Аутор Тема: Свакодневни живот у Османском царству  (Прочитано 12088 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #40 послато: Фебруар 17, 2022, 10:46:27 поподне »
Шеријат је, поред ислама, дозвољавао и немуслиманима подаништво у муслиманској земљи, али само, мислим да је израз „народима књиге" - мисли се на хришћане и јевреје, пре свега (мислим да ово значи да нису све религије толерисане). У сваком случају, сви немуслимански поданици су поданици подређени у односу на муслимане у свим сферама живота.
Шеријат прописује да се не смеју обнављати цркве без изричите царске дозволе (о градњи нових да и не причамо), и тада се прописују димензије и да се укопају у земљу (рецимо метар) да не смеју упадати у очи муслиманима, да не буду у главној улици. Такође, немуслиманима се наређује да не могу становати у градовима у близини џамија.
Даље, немуслимани су се морали скањати муслиманима са пута, нису смели носити муслиманску одећу (сембуз посебну дозволу када су путовали у караванима и то им је било дозвољено због њихове безбедности).
« Последња измена: Фебруар 17, 2022, 10:52:06 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #41 послато: Фебруар 17, 2022, 10:53:21 поподне »


Из тог разлога се чак и подстиче да немуслимани користе свој језик.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #42 послато: Фебруар 17, 2022, 11:05:22 поподне »
Када Османлије освоје нову територију (ово важи и за побуњене па поново освојене крајеве), сви његови становници имају статус робља.
Њима султан посебном наредбом даје статус слободних поданика немуслимана  - статус зимије.

У овом инсерту, после Првог српског устанка, Милош са осталим Србима прихвата статус зимије па кажу "Бићемо цару покорни (6:55)"

<a href="https://youtube.com/v/ilLzYbFWnGY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/ilLzYbFWnGY</a>
https://youtu.be/ilLzYbFWnGY

Било је и робова муслимана, с тим што никако немуслиман није могао поседовати роба муслимана.
Посебна врста су царски робови (кога занима нек прочита).

« Последња измена: Фебруар 17, 2022, 11:58:21 поподне НиколаВук »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #43 послато: Мај 07, 2024, 03:16:59 поподне »
Vezir Ibrahim paša serdar nad Bosanskom vojskom piše vojvodi Marku Serdanoviću, kako je čuo, da se Primorje caru odmentulo i predalo Latinom; navodi posljedice ovakvog pos tupka, i naredjuje, da mu javi, jeli to istinito.

Od nas vezir Ibrahim paše, serdara nad vojskom bosanskom. Dajemo na znanje vojvodi Marku Serdanoviću: neka znate, kako nam listi dohode od sandžaka hercegovačkoga Ahmet paše. Piše nam, da se Primorje odnevirilo i Latinom pridalo, a mi tomu ne mogosmo sa svim virovati. Kad bi tako bilo, valjalo bi, da izgubite sva svoja dobra i starine; zašto, ko ima pamet, dobro zna, da vi to ne morete živiti, ni u rat ni u mir, priko volje čestitoga Otmanovića. Ako se župa po sili i po ričih latinskih za nevolju pridala, u sili sramote nije, to vam se neće za zlo primiti, biti ćete opet pomilovani s carske strane, bolje odsele nego dosele. To je čas i kiler črstitoga cara, na sramotu niko ne može s tim voljan biti, niti je dosele carsko ništo ostalo u Latinih, niti će to ostati. Zato nam istino pišete i dajte na znanje, je li istina kako piše Ahmet paša; sebi život ni počtenje ne gubite, niti nas tamo trudite. Što se dosele zgodilo, moremo vam razumiti, da vam nije po dobroj volji bilo; i dosele se tako nahodilo i prašćalo (sa) strane čestitoga cara, i vi ćete biti opet ki ste i bili, i svim bolje pomilovani, i s carevim hlibom usamlini biti. Na vrime vašu pravu misal nam kažite, da i mi istini glas u Portu pišemo i nastojimo čestitoga cara prave sluge odpraviti i pomilovati a ko bi nevirni bio i njega čim je dostojan narediti, i ne drugo. Nadamo se, da ćete poći onom stazom, kako vam su i otci hodili i na vrime nam istini glas dali, i ne drugo.

Na hrbtu: Da se dade u ruke vojvodi Maru Serdanoviću u Kučiće, iliti di se naše.

Izvornik u S. Ljubiša. Na početku listine lijevo u polju turski pečat, a pod njim kifra pozlaćena. I zada stoji i italianska suvremena bilježka: “littera del bassà al conte Mano Sardanovich”.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #44 послато: Мај 08, 2024, 10:47:37 пре подне »
Шта се дешавало, ако се умре током боравка у иностранству?

Босански господар даје Махмуту попратно писмо којим моли Дубровчане, да даду имовину умрлога босанскога трговца Дели Хамзе брату му Махмуту и ортаку Јусуфу. Писмо гласи овако:

Од господара босанскога Феризбега у свем много почтованому и сваке части и високе фале од Бога дарованому а нашему драгоме пријатељу кнезу изабранијем властелом дубровничкијем од Бога да имате велику милост а од нас ви много љубимо поздрављење.
Паке да ви је у знање, како је био овдје један наш трговац, име му Дели Хамза, и био пош тамо у град тргом да тргује и тамо је сга умро а овамо му је остао један брат Махмут и што му је био ортак у тргу, Јусуф. И они пред нас дођоше и књижицу од нас вашој милости искаше и ми им књижицу дадосмо, да зга се такој надамо од ваше милости, покле нашу њижицу примите, што годе буде пратежи Хамзине или готове, све да се липо види и да му се преда брату му Махмуту и ортаку му Јусуфу, да им не мањка ниједна аспра, него да их лијепо намирите из наше воље ради и каконо бисмо учинили вашијем трговцем, ко би пред нас дошо. Умножи ви Бог све дане у части. Амин. Писа се мјесеца дећеврија 27 дан у Сарају 1512.

Занимљив је и језик и како се за савремену ријеч "колега" користи турско "ортак".

« Последња измена: Мај 08, 2024, 10:54:19 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #45 послато: Мај 08, 2024, 11:16:22 пре подне »
Један примјер како се правично рјешава међународни судски спор. Босански господар сам преговара с Дубровачким властима, али напомиње, да ако се Дубровчани замјере Босни, да су се замјерили самому Цару у Стамболу. Писмо писано 1486.


 Занимљиво је колико је језик с краја 15. вијека налик данашњему с покојом староликом рјечју, каконо је "одвјет" што се у других словјенских језика и данас користи у смислу "одговор".


Од мене Скендербаше, господара босанскога, племенитијем и мудријем и всаке хвале и части богом дарованијем нашијем почтенијем пријатељем и сусједом обраному кнезу и властелом град Дубровника много здравје и хертизање да прим племенство би паке а то ћете видети што ви пише големи господин и велик амир султан-цара Фајазитбег и посила (шаље) свога цклава Ехтимана за цијећ (цијећ=ради) Марка Кожишића да га дадете на суд преда ме и пред кадију да стане на суду Саари Јакуфом да видимо судом божијим ако му буде дужан како Јакуф говори тијехе тридесет и три тисуће и четири стотине аспри да му даде јере то и није имање Саари Јакуфа, имање је господина цара и да знате племенства ви, дошао ми је барат, а у њем пише господин цар како је слао к вам и писао пређе да дадете реченога Марка на суд Саари Јакупом или да дадете имање царево које повједа Јакуф и Марка. А ви ни Марка дајете ни имања царова. Да знате а то је послал к вам цклава Ехтимана и своју књигу царству да такој ви заповједам заповјестју и страхом господина цара или дајте реченога Марка на суд преда ме и пред кадију Врхбосанскога или дајте цклаву имање царево које повједа Јакуф и Марка јере од ти двоје, ако једну не намирите цклаву, да знајете рекао ми је господин цар и књигу писао, да тој имање наплатимо на вашијех слугах које стоје на Врхбосању. Како ви не морете наћи свога грађанина који је у вашијех руках и његов дом. Друговја да таки одвјет не пишете господину цару, пазит се, јере господин цар море узети своје имање. Дајте Марка да стане на суд с Јакуфом. Ако буде дужан хоће платити, ако ли не буде, хоће поћи здраво-весело к свому дому каконо и инијем слугам вашијем правда и одправа у русагу господина цара на все стране. То ли не усхоћете веће ви немамо ни слати ни писати него учинити што нам је заповјед големога господара. Да знате такој!
Написа божијом помоћу Скендер.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #46 послато: Мај 08, 2024, 03:11:42 поподне »

Занимљиво је колико је језик с краја 15. вијека налик данашњему с покојом староликом рјечју, каконо је "одвјет" што се у других словјенских језика и данас користи у смислу "одговор".


Слажу се с тијем да разлике међу ондашњим и данашњим језиком нијесут големе и да се лијепо даје читати ... поње [1] оному који зна об тијех њеколико језичских измјенах и који је свјестан тога что се је все сбркало, одбацило, упростило те изједначило од тада до данас (тај се читајући радјеје увијек поново чуди колико је заправо мањих или већих измјен било, иако нам је ондашњи језик јешче разумљив). Но, кто је пак толико смјел илити дрзак па се у ово доба усуди писати на такав начин или можеда трун веће древнолико, убрзо ће добити одвјет да то "није српски", да је "савсијем неразумљиво" и да се такав гнусан облик језика не чита.

Упадљиво ми је на примјер да се тада у придјевијех и замјеницах, у једнини падежа родовника одређенога облика оно задње писме односно звук -а јешче храњаше (кога? чега?), а то повсе досљедно, на примјер «свога цклава» а не «свог цклава», или «дајте реченога Марка» умјесто данас уобичајено «дајте реченог Марка». Задњи примјер родовника: «заповјед големога господара». Облик придјева всагда лијепо праћаше облик именовице, како би уствари требало всегде бити (исто тако неодређено: человјек добра срдца).

Чтовише, у једнини се даре [2] и падеж мјестовник (о / на / у  ком? чем?) јешче колико толико разликоваше од дановника (кому? чему?). Даклије мјестовник:

, а у њем пише господин цар ...

, без дановничскога дометка -у, «у њему» попут данашњега стања, и такође без -е, «у њем"е" / у великом"е" граду / на чврстом"е" столу». Досљедно и повјестно мало изворњеје всакако јест:

мјестовник:  о(б) / на / у  ком? чем?
> у њем, о великом царји / градје / на чвстом стоље
(а јешче веће изконски: на чьрствѣ[јемь] столѣ, объ велицѣ[јемь] царји).

дановник: кому? чему?
поклон добру человјеку (неодређено), енгл. a gift for a good man.
поклон доброму человјеку (одређено), engl. a gift for the good man.

Данас се мјестовник и дановник у стандардном српском углавном јуре не [3] разликујут, ни у једнини а камоли у множини, ни у случаји именовиц, ни замјениц ни придјев, па се на оба падежа квачи дометак или или се изоставља, како се кому свиђа и како је кому разположење, без устројења и свијести.

А о падежих множине да и не почнемо, то јест, о њиховом непостојањи илити изједначености оруђавника, мјестовника и дановника множине, о том се овде на бесједишчи до сада јуре безброј пута писало. Но, лијепо их јест видјети у датом списје. Ако бисмо се у оно вријеме обаче кретали већма ка југо-изтоку, један по један падеж би и онда одпадал, Блгари тада јуре оддавно хитаху плноју брзиноју ка обезпадежености, која у јужних Словијен представљаше и идаље представља континуум, растећ стрмо од сјеверо-запада (Словенци) ка југо-изтоку (Блгари).

        . . . . . . . . . . . . . . .

Наша стара, читалцем можеда непозната словеса
[1] екав. поне; по турски: барем
[2] даре, дори; по туркси: чак
[3] јуре = већ = енгл. already; јуре не = више не
 
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #47 послато: Мај 08, 2024, 07:51:59 поподне »
Слажу се с тијем...


Почтовани друже, колико годје имам разумијевања за твоју страст, не смије се чинити неред на бесједишту не држећи се задатога подлога (теме). С полога се кућа зиђе, а с подлога благородна бесједа. Нека свему буде своје вријеме и мјесто. Остај ми добро!
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7293
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #48 послато: Мај 08, 2024, 08:24:39 поподне »
Баш је ближи језик с краја 15. века данашњем него што се опште мисли. Треба вероватно имати у виду и да је ово у званичној форми обраћање, тј. службено, и пази се на начин писања, па зато претпостављам да је спонтана и непосредна комуникација тог времена још ближа, тј. непосредније би је доживели. Ако је тако мала разлика од краја 15. века до данас, претпостављам да би и напр. и комуникација из 13. века била јако разумљива. (негде сам видео поређења енглеског из разних епоха и чини ми се да је тамо већа разлика између енглеског из 15. века и данашњег, него што је то код српског случај)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #49 послато: Мај 08, 2024, 08:49:28 поподне »
Словенски језици су и данас јако блиски, доста ближи од германских и романских између себе.  Може се доста похватати и старословенског камоли српског старог неколико векова.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7293
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #50 послато: Мај 09, 2024, 12:26:24 пре подне »
Словенски језици су и данас јако блиски, доста ближи од германских и романских између себе.  Може се доста похватати и старословенског камоли српског старог неколико векова.
Овде се ради о конкретно језичком континуитету српског народног говора кроз векове. Овај извор који је сунце поставио с краја 15 века није нешто што би било напр. нешто што се подразумева или да изнесемо оцену да је то нешто што је тако како јесте. Ради се о открићу, о нашем језику, и то износи на видело тадашњи говор, преко турско дубровачке преписке. Свакако је ексклузивно откриће које износи на видело народни говор, јер је претходна епоха у званичним списима доносила црквенословенски, па шира јавност мисли да је то био језик народа . Ми немамо световну литературу из тог периода, па нам посредно ови извори износе говор народа . У супротном би могли да изнесемо такве опште оцене, у смислу, "па добро, па то је нормално, словенски језици су ближи итд", али ово су конкретни примери које немамо прилике у школама да нађемо , тј да ово што је сунце поставио, нешто опште познато
« Последња измена: Мај 09, 2024, 12:36:30 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7293
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #51 послато: Мај 09, 2024, 12:51:02 пре подне »
Онај коме је ово нормално да је народни језик из средњег века био толико сличан данашњем, он би могао да се телепортује у 13, 14ти век и да нормално разговара са тадашњим Србима , без икаквог личног изненађења, а ја бих напр. био изненађен и одушевљен . Ајде мало да се одушевимо :)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #52 послато: Мај 09, 2024, 01:57:35 поподне »
Нисам рекао да би се разумели 100%, већ да се доста тога може похватати. Упоредити старословенски, староруски, старочешки и старопољски истовремено са прaгерманским, староенглеским и пранордијским и све ће се казати.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #53 послато: Мај 14, 2024, 04:01:14 поподне »
Освијен (=осим) тога што ово писмо показује да с Муратом нема заје...ња, оно свједочи о положају народнога језика у господствених дјелијех. Писар у служби цара Мурата ако се и прилагођава верникулару Дубровника ипак чини омашке које га издају за говорника југоисточних говора; понајвише бркање падежних облика ( од моју земљу, с војводе, од непријатеље) а потом и облици "со, данок" умјесто очекиваних "са, данак".

ПИСМО ЦАРА СОЛТАНА МУРАТА II ДУБРОВНИКУ

Од великога господара и великаго амирja султана Мурат бега, многоплеменитем и многопочтеним, прeмудрим и преукрашеним кнезем и властелом дубровчаном, многочесно љубовно поздрављеније и радованије.
Да приме племенство ви како почтени властели, да буде ведомo вашему племенству јере ви по всех мојих земљах ходите тер тргујете, и што ви је потребно од моју земљу все имате, а од вас нигдар чловек неје дошел да поздрави господство ми и да ме види да учинимо познаније међу себе и да имамо добро пријатељство. Да, много се чуду како с всаким господарем што су сумеђници с вами имате познаније, а господство ми познаније с вами не имам ни ви со мном. Седа чух како сте пошли да зигјете град на мому верному и препочтеному војеводу Радославу, земљу. И он вам зашто ви не оставил, пошле сте, тер му сте лозија исекли и жита затрили, и ину велику штету учинили. Да, такој да знате, несте њему ниједну штету учиниле ну мне учинисте, јере он јест мој чловек и мне плаћа данок за тем. Пишу вам, штету што му сте учиниле да платите, а земљу што му држите, вратете му опет . А од вас не де дођу добри властели, да се стане с војеводе Радосава људи очи на очи, да видимо међу вам што је право и да учинимо с вами
пријатељство, како да знам да ви хрању од непријатеље. Ако ли ви не дођу поклисијари што да станете с људми војевода Радосава, такој да знате дати ћу војске велике да дођут да запале земљу што је на двор из града и да ви посекут овоће все, паче и да затворе и град, да, да не буде грех до мне. За тем пустих мога верна властелина Карача да што узрече вашему племенству да верујете њему. Ну град Сокол и села и земљи што је бил у вас заложил војвода Радосав да му вратите опет.
И Бог ви весели. Месеца јулија ден 10. на Адријанопољу ва лето 1430.


Извор:https://www.academia.edu/9099236/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0_%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0_II_%D0%94%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%92%D0%B5_28_2014_%D1%81%D1%82%D1%80_9_24
« Последња измена: Мај 14, 2024, 04:06:29 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #54 послато: Мај 14, 2024, 04:54:27 поподне »
Током првога стољетја османске владавине у Босни се укоријења начин писања народнога језика тако да се намјесто Ѣ пише само е или ие, који одговарају данашњему стању с је / ије. Само по себи писмо је представљају класичне минускуле, које се пређе Турака користило само у областих Косача и Павловића. Сам језик се у писму Мехмеда Исабеговића упућеним Дубровчанима 1507. године назива србским. 

и ʒɑ тωгɑ милићɑ ωтω имɑ Беχρɑмь χƔћƔмь цɑρωвь сρьпьски писɑɴь дɑ мƔ милићɑ и ρɑдојɑ Ɣχвɑтите и пρедɑте ʒглавƔ (=склаву, слузи) и ɴемƔ Ɣ ρƔке БеχρɑмƔ...


Лијеп примјер употребе народнога језика је писмо цара Мурат-бега дуброчаном. Sultan Murat, februar 1442. Prijepis u Cod. Ragusinus f.55
Мiklošić CCCXXXIX, Truhelka br. 6, Stojanović br. 816

Ja veliki gospodar i veliki amira sultan Murat-beg, sin mnogonaročitago i velikago gospoda amir  sultana Mahemet-bega, zaklinam se: tako mi Boga koji je stvorio nebo i zemlju i tako mi velikoga proroka Мahmeta i tako mi 7 musafi što vêrujemo mi muslomane i tako mi 124 prorok Božiih i očevu dušu i dedovu i u dušu moju, i u sablju čim se opasuju, i u glavu moju, kako od današnjega dne  naprêda zakleh se čestitomu knezu i vlastelom dubrovčanom, zašto čestiti knez i vlastele i općina dubrovačka poslaše na Portu gospostva mi počtene dare i svoje poklisare Nikolu de Goci i š njim Piera de Premo, zato postavih š njimi pravu vêru i ljubov i namêsnu i ka svakomu človêku i trgovcu njih, tko  se nazove Dubrovčanin vieki vieka da moja rieč i ovaj moj zapis na manje ne dojde i sviše ovoga našega pisanija se zaklinat carstvo miμ tako mi očine i dedine duše, i tako mi život  decah mojih, i tako mi put što putuju i sablju s kojom se opasuju, i tako mi 124 prorok Božijih, i velikoga proroka našega muhameda, i tako mi 7 musafa što vêrujemo i ispovêdujemo i počitamo mi musulmani, i tako mi vêru koju vêrujemo, i tako mi Gospoda Boga koji je stvorio nebo i zemlju, kako dokle će knez i vlastele Dubrovačke pravo i vêrno služiti presvêtlomu prêstolju mojega veličstva kojega da Bog umnoži za mnoga lêta, ovaj sǝvišepisanija i obêtovanija carstva mi da im bude, knezu i vlastelom dubrovačkim, v utvrdenije i nepotvorenije do vêka.

У овом примјерку види се древнији и правилнији облик глагола који данас имају измјењен облик и удаљен од првобитнога.
ранији облик / садашњи облик
заклинати ( заклинам ) / заклињати ( заклињем)
поминати ( поминам ) / помињати ( пимињем )
посилати ( посилам ) / пошиљати ( пошиљем )
починати ( починам ) / почињати ( почињем )

Ови први облици су и до данас такви у других словенских језицих рус. заклинать, поминать, посылать, починать čes. zaklinat, pominat, posilat, počinat.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7293
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #55 послато: Мај 14, 2024, 11:40:36 поподне »
Треба опростити тадашњим Турцима из Босне и Дубровчанима што су у међусобном општењу писали на српском , били су само савремени, не и далековиди да знају како ће се њихов језик звати "једама" (једном) :) Наравно, хвала сунцу и Турцима из тог периода на овим изворима :)
« Последња измена: Мај 14, 2024, 11:49:47 поподне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #56 послато: Мај 15, 2024, 05:00:06 поподне »
Треба опростити тадашњим Турцима из Босне и Дубровчанима што су у међусобном општењу писали на српском , били су само савремени, не и далековиди да знају како ће се њихов језик звати "једама" (једном) :) Наравно, хвала сунцу и Турцима из тог периода на овим изворима :)


Драга срдца вам показујем облик и звучање народне ријечи онијех времена; увиђате, да је како данас, тако и ономадне свако крајиште имало своје крајишне одлике. Имамо потврде, да се кирилично писмо назива србским ( писана србки ), а за сам назив језика понајвеће потврда има, да га учени људи називаху словинским, а нема узрока зашто га житељ не би звао именом свога крајишта, тако да су могли симултано супостојати именовања и словински и хрватски и босански и србски и хумски и зетски и буњевачки и шокачки и како год у зависности од кријепости везива заједнице или у зависности од позадине; можда би један те исти говорник ако се налази на многонародном сајму казао да ( у односу на њемце, мађаре, грке и италијане) говори словински, али када је на њеком унутарњем сајму рекао би да говори босански ( у односу на говоре Примораца, Косовљана или Вардараца итд.).
Разумијем природу и побуђења твојих исказа узимајући у обзир која учења и које склоности су обликовали садашњост твоје средине, али оломци биваљштине далекијех вјекова пређе турске владавине не показују да је слика самодоживљаја овијех крајева била проста макар што се тиче свега простора од Уне до Дрине и од Саве до Мора. Најзападнији краји - јасно хрватство, најисточнији јасно србство, а међ њими што?

Много је стећака и много повеља с крајева старе Босне и нијесу обилни помени ни србкога ни хрватсткога имена макар од дана Кулина; Ако хоћеш све то одгонетнути мораш се мало поиграти тетриса: У 16. в. имаш Бошњане чији се потомци данас зову Хрвати, а пређе Турака млатили Хрватске области Ливна и Лике како су могли и стизали; имаш Србе родом из источне Херцеговине и Рашке, доцније имаш Потуре који се данас зову Бошњани а чине смијес и Бошњана и Срба који су примили турску вјеру. Када су из цркве босанске прелазили у католичанство које су називали вјером латинском, прозвали су их латинима, а потом у 19. и 20. вијеку уљудно Хрватима;  а Потури одкако су се сви они који су "турске вјере" у 19. в. слили се у Босни данас се диче именом Бошњак. Ако се враћамо пређе Турака будући да су Бошњани заизели дио Хрвата има онијех који су поријеклом били Хрвати, постали Бошњани, па Латини па сада ето опет Хрвати, али има их и који нијесу имали такав пут него су прво били Срби, па преко Бошњана католика постали Хрвати. Имаш данашњих Бошњака који су прво били Бошњани, па постали Потури па ето опет су Бошњаци, али има и оних који су били Срби, па постали Потури, па преко тога су данас Бошњаци. А није вазда ни свак знао је ли Хрват, је ли Бошњанин, је ли Србин или што год друго, него просто људина живио са својом задругом и уредно плаћао данак како која власт завлада, а када га питају ко си, а он ти рече син Драгоје, унук Радоте, праунук Десоја, а даље не знам. Отидимо неколика стољећа даље и увуцимо у сву ту игру и Влахе и Сасе и Угре и Грке и Арбанасе па ће ти тек бити тетрис. Шаренило је шаренило и зашто покушавати сузити га и упростити?! Сваки род, сваки град, свако село има своју судбу, притчу и своју збиљу!
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1135
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #57 послато: Мај 16, 2024, 12:36:59 поподне »

Драга срдца вам показујем облик и звучање народне ријечи онијех времена; увиђате, да је како данас, тако и ономадне свако крајиште имало своје крајишне одлике. Имамо потврде, да се кирилично писмо назива србским ( писана србки ), а за сам назив језика понајвеће потврда има, да га учени људи називаху словинским, а нема узрока зашто га житељ не би звао именом свога крајишта, тако да су могли симултано супостојати именовања и словински и хрватски и босански и србски и хумски и зетски и буњевачки и шокачки и како год у зависности од кријепости везива заједнице или у зависности од позадине; можда би један те исти говорник ако се налази на многонародном сајму казао да ( у односу на њемце, мађаре, грке и италијане) говори словински, али када је на њеком унутарњем сајму рекао би да говори босански ( у односу на говоре Примораца, Косовљана или Вардараца итд.).
Разумијем природу и побуђења твојих исказа узимајући у обзир која учења и које склоности су обликовали садашњост твоје средине, али оломци биваљштине далекијех вјекова пређе турске владавине не показују да је слика самодоживљаја овијех крајева била проста макар што се тиче свега простора од Уне до Дрине и од Саве до Мора. Најзападнији краји - јасно хрватство, најисточнији јасно србство, а међ њими што?

Много је стећака и много повеља с крајева старе Босне и нијесу обилни помени ни србкога ни хрватсткога имена макар од дана Кулина; Ако хоћеш све то одгонетнути мораш се мало поиграти тетриса: У 16. в. имаш Бошњане чији се потомци данас зову Хрвати, а пређе Турака млатили Хрватске области Ливна и Лике како су могли и стизали; имаш Србе родом из источне Херцеговине и Рашке, доцније имаш Потуре који се данас зову Бошњани а чине смијес и Бошњана и Срба који су примили турску вјеру. Када су из цркве босанске прелазили у католичанство које су називали вјером латинском, прозвали су их латинима, а потом у 19. и 20. вијеку уљудно Хрватима;  а Потури одкако су се сви они који су "турске вјере" у 19. в. слили се у Босни данас се диче именом Бошњак. Ако се враћамо пређе Турака будући да су Бошњани заизели дио Хрвата има онијех који су поријеклом били Хрвати, постали Бошњани, па Латини па сада ето опет Хрвати, али има их и који нијесу имали такав пут него су прво били Срби, па преко Бошњана католика постали Хрвати. Имаш данашњих Бошњака који су прво били Бошњани, па постали Потури па ето опет су Бошњаци, али има и оних који су били Срби, па постали Потури, па преко тога су данас Бошњаци. А није вазда ни свак знао је ли Хрват, је ли Бошњанин, је ли Србин или што год друго, него просто људина живио са својом задругом и уредно плаћао данак како која власт завлада, а када га питају ко си, а он ти рече син Драгоје, унук Радоте, праунук Десоја, а даље не знам. Отидимо неколика стољећа даље и увуцимо у сву ту игру и Влахе и Сасе и Угре и Грке и Арбанасе па ће ти тек бити тетрис. Шаренило је шаренило и зашто покушавати сузити га и упростити?! Сваки род, сваки град, свако село има своју судбу, притчу и своју збиљу!


Srpski indentitet je morao biti prisutan u Bosni barem prilikom vladavine prvih srpskih dinastija tim prostorima.
Vlastela je sigirno imala svest o tome, ako ništa drugo makar kroz upravnu vlast.

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #58 послато: Мај 16, 2024, 02:23:17 поподне »
Srpski indentitet je morao biti prisutan u Bosni barem prilikom vladavine prvih srpskih dinastija tim prostorima.
Vlastela je sigirno imala svest o tome, ako ništa drugo makar kroz upravnu vlast.


Ја сам се јасно оградио рекавши "макар од времена Бана Кулина". Што се тиче ранијега времена ко може казати и доказати? Пишу љетописи, да су у римској Далмацији прво били једни Словијени, а цијело стољеће потом дошли Хрвати и Срби. За хрватско и србско име зна се по југу а граница им Цетина, но што је с Босном и чак Поморављем не могу казати данас. Једино се могу ослањати на оно што указује језик. У 6. вијеку још су сви они говорили једним језиком - прасловијенским, а он се је разједначио касније. Заједничке језичке одлике указивачи су њеких племенских окупина и заједничкога држања. Најраније разједначење представљају различити одрази споја тј и дј, који се у западних областијех развија у ч, ј, а у источних у ћ, ђ.  Гдје кажу госпоја, меја, меју нами ти ће прије бит Хрвати, а гдје кажу госпођа, међа, међу нами ти ће прије бит Срби. А гдје кажу госпожда, межда, между нами ти ваља да припадају окупини племена бугарскога царства.



Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1698
  • I-A1328
Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Одговор #59 послато: Мај 16, 2024, 02:57:37 поподне »
Враћам се свакодневници у Османском Царству. Цијећа тога показујем Босански Љетопис од 1682 до 1750 који није сахрањен али чији пријепис је доступан. Преписа га фрањевац Никола Лашванин 1750. починајућ са стране 193. овдје
https://archive.org/details/ljetopis_1750-nikola_lasvanin/page/n95/mode/1up



1690.Bijaše na Bosni Husejin-paša. — I pomori oganj u prolitje ljude gore nego kuga. — Iste godine pade snig i mraz na žita. I bi glad koga nije nitko zapamtio. — I tad se počeše kovati manjgure. I biše šinik pšenice za dvanajest hiljada za manjgure a za bile jaspre po šest hiljada. Pomri mlogi narod od glada. A bižanija bižaše od Save prid vojskom cesarovom. Kud god bi se mako, ležahu mrtvaci: nit se kopahu, nit imadijaše tko. /Ljudi/ jiđahu" resu liskovu s drvja koru, vinovu lozu, pse, mačke. U Sarajevu izidoše dica mater mrtvu; u Banjoj Luci, koga bi obišili, obnoć bi ga gladni ljudi svega izili.  U to vrime paša sicijaše i višaše i uskoke i raju, koga god bi doveli, i te bi ljudi mrtvace sve izili. I davali bismo jist ubogim, ali kako bi se najilo, tako bi i umrlo. Stvar koja se mogaše prvo toga za deset groša prodat, za jedan se prodavaše. Isprodava siromaš kuće, pokuće, zemlje, sudje, haljine... Iada ja uzeh od Sahbazovića i od Mezetovića, Turaka, livadu Drin, što se prvo nije moglo imat ni po jedne jaspre. S tom se livadom i sad, to jest na 1738. godinu od rođenja Isukrstova, a ako Bog da, i odsele služi manastir Duha Svetoga u Fojnici i u njemu fratri sv. Frane. Iste godine na 1. aprila pade po svoj Bosni po planina krvav snig i bijahu crljene kakono da su skerletom pokrivene iznad Fojnice. Tako staše tja do velikoga prolitja. — I ove godine pomori kuga; i govore ljudi da ništo hođaše noseći strile. I to Turci drže da je istina, ali nije drugo nego vrazi napastuju i čine Turci nike čaratarije.


1701. Na 10. marča prvi harači počeše se kupiti u Hercegovini. Iste godine na 10. februara pade oko Mostara mutna kiša s lugom; i posli, na misec dana, mogaše se luga namest po kamenju.


1730. Ozgor rečeni deneral Bonavalle ode u Sarajevo s pašom i tu se poturči — on i njegova dva druga. I njemu dadiše ime Ahmedbeg. Potom toga ode u Carigrad, gdi ga učiniše topčagom. I odvede iz Bosne, upisav, za trista turske momčadi da ih uči zanatu — topovim kako se biju gradovi i kako se isti topovi salivaju. Ali do malo vrimena vratiše se rečeni mladići brez zdravja, goli i brez zanata.


1732 otrova se sva Bosna. Za upisati koliko gdi pomri, hotilo bi se mlogo karte i vrimena. U Fojnici čeljad se utekoše Bogu i svetim njegovim i ne pomr od kuge nego, mala i velika, pedesetero i sedmero krstjanske čeljadi a turske hiljadu i dvisti.


1736. Na 23. svibnja na kvatre po Duhovi, poturči se Antun (Bolo) Lovrić iz Fojnice i Stevo iz Sutinske, u Fojnici. I već ako onako Antikrst usprogoni fratre i krstjane! Tu veće dana ne smide se krstjansko čeljade iz kuće pomolit, zašto s njima idaše veliko mloštvo turskih brezposlenika, s bubnji i sviralam, ne samo po sokaci od varoša nego jošter izpod manastira. I gdi koga sritu od uha krstjanskoga, psuju, pogrđuju, kuće lupaju i govore: , hoćeš se poturčit?"



1738 miseca jula ode Alipaša bosanski i tri arnaut/s/ke paše i Ibrahim-paša Skopljak i Kulenović, s ostalim pašam, alajbezi, zaimi spahije, baše i sejmeni i nefirjan od sve Bosne. I pridoše, kod Novoga učiniv ćupriju, Unu i udriše na banovinu. I jedna četa udari* na palanku, koja se zove Pedalj, gdi iz palanke kauri oboriše žestoki oganj. Gdi izginu mlogo Turaka i Arnauta; i tako ga ne uzeše nego se vratiše pod Zrinj, koji ostaše, i druga turska četa, i zarobiše oko pedesetoro robja. Potom toga paša bosanski sa svom vojskom podside Zrinj al? mu ništa ne more učiniti: bi ga nikoliko dana, pak posla po veliki top u Novi. I bijahu ga povukli, al dojde naredba od paše da ga vrate natrag, zašto mu dojdoše nikakvi glasnici. I vrati se paša sa svom vojskom a Zrinj ostavi. A prvo toga ode velika četa opet pod Pedalj i drugu palanku, koja se zove Lakat.“ I našavši ih prazne, paša biše postavio sejmene da ih paze. A kad se vrati paša, vratiše se i sejmeni, ostavivši obidve palanke. Turci prihodeći pod Novim Unu priko mosta što su učinili, puče most i potonu konja turskih i nikoliko Turaka. A kad pridoše u svoju zemlju, najdoše tri hiljade i šest stotina Tatara što biše došlo paši u pomoć. I ne samo pušća njih nego jošter oko četrest hiljada vojske u Kneževo polje.


Iste god/ine/ na početku miseca svibnja izajde paša /sa/ svojom ordijom iz Travnika u polje, zaštobo mu se ne pristoji stat u kuća u vrime rata. I dovedoše mu Turci svezana Pavla Pileševića iz Kotora, koji se bio upisao iste godine u sejmene, pak pobigo od buljuk-baše, zašto mu je dao malo plaće a manje hrane; i s njim /bijahu/ niki starovirci. I zato ih Turci obmetnuše da su izdajnici i, kako rekoh, dovedoše paši. Koji poče govoriti: ,,Poturčite se, da vam prostim" život!" I Pavlov, drug, hrkać, od prve se riči poturči i zataja Hristusa. A" Pavo reče: , Neću!" Odvedoše ga Turci u sindžir i za tri dni nagovaraše da se poturči. A on, tvrd u viri pravoj, katoličanskoj, ne kti zatajati svoja Isukrsta. Zato zapovidi paša krvoliji da mu odsiče glavu. I odsiče. Do nikoliko dana, idući isti paša na konju na špaš, što Turci reku binjiš, i ugleda Pavlovo tilo bilo kakono snig. Zapovidi i ukopaše ga krstjani; a u ovo vrime ne dadijaše nikoga kopat koga bi posiko od sužanja. A to Pavlu dopusti Isukrst, da ga psi i ptice ne izidu, zašto Boga ne zataja.
« Последња измена: Мај 16, 2024, 03:00:11 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?