Форум - Порекло
Ратници и страдалници => Жртве рата => Тему започео: Amicus Март 08, 2017, 04:57:28 поподне
-
Ближи се још једна годишњица почетка НАТО агресије на СР Југославију.
Време пролази, а како се односимо према својим жртвама, мислим да је свима кристално јасно.
Ни данас, осамнаест година након агресије, званичних података о броју и именима жртава нема.
И док политичке и војне институције ћуте, невладине организације су прионуле на посао, па је до сада једину егзактну бројку објавио Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић.
Na skupu Centra za evro-atlantske studije (CEAS), Toma je rekla da je od 24. marta do 9. juna 1999. godine od posledica dejstva NATO avijacije poginulo 758 ljudi, od čega 267 u centralnoj Srbiji, deset u Crnoj Gori a ostali na Kosovu i Metohiji.
Prema njenim rečima, oko 450 su bili civili a oko 300 pripadnici Vojske Jugoslavije, MUP-a Srbije i Oslobodilačke vojske Kosova.
Извор: Blitz (http://www.blic.rs/vesti/politika/fond-za-humanitarno-pravo-u-nato-bombardovanju-poginulo-oko-760-ljudi/ckp7yrf)
Ако неко има другачије податке, нека изволи поставити, пошто ништа прецизније не нађох.
-
У међувремену, иначе, видех да је Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић направио и занимљив сајт Kosovska knjiga pamćenja (1998-2000) (http://www.kosovskaknjigapamcenja.org/?page_id=1195), где су пописали само жртве са Косова и Метохије, а поред тог податка нађох и објаву на страницама Владе Републике Србије (http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2002-05/25/326656.html) из 2002. године, на којој можемо видети податке за отприлике исти период (1998-2001), али са бројкама у сасвим обрнутој сразмери.
Све ово говори само једно, да се у недостатку званичних података, које је Република Србија била дужна да објави, сада манипулише и да томе онда нема краја, као што се дешава и са бројем жртава у Сребреници, биће колико треба и колико се пожели.
-
Љиљана Жикић Карађорђевић, хероина одбрамбеног рата 1999:
(http://cojstvo.rs/upload/posts/ljiljana.png)
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/branicu-srbiju-i-kad-budem-mrtva-cilicni-stihovi-srpskoj-heroini-koja-je-1999-dala-zivot-otadzbini-clanak-2765965
http://www.zlocininadsrbima.com/BombZlocin.aspx?Naslov=%D0%A1%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%89%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%96%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%9B-%281957-1999%29
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:658234-Moju-majku-bivsu-mis-ubili-Albanci
-
Да, прочитах то мислим прејуче у Новостима.
-
Ако неко има другачије податке, нека изволи поставити, пошто ништа прецизније не нађох.
Од "Фонда за хуманитарно право" је и очекивано да умањују број погинулих. Још за време Милошевића је изнет тачан број погинулих припадника Воске Југославије током 78 дана агресије НАТО-а, регуларне војске Албаније и ОВК - 1.002. Дакле, то су само војници. Сматра се да је погинуло још толико цивила, али тај податак никада није изнет од стране државних институција.
-
почаст свим жртвама, али посебно место херојима са караула Кошаре Морине
-
Предраг Пеђа Леовац (1975 - 1999) рођен је у Пљевљима. Са чином потпоручника 1998. године изашао је са Војне академије и прво запослење добио у Ђаковици на Космету. За време ратних дешавања био је командир у граничној чети 53. граничног батаљона на караули Кошаре.
Био је рањен на празник Свете Петке 1998. године. Гелер од мине прошао му је кроз доњу вилицу, нанео тешке повреде, али срећом није оштетио говор и слух. Оперисан је на ВМА, а након седам дана лечења самоиницијативно је изашао из болнице. Од повреда рањавања није могао нормално да се храни, јео је само течну храну. То га није спречило да већ након неколико месеци, недовољно опорављен, одлучи да се врати на Косово. Родитељи су га наговарали да остане на боловању, али безуспешно. Рекао је да не жели да заузима место многим рањеницима који свакодневно долазе. На Кошаре се враћа 24. фебруара 1999. године. Погинуо је у борби против албанских терориста 14. априла исте године након што су га погодили гелери гранате.
На крају 20. века Пљевља су добила двадесетчетворогодишњег јунака, а најмањи знак захвалности за његову храброст и оданост отаџбини јесте тај што је улица у којој је живео добила његово име.
(https://s26.postimg.org/u6ytqoal5/16195632_10154726425981628_5804222032313948066_n.jpg) (https://postimg.org/image/me85yp4lx/)
Преузето са ФБ странице "Историја Срба", линк:
https://www.facebook.com/istorijasrba/photos/a.10154788755826628.1073741834.309460306627/10154726425981628/?type=3
Овај јунак има необично презиме, Леовац. Да ли то презиме потиче из пљеваљског краја, зна ли се о њима нешто више?
-
Овај јунак има необично презиме, Леовац. Да ли то презиме потиче из пљеваљског краја, зна ли се о њима нешто више?
Кад сам радио текст о Ћетковић гентулама спомињао сам Леовце. Ово је тај дио:
"Зна се да су се из породице Јауковић иселиле двије групе породица и то, потомци Боја Јауковића, у Пиву гдје су се прозвали Бојатима, око 1750. године и Леовци у Пљевљима, Ужицу, Београду. И за Леовце и за Бојате се каже да су побјегли од крвне освете. Леовци су име добили по крају гдје су се најприје настанили након одласка из Дробњака, а то је било Леово брдо у данашњем пљеваљском крају. Тај предак Леоваца непознатог имена имао је четворицу синова: од Стевана су Стевановићи у Челебићима код Фоче, други син Илија се одселио некуд у Босну, а двојици се не знају имена и они су преци Леоваца у Пљевљима и у Србији. Лубурић наводи да су Леовци у Леовом Брду због страха од освете промијениули дотадашњу славу Аранђеловдан у Јеремијевдан. "
http://www.poreklo.rs/2014/04/07/gentule-cetkovici-genetska-prica/
Требали би дакле бити дробњачког рода I1-P109.
-
Кад сам радио текст о Ћетковић гентулама спомињао сам Леовце. Ово је тај дио:
"Зна се да су се из породице Јауковић иселиле двије групе породица и то, потомци Боја Јауковића, у Пиву гдје су се прозвали Бојатима, око 1750. године и Леовци у Пљевљима, Ужицу, Београду. И за Леовце и за Бојате се каже да су побјегли од крвне освете. Леовци су име добили по крају гдје су се најприје настанили након одласка из Дробњака, а то је било Леово брдо у данашњем пљеваљском крају. Тај предак Леоваца непознатог имена имао је четворицу синова: од Стевана су Стевановићи у Челебићима код Фоче, други син Илија се одселио некуд у Босну, а двојици се не знају имена и они су преци Леоваца у Пљевљима и у Србији. Лубурић наводи да су Леовци у Леовом Брду због страха од освете промијениули дотадашњу славу Аранђеловдан у Јеремијевдан. "
http://www.poreklo.rs/2014/04/07/gentule-cetkovici-genetska-prica/
Требали би дакле бити дробњачког рода I1-P109.
Вечна му памјат!
-
U ZVANIČNIM udžbenicima istorije nema mesta za ime svake žrtve pale u ratu, ali zato svako mesto mora da čuva sećanje na njihov častan lik. S tom verom, na posao je krenula grupa mladih iz okoline Trstenika, sa željom da zauvek upamte četvoricu mladića iz Medveđe i Mijajlovca koji su poginuli u ratovima devedesetih godina.
Junaci su Saša Milanović, Dragan Trošić, Nebojša Staničić i Dragan Milićević, a njihova lica oslikavana su u muralima od Cveti do Vaskrsa, na severnom zidu napuštene školske zgrade iz 1827. godine u selu Medveđa. Članovi Udruženja "Stara škola Medveđa" uspeli su da na ovom plemenitom zadatku odavanja dužne pošte okupe mnogobrojne volontere, učenike i umetnike.
- Osnovani smo krajem 2016. godine, i već 11. aprila 2017. obeležili smo godišnjicu pogibije Dragana Milićevića Šumara iz Mijajlovca, koji je imao samo 21 godinu kada je poginuo na Košarama - otkriva, za "Novosti", profesor istorije Ivan Nešić, rodom iz Medveđe, predsednik Udruženja.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:721526-JUNACI-SE-PAMTE-ZAUVEK-Murali-za-borce-pale-u-ratovima-devedesetih-FOTO
(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2018//04/10n/12-pam-s-babovic%20(7)_620x0.jpg)
Саша Милановић и Драган Трошић (горе) , Небојша Станичић и Драган Милићевић
(http://srbijavideo.com/wp-content/uploads/2018/04/mural.png)
-
За наше људе који живе око Великих језера:
(https://i.postimg.cc/6QM3m7wf/parastos.jpg)