Извод из студије о псеудонаучним кренковима:
A crank is defined as a man who cannot be turned.– Nature, 8 Nov 1906, 25/2
. . . . .
2. Опште карактеристике кренкова.
Просечном човеку феномен кренкова може изгледати безопасно или неважно. Међутим, кренкови су веома иритирајући фактор за многе научнике (одељења за математику и физику добијају гомиле кренк теорија, а кренкови повремено активно прогањају професоре); а још важније за опште људско друштво, кренкови често представљају (као што ће бити показано у даљем тексту) извор или подршку многих веома деструктивних друштвених покрета.
Отуд, не треба да нас чуди да је о психологији и понашању кренкова написано много књига, и урађено доста студија. Из ове области истраживања, можемо да извучемо неке основне заједничке карактеристике кренкова (које су практично универзалне):
1. Кренкови прецењују своје знање и способности, и потцењују знање и способности експерата на датом пољу. У разговору са стручњацима, кренку никада не пада на памет да он нешто недовољно разуме; напротив, сви експерти су пропустили да примете проблем који је кренку очигледан.
2. Теорије кренкова увек нападају најосновније, централне концепте у науци. Кренкови никада не нападају мале проблеме, већ увек покушавају да уздрмају темеље модерне науке. Њихове теорије предлажу замену за теорију релативитета, другачију космологију, нову структуру атома, нову уједињену теорију материје и енергије, итсл. Чак и у случају кренкова који се мање баве заступањем неке теорије него што се баве нападима на постојеће (категорија у коју спада већина креациониста), предмет напада је увек нешто централно у науци.
У складу са тачком 1, кренку изгледа сасвим разумно да су сви експерти случајно пропустили да примете проблем који обара централну теорију њихове науке из самог темеља, иако је опис тог проблема обично могуће објаснити и шестогодишњем детету.
3. Кренкови ретко признају било какву грешку у својим ставовима или рачуницама, без обзира колико та грешка била тривијална.
4. Кренкови непрестано причају о својим идејама, користећи било коју могућност да почну разговор о њима. Истовремено, кренк није спреман да слуша или разуме шта било ко други говори. Из овог разлога, потребна је велика упорност и стрпљење у разговору са било којим кренком; разговор често највећим делом изгледа као разговор са зидом. Из овога следи и извод:
4а. Кренкови игноришу друге кренкове. Чињеница да хиљаду других кренкова даје потпуно другачије "теорије" на истом пољу нема никаквог утицаја. На крају крајева, кренк види да сви експерти греше и да је само њему јасна истина; отуд, уопште није зачуђујуће што има других људи који греше на друге начине.
Поред ових основних особина, постоје и додатне честе карактеристике које се појављују међу кренковима.
Став о научној литератури је подељен. Велики део кренкова је веома слабо образован, у ком случају су њихове теорије често испуњене тврдњама да претходно знање не само што није потребно за нова открића, већ да активно "трује мозак" против истине. Ово је често праћено вером у разне теорије завере. Други кренкови имају тежњу да преувеличавају своје креденцијале и лична постигнућа, или узимају неко постигнуће у неповезаној грани као доказ да је њихова научна теорија озбиљна (по овом принципу имамо, рецимо, више десетина зубара који су потписници "Discovery Institute" петиције против еволуције, као "стручњаци").
Кренкови ретко поседују реално разумевање области коју нападају. Дискусија са практично било којим кренком убрзо покаже да кренк веома слабо познаје област против које се бори, или теорију коју покушава да обори. У ређим случајевима када кренк поседује релативно добро генерално знање области, он не познаје финије дистинкције или резултате који су неопходни за правилно разумевање предмета.
Посебно значајан у овом смислу је проблем уџбеничког образовања. Наиме, међу образованијим кренковима у области физике, скоро сви (преко 95%) су инжењери; слично, међу образованијим кренковима у биолошким наукама, скоро сви су зубари или лекари. О чему се овде ради?
Узмимо као пример физичке кренкове који нападају теорију релативитета. Највећи део таквих напада је заснован на коментарима Мајклсон-Морли експеримента, или анализама обзервација закривљења светлости из 1919-те године. Силне странице на Интернету су посвећене анализама разних могућих грешака у овим експериментама, и алтернативним интерпретацијама који логички могу да се уклопе у њих. Наравно, ови експерименти су потпуно небитни за данашњу физику, али се скоро увек налазе у уџбеницима ради најједноставнијег могућег објашњења. Пошто је кренк научио све што зна о физици управо из уџбеника, без познавања модерне физичке литературе или новијих експеримената, ово му изгледа као сасвим разумна мета; кренк онда озбиљно мисли да нико никада није проверио ове резултате током задњих сто година, и да никаквих даљих експеримената није било.
Кренк теорије су увек једноставније и интуитивније. Алтернативе теорији релативности увек заобилазе неинтуитивне резултате, као што је дилатација времена (ови резултати се чак узимају као доказ да основна теорија није тачна, игноришући чињеницу да се у ствари ради о успешном предвиђању обзервираних резултата). Такође, тензорни рачун, теорија поља, и остала комплексна математика просто нестаје; у кренк теоријама, све у универзуму може да се објасни основним интегралним рачуном или (много чешће) основном алгебром.
Можемо приметити да су скоро сви кренкови мушкарци. Из неког разлога (овде немам чак ни хипотезу, у ствари, зашто је тако) жене су честе међу пратиоцима и верницима у кренк теорије, али су веома ретко на челу таквих идеја. Коначно, многи кренкови показују изражено смањену способност разумевања хумора, поготово у вези теорије о којој разговарају.
. . . . .
