На руској википедији прочитах занимљив закључак о Бастарнима који цитира и руског археолога Шчукина.
В популярной и средневековой литературе встречаются утверждения о принадлежности бастарнов к праславянским племенам, но историки и археологи не располагают фактами, которые бы могли поддержать данную гипотезу. Если ассоциировать зарубинецкую археологическую культуру с бастарнами, то наблюдается резкое отличие в её характере от достоверно славянских ранних культур, хотя они и пересекаются в ареале своего распространения. По предположению археолога М. Б. Щукина именно бастарны, ассимилируясь с местным населением, могли сыграть заметную роль в этногенезе славян, позволив последним выделиться из так называемой балто-славянской общности:
«Часть [бастарнов] вероятно, осталась на месте и наряду с представителями других «постзарубинецких» групп могла принять затем участие в сложном процессе славянского этногенеза, привнося в формирование «общеславянского» языка некие «кентумные» элементы, которые и отчленяют славян от их балтских или балто-славянских предков.» Из Шчукиновог рада М. Б. Щукин, «Забытые бастарны. Проблема поздних бастарнов.» Stratum, N5, 1999 г.
Превод:
У популарној и средњовјековној литератури срећу се тврдње о припадању Бастарна прасловенским племенима, али историчари и археолози не располажу чињеницама, које би могле подржати ту хипотезу. Ако повежемо зарубињецку археолошку културу са Бастарнима, примјећује се јасна разлика у њеном карактеру од потврђено словенских раних култура, иако се они мјешају у подручју свог распростирања. По мишљењу археолога М.Б. Шчукина управо Бастарни, који су се асимиловали са локалном популацијом, могли су играти значајну улогу у етногенези Словена, што је омогућило посљедњим да се издвоје из такозване балто-словенске масе:
"Дио (Бастарна) вјероватно, остао је на мјесту и заједно са представницима других "постзарубинецких" група могао је затим учествовати у сложено процесу словенске етногенезе, унијевши у формирање "општесловенског" језика неке "кентумне" елементе, које и разликују Словене од њихових балтских и балто-словенских предака"
Иако руски археолози у својим радовима нису користили генетичке податке, да су их имали при руци, њихови закључци би ималу потврду у таквим резултатима. Долазак на исток групе из средње Европе (Бастарна?) која је учествовала у етногенези Словена археолошка је чињеница. Недавно сам читао још један руски археолошки рад који се бави миграцијама Кијевске археолошке културе која се простирала на подручју тромеђе Украјине, Русије и Белорусије. Та култура иако је савремена прото-прашко корчавској са њом нема исти коријен.
Заправо на примјеру Протопрашко-корчаковске и Кијевске културе ми видимо двије популације које су учествовале у етногенези Словена, тј. I2a Динарик (Прашко корчаковци) и R1a (Z280 i M458) Кијевљани.
Увијек сам се питао зашто наши R1a имају много поклапања на подручју југозападне Русије, али управо кијевска култура открива ту везу.
Ово је тај рад на руском
http://www.archaeology.ru/Download/Furasjev/Furasjev_2009_O_roli.pdf