušaluk kraj Gospića, 7. srpnja 1859. – Zagreb, 7. rujna 1944.) – hrvatski političar

Završio je pučku školu u Lici i jedan razred gimnazije u Bjelovaru. Počeo se baviti trgovinom, ali 1890. odlazi u Rusiju i otvara knjižnicu u Petrogradu. U suradnji s ruskim povjesničarom M. Filipovim izdaje knjigu "Hrvati i njihova borba s Austrijom". Vratio se u Gospić 1893., a godinu poslije osnovao je tjednik "Hrvat", glasilo gospićkog kluba Stranke prava. Uređivao ga je deset godina. S njime su u klubu surađivali Fran Binički i Milan Ogrizović.

Zastupnik je Starčevićeve stranke prava u Hrvatskom saboru od 1913. do 1918. Bio je osobnim prijateljem Ante Starčevića.


Ja sam već spomeno da bi se trebali i Došeni iz Like testirati i usporediti njihove haplogrupe. Pošto imamo Došena i kod Srba i kod Hrvata.

Ta sela đe su Došeni živjeli u Lici nisu doleko jedna od drugi.

Тестирани Дошен из Почитеља у Лици који слави Никољдан је I2-PH908 (под бројем 245) https://dnk.poreklčo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #110 послато: Март 22, 2018, 10:42:24 поподне »
Zahvaljujem Svevlade,

Ja samo moram reći da je Lika pravo ličko bistro vrelo.

Zašto je to tako?
Pa po tome šta se tu u caku znaju porodične veze, bez čega ni genetika ne može
da bude od velike koristi kako je to reka u više emisija Jovica Krtinić.
Znači imamo istorijske veze, prezimena koja su sačuvana, moremo pratiti kretanje porodica jer nije tolko velk prostor, kultura, tradicija itd.
Tako da ne moramo da pretpostavljamo već samo da dokažemo šta se već zna.
Ja ne kažem da se ne može potkrasti koja greška u prezimenu kao sta se desilo sa prvim Teslom koji je testiran, ali to neće uticati puno na potvrđevanje onog šta se već zna.


Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #111 послато: Март 24, 2018, 05:24:58 поподне »
Lance Peter Sijan, also known by his Serbian name Lazar Šijan (Serbian Cyrillic: Лазар Шијан), was born to Sylvester and Jane Sijan on April 13, 1942, in Milwaukee, Wisconsin. His father, who owned a restaurant, was an ethnic Serb, his parents emigrated from Serbia during World War I; his mother was an Irish-American. Lance was the eldest of three children. Sijan graduated from Bay View High School in 1960. Immediately after his graduation he attended the Naval Academy Preparatory School at the United States Naval Training Center, Bainbridge, Maryland. After completion of the program, he gained an appointment to the United States Air Force Academy at Colorado Springs, Colorado.[2] He played on the academy's football team for three years, but quit the team in his final year to concentrate on his studies. Graduating with a Bachelor of Science degree in Humanities in 1965, he was awarded a second lieutenant's commission and began an Undergraduate Pilot Training. After its completion, he was assigned to the 480th Tactical Fighter Squadron, 366th Fighter Wing, stationed at Da Nang Air Base, South Vietnam. He flew as a pilot and systems officer in an F-4 Phantom.

On the night of November 9, 1967, for his 52nd combat mission, Sijan and pilot Lt. Col. John Armstrong were tasked with a bombing mission to Ban Laboy ford in Laos. As they rolled in on their target to release their ordnance, their F-4C (AF Ser. No. 64-0751) was engulfed in a ball of fire due to the bomb fuses malfunctioning and causing a premature detonation on their release. Sijan managed to eject from the aircraft, and although likely rendered unconscious in the ejection, his parachute landed him on a rocky limestone karst ridge adjacent to the target.


  Sijan boarding a F-4 Phantom II
From the night of 9/10 November to the morning of 11 November, no electronic or radio signals were heard from either Sijan or Armstrong. However, early on the morning of 11 November, Sijan made radio contact with a Misty FAC F-100F aircraft that was flying over his crash site. For the duration of that day, the USAF launched a massive effort to locate his position, and 'soften up' the numerous enemy air defences in his area. At dusk, the SAR forces were finally able to position a CH-3 Jolly Green Giant helicopter near Sijan's position. (During this overall rescue operation, over 20 aircraft were damaged by anti-aircraft fire, and many had to return to base. One A-1H aircraft was shot down, though its pilot was soon rescued by a SAR helicopter on station. Sijan, refusing to put other airmen in danger, insisted on trying to crawl to a jungle penetrator lowered by the helicopter, and he opposed the helicopter's Para-Jumper (PJ) coming down to find and rescue him. Sadly, the helicopter crew could not see him in the heavy jungle, and strangely, they did not deploy the PJ to find and rescue Sijan. After the Jolly Green hovered for 33 minutes, and upon hearing no further radio transmissions from Sijan, the on-scene SAR commander (flying in an A-1H Skyraider aircraft) suspected a trap, and thus ordered the Jolly Green and the entire SAR armada to withdraw. Search efforts continued the very next morning, but they were called off when no further radio contact was made with Sijan. He was then listed in a MIA casualty status.

During his violent ejection and very rough parachute landing on the karst ridge, Sijan had suffered a fractured skull, a mangled right hand, and a compound fracture of the left leg. He was without food, with very little water, and no survival kit; nevertheless, he evaded enemy forces for 46 days. During this entire period, Sijan was only able to move by sliding on his buttocks and back along the rocky limestone ridge and later along the jungle floor. After managing to move several thousand feet, Sijan crawled onto a truck road along the Ho Chi Minh Trail, where he was finally captured by the North Vietnamese on Christmas Day, 1967. Very emaciated and in poor health, Sijan was imprisoned in an NVA camp. Soon thereafter, he managed to incapacitate a guard and escape into the jungle, but was recaptured several hours later.

Sijan was transported to a holding compound in Vinh, North Vietnam, where he was placed in the care of two other recently captured POWs, Air Force Major Robert R. Craner and Air Force Captain Guy Gruters. Although in terrific pain from his severe wounds and brutal beatings and torture from his captors, Sijan had not disclosed any information other than what the Geneva Convention guidelines allowed (name, date of birth, service, rank, and service number). Suffering terribly from exhaustion, malnutrition, and disease, he was soon transported to Hanoi, under the attentive care of both Craner and Gruters. However, in his weakened state, he contracted pneumonia and died in Hỏa Lò Prison (better known as the "Hanoi Hilton") on January 22, 1968.[4]

First Lieutenant Sijan was promoted posthumously to captain on June 13, 1968. His remains were repatriated on March 13, 1974, and were positively identified on April 22, 1974. He was buried with military honors in Arlington Park Cemetery in Milwaukee. His former cellmate USAF Colonel Craner recommended him for the Medal Of Honor, with supporting testimony provided by his other fellow cellmate, USAF Captain Gruters. Sijan received the Medal Of Honor posthumously in 1976, with his parents (Sylvester and Jane Sijan) receiving it on his behalf on March 4, 1976, from President Gerald R. Ford.

Srbin Ličkog porijekla koji je od Šijana od Srba.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #112 послато: Март 24, 2018, 05:31:08 поподне »
Nezaboravan je i američki pukovnik i marinac Mičel Pejdž ili Mihajlo Pejić (1918-2003), rođen u Pensilvaniji u porodici srpskih doseljenika iz Vojne Krajine, Lika, Divoslelo, Gospić.  Rešenje o dodeli medalje časti, kao najvećeg vojnog priznanja, potpisao mu je lično predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt zbog iskazanog junaštva na pacifičkom ratištu u bici za Gvadalkanal 25. oktobra 1942. godine.

Naime, Pejdž je ostao jedini preživeli marinac u napadu Japanaca na uzvišenje prema aerodromu Henderson fild.

Kako bi stvorio utisak da američki položaj nije ostao bez odbrane, Pejić je svu noć naizmenično pucao iz četiri teška mitraljeza. U jednom trenutku je izašao iz rova noseći mitraljez i naterao Japance u beg. Kasnije je dobio i prestižni orden pomorske legije Valoza i purpurno srce, a odlikovan je i u Korejskom ratu. Koliko je bio važan za Amere govori podatak da je po njegovom liku 1998. godine napravljena jedna od najpopularnijih igračaka ikada prodavanih u američkim radnjama, a ostaće upamćeno i da je Mihajlo u svojoj kuhinji uvek držao sliku "Boj na Kosovu".

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #113 послато: Март 24, 2018, 05:36:47 поподне »
Gari Batinić

General Gari Batinić je rođen 1953. u Minesoti. Završio je Vazduhoplovni koledž (1985), nacionalnu bezbednost na Harvardu i međunarodne odnose na Univerzitetu "Džordž Vašington".

Radio je ka instruktor vojnih pilota (1978-1987) i komandant eksadrona u Juti. Načelnik je u Pentagonu za mobilizaciju vazduhoplovnih snaga u rezervnom sastavu od 70.000 ljudi.

Dobitnik je Legije časti za vojne zasluge, medalje sa četiri hrastova lista i bronzane medalje za borbu protiv terorizma.

Da napomenem da je Batinić iz Like srpska porodica iz okolina Gospića.

« Последња измена: Март 24, 2018, 05:39:27 поподне Грoф »

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #114 послато: Март 27, 2018, 12:46:28 пре подне »
Da li se zna haplogrupa od Smiljanića sa Udbine?

Čuveni Lički uskok Ilija Smiljanić je od te loze.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #115 послато: Април 05, 2018, 12:55:55 пре подне »
Vladimir Vanja Grbić naš najbolji odbojkaš svi vremen je porijeklom Ličanin.

Njegov pradjed je iz Zrmanje od Like. Kao žandarm je službova u Hercegovini đe se njegov dijed rodio, a poslje je njegov dijed odselio u Zrenjanin.

Koja su haplogrupe Grbići iz Like?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #116 послато: Април 05, 2018, 01:00:31 пре подне »
Vladimir Vanja Grbić naš najbolji odbojkaš svi vremen je porijeklom Ličanin.

Njegov pradjed je iz Zrmanje od Like. Kao žandarm je službova u Hercegovini đe se njegov dijed rodio, a poslje je njegov dijed odselio u Zrenjanin.

Koja su haplogrupe Grbići iz Like?

Грбићи из Бихаћа који славе Срђевдан су R1a-Z280>Y2613. 

Коју славу славе Грбићи из Зрмање од којих је Вања Грбић?

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #117 послато: Април 05, 2018, 01:14:15 пре подне »
Gledam đe bi bilo dobro da se postavi pa reko ođe.

Veliki dio Srba iz Like su poslje I svijetskog rata otišli na Kosovo i Metohiju.

Po neki pojedinac se vratio nazad u Liku, ali je velika većina ostala dolje na Kosovu i Metohiji.

To će se i viditi prilikom testiranja.

Ja mogu da navedem po neko prezime. Evo nekolka Krtinići, Dobrići, Brčini, Mirkovići, Radakovići, Sovilji, Ivanići itd.




Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #118 послато: Април 05, 2018, 01:22:43 пре подне »
Грбићи из Бихаћа који славе Срђевдан су R1a-Z280>Y2613. 

Коју славу славе Грбићи из Зрмање од којих је Вања Грбић?

Slave Srđevdan. Po predanju Grbići iz Zrmanje vode porijeklo od Hrebeljanovića.

Vidiš Zemljak mi polako sklapamo kockice oko Lički porodica.  ;)

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #119 послато: Април 07, 2018, 06:58:13 поподне »
Petar Biga (Bjelopolje, kod Korenice, 1811.—Novi Sad, 1. januar 1879.) je bio plemić u časti viteza "ot Mongabije", general austrijske vojske. Učesnik je u Buni 1848—1849, branilac Srbobrana.



Rodio se Petar 1811. godine u Belom polju, u Otočanskoj graničarskoj regimenti, od roditelja Todora i Đurđije. Potiče iz srpske krajiške oficirske porodice, otac mu je bio oficir, a majka je bila ćerka paroha Ševera. Najpre je premešten u Varadinski regimentu, sa sedištem u Surduku na Dunavu. Tamo je 1819. godine otac iznenada umro od srčane kapi, a majka je šestoro dece (dve ćerke i četiri sina) prešla da živi u Pazovu, gde su 1920. godine obe ćerke umrle. Zatim su prešli u Mitrovicu, radi boljeg školovanja dece. Tako je Petar školovanje započeo u srpskoj školi u Surduku, koju je završio u Pazovi, gde je zatim učio u nemačkoj školi, koju je završio u Mitrovici.

Godine 1828. postao je kadet, a 1833. godine oficir

Najpoznatiji je po Sentomaškoj bici (Bitka za Srbobran). Aprila 1848. godine, zajedno sa drugim Varadinskim bataljonom i celim štabom krenuo je za Italiju, ali ih je kod Zagreba, vratio nazad ban Jelačić, zbog ugarskog pokreta protiv bečke vlade. Bataljon je otišao u Mitrovicu gde su izbili nemiri u kojima je pivar Guldi pucao na Srbe i tom prilikom je stradalo nekoliko ljudi, posle čega je više srpskih oficira, kako se ne bi našlo pod peštanskom komandom, prešlo Savu i pobeglo u Srbiju, sa namerom da se odatle prebace za Zagreb i stignu do bana Jelačića. On je međutim, trećeg dana pobune, sam u došao u Mitrovicu i 8. jula naredio da se drugi bataljon, zajedno sa preostalim oficirima prebaci u Karlovce i pomogne Josifu Rajačiću. Kao najstariji po vojnom činu, Petar Biga je tada preuzeo komandu ovog bataljona, i primio čin kapetana. Na dan 6. avgusta bataljon je stigao u Santomaš (danas Srbobran), gde se nalazio Todor Bosnić, sa utvrđenom četom od 400 Varadinaca i jednim topom. Sledećeg dana u zoru bili su napadnuti.

Posle teške borbe 18. avgusta 1848, uspeo da odbije napad nadmoćnije mađarske vojske. Neprijateljskoj vojsci od 25.000 ljudi, kapetan Biga je suprotstavio 5.000 vojnika — sremskih graničara, bačkih Šajkaša, sentomačkih gardista i srpskih dobrovoljaca, sa svega 14 topova. Uz Đorđa Stratimirovića i Stevana Šupljikca, bio je jedan od najpopularnijih oficira u srpskoj pokretu 1848—1849.

Služio je kao zastavnik kod Petrovaradinaca, te je imenovan natporučnikom. Iste godine, u avgustu mu je poverena odbrana tvrđave Sv. Tome, gde se najviše istakao, a i kasnije pod komandom vojvode Stevana Šupljikca.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #120 послато: Април 07, 2018, 07:45:27 поподне »
Биге из из Доњег Бабиног Потока из Лике (крснa славa Тривуњдан) су R1a-Z280>Z92.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #121 послато: Април 09, 2018, 11:34:39 поподне »
Svevlade ako  se budu testrale porodice iz Kaća kod Novog Sada pokazaće se veza sa porodicama iz Vrhovina i Otočca. Pošto su Bigini vojnici većinom bili iz Vrhovina i Otočca.


Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #122 послато: Април 15, 2018, 03:04:37 пре подне »
Личка капа



Личку капу су носили и Срби из северне Далмације, мој прадеда је умро са Личком капом на глави.

Код нас су је звали још и Лапачка капа.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Лика и Личани
« Одговор #123 послато: Април 15, 2018, 09:31:24 пре подне »
Личка капа



Личку капу су носили и Срби из северне Далмације, мој прадеда је умро са Личком капом на глави.

Код нас су је звали још и Лапачка капа.

По мишљењу неких археолога, предак личке капе би била јаподска оглавља, проналажена на некрополама у Лици које се везују за ово илирско/панонско племе из гвозденог доба. Ово је једно од тих пронађених оглавља:



По мени и нема баш много сличности са личком капом, али добро.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
бити Србин је светиња

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #125 послато: Јун 13, 2018, 10:22:18 поподне »
АМЕРИЧКИ ГЛУМАЦ ЏОН МАЛКОВИЧ ПО ПОРЕКЛУ ЈЕ ЧИСТОКРВНИ СРБИН !

Захваљујући нашем генеaлогу  Жарко Б. Вељковићу,ево га приказ истраживања о пореклу Џона Макловича, које је чак објављено и у водећем светском генеалошком часопису "The Genealogist".

  Сви смо вероватно већ чули за чувеног америчког глумца Џона Малковича. Он иначе није сигуран у то шта је по пореклу. Каже да се осећа као Хрват (Croat) јер су му баба и деда по оцу рођени у данашњој Хрватској. Но, сећа се и тога да му је мајка на то да је хрватског порекла рекла да је њихова породица пореклом из Црне Горе (Montenegrins). А када он оде у БиХ, кажу му да је из Босне (Bosnian). Ипак, има довољно валидних података о Малковичевим прецима, те је тако могуће врло тачно утврдити његово порекло. У раду Жарко Вељковића откривамо следеће: Џон Малкович родио се као Џон Гевин Малкович (John Gavin Malkovich) 9. децембра 1953. у Кристоферу у Илиноису. Малковичев отац био је новинар, новински издавач и историчар Данијел Леон Малкович (Daniel Leon Malkovich), рођен 20. децембра 1926. у Бентону у Илиноису. Малковичев деда по оцу био је Мајкл-Мајк Малкович (Michael/Mike Malkovich), који је по подацима америчког социјалног осигурања рођен 17. јануара 1894. у данашњој Хрватској, а ондашњој Аустроугарској. Поменут је у три америчка пописа становништва, 1920., 1930. и 1940., и у сва три пописа стоји да је у Америку емигрирао 1913. Претпостављајући му име на М- пре американизације, као и презиме Малковић или Маљковић, претрага америчких имиграционих база података проналази извесног Манета Маљковића, старог 17 година, од оца Антона, рођеног у општини Бриње у ондашњој Аустроугарској, који је у њујоршку луку стигао 1. маја 1913. бродом „Martha Washington", са поласком из Трста. Са свим тим подацима било је лако пронаћи крштеницу Манета Маљковића – он се родио као Емануил Маљковић 17.  јануара 1894. у Прокикама крај Бриња у данашњој Хрватској, од оца Антона, земљорадника, и мајке Василије, домаћице, Србин православне вере од оба родитеља Срба православне вере. Њихова крсна слава је Јовањдан. Стога нема ничег од Хрвата или „хрватског" (хрватског српског) или евентуално хрватског/чакавског језика у породици или очевој линији америчког глумца Џона Малковича. Једнако као и Никола Тесла што је Србин православне вере, само рођен на територији данашње Хрватске.

Ово је био сажети прилог пренет у целости, који нам је Жарко доставио, док цео рад, са овим и још много више додатних детаља можете бесплатно скинути са адресе: 
https://www.academia.edu/36830821/Veljkovi%C4%87_%C5%BD._B._On_the_ethnic_origin_of_the_actor_J._Malkovich_2018_The_Genealogist_--_M21_.pdf
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #126 послато: Јун 13, 2018, 11:27:29 поподне »
О Малковичу смо већ дебело расправљали, на неколико страница. На крају смо утврдили да је ипак Хрват из околине Озаља.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #127 послато: Јун 13, 2018, 11:38:31 поподне »
О Малковичу смо већ дебело расправљали, на неколико страница. На крају смо утврдили да је ипак Хрват из околине Озаља.
Ово што сам ја видео на пореклу(не на време а вероватно сам требао прво то да видим)је доста конфузно ,у смислу да се са једне стране тврди о пореклу из Озаља а са друге из Бриња.
Ипак овде сам закачио и део рада у коме би се можда могло наћи нешто ново везано за његово порекло. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #128 послато: Јун 15, 2018, 12:10:32 пре подне »
На теми "Крајишки Срби (Y-DNA)" смо се дотакли регионализације при сврставању података, шта се сврстава под Лику, где престаје Банија, а започиње Кордун...

Не знам да ли је широј јавности познато да је после 1945. дошло до измене граница у рејону Лике и Босанске Крајине. Том приликом су села Баљевац, Скочај, Заваље припојена Босни, односно Бихаћу, док су села Кестеновац, Штрбци, Бушевић, као и село Беглуци постала део Лике и среза Доњи Лапац.

Плавом линијом сам означио ту новију границу.



Црвено је означено село Јесеница јужно од Плашког, које као што видимо није било у саставу Личко-крбавске  жупаније, али од 1931. носи назив Личка Јесеница.
« Последња измена: Јун 15, 2018, 01:38:31 поподне НиколаВук »

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #129 послато: Јун 18, 2018, 05:18:17 поподне »
О Малковичу смо већ дебело расправљали, на неколико страница. На крају смо утврдили да је ипак Хрват из околине Озаља.
Жарко је озбиљан аутор, наговарах га скоро да се тестира, мислим да ипак треба прочитати овај рад, иако нисам у материји.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Лика и Личани
« Одговор #130 послато: Јун 22, 2018, 01:16:41 поподне »
На теми "Крајишки Срби (Y-DNA)" смо се дотакли регионализације при сврставању података, шта се сврстава под Лику, где престаје Банија, а започиње Кордун...

Не знам да ли је широј јавности познато да је после 1945. дошло до измене граница у рејону Лике и Босанске Крајине. Том приликом су села Баљевац, Скочај, Заваље припојена Босни, односно Бихаћу, док су села Кестеновац, Штрбци, Бушевић, као и село Беглуци постала део Лике и среза Доњи Лапац.

Плавом линијом сам означио ту новију границу.





Црвено је означено село Јесеница јужно од Плашког, које као што видимо није било у саставу Личко-крбавске  жупаније, али од 1931. носи назив Личка Јесеница.
бити Србин је светиња

Ван мреже Livnjak

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • J-M241
Одг: Лика и Личани
« Одговор #131 послато: Јун 25, 2018, 06:11:22 пре подне »
Жарко је озбиљан аутор, наговарах га скоро да се тестира, мислим да ипак треба прочитати овај рад, иако нисам у материји.

"Ozbiljan" ali pise da su Kajkavci "Hrvatizirani Slovenci".

Da, vrlo ozbiljan.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Лика и Личани
« Одговор #132 послато: Јун 25, 2018, 02:01:21 поподне »
"Ozbiljan" ali pise da su Kajkavci "Hrvatizirani Slovenci".

Da, vrlo ozbiljan.

Можда нису Словенци, али су били "Словинци". Под тим називом се наводе у средњовековним документима, а данашње Загорје и западна Славонија су били "Словинија".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #133 послато: Јун 25, 2018, 11:18:25 поподне »
"Ozbiljan" ali pise da su Kajkavci "Hrvatizirani Slovenci".

Da, vrlo ozbiljan.

То су историјске чињенице. Кроатизовани су повлачењем пред Турцима хрватског племства са кметовима на простор северно од Купе.
Шта мислите, зашто је у кајкавским пределима врло често презиме Хорват? Ту се крију избеглице које су пред Турцима побегли из Хрватске у тадашњу Славонију (нема везе са данашњом Славонијом), односно у кајкавске словињске крајеве. Временом су наметнули локалном кајкавском становништву хрватску народну свест.

Турци су Хрватску разорили и опустошили. Малобројни Хрвати (чакавци) одржали су се тек уз обалу, на отоцима, и у делу Лике који није пао под Турке (Оточац).

Како је склепана модерна хрватска нација најбоље говори извештај сењског бискупа Брајковића о Лици са почетка 18. века. Он у Лици наилази на следеће становништво: племените Хрвате (чакавце), Крањце (досељене кајкавце са простора преко реке Купе), Буњевце (досељене римокатолике из немањићке Херцеговине), покатоличене "Турке" (тј. муслимане) и као најбројније - "шизматике" (досељене Србе православце из немањићке Херцеговине). Јасно се види да раздваја праве Хрвате од Крањаца, Буњеваца и покатоличених Турака. А од те четири категорије настала је данашња хрватска популација Лике.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Лика и Личани
« Одговор #134 послато: Јун 26, 2018, 02:19:11 пре подне »
Brajković ne zove Kranjce tim imenom, već kaže da ih drugi zovu tako.  "Ideo dicuntur Carnioli ab Allis illi vero se Croatas appelant."  I iz drugih izvora znamo da su se ovi ljudi nazivali Hrvatima. 

Opisujući župe, Brajković za Kaluđerovac, gdje su naseljeni ljudi koji su došli iz Pokuplja, kaže "Distat a Perussich Kaludierouvacz bonis duobus horis, ubi 20 domus catholicorum Croatarum habitant."  Na isti načini opisuje i Brušane, gdje je naseljeno isto stanovništvo. 

Za Bunjevce prvo kaže samo Bunievacz, pa onda kasnije Valachis Bunievacz.  Za Bunjevce u Lovnicu u opisu župa kaže "Valachorum Bunyevaczorum."

I ne kaže samo šizmatici, već izričito "Valachorum Schismaticorum."  Na isti način opisuje i stanovništvo Plaškog i nekih drugih mjesta u opisu župa. 

Dakle, ako ćemo Brajkovića uzeti mjerodavnog za tadašnje endonime, onda u Lici postoje Hrvati, Bunjevci, Turci i Vlasi.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Лика и Личани
« Одговор #135 послато: Јун 26, 2018, 10:21:11 пре подне »
Brajković ne zove Kranjce tim imenom, već kaže da ih drugi zovu tako.  "Ideo dicuntur Carnioli ab Allis illi vero se Croatas appelant."  I iz drugih izvora znamo da su se ovi ljudi nazivali Hrvatima. 

Opisujući župe, Brajković za Kaluđerovac, gdje su naseljeni ljudi koji su došli iz Pokuplja, kaže "Distat a Perussich Kaludierouvacz bonis duobus horis, ubi 20 domus catholicorum Croatarum habitant."  Na isti načini opisuje i Brušane, gdje je naseljeno isto stanovništvo. 

Za Bunjevce prvo kaže samo Bunievacz, pa onda kasnije Valachis Bunievacz.  Za Bunjevce u Lovnicu u opisu župa kaže "Valachorum Bunyevaczorum."

I ne kaže samo šizmatici, već izričito "Valachorum Schismaticorum."  Na isti način opisuje i stanovništvo Plaškog i nekih drugih mjesta u opisu župa. 

Dakle, ako ćemo Brajkovića uzeti mjerodavnog za tadašnje endonime, onda u Lici postoje Hrvati, Bunjevci, Turci i Vlasi.
Дакле ти  "Valachorum Schismaticorum" тумачиш искључиво као "Власи" или "власи"? Пренебрегаваш оно "Schismaticorum".

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Лика и Личани
« Одговор #136 послато: Јун 26, 2018, 12:45:43 поподне »
Можда нису Словенци, али су били "Словинци". Под тим називом се наводе у средњовековним документима, а данашње Загорје и западна Славонија су били "Словинија".

бити Србин је светиња

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Лика и Личани
« Одговор #137 послато: Јун 26, 2018, 04:03:44 поподне »
Дакле ти  "Valachorum Schismaticorum" тумачиш искључиво као "Власи" или "власи"? Пренебрегаваш оно "Schismaticorum".

U ovom pismu Brajković koristi Valachorum kao etnik a Schismaticorum i catholici i neophitorum kao vjersku oznaku.  Mi ovdje govorimo o etnicima i pitanju koliko je uopće Brajković pouzdan, tj. koliko možemo vjerovati da on donosi endonime a koliko egzonime, pošto samo u slučaju Kranjaca izričito kaže da je Kranjac egzonim a Hrvat endonim.

A već sljedeće godine Brajković piše o situaciji na Baniji oko Novog(današnjeg Dvora) i veli "quod inhabitatores territorij Noviensis Catholici et Valachi sese translocare a longo tempore" i malo kasnije u pismu "Valachos vero Schismaticos."  Ni sam Brajković očito nije doslijedan oko toga što je vjerska oznaka a što etnik. 

   

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #138 послато: Март 20, 2019, 10:33:24 пре подне »
У Лици највише тестираних води порекло из општине Грачац. Генетска слика слична као и у Северној Далмацији, што је очекивано будући да највећи део становништва овог краја води порекло одатле

Грачац, n=44

I2-Y3120 = 38,6% (PH908 13,6%)
E-V13 = 13,6%
R1a-M417 = 11,4% (M458 6,8%)
I1-M253 = 11,4% (P109 9,1%)
J2b-M205 = 9,1%
N-P189.2 = 4,5%
J2a-M92 = 4,5%
J1-M267 = 4,5%
R1b-M269 = 2,3%

- висок проценат I2-Y3120, а сама PH908 испод српског просека. Пре свега због разгранатости Родића-Новаковића, Прица-Шијана (I2-S17250), али и неких I2-Z17855 родова.
- I1 изнад српског просека. Присутне подгране I1-P109 и Z63, као и у Северној Далмацији
- J2a-M92 солидно заступљена због Богуновића, чија је матица околина Зрмање

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #139 послато: Март 20, 2019, 12:41:21 поподне »
Општине Госпић и Перушић

Две су главне досељеничке струје у овим општинама. Највећи део долази од Оточца и Бриња, а присутна је и струја из Северне Далмације/Западне Босне.

n=31

I2-Y3120 = 25,8% (PH908 9,7%)
J2b-M205 = 22,6%
R1a-M417 = 19,4%
E-V13 = 9,7% (L241 3,2%)
N-P189.2 = 9,7%
J2a-M410 = 6,5% (M92 3,2%)
R1b-M269 = 3,2%
J2b-M241 = 3,2%

- осетно мање I2 него у околини Грачаца
- R1a значајно заступљенија него у Грачацу
- мирко регија са, вероватно, највећим процентом J2b-M205 међу Србима. Пре свега због Усораца, најбројније "родовске" групе у Лици.


Имате ли предлога како поделити остале тестиране из Доњег Лапца, Удбине, Коренице, Бриња, Оточца и Врховина.



Не знам колико је то срећно решење, али мислио сам спојити тестиране из Удбине, Коренице и Д. Лапца и оне из Врховина, Оточца и Бриња, затим направити два пресека.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #140 послато: Март 21, 2019, 01:07:31 поподне »
Можда је најбоље поделити Лику на запад, исток, север и југ

Regionalno se mogu izdvojiti četiri osnovna područja: zapadni dio (Brinje, Gospić, Otočac, Vrhovine i Perušić), istočni dio (Donji Lapac, Udbina, Lovinac i Korenica), sjeverni dio (Josipdol, Plaški i Saborsko) i južni (Gračac, Srb).

Према тој подели, у западну Лику спадају Оточац, Бриње, Госпић, Врховине и Перушић.

n=52

I2-Y3120 = 25% (I2-Z17855 5,8%)
R1a-M417 = 23,1% (R-M458 11,5%)
J2b-M205 = 23,1%
E-V13 = 11,5%
N-P189.2 = 7,7%
J2a-M410 = 3,8% (J-M92 1,9%)
R1b-M269 = 1,9%
J2b-M241 = 1,9%
J1-PF7262 = 1,9%

Иако узорак још увек не прелази 100, назире се да је ово област са нешто мање I2a, посебно у односу на јужну Лику (Грачац, Срб). Осим тога, R1a бележи веома висок проценат, а чини се да је подграна R1a-M458 овде најзаступљенија када је српски етнички простор у питању. Исто се може рећи и за J2b-M205. Такође је уочљиво одсуство (за сада) хаплогрупе I1-M253.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #141 послато: Март 21, 2019, 01:42:01 поподне »
Источна Лика (Доњи Лапац, Удбина, Ловинац и Кореница)

n=48

I2-Y3120 = 22,9% (PH908 14,6%)
R1a-M417 = 20,8% (M458 12,5%)
E-V13 = 18,8%
N-P189.2 = 14,6%
J2b-M205 = 12,5%
I1-M253 = 6,3% (P109 2,1%)
G2a-L497 = 2,1%
J2a-M92 = 2,1%

Има неких разлика у односу на западну Лику. Проценат R1a-M458 је још већи овде, а и генерално је R1a веома заступљена у Поуњу (Босанска Крајина). E-V13 је у Лици овде најзаступљенија, као и хаплогрупа N-P189.2. Поређења ради, испод је пресек за јужну Лику (општина Грачац).

У Лици највише тестираних води порекло из општине Грачац. Генетска слика слична као и у Северној Далмацији, што је очекивано будући да највећи део становништва овог краја води порекло одатле

Грачац, n=44

I2-Y3120 = 38,6% (PH908 13,6%)
E-V13 = 13,6%
R1a-M417 = 11,4% (M458 6,8%)
I1-M253 = 11,4% (P109 9,1%)
J2b-M205 = 9,1%
N-P189.2 = 4,5%
J2a-M92 = 4,5%
J1-M267 = 4,5%
R1b-M269 = 2,3%

- висок проценат I2-Y3120, а сама PH908 испод српског просека. Пре свега због разгранатости Родића-Новаковића, Прица-Шијана (I2-S17250), али и неких I2-Z17855 родова.
- I1 изнад српског просека. Присутне подгране I1-P109 и Z63, као и у Северној Далмацији
- J2a-M92 солидно заступљена због Богуновића, чија је матица околина Зрмање

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #142 послато: Март 21, 2019, 04:35:00 поподне »
С обзиром да смо видели генетску слику појединих области у Лици (укупно око 150 тестираних), ево и запажања Јована Цвијића о Личанима (из добро познатог дела: Психичке особине Јужних Словена)

Каквог је порекла ово становништво? Међу данашњим личким становништвом има мало старинаца од пре 16. века, и то поглавито међу католицима чакавског дијалекта. Огромну већину чине досељеници из Босне и Херцеговине. Многи се од ових последњих називају Буњевцима и кажу, да су из Херцеговине, од реке Буне. Има и потомака сењских ускока, које су аустриске власти населиле нарочито око Оточца и Бриња, али су и они у Сењ дошли из Босне и Херцеговине. Ово су прави и чисти Динарци и поглавито Динарци ерског варијетета. Пошто се је старо становништво пред турском најездом иселило у панонску Хрватску и у Крањску, почело је у 16. веку ново насељавање. Оно је настављено за време турске владавине (бегови су населили кметове, нарочито православне Србе из Босне) до 1689 године, а није престало ни доцније, за време аустриске владавине у Лици. Ови су динарски људи донели у Лику најчистији штокавски дијалекат. Зато није чудно, што се овде, више но игде у Хрватској, чује онај наш звучни динарски језик, богат речима и фразама, и што се наиђе на причала и рођене приповедаче. Чакавски дијалекат старог становништва стално се губи. У Лици нема других предања осим оних о Косову, о Краљевићу Марку и о Немањићима, које је донело динарско становништво.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Лика и Личани
« Одговор #143 послато: Март 21, 2019, 07:26:05 поподне »
Источна Лика (Доњи Лапац, Удбина, Ловинац и Кореница)

Источна Лика је заправо област Крбава са делом Поуња, с тим што Ловинац не спада у Крбаву. Под Ликом се данас подразумева знатно већа област него некада. Тако се и угарска жупанија са седиштем у Госпићу се звала Личко-Крбавска, а не Личка.

Област која се данас сматра за Лику (а то је територија споменуте жупаније) се географски може поделити на 4 основне области од запада ка истоку: Приморје, Лика (у ужем смислу), Крбава и Поуње.



Грачац са околним селима је географски прелазно подручје између Лике (у ужем смислу) и Крбаве, те се може сврстати у обе области.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #144 послато: Април 23, 2019, 12:37:08 поподне »
Колико сам до сада прочитао полемике на форуму нисам успео ни речи да нађем о роду личких Обрадовића, посебно оних из и од Брувна. Занима ме има ли ко сазнања о Обрадовићима, њиховој старини, доласку у Лику и свему другом са њима у вези.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Лика и Личани
« Одговор #145 послато: Април 23, 2019, 12:50:40 поподне »
Колико сам до сада прочитао полемике на форуму нисам успео ни речи да нађем о роду личких Обрадовића, посебно оних из и од Брувна. Занима ме има ли ко сазнања о Обрадовићима, њиховој старини, доласку у Лику и свему другом са њима у вези.

Нађох ово. Чак има и тестираних.


Обрадовић, Јовањдан(?), Брувно, Лика, R1a-M417

Обрадовићи су досељени из Дивосела крајем 17. века. У Босанској Крајини је било исељених Обрадовића из Брувна. Славе Јовањдан, па је верујем то слава и ових Обрадовића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #146 послато: Април 23, 2019, 12:56:51 поподне »
Колико сам до сада прочитао полемике на форуму нисам успео ни речи да нађем о роду личких Обрадовића, посебно оних из и од Брувна. Занима ме има ли ко сазнања о Обрадовићима, њиховој старини, доласку у Лику и свему другом са њима у вези.

Као што рече Милош, о Обрадовићима је било речи, а ти из Брувна су и тестирани (хаплогрупа R1a-M458). Тестирани су и они из околине Босанске Крупе, такође R1a-M458. Они иначе славе Јовањдан и досељени су из Лике, а генетски чине исти род са претходно тестираним Обрадовићима из Лике.

Становништво Брувна и околине је углавном насељено из Северне Далмације крајем 17. века, па су вероватно и Обрадовићи део те струје (није ми литература при руци да проверим). Даље порекло, као и већине Личана, вероватно упућује на простор Старе Херцеговине.

Разговарао сам и са једним Обрадовићем из Брувна с 23andMe (такође Јовањдан и R1a-M417). Он каже да је и код њих у породици уврежено мишљење да су даљим пореклом негде са простора Старе Херцеговине. Дакле имамо више тестираних припадника овог личког рода и сви за сада припадају хаплогрупи R1a.

Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Лика и Личани
« Одговор #147 послато: Април 23, 2019, 01:21:46 поподне »
Као што рече Милош, о Обрадовићима је било речи, а ти из Брувна су и тестирани (хаплогрупа R1a-M458). Тестирани су и они из околине Босанске Крупе, такође R1a-M458. Они иначе славе Јовањдан и досељени су из Лике, а генетски чине исти род са претходно тестираним Обрадовићима из Лике.

Становништво Брувна и околине је углавном насељено из Северне Далмације крајем 17. века, па су вероватно и Обрадовићи део те струје (није ми литература при руци да проверим). Даље порекло, као и већине Личана, вероватно упућује на простор Старе Херцеговине.

Разговарао сам и са једним Обрадовићем из Брувна с 23andMe (такође Јовањдан и R1a-M417). Он каже да је и код њих у породици уврежено мишљење да су даљим пореклом негде са простора Старе Херцеговине. Дакле имамо више тестираних припадника овог личког рода и сви за сада припадају хаплогрупи R1a.

Указује ли хаплогрупа којој припадају лички Обрадовићи на везу са Старом Херцеговином?

Пратећи генетска истраживања приметио сам да је ова грана R1a је слабо заступљена у Источној и Старој Херцеговини, док је у Лици најзаступљенија од свих наших крајева.
« Последња измена: Април 23, 2019, 01:23:43 поподне Бадин »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #148 послато: Април 23, 2019, 02:25:01 поподне »
Указује ли хаплогрупа којој припадају лички Обрадовићи на везу са Старом Херцеговином?

Пратећи генетска истраживања приметио сам да је ова грана R1a је слабо заступљена у Источној и Старој Херцеговини, док је у Лици најзаступљенија од свих наших крајева.

Има је свуда. Није слабо заступљена у Херцеговини. Штавише, има је прилично у неким областима. То што је код Срба из Лике најзаступљенија може бити последица доброг развијања неких крајишких родова R1a-M458 последњих 400 година.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #149 послато: Април 30, 2019, 10:03:32 пре подне »
Kолико сам ја радио на пореклу и старини рода Обрадовића у Лици могу да кажем да да чак и хрватски историчари кажу да су Обрадовићи у Лици староседиоци, односно да су у Лици били пре доласка Турака (Павичић). То је потврдио и наш лички православни свештеник и историчар Војне Крајине - Милан Радека који Обрадовиће зове старим родом који се помиње још у доба Немањића (истина је да се помињемо у Дечанским хрисовуљама 2 и 3). Први Обрадовић у Лици је записан у аустријским списима још 1540. г. као војник (харамија) на тврђави у Оточцу. Звао се Лоренц (Хрвати га пишу као Ловру а ми га можемо звати Лаврентије). Мислим да су његови потомци завршили у Бургенланду (Градишће) у јужној Аустрији. 1671. и 1672. г. на тврђави у Оточцу помиње се и Матија Обрадовић, такође као харамија - пушкар. Након њега јавља се већи број Обрадовића (сви од реда пописани као војници Карловачког и Вараждинског генералата) дуж граница Војне Крајине. Зна се из литературе да су потом Обрадовићи корене пустили у Дивоселу и да сви остали Обрадовићи у Лици потичу одатле да би се крајем 17. века плански населили у Брувно (заједно са Крајновићима Радаковићима и Плећашима) где су заправо били и оснивачи новог српског насеља. Из Брувна су Обрадовићи, након повлачења Турака преко Уне населили лево Поуње и посебно насеља Дољани, Доњи Лапац, Срб, Купирово... Само да напоменем да су Обрадовићи почетком 20. века били један од најбројнијих српских родова у Лици, одмах након Узелаца и Радаковића (Радослав М. Грујић). Остаје ми као задатак да проникнем у старо порекло и исходиште Обрадовића односно да одговорим на питање одакле смо стигли у Лику и на који начин. Једну легенду ми је као усмено предање пренео мој отац и на томе радим. Ако неко има било каква сазнања у вези са Обрадовићима нека их изнесе на овом форуму. Поздрав свим форумашима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #150 послато: Април 30, 2019, 11:21:54 пре подне »
Kолико сам ја радио на пореклу и старини рода Обрадовића у Лици могу да кажем да да чак и хрватски историчари кажу да су Обрадовићи у Лици староседиоци, односно да су у Лици били пре доласка Турака (Павичић).

Ово се вероватно односи на неки стари хрваткси род. Колико је мени познато, Срба староседелаца у тим крајеивма није било. Можете ли цитирати тај део из Павичићевог рада? Срби Обрадовићи су вероватно део неке досељеничке струје из 16. века (западна Босна, Херцеговина, Рашка).

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #151 послато: Мај 03, 2019, 01:02:06 поподне »
Стјепан Павичић у свом делу: "Сеобе и насеља у Лици", на странама 142 и 144 помиње презиме Обрадовић, односно конкретно се помиње Лоренц Обрадовић, харамија на тврђави у Оточцу, док на 144. страни само помиње презиме Обрадовић, поново као харамију на тврђави Оточац и смешта га у 1672. годину. Доцније сам податак о том другом Обрадовићу нашао код Алексе Ивића и реч је изгледа о Матији Обрадовићу који се помиње у Оточцу 1651. г. 1712. г. у попису Карла Касера нема ни једног Обрадовића који се може сврстати у католике а још мање у Хрвате. Моје је мишљење да су те ране генерације српских насељеника у Лику, до доласка Турака, бивале покатоличаване али Обрадовића католика у Лици није било, вероватно до почетка 19. века. Знам да их има доста у јужној Херцеговини и у Конавлима само не знам којој хапло групи припадају. Поздрав

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #152 послато: Мај 03, 2019, 01:26:42 поподне »
Стјепан Павичић у свом делу: "Сеобе и насеља у Лици", на странама 142 и 144 помиње презиме Обрадовић, односно конкретно се помиње Лоренц Обрадовић, харамија на тврђави у Оточцу, док на 144. страни само помиње презиме Обрадовић, поново као харамију на тврђави Оточац и смешта га у 1672. годину. Доцније сам податак о том другом Обрадовићу нашао код Алексе Ивића и реч је изгледа о Матији Обрадовићу који се помиње у Оточцу 1651. г. 1712. г. у попису Карла Касера нема ни једног Обрадовића који се може сврстати у католике а још мање у Хрвате. Моје је мишљење да су те ране генерације српских насељеника у Лику, до доласка Турака, бивале покатоличаване али Обрадовића католика у Лици није било, вероватно до почетка 19. века. Знам да их има доста у јужној Херцеговини и у Конавлима само не знам којој хапло групи припадају. Поздрав

Поменути Лоренц и ти Обрадовићи у Оточцу (16. век) су сви Хрвати. Ту тада нема Срба. Упитно је да ли су ти Обрадовићи с пописа у 18. веку исто са овима што се помињу пар стотина година раније. Иначе не треба правити основну грешку и повезивати све Обрадовиће у једно, пошто таква веза сасвим сигурно не постоји. Презиме је често код Срба уопште, па и код оних из западних крајева. А патронимско је, што још више отежава трагање.

Морам проверити код Павичића шта се каже за Србе Обрадовиће. Верујем да су део неке опште српске струје. Уколико би постојала веза са старим хрватским родом Обрадовића из Оточца, то би онда значило да су неки од њих у једном тренутну прешли на православну веру. Ово је мало вероватно, будући да је у Лици, и генерално Хрватској, углавном било супротно.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #153 послато: Мај 03, 2019, 02:24:16 поподне »
Наравно, читао сам Радослава М. Грујића где он каже да су сеобе са југа на север ишле у три велика таласа и да су она прва два, мислим у 15. и 16. веку завршила покатоличавањем досељеног народа. Познато ми је да су у једној од сеоба Обрадовићи завршили чак у доњој Аустрији (тада западној Угарској), у Бургенланду, данашњем Градишћу. Они су покатоличени убрзо по доласку и врло брзо германизовани. Јасно ми је да нема шансе да је православни народ у 16. веку могао да сачува своју веру али имам још једно интересантно запажање о Обрадовићима из пера Радослава М. Грујића. У "Племенском рјечнику Личко-крбавске жупаније, на страни 279, Грујић пише (цитирам): На сличним основима закључујем, да племе Качића живи још и данас у Лици у племенима Тврдинића, Тољена, Живковића, Марковића, Жарковића и других: : а племе Шубића у данашњим племенима Банића, Богића, Рогића, Роговића, Угрина и Обрадовића, па можда и Будисављевића и Бутковића".  Када гледам наведена презимена запажам да највећи број њих потиче из Херцеговине (нпр. Драшковић, Живковић, Марковић, Жарковић, Банић па можда и Обрадовић. Занимљивост је то што је крсна слава Обрадовића у Лици Јовањдан а познато ми је да су тзв. "хрватски" пред турски племићи и велепоседници (Могоровићи, Качићи и Шубићи славили исто крсно име или свеца заштитника своје породице - Светог Јована Крститеља. Како протумачити наводе радослава М. Грујића с обзиром да до 20. века (не знам да ли се данас неки лички Обрадовић декларише као Хрват и католик) у Лици није било Обрадовића католика као што их има у јужној Херцеговини (Храсно, Столац...)?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #154 послато: Мај 03, 2019, 02:58:16 поподне »
Жарко, родове попут Могоровића не треба под наводнике стављати у хрватске. То јесу стари хрваткси племићки (предтурски) родови са простора Лике.

Дакле треба се држати реалних чињеница, а не онога "што је баби мило". Сад сам погледао Павичића. Обрадовићи са бруванског подручја су највероватније део досељеничке струје из околине Книна. Има у том крају и нешто мало досељеника са "старог крајишког земљишта", како то каже Павичић, али број је свакако занемарљив у односу на струју из Северне Далмације.

Та сеоба се дакле одиграла крајем 17. века, тј. након Карловачког мира.


Што се Хрвата Обрадовића тиче, они се помињу у попису оточке посаде од 1692. године, а забележени су тамо још 1540. године. Помињу се раме уз раме са још неким старим хрватским родовима попут Белопавловића, Лисица, Миохоковића, итд.

Још једна ствар, презиме Обрадовић је патринимско и као такво је могло настати и нестати у било ком тренутку, не морају се увек наћи везе са презимењацима међу Хрватима, у Херцеговини, итд.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #155 послато: Мај 04, 2019, 05:18:34 поподне »
Hvala na Vašem komentaru i izvinite što ovaj put pišem latinicom jer pišem na mobilnom telefonu. Sve što ste naveli je u redu. Što se tiče hrvatskih plemena u Lici držao sam se tekstova koje su pisali hrvatski autori a odnose se na istoriju Like. R. Grujić je napisao zanimljivu teoriju o određenoj vezi Obradovića sa Šubićima ali je nije pojasnio niti je to kasnije učinio neki drugi istoričar. Mene zaista zanima odakle smo stigli u Liku ali taj podatak da smo došli od Knina jedino može biti ako je Knin bio usputna stanica. Ja poslednje 3 godine istražujem sve što ima veze sa Obradovićima na području stare Jugoslavije a posebno Like. Prvi put sam na sajtu Poreklo našao podatak da smo stigli sa strujom doseljenika iz pravca Knina i Vi ste to sada ponovili. Čitajući sve dostupne autore koni su pisali o doseljavanju Srba u Liku nigde nisam našao da se za Obradoviće precizira odakle su i koje godine došli. Da li Vi mislite da su Obradovići i drugi rodovi podinarjem stigli iz Hercegovine u Liku? Pošto ja nisam stručan po pitanju tumačenja DNK rezultata testiranja jedino mogu da konstatujem da sam na spisku testiranih na DNK projektu zapazio da Obradovići sa HG R1a1 R M 417 mogu da se lociraju isključivo na prostorima Like, B. Krajine i Podrinja. Kakvo je Vaše mišljenje o rasprostranjenosti roda R1a1, M- 417 u Lici i BiH? Hvala Vam na vremenu i veliki pozdrav.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #156 послато: Мај 04, 2019, 05:43:50 поподне »
Нема на чему, Жарко. Само заједно можемо доћи до неких одговора, консултујући нравно литературу и днк резултате.

Да, Далмација би у том случају била само успутна станица ка Лици (тих сеоба преко западне Босне). Даље порекло тог становништва махом сеже до Херцеговине и Рашке. Конкретно, генетски су Обрадовићима најближи YP417 родови из Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Западне Србије и Косова. Дакле у Херцеговини би потенцијално блиски могли бити Драшковићи, Говедарице, Пикуле, итд. Проблем је што је R1a-M458 прилично заступљена у динарским крајевима, а хаплотипови на мањем броју маркера не одударају превише један од другог, па је незгодно рећи ко је најближи без неког дубинског теста.

Уколико бих морао да лицитирам, рекао бих да је порекло ове крајишке групе R1a-M458 (има их више, свакако), негде на ширем простору Рашке (историјска област).

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #157 послато: Мај 04, 2019, 07:33:46 поподне »
Nebojša da li mislite da sličnost u markerima kona postoji kod dinarskih grupa YP 458 postoji kod Obradovića, Plećaša i Krajnovića iz Like?
 Postoji li tu neka bliža veza? Sva 3 roda su HG R1a1. Pozdrav

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #158 послато: Мај 04, 2019, 07:56:03 поподне »
Nebojša da li mislite da sličnost u markerima kona postoji kod dinarskih grupa YP 458 postoji kod Obradovića, Plećaša i Krajnovića iz Like?
 Postoji li tu neka bliža veza? Sva 3 roda su HG R1a1. Pozdrav

Нема сумње да постоји веза са Плећашима из Лике. Осим што славе исту славу као и Обрадовићи из Брувна, на ово маркера имају потпуно поклапање. За Крајновиће не могу рећи ништа, иако славе Јовањдан такође. Њихов резултат је са 23andMe, нажалост стоји само основни СНП - R-M512.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #159 послато: Мај 06, 2019, 11:14:55 пре подне »
Хвала Вам на информацијама. Све најбоље.

Ван мреже Каменсрамен

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Лика и Личани
« Одговор #160 послато: Мај 06, 2019, 05:15:25 поподне »
Поздрав вредни добри људи..
Интересује ме историја Манојловића са простора Лике
тачније село Омсица код Брувна општина Грачац,слава св.Никола?
Прочитао сам тему али не пише ништа конкретније ..како ли су ох писали на попису Аустроугари

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #161 послато: Мај 06, 2019, 07:34:20 поподне »
Поздрав вредни добри људи..
Интересује ме историја Манојловића са простора Лике
тачније село Омсица код Брувна општина Грачац,слава св.Никола?
Прочитао сам тему али не пише ништа конкретније ..како ли су ох писали на попису Аустроугари

Манојловића је 1915. било у Омсици (10 кућа) и Кијанима (2 куће), крај Грачаца. Становништво тог краја досељено је из Северне Далмације (околина Книна) крајем 17. века.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #162 послато: Мај 08, 2019, 11:30:28 поподне »
Manojlovića nema u Bruvnu i okolini, 1712. Bar ne kod Karla Kasera u popisu Like i Krbave. Proveriću u drugim naseljima.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #163 послато: Мај 09, 2019, 12:34:20 поподне »
Осим у Омсици и Кијанима наводно је Манојловића у Лици било и у Мазину.Има их доста у Далмацији где славе Никољдан, Аранђеловдан, Ђурђевдан и Часне Вериге. Пре рата било их је преко 100 кућа на Кордуну. Они славе Јовањдан као и Манојловићи у Босни и Херцеговини.

Ван мреже Каменсрамен

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Лика и Личани
« Одговор #164 послато: Мај 09, 2019, 01:13:07 поподне »
Хвала велико на труду и одговору, баш бих волио знати кад су дошчи у Лику те их нема у попису 1712..по слави се поклапају са својима из Далмације одакле су по предању и дошли.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #165 послато: Мај 10, 2019, 10:29:14 пре подне »
Према попису Карла Касера, 1712. г., лички Грачац су из правца Далмације (Равних Котара, Книна, Бенковца и др.) населили следећи родови: Михоковић, Поповић, Иванишевић, Булић, Пупавац, Кривокућа, Воларевић, Дукић, Ђукић, Жежељ, Вучковић, Совиљ, , Вучинић, Цвитковић, Адамовић, Санадер, Поплашен, Булаја, Суша, Агбабић, и др. Када су се Манојловићи из Далмације, одлучили да уђу у Лику, верујем да су знали код кога иду и да су дошли по позиву неког од горе наведених родова пореклом из Далмације. Поздрав

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #166 послато: Мај 10, 2019, 11:19:44 пре подне »
Према попису Карла Касера, 1712. г., лички Грачац су из правца Далмације (Равних Котара, Книна, Бенковца и др.) населили следећи родови: Михоковић, Поповић, Иванишевић, Булић, Пупавац, Кривокућа, Воларевић, Дукић, Ђукић, Жежељ, Вучковић, Совиљ, , Вучинић, Цвитковић, Адамовић, Санадер, Поплашен, Булаја, Суша, Агбабић, и др. Када су се Манојловићи из Далмације, одлучили да уђу у Лику, верујем да су знали код кога иду и да су дошли по позиву неког од горе наведених родова пореклом из Далмације. Поздрав

Моја прабаба је од Ђукића из села Курјак код Удбине. Ђукићи славе Марковдан.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #167 послато: Мај 12, 2019, 06:47:38 поподне »
Ево још нешто за земљаке Манојловића и Ђукића. Иако код Касера, у попису из 1712. г. нисам нашао Манојловиће, код Божидара Кљајевића ("Хрватска - порекло породица"), сам пронашао првог Манојловића у селу Кијанима, и то међу Болтама, Инђићима, Кокотима, Кричковићима, Колунџићима, Познићима, Петровићима, Седланима, Совиљима, Сурлама и др. Код Карла Касера, 1712. г. није било села Кијани или га ја нисам запазио.

Ђукићи се у Лици први пут јављају у Средњој Гори (или Курјаку), вероватно тек након пописа из 1712. године а пре него што је Аустрија преузела лево Поуње од Турака, дакле крајем 18. века.Поред Ђукића ту се налазе и Глушице, Басте, Кљајићи, Орловићи, Радаковићи и други родови.

Поздрав Земљацима!

Ван мреже Каменсрамен

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Лика и Личани
« Одговор #168 послато: Мај 14, 2019, 03:02:35 поподне »
Отпоздрав земљак,свака част на труду да се ископа још неки податак за личке Манојловиће и Ђукиће,остаје нам нада да ће скоро бити напокон могуц увид у попис 1857 Аустро_Угарске можда се ту нађе још који занимљив податак

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Лика и Личани
« Одговор #169 послато: Јун 07, 2019, 03:07:25 поподне »
Ево неких оригиналних личких презимена:
Агбаба, Аралица, Арнаут, Ајџановић;

Бањанин, Батиница, Брека, Бурњаја, Бањеглав, Буздум, Болта, Бокан, Бракус, Бањац, Бркљач, Беслаћ, Бига, Балаћ, Баста, Бешир, Батас, Бубало, Бастаја, Брдар, Боговац, Бубуљ, Бурцар, Бараћ, Бјелобаба, Бјелобрк, Бјеливук, Брчин, Буљ, Бурсаћ, Блануша, Будимир, Бубањ, Бајат;

Валиџија, Врањеш, Вјештица, Вукша, Варат, Вурдеља, Варда, Везмар, Вуњак, Врцељ, Вранеш, Варићак, Витас, Вуковојац, Врачар, Вукобратовић, Вукодер;

Гаћеша, Гутеша, Гузовић, Глеђа, Гушавац, Гајица, Грубор, Грмуша, Гријак, Гулан, Глушица, Гагулић, Галовић, Гњатовић, Гвока;

Диклић, Дивјак, Дотлић, Дракулић, Дошен, Дуганџија, Драгаш, Драгосавац, Дозет, Допуђа, Дупор, Дрезгић, Даутовић, Дробац, Дроњак, Доганџић, Десница, Дубајић, Дрча, Дизија;

Ђапа, Ђилас;

Ешанин, Ерор, Егеља;

Жежељ, Жакула, Жегарац;

Зобеница, Зјајвук, Зорица, Зјача, Заклан, Зец;

Инђић, Ишпировић;

Јаворина, Јелача, Јањушевић, Јеловац;

Кривокућа, Кривошија, Клиска, Куруц, Козлица, Кењало, Карлеуша, Каменко, Камбер, Керкез, Калањ, Кантар, Калембер, Куга, Корда, Клашња, Кангрга, Кресовић, Колан, Кос, Којчин, Кеча, Кусуља, Крнета, Кечина, Кокот, Купрешанин, Корица, Кудуз, Кораћ, Колунџија, Колунџић, Комадина, Кричковић, Крњаја;

Лепашанин, Лаврња, Лемајић, Лужајић, Лабановић, Лубен, Ластавица, Лабус, Личина, Лека, Лисица;

Љуштина, Љиљак, Љевнаић;

Мороквашић, Муњас, Маодуш, Миљуш, Мрдаљ, Мунимагарац, Масникоса, Малбаша, Мрђа, Мирчета, Мунижаба, Мркобрада, Мамузић, Марчетић, Марчета;

Његован, Његомир;

Осорац, Осмокровић, Омчикус, Оливеровић, Оруч, Опала, Опалић, Опсеница, Оштрокапа;

Паскаш, Пригмиз, Пухар, Пуповац, Пупавац, Протулипац, Платиша, Пешут, Плећаш, ПОткоњак, Париповић, Почуча, Покрајац, Прица, Пољак, Пјевач, Прлина, Павлица, Половина, Пуача, Пећанац, Пиља, Пиплица, Пањак;
Радусин, Рашуо, Рашетра, Рајак, Рапаја, Репац, Растовац, Рабатић, Радека;

Секиз, Скенџић, Скакавац, Стокућа, Стокрп, Сурла, Санадер, Самарџија, Сикерица, Сунајко, Суша, Сердар, Секезовић, Седлан, Совиљ, Сукнаић, Саџак, Солеша, Стиковац, Стијеља, Смрзлић, Студен,Солаћ;

Торбица, Тојага, Трбулин, Тизић, Траживук, Тишма, Тркуља, Тинтор, Тртица, Тарбук, Травица, Триван, Тепавац, Тојагић, Тесла;

Ћук, Ћупурдија;

Угрица, Узелац;

Фундук, Фундурлија, Форцан;

Хинић, Хркаловић, Хрњак;

Цијук, Цвјетићанин;

Чича, Чауш, Чанак, Чакалић, Чучак, Чучковић, Чутурило, Чубрило;

Велики поздрав

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #170 послато: Новембар 03, 2019, 08:31:26 поподне »
Срби из Лике, узорак 127

I2-Y3120 = 31.3% / PH908 15%
R1a = 18.9% / M458 11.8% / Y2613 3.9%
J2b = 13.4% / M205 12.6% / PH1602 0.8%
N-P189.2 = 10.2%
E1b = 9.4%
I1 = 5.5% / P109 3.9%
R1b = 3.1% / U152 1.6% / Z2705 0.8%
J2a = 3.1% / M92 1.6% / Y14439 1.6%
G2a-L42 = 2.4%
Ј1 = 2.4%

Урачунати су само тестирани са маркерима (због подграна). Нису убачени они који се понављају (исто презиме, иста општина).

личка ношња




:)

<a href="https://www.youtube.com/v/I13_-8wgmpM" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/I13_-8wgmpM</a>






Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Лика и Личани
« Одговор #171 послато: Мај 07, 2020, 03:50:27 поподне »
Озбиљно питање, иако можда тако не звучи. Да ли неко зна за презиме Јебибаба из Лике?

Нашао сам га у попису Лике и Крбаве из 1712. године (Симе Јебибаба), у Брушанима. Није ми сасвим јасно да ли је то неко зезање ових наших Крајишника или је то презиме стварно постојало у Лици? Познато ми је да је тај део Лике насељен Подгорцима, то јест из приморја, али ни тамо тог презимена нема. Наишао сам и на презиме Магарац, такође у Брушанима, и Сушикрушка у Смиљану.

Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Одг: Лика и Личани
« Одговор #172 послато: Мај 11, 2020, 08:24:54 поподне »
Озбиљно питање, иако можда тако не звучи. Да ли неко зна за презиме Јебибаба из Лике?

Нашао сам га у попису Лике и Крбаве из 1712. године (Симе Јебибаба), у Брушанима. Није ми сасвим јасно да ли је то неко зезање ових наших Крајишника или је то презиме стварно постојало у Лици? Познато ми је да је тај део Лике насељен Подгорцима, то јест из приморја, али ни тамо тог презимена нема. Наишао сам и на презиме Магарац, такође у Брушанима, и Сушикрушка у Смиљану.

Ето зљаинтересовало ме је па сам потражио. Јебибаба нигде нисам нашао (сем у тој књизи) а гледао сам претраживе базе и мустер листе за 1. Граничарски пук.
Презиме Магарац се спомиње на актакроатици у Крњаку, а могу се и наћи спискови исељеника/усељеника у Америку са тим презименом. Постоје и надгробни споменици на billiongraves.








Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Лика и Личани
« Одговор #173 послато: Мај 11, 2020, 11:12:30 поподне »
Хвала аргајл, изгледа да је презиме Јебибаба ипак било неко зезање. Пописивач Швабо, па није ни знао шта то значи па уписао како су му рекли.


Ван мреже Миша

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
  • N2-P189.2>Y7130>FGC28435 mtDna -H5m
Одг: Лика и Личани
« Одговор #174 послато: Мај 12, 2020, 10:38:53 пре подне »
Добар дан,
читајући попис Лике и Крбаве нашао сам и ја на страни 392 Петар Магарац,али ми је ми је занимљивије ово презиме на страни235,236  Мунимагарац.
Знам да постои презиме Убипарип а за ово нисам чуо.

Мени је нешто много занимље ту у попису Лике и Крбаве нашао сам
Popisana Zemglia po vxu od Mekinara na 13.8bra 1712 12ter 8ber 1712 nohmitag vmb
3: Uhr v. Podlopaz abgereist, vnd da gegen
5: Uhr Mechinar vnter Podlopaz gehörig [...] angelangt; alhoch anderten Tag doruf als den 13ten:
d: beschreibumg deren terrenen sowoll, als was deren zu tragung deren waffen tauget; als was alda sich an seelben in allen befinden; diе grundstukh seint alhier [...] di Petine aufgetheillt [...]
интересантан за мене Подлапац вероватно тад није постојао горњи ни доњи Лапац и ту сам нашао на једну кућу Половина
49. Maxim Polovina bey haus 27
zu Rosalie wismäder 24
zu Berdon akher 5
zwischen den weeg akher 2
zu Suhopolie akher 3
zu Bari wismäder 3
Sa 64
Maxim Polovina hot 40//1/2/3/7
Todor Sohn 20//1/
Sa 2/2/3/7
незнам да ли се ради о мом претку.Већ у попису з Дубичком рату 1791 има више глава Половинских
Spasenia  Polovina Dobroselo D.Lapac 29
Czvio  Polovina Dobroselo D.Lapac    30
Petar   Polovina Dobroselo D. Lapac 25
Jovan   Polovina Dobroselo D. Lapac 26
Todor   Polovina Dobroselo D. Lapac 20
Petar Polovina Dobroselo D. Lapac 23
Да ли неко зна шта значе ови бројеви из пописа да ли је Максим стар 40 година а син му Тодор 20? И шта значи ово Hot?
Извињавамсе ако сам омашио тему
велики поздрав
Миша


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #175 послато: Мај 12, 2020, 11:41:31 пре подне »
Мунимагарци су били и у Далмацији, на више локација. Последњи Мунимагарци су насељавали Плавно и променили су презиме у Опачић у 19. веку. Могуће да је од давнина било двојно презиме. А Магарац је у суштини исто што и Мунимагарац. Тако су у Плавну уписиване обе варијанте.

Ван мреже herceg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 120
Одг: Лика и Личани
« Одговор #176 послато: Мај 12, 2020, 01:20:20 поподне »
Što mu dođe ovaj prefiks Muni? Postoji i prezime Munižaba ako se ne varam.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Лика и Личани
« Одговор #177 послато: Мај 12, 2020, 01:39:02 поподне »
Što mu dođe ovaj prefiks Muni? Postoji i prezime Munižaba ako se ne varam.

Мислим да је то од глагола мунути у значењу "нагло ударити"

Али опет боље и то него Убипарип.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #178 послато: Мај 12, 2020, 03:14:06 поподне »
Има и Муниврана и Муникравић. И мени је ово што Драјвер каже изгледа најлогичније иако има разних теорија. Или "ударен" тј. "луд" магарац, крава, жаба и врана. У сваком случају, везано је само за животиње - једног копитара, једног папкара, птицу и водоземца. Од тога 2 домаће, 2 дивље животиње. Надам се да сам направио исрпну анализу.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Лика и Личани
« Одговор #179 послато: Мај 12, 2020, 03:18:39 поподне »
За "мунути" има и жаргонско значење украсти, али не знам да ли се може довести у везу са овим презименима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #180 послато: Мај 12, 2020, 03:20:50 поподне »
Знам и за тај предлог, али бесмислено је украсти жабу или врану. Од кога?  :)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Лика и Личани
« Одговор #181 послато: Мај 12, 2020, 03:27:19 поподне »
За "мунути" има и жаргонско значење украсти, али не знам да ли се може довести у везу са овим презименима.

Ево шта Рвати пишу ( са њиховог језичног портала). Они овај глагол повезују са именицом муња.

múnuti (koga) svrš. <prez. mȗnēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. mȗnūt>
DEFINICIJA
udariti udarcem kratka poteza i nevelike snage ili suzdržano u leđa ili rebra, ob. laktom
ETIMOLOGIJA
vidi munja

Вјероватно нагло као муња ударити. Магарци, жабе, вране, краве су баш податни за такву врсту радње. :)

А можда је и мунути-украсти у вези са тим. Као муња, сад га видиш сад га не видиш.
« Последња измена: Мај 12, 2020, 03:30:14 поподне drajver »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Лика и Личани
« Одговор #182 послато: Мај 12, 2020, 03:31:45 поподне »
Знам и за тај предлог, али бесмислено је украсти жабу или врану. Од кога?  :)

Па да. Врана и жаба се ударају а не краду  :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Лика и Личани
« Одговор #183 послато: Мај 12, 2020, 03:54:25 поподне »
Ја сам рекао своје мишљење кад је била некад раније дискусија шта значи "муни", може да значи разне ствари (гурнути, украсти, завући итд) а моје је мишљење да се у овим случајевима користило у жаргону за полно општење. Знате и сами како су Крајишници једни друге "чашћавали" надимцима

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Лика и Личани
« Одговор #184 послато: Мај 12, 2020, 04:04:12 поподне »
Ја сам рекао своје мишљење кад је била некад раније дискусија шта значи "муни", може да значи разне ствари (гурнути, украсти, завући итд) а моје је мишљење да се у овим случајевима користило у жаргону за полно општење. Знате и сами како су Крајишници једни друге "чашћавали" надимцима

С ким ли онда општи Мунитлак...
Или општи под притиском?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #185 послато: Мај 12, 2020, 04:21:29 поподне »
Гле, имају и муслимани Муникозе из Херцеговине.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Лика и Личани
« Одговор #186 послато: Мај 12, 2020, 04:34:50 поподне »
С ким општи Мунишић?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Лика и Личани
« Одговор #187 послато: Мај 12, 2020, 04:43:14 поподне »
С ким општи Мунишић?

Ваљда са Шиићима...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Лика и Личани
« Одговор #188 послато: Мај 12, 2020, 05:36:46 поподне »
Ту су још и Мунић (не бира), Мунитић (удара на 'тића) и Мунишевић (други део презимена је ту да појасни о чему се тачно ради).
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Slavonac

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Лика и Личани
« Одговор #189 послато: Мај 15, 2020, 01:33:59 поподне »
Pozdrav Lici i svlm Ličanima ma gdje bili ! Osim pozdrava imam jedan podatak o ovom prezimenu . U mojem rodnom selu Rasna, Slav. Požega bilo je 12 kuća Delića . Jedna mnogobroja, moćna i bogata familija . Po predanju su došli iz Like , oko 1810 god. Prvi put su popisani 1845 gog. Slava im je sv. Jovan . Starinom su bili iz CG od Pive ( stara Herzegovina ). Moja prambaba Mara je iz te Fam. bila . Predanje kaźe da je stigla majka sa 4 sina . Pozdrav mojim rođacima po “ babine linije” Iz ove familije poteklo je dosta oficira , jedna slikarka i mnogo obrazovanih ljudi .

Ван мреже Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Лика и Личани
« Одговор #190 послато: Јун 02, 2020, 06:57:49 поподне »
Pozdrav,
Da li mi neko moze pomoci gde da nadjem sledece knjige:

Lopasicevi spomenici - treca knjiga
Povjest Otocke pukovnije-Franc Bach(prevedena u hrvatskoj pre desetak godina9

Hvala unapred

Ван мреже Бранко Грбић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Лика и Личани
« Одговор #191 послато: Јун 05, 2020, 02:06:48 поподне »
Да ли зна неко порекло Грбића који славе Светог Јована Крститеља?
Једино што знам је да ми се прађед Стојан Грбић доселио из Лике у Даљ око 1930е.

Ван мреже Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Лика и Личани
« Одговор #192 послато: Август 27, 2020, 04:27:09 поподне »
Grbići koji slave Sv.Jovana su iz Medaka i okoline(Kukljić)

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Лика и Личани
« Одговор #193 послато: Август 27, 2020, 04:49:13 поподне »
Grbići koji slave Sv.Jovana su iz Medaka i okoline(Kukljić)

Зар они не славе Срђевдан?

Ван мреже Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Лика и Личани
« Одговор #194 послато: Август 29, 2020, 05:49:03 пре подне »
Ne, Grbici iz Medaka slave Svetog Jovana.
Grbici iz Vrhovina Slave Svetog Nikolu
Grbici iz Podlapca i okoline(Svrackovo selo,debelo brdo slave) slave Arandjelovdan
Grbici iz mesta Srb,Osredci,Kom i cele Bosanske krajine slave Srdjevdan(to je verovatno i izvorna slava svih Grbica)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Лика и Личани
« Одговор #195 послато: Август 29, 2020, 08:18:15 пре подне »
Ne, Grbici iz Medaka slave Svetog Jovana.
Grbici iz Vrhovina Slave Svetog Nikolu
Grbici iz Podlapca i okoline(Svrackovo selo,debelo brdo slave) slave Arandjelovdan
Grbici iz mesta Srb,Osredci,Kom i cele Bosanske krajine slave Srdjevdan(to je verovatno i izvorna slava svih Grbica)

Мој брат је од Грбића  из Врховина који славе Срђевдан.
Зато нам је ваш BIGY био важан.

По том вашем испада да су у Врховинама  били Грбићи који славе Никољдан и Грбићи који славе Срђевдан?!
« Последња измена: Август 29, 2020, 08:20:12 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Лика и Личани
« Одговор #196 послато: Август 29, 2020, 09:51:59 пре подне »
Ево шта Рвати пишу ( са њиховог језичног портала). Они овај глагол повезују са именицом муња.

múnuti (koga) svrš. <prez. mȗnēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. mȗnūt>
DEFINICIJA
udariti udarcem kratka poteza i nevelike snage ili suzdržano u leđa ili rebra, ob. laktom
ETIMOLOGIJA
vidi munja

Вјероватно нагло као муња ударити. Магарци, жабе, вране, краве су баш податни за такву врсту радње. :)

А можда је и мунути-украсти у вези са тим. Као муња, сад га видиш сад га не видиш.

Хрватски језични портал се мало мунуо.
Мунути нема везе с речју муња.
мунути < мутнути - лишити се јасности на трен, помутити се у разуму; корен мут-.
муња < млънiа < m*ltnia; prus. melte, nord. mēlnir; корен млат, млатити < прасл. malt, maltiti
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Лика и Личани
« Одговор #197 послато: Август 29, 2020, 10:03:16 пре подне »
Koliko ja znam o Grbicima iz Vrhovina(a znam mnogo) svi slave Sv.Nikolu.Prvi put sad čujem da ima Grbića iz Vrhovina koji slave Srdjevdan.U kontaktu sam sa nekim Grbićima koji su još uvek u Vrhovinama i clan sam mnogih grupa na drustvenim mrezama(Vrhovine) i svuda se pominje samo slava Sv. Nikola.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Лика и Личани
« Одговор #198 послато: Август 29, 2020, 10:25:36 пре подне »
Koliko ja znam o Grbicima iz Vrhovina(a znam mnogo) svi slave Sv.Nikolu.Prvi put sad čujem da ima Grbića iz Vrhovina koji slave Srdjevdan.U kontaktu sam sa nekim Grbićima koji su još uvek u Vrhovinama i clan sam mnogih grupa na drustvenim mrezama(Vrhovine) i svuda se pominje samo slava Sv. Nikola.
Ето мој брат јесте. Његови Грбићи су колонисти у Војводину после Другог светско рата (Бачки Брестовац). Али ни тамо их (мислим) више нема.

Остао је само  лист из Катастра Врховине где им је била земља. Погледаћу да ли пише који је потез.

Ван мреже Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Лика и Личани
« Одговор #199 послато: Јануар 11, 2021, 11:55:36 пре подне »
Poštovanje,
Da li neko mozda ima ove knjige ili zna gde mogu da nadjem?

  Otočka pukovnija   -  Franz Bach
  Privlačko rodoslovlje  -  Zadarska nadbiskupija

Hvala unapred

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Лика и Личани
« Одговор #200 послато: Новембар 05, 2021, 07:34:42 поподне »
Зна ли шта више о овој групи фамилија из Обровца и околине а славе Лазареву Суботу? Тако стоје и у табели пројекта...

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Лика и Личани
« Одговор #201 послато: Новембар 05, 2021, 08:44:52 поподне »
Зна ли шта више о овој групи фамилија из Обровца и околине а славе Лазареву Суботу? Тако стоје и у табели пројекта...
Ради се о Кубатима,Комазецима,Милићима,Љубичићима итд...

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #202 послато: Новембар 05, 2021, 09:30:41 поподне »
Ради се о Кубатима,Комазецима,Милићима,Љубичићима итд...

Јајићима..
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Лика и Личани
« Одговор #203 послато: Новембар 05, 2021, 10:27:00 поподне »
Јајићима..
Прочитах текст који си написао, мало ми је јасније сад али нема снипова...

Ван мреже Nikolina09

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Лика и Личани
« Одговор #204 послато: Март 21, 2022, 12:22:33 поподне »
Već neko vreme pretražujem ovaj forum, ali ne uspeva da pronadjem ništa o prezimenu Čanak iz Široke Kule. Moji su iz Široke Kule došli u Slavoniju Mikleuški Petrovac. Ako neko zna nešto više o tome bila bih mu  zahvalna na svakoj informaciji

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #205 послато: Март 21, 2022, 12:32:54 поподне »
Već neko vreme pretražujem ovaj forum, ali ne uspeva da pronadjem ništa o prezimenu Čanak iz Široke Kule. Moji su iz Široke Kule došli u Slavoniju Mikleuški Petrovac. Ako neko zna nešto više o tome bila bih mu  zahvalna na svakoj informaciji

Било је говора о презимену Чанак из Широке Куле. Славе Јовањдан и стицајем околности тестирани су преко компаније 23andMe. Припадају хаплогрупи J2a-L70 (Y-DNA, директна мушка линија). Хаплогрупа је код нас заступљенија на југу и југоистоку. Доста је скромно заступљена у Крајини, присутна код још једне породице са Змијања, која такође слави Јовањдан. Yfull стабло J2a-L70: https://www.yfull.com/tree/J-L70/

Свакако би било добро да се још неко од овог рода тестира, пошто је код Крајишника често присутан феномен "више хаплогрупа у оквиру истог презимена".

Ван мреже Nikolina09

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Лика и Личани
« Одговор #206 послато: Март 21, 2022, 03:12:34 поподне »
Hvala puno Nebojša na odgovoru. Ako kojim slučajem možete da nadjete link gde se govori o tome, molimvas pošaljite. Čitala sam dosta ovde, ali ne mogu da pronadjem ništa o Čancima. U mojoj porodici su svi muški preminuli mladi, tako da nikog od rodbine sa te strane ne znam. Sada pokušavam da dodjem do nekih podataka

Ван мреже Vojvoda14

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Лика и Личани
« Одговор #207 послато: Април 19, 2022, 12:50:31 поподне »
Поздрав,да ли неко може нешто више да ми каже о пореклу Војводића из Лике тачније из Мазина.

Ван мреже Д.Панић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Лика и Личани
« Одговор #208 послато: Јул 05, 2022, 10:35:39 поподне »
Поздрав добри људи. Зна ли се нешто више о Кесићима из Кијана, одакле потичу?

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Лика и Личани
« Одговор #209 послато: Јул 06, 2022, 03:14:35 поподне »
Поздрав добри људи. Зна ли се нешто више о Кесићима из Кијана, одакле потичу?

https://www.poreklo.rs/2021/04/02/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-r1a-z282/

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Лика и Личани
« Одговор #210 послато: Април 17, 2023, 09:40:29 пре подне »
"Нови" рад Корнелије Јурин Старчевић, "Османска утврда Удбина и удбинска нахија у 16. и 17. стољећу":
https://www.bib.irb.hr/pregled/profil/18096

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Лика и Личани
« Одговор #211 послато: Април 21, 2023, 10:46:35 пре подне »
"Нови" рад Корнелије Јурин Старчевић, "Османска утврда Удбина и удбинска нахија у 16. и 17. стољећу":
https://www.bib.irb.hr/pregled/profil/18096

Изгледа да не ради линк.
Колико се сјећам, спомиње се Грабушић код Коренице као средиште тамошњих влаха по попису 1585. године.
То су вјероватно они "Кореничани" из аустријских докумената 17. вијека.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Лика и Личани
« Одговор #212 послато: Август 04, 2023, 12:26:04 поподне »
Гостојић, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ, E-V13>Z1057

По хаплотипу су тестираном најближи Хрњак из Крбавице код Коренице и двојица Станића (један из Бриња, други из Новог Сланкамена код Инђије, који је пореклом из Лике). Хаплотип Гостојића се од њихових хаплотипова разликује на маркерима DYS570 и YGATAH4, док са њима дели карактеристичну вредност маркера DYS390=25, као и још пар вредности маркера које одступају од модала гране V13. Заједно су сврстани у род Б у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Гостојићи према предању потичу из Лике, одакле су се доселили у 18. или 19. веку. С обзиром да су му по хаплотипу најближи управо тестирани из Лике, ово предање је по свој прилици тачно.

Гостовићи из Бриња (слава Никољдан) су тестирани преко 23andMe и припадају хаплогрупи E-V13. С обзиром на поклапања, славу и презиме, биће да су ово лички Гостовићи пореклом.

У августу 1640. године харамбаша Иван Гостовић из Коренице јавља капетану Сењском барону Херберштајну, да се 44 кућа Кореничана желе доселити у хришћанство (Војну границу). Спомиње се Сењска Драга и пут од Сења до Бриња (Лопашић, Споменици II, стр. 235-237).
Године 1657. у попису плаћених војника Брињске чете пописани су Прерад Гостовић и Ратко Гостовић (Ивић, Миграције, стр. 176).

Није сасвим јасно у каквим су сродничким односима ова тројица горе наведених Гостовића, али генерацијски би Иван могао бити отац Прерада и/или Ратка. Иван Гостовић и Прерад Гостовић пописани су и у попису плаћених војника Брињске чете за 1652. годину.

Гостовићи су вероватно насељени у околину Бриња из Коренице између августа 1640. и маја 1642. године, јер тада барон И. Херберштајн у свом извештају ратном већу пише да су недавно насељени Срби у околину Бриња. А у мају 1645. године поверенство за разграничење Брињана и у околину Бриња насељених Срба, јавља да су 3. новембра 1644 одређене границе између њих.
« Последња измена: Август 04, 2023, 01:03:50 поподне Uzi »