Форум - Порекло
Порекло становништва => Старе породице и племство => Тему започео: Amicus Октобар 08, 2014, 01:32:42 пре подне
-
Истражујући порекло и развој илирске хералдике, недавно смо имали прилику да се упознамо још једним чланом породице илирских грбовника, а реч је о моденском препису Охмучевићевог грбвоника. Откриће овог непознатог преписа, насталог вероватно почетком XVII века, отворило је и питање порекла његових наручилаца.
На основу до сада прикупљених сазнања, наручиоци овог преписа су били извесни Радуловићи, који су се 1604. године из Дубровника доселили у Полињано, и тамо стекли наследну титулу маркиза од Полињана, а одакле ће се убрзо затим преселити у Напуљ.
Податке о наручиоцима сазнајемо на основу одређених интервенција у самом грбовнику, а које се огледају у додавању нових грбова, и измена натписа на старим грбовима, који чине стандардни садржај Илирског грбовника. Па је тако од натписа Радјеловић, испод грба Радјеловића, у новом препису освануло име Радуловића. Разуме се, све те интервенције су рађене само с једним циљем, да се потврди потенцијално постојеће племство у новој домовини.
(http://s2.postimg.org/hu9hgwsyd/Screen_Shot328.jpg) (http://postimg.org/image/hu9hgwsyd/) (http://s23.postimg.org/lv9e3bsnb/0_056_Radjelovic.jpg) (http://postimg.org/image/lv9e3bsnb/)
Грб Радуловића из Моденског грбовника
и Радјеловића из Загребачког грбовника I
О самим Радуловићима ћемо више сазнати ако обратимо пажњу на изводе из сачуваних докумената, које је објавио Centro Culturale u Castarill, из којих између осталог сазнајемо и име првог Радуловића који је понео титулу маркиза. То је био Никола Радуловић (1556-1608), родом из Дубровника. Овај податак нам говори да је он највероватније био и наручилац грбовника.
Поред Николе Радуловића, у поменутим изводима, спомињу се и следећа значајнија имена:
1. маркиз Марин Радуловић (1562-1648)
2. маркиз Франческо Радуловић
3. маркиз Михаило Радуловић (1619-1667)
4. кардинал Никола Радуловић (1627-1703)
Извор: DIARIO CITTADINO (a cura del Centro Culturale) (http://www.ucastarillpolignanoamare.it/doc/diario.pdf)
Осим наведених имена, у приложеном документу се могу наћи и друга, али њих ћемо за сада оставити по страни. Оно што је још важно, а што се такође налази у поменутом извору, јесте и податак да су Радуловићи пореклом из Босне (Niccolò Radulovich, originario della Bosnia). Међутим, то је једино што знамо о њиховој вези са Босном, а о њиховом потенцијалном племству из времена пре него што су постали напуљски грађани, не знамо ништа.
У циљу одгонетања порекла и других података везаних за прошлост ове породице покрећем и ову тему, а у прилог томе покушаћу да реконструишем податке које можемо извући из последња два грба, који су накнадно додани у Моденски грбовник, и који се тичу конкретно Радуловића.
Ради се о следећа два грба која се могу видети у прилогу.
(http://s2.postimg.org/4c2l4mgt1/Screen_Shot455.jpg) (http://postimg.org/image/4c2l4mgt1/) (http://s7.postimg.org/6uqt3zvhj/Screen_Shot457.jpg) (http://postimg.org/image/6uqt3zvhj/)
Први грб чини композиција грбова, али нажалост без јасног реда, да бисмо из њега могли извући неку конкретну информацију о пореклу грбоносца. Без обзира на то, из приложеног се могу издвојити следећи грбови: грб Радуловића, грб Ковачића, непознати италијански грб, те грбови Урсинића, Сагријеловића, Црнојевића, Шимраковића, Сенчевића, и последња два грба су такође неидентификована.
Други је правилно хералдички маршалован, и на основу њега можемо закључити да је његов носилац по оцу Радуловић (иако са фалсификованим грбом), а по мајци Ковачић, док му је супруга била највероватније италијанског порекла.
За почетак толико.
-
У сваком случају ми је чудно прављење овог сложеног грба и шта је то занчило? Да је са свим тим породицама повезан? Шта каже хералдика о таквим грбовима?
Што се тиче Урсинића, чији грб се такође налази на грбовнику. Нема сумње да се у случају Урсинића ради о Бабонићима, који се и помињу под називом Урсини-Благајски. Наиме, у једном периоду је изгледа било модерно да се за претке узимају имена римских патрицијских породица, па су Бабонићи узели Урсиније, а Франкопани Франгапаније (Франкопани су у складу са тим промијенили и грб). Иначе Бабонићи имају идентичан грб као и Урсинићи из Фојничког и Охмучевићевог грбовника.
Сад не знам какве би везе Радуловићи могли имати са Бабонићима, који су држали сјеверозападни дио Босне (Поуње), а били су банови Славоније. Генерално се убрајају у словињско, кајкавско племство.
Грб Бабонића на штиту витеза:
(http://oi41.tinypic.com/jjwl6c.jpg)
-
Сад видим да у овом композитном грбу Радуловића није грб Урсинића који има једну ружу и златну траку између два поља, већ грб породице Сојмировић из Фојничког грбовника који у потпуности одговара овом са радуловићевог грба са три руже без траке.
О Сојмировићима пише да су везани за Гласинац код Сарајева. Онда би то могло да се повеже са податком да су Радуловићи из Босне.
Да нема неко сљедећи рад:
Породица Сојмировић из Новог Брда у Дубровнику// Историјски гласник 1-2 (1993) 13-24.
-
Сад видим да у овом композитном грбу Радуловића није грб Урсинића који има једну ружу и златну траку између два поља, већ грб породице Сојмировић из Фојничког грбовника који у потпуности одговара овом са радуловићевог грба са три руже без траке.
Тачно Синиша, моја грешка, ради се о грбу Сојмировића.
У сваком случају ми је чудно прављење овог сложеног грба и шта је то занчило? Да је са свим тим породицама повезан? Шта каже хералдика о таквим грбовима?
Сложеним грбом се хтела истаћи племенитост рода, јер сваки овако маршаловани грб подразумева племенито порекло уназад неколико колена. Проблем код овог грба је у томе што није правилно маршалован, па ми из њега не можемо тачно да утврдимо који је предак грбоносца припадао којој породици.
Опет, с друге стране, иако се без сумње ради о фалсификованом грбу, само порекло грбоносца од тих породица није немогуће, посебно ако се има на уму да племенито порекло не подразумева само по себи и хералдичку трацијију, а што посебно код нас то често није био случај.
-
Сложеним грбом се хтела истаћи племенитост рода, јер сваки овако маршаловани грб подразумева племенито порекло уназад неколико колена. Проблем код овог грба је у томе што није правилно маршалован, па ми из њега не можемо тачно да утврдимо који је предак грбоносца припадао којој породици.
Опет, с друге стране, иако се без сумње ради о фалсификованом грбу, само порекло грбоносца од тих породица није немогуће, посебно ако се има на уму да племенито порекло не подразумева само по себи и хералдичку трацијију, а што посебно код нас то често није био случај.
Мислим да би Сојмировићи могли бити повезани са Радуловићима, ако ништа друго, а оно због дубровачке везе. Сојмировићи су иначе били присутни у скоро свим рударским варошима у унутрашњости. Сва је прилика да су трговали племенитим металима. Не само да су боравили у Новом Брду, већ их налазимо као значајну породицу у још једној католичкој колонији у Чипровцима у Бугарској. Можда ни ово помињање Гласинца у вези са њима није случајно, јер се Гласинац наслања на још једну католичку рударску енклаву, Олово.
Изгледа да су се Сојмировићи у 15. вијеку са падом Новог Брда повукли према Дубровнику (гдје се помињу као веома богата и разграната породица), а доле имамо податак да је први италијански Радуловић рођен у Дубровнику 1556.
Један Сојмировић, Фрањо био је призренски бискуп у 17. вијеку.
С обзиром на њихову заступљеност у рударским градовима Балкана, а и због мало чудног презимена не бих искључуио ни могуће саско поријекло Сојмировића. Презиме Saumer је присутно у Њемачкој, а то је и назив једне ријеке у сјеверозападној Њемачкој.
-
O напуљским Радуловићима има више у раду:
http://hrcak.srce.hr/file/76943
(http://s27.postimg.org/kc38ssfer/radulovic.jpg)
(http://s29.postimg.org/87vbxm62f/radulovic_2.jpg)
-
Ако је један Сојмировић био призренски бискуп у 17. веку, занимљиво је онда поменути и да је један Ковачић, са којима су Радуловићи такође род, средином 16. века именован на место смедеревског бискупа. Можда је све то била добра препорука да и један Радуловић крајем 17. века постане кардиналом Римске цркве?
O напуљским Радуловићима има више у раду:
http://hrcak.srce.hr/file/76943
(http://s29.postimg.org/87vbxm62f/radulovic_2.jpg)
Једно је сигурно, били су изузетно богати. Не знам да ли сам горе поменуо, али у оним изводима се наводи и цена коју су платили за феуд у Полињану, а она прелази фантастичних осамдесет хиљада дуката.
Иначе, осим Сојмировића и Ковачевића (који се такође могу повезати са Дубровником), везу са Дубровником имају и Сагријеловићи, који су се тамо преселили после пропасти Босне.
-
Тражећи неке грбове код Ренцмана, случајно ми се отвори страница са једним од горе неидентификованих грбова, што ме подсети да сам га раније већ био идентификовао, али због неких техничких проблема које сам у међувремену имао, изгубио сам податке о њему. Реч је о грбу италијанске породице Sfondrati - то је онај златни са плавим звездама - кога срећемо на оба сложена грба Радуловића.
Као потврда, у прилогу је грб Николе Сфондратија (1525-1591), бискупа Кремоне, у чијем првом и четвртом кантону видимо грб његових предака по мушкој линији.
(http://saints.sqpn.com/ncd03735.gif)
О њима се нешто више може прочитати овде: Papal Genealogy: The Families and Descendants of the Popes (http://books.google.rs/books?id=-mq7ctwMNdoC&pg=PA94&lpg=PA94&dq=sfondrati+genealogia&source=bl&ots=1WSINPO4vH&sig=vwx8l6Xlx_P-j6b1N28JOvnK4Ts&hl=sr&sa=X&ei=3a5PVJ3aLsOuygPY04K4Bw&ved=0CBcQ6AEwAQ#v=onepage&q=sfondrati&f=false)
Занимљиво је још поменути да је из овог рода био и први дубровачки језуита Бартол Сфондрати, заслужан за превод првог српског католичког катехизиса, кога иначе је први пут штампао шпански исусовац и професор Римског Колегијума Дијего Ладесма, на дубровачки дијалект српског језика 1576. године.
Што се тиче композиционих грбова, други грб је сада комплетиран, с тим да он највероватније није грб наручиоца грбовника, бар не грб Николе Радуловића, јер је он према поменутим изводима био ожењен за Annu Vaaz. О тој породици нешто више података се може наћи овде: L'INSERIMENTO DI UNA FAMIGLIA EBRAICA PORTOUGHESE NELLA FEUDALITA' MERIDIONALE: I VAAZ A MOLA DI BARI (circa 1580-1806) (http://emeroteca.provincia.brindisi.it/Archivio%20Storico%20Pugliese/1987/Articoli/L'InsediamentoDiUnaFamigliaEbraica.pdf)
-
Тражећи неке грбове код Ренцмана, случајно ми се отвори страница са једним од горе неидентификованих грбова, што ме подсети да сам га раније већ био идентификовао, али због неких техничких проблема које сам у међувремену имао, изгубио сам податке о њему. Реч је о грбу италијанске породице Sfondrati - то је онај златни са плавим звездама - кога срећемо на оба сложена грба Радуловића.
Као потврда, у прилогу је грб Николе Сфондратија (1525-1591), бискупа Кремоне, у чијем првом и четвртом кантону видимо грб његових предака по мушкој линији.
(http://saints.sqpn.com/ncd03735.gif)
О њима се нешто више може прочитати овде: Papal Genealogy: The Families and Descendants of the Popes (http://books.google.rs/books?id=-mq7ctwMNdoC&pg=PA94&lpg=PA94&dq=sfondrati+genealogia&source=bl&ots=1WSINPO4vH&sig=vwx8l6Xlx_P-j6b1N28JOvnK4Ts&hl=sr&sa=X&ei=3a5PVJ3aLsOuygPY04K4Bw&ved=0CBcQ6AEwAQ#v=onepage&q=sfondrati&f=false)
Занимљиво је још поменути да је из овог рода био и први дубровачки језуита Бартол Сфондрати, заслужан за превод првог српског католичког катехизиса, кога иначе је први пут штампао шпански исусовац и професор Римског Колегијума Дијего Ладесма, на дубровачки дијалект српског језика 1576. године.
Што се тиче композиционих грбова, други грб је сада комплетиран, с тим да он највероватније није грб наручиоца грбовника, бар не грб Николе Радуловића, јер је он према поменутим изводима био ожењен за Annu Vaaz. О тој породици нешто више података се може наћи овде: L'INSERIMENTO DI UNA FAMIGLIA EBRAICA PORTOUGHESE NELLA FEUDALITA' MERIDIONALE: I VAAZ A MOLA DI BARI (circa 1580-1806) (http://emeroteca.provincia.brindisi.it/Archivio%20Storico%20Pugliese/1987/Articoli/L'InsediamentoDiUnaFamigliaEbraica.pdf)
У прилог штит у боји:
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/61/Coa_fam_ITA_sfondrati3.jpg)
Извор: Википедија/Sfondrati (http://it.wikipedia.org/wiki/Sfondrati)
-
Требало би проверити негде блазон, јер у овом шрафираном примеру конац је златан, исто као и у Моденском грбовнику, док је на овом бојадисаном грбу сребрен, што је случај и са некоим другим примерима. Могуће и да се ради о једној врсти диференцијације, пошто сам налазио и примере грба Сфондратија са инверзованим бојама.
Што се тиче брачних веза Радуловића и Сфондратија, оне су изгледа ипак постојале. У зборнику Bibliotheca Ragusina (http://books.google.rs/books?id=dx09AAAAIAAJ&q=radulovich+sfondrati&dq=radulovich+sfondrati&hl=sr&sa=X&ei=dr1PVPO2NOPgyQPSsYLoAg&ved=0CC8Q6wEwBQ) спомиње се брак између Николе (Марин) Сфондратија и Фране (Марин) Радуловић из 1576. године. Истина, то се не уклапа најтачније са горе поменутим грбом, јер је овде младожења Сфондрати, а код нас Радуловић, али за почетак имамо потврду о брачним везама између овде две породице.
-
Требало би проверити негде блазон, јер у овом шрафираном примеру конац је златан, исто као и у Моденском грбовнику, док је на овом бојадисаном грбу сребрен, што је случај и са некоим другим примерима. Могуће и да се ради о једној врсти диференцијације, пошто сам налазио и примере грба Сфондратија са инверзованим бојама.
Што се тиче брачних веза Радуловића и Сфондратија, оне су изгледа ипак постојале. У зборнику Bibliotheca Ragusina (http://books.google.rs/books?id=dx09AAAAIAAJ&q=radulovich+sfondrati&dq=radulovich+sfondrati&hl=sr&sa=X&ei=dr1PVPO2NOPgyQPSsYLoAg&ved=0CC8Q6wEwBQ) спомиње се брак између Николе (Марин) Сфондратија и Фране (Марин) Радуловић из 1576. године. Истина, то се не уклапа најтачније са горе поменутим грбом, јер је овде младожења Сфондрати, а код нас Радуловић, али за почетак имамо потврду о брачним везама између овде две породице.
Sfondrati:
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/19/Coa_fam_ITA_sfondrati.jpg)
Извор: Википедија/Sfondrati (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/19/Coa_fam_ITA_sfondrati.jpg)
Sfondrati:
(http://www.heraldrysinstitute.com/images/stemma.php?id=8096)
Извор: heraldrysinstitute.com (http://www.heraldrysinstitute.com/images/stemma.php?id=8096)
Година 1585:
(http://bibliotecaestense.beniculturali.it/info/img/stemmiimg/010/010-34.jpg)
Извор: http://bibliotecaestense.beniculturali.it (http://http://bibliotecaestense.beniculturali.it/info/img/stemmiimg/010/010-34.jpg)
Година 1605:
(http://bibliotecaestense.beniculturali.it/info/img/stemmiimg/001/001-0155.jpg)
Извор: http://bibliotecaestense.beniculturali.it (http://bibliotecaestense.beniculturali.it/info/img/stemmiimg/001/001-0155.jpg)
-
У књизи Мирјана Сиврића, Миграције из Херцеговине на дубровачко подручје од потреса 1667. до пада Републике 1808. године, објављен је родослов Радуловића.
(http://s23.postimg.org/safvxeaev/Screen_Shot1529.jpg) (http://postimg.org/image/safvxeaev/)
Родослов потиче из 18. века, а највероватније се ради о даљим сродницима напуљских Радуловића, пореклом из Дубровника и Босне. У истом делу о родослову стоји и ово:
Karakterističan je slučaj obitelji Radulović, koju Bonaldi uvodi u obje grupe katolika. Ta se katolička obitelj očuvala sve do danas, u selu Kalađurđevići. Zanimljiv je još jedan detalj u svezi s ovom obitelji. Jedno genealoško stablo Radulovića iz sredine 18. stoljeća koje je, u svrhu vjerodostojnosti, ovjerio trebinjsko-mrkanski biskup Tudišić i njegov kancelar Nikola Agić, navodi samo jedan slučaj apostazije (šizme) u ovoj obitelji. Riječ je o pet generacija Radulovića. Razlog prelaska na pravoslavlje je ovozemaljski – ženidba pravoslavnom djevojkom, posinjenje i dolazak na ženinstvo. Osobna imena u genealogiji, uglavnom su narodna, dijelom podudarna s onima koje navodi Bonaldi. To su: Antun, Boško, Damjan, Dimitar, Ivan, Lazar, Mijo, Milia, Milun, Marija, Nikola, Saba, Tripko (apostata). (DAD, Potvrda od 17. srpnja 1749.)
-
Истражујући порекло и развој илирске хералдике, недавно смо имали прилику да се упознамо још једним чланом породице илирских грбовника, а реч је о моденском препису Охмучевићевог грбвоника. Откриће овог непознатог преписа, насталог вероватно почетком XVII века, отворило је и питање порекла његових наручилаца.
На основу до сада прикупљених сазнања, наручиоци овог преписа су били извесни Радуловићи, који су се 1604. године из Дубровника доселили у Полињано, и тамо стекли наследну титулу маркиза од Полињана, а одакле ће се убрзо затим преселити у Напуљ.
Податке о наручиоцима сазнајемо на основу одређених интервенција у самом грбовнику, а које се огледају у додавању нових грбова, и измена натписа на старим грбовима, који чине стандардни садржај Илирског грбовника. Па је тако од натписа Радјеловић, испод грба Радјеловића, у новом препису освануло име Радуловића. Разуме се, све те интервенције су рађене само с једним циљем, да се потврди потенцијално постојеће племство у новој домовини.
(http://s2.postimg.org/hu9hgwsyd/Screen_Shot328.jpg) (http://postimg.org/image/hu9hgwsyd/) (http://s23.postimg.org/lv9e3bsnb/0_056_Radjelovic.jpg) (http://postimg.org/image/lv9e3bsnb/)
Грб Радуловића из Моденског грбовника
и Радјеловића из Загребачког грбовника I
О самим Радуловићима ћемо више сазнати ако обратимо пажњу на изводе из сачуваних докумената, које је објавио Centro Culturale u Castarill, из којих између осталог сазнајемо и име првог Радуловића који је понео титулу маркиза. То је био Никола Радуловић (1556-1608), родом из Дубровника. Овај податак нам говори да је он највероватније био и наручилац грбовника.
Поред Николе Радуловића, у поменутим изводима, спомињу се и следећа значајнија имена:
1. маркиз Марин Радуловић (1562-1648)
2. маркиз Франческо Радуловић
3. маркиз Михаило Радуловић (1619-1667)
4. кардинал Никола Радуловић (1627-1703)
Извор: DIARIO CITTADINO (a cura del Centro Culturale) (http://www.ucastarillpolignanoamare.it/doc/diario.pdf)
Осим наведених имена, у приложеном документу се могу наћи и друга, али њих ћемо за сада оставити по страни. Оно што је још важно, а што се такође налази у поменутом извору, јесте и податак да су Радуловићи пореклом из Босне (Niccolò Radulovich, originario della Bosnia). Међутим, то је једино што знамо о њиховој вези са Босном, а о њиховом потенцијалном племству из времена пре него што су постали напуљски грађани, не знамо ништа.
У циљу одгонетања порекла и других података везаних за прошлост ове породице покрећем и ову тему, а у прилог томе покушаћу да реконструишем податке које можемо извући из последња два грба, који су накнадно додани у Моденски грбовник, и који се тичу конкретно Радуловића.
Ради се о следећа два грба која се могу видети у прилогу.
(http://s2.postimg.org/4c2l4mgt1/Screen_Shot455.jpg) (http://postimg.org/image/4c2l4mgt1/) (http://s7.postimg.org/6uqt3zvhj/Screen_Shot457.jpg) (http://postimg.org/image/6uqt3zvhj/)
Први грб чини композиција грбова, али нажалост без јасног реда, да бисмо из њега могли извући неку конкретну информацију о пореклу грбоносца. Без обзира на то, из приложеног се могу издвојити следећи грбови: грб Радуловића, грб Ковачића, непознати италијански грб, те грбови Урсинића, Сагријеловића, Црнојевића, Шимраковића, Сенчевића, и последња два грба су такође неидентификована.
Други је правилно хералдички маршалован, и на основу њега можемо закључити да је његов носилац по оцу Радуловић (иако са фалсификованим грбом), а по мајци Ковачић, док му је супруга била највероватније италијанског порекла.
За почетак толико.
Камени (сложени) грб породице Кондо са са знамењима Кастриота и Радуловића на палати у Trepuzzi - у (Lecce) - Stemma Famiglia Condò, inquartato con le insegne dei Castriota-Scanderberg e dei Radalivich di Polignano.
(http://www.nobili-napoletani.it/images/foto/C/CONDO/Stemma%20CONDO.gif)
-
На ову тему, недавно је изашао одличан чланак Стјепана Ћосића (аутора Идеологије родословља), објављен у Аналима Дубровник.
Стјепан Ћосић, Дубровачки род Радуловића и њихов грбовник, Анали Дубровник, бр. 55/1, 2017, стр. 89-130 (http://dizbi.hazu.hr/object/view/32138)
-
Стјепан Ћосић, Дубровачки род Радуловића и њихов грбовник, Анали Дубровник, бр. 55/1, 2017, стр. 89-130 (http://dizbi.hazu.hr/object/view/32138)
Да ли има назнака које су хаплогрупе ови Радуловићи? Да ли су Е1?
-
Да ли има назнака које су хаплогрупе ови Радуловићи? Да ли су Е1?
Тестиран је у Херцеговачком пројекту Радуловић из Шћенице (Бобани) надомак Дубровника. Не знам зашто неби био у сродству са овим Радуловићима?