Чистота језика на примјеру разних европских народа

[Gorance]

Пита мене мали син Велибор " тајо, а шта је то вјерник?". Речем ја њему "сине, то ти је човјек који вјерује."
А он ће мени "тајо, а када ми четамо на виберу, онда сам ја четник, зар не?".
Гледам га онако надоље и послије уздаха одповијем " јеси, сине, четник си!".

Имам и ја двојицу који ме питају типа Што си забаговао тата,,? Пољубим вам тетку детињу на све чарапанском (кад ми госпоја неје кући)

[сɣнце]

поњє (тур. barem ← bari)
дажє (тур. čak)

пони има у средњевјековних босанских записијех, а поне има у бугарском и до данас; но бар није из турскога, него је домаће и постало од ба же > баре; барема ( као и већма, велма ); упореди словачко

Krátky slovník slovenského jazyka
ba

I. spoj. priraď. vyj. stupňovací vzťah, často vo výrazoch ba aj, ba až, ba priam, ba dokonca, ba ani: smutný, ba (až) zúfalý pohľad;utekal, ba priam letel

II. čast.

1. zdôrazňuje kladnú odpoveď: nevideli ste ho? – ba áno/hej

2. zdôrazňuje zápornú odpoveď: ba ešte čo, ba čerta, ba paroma

3. nadväzuje na kontext, situáciu a dodáva vete expr. ráz: ba či už kŕmil? ba netáraj!

Ријеч чак исто сумњам да је турска; најближе тому је турско чок = много, али оно по смислу и по облику не одговара;
друго у тимочких говорих се каже чък, а у Далмацији се говори "тја, тја до" и они би могли бити из истога извора.
У њеких наших говорах се каже "дори" < даже, доже.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

пони има у средњевјековних босанских записијех, а поне има у бугарском и до данас; но бар није из турскога, него је домаће и постало од ба же > баре; барема ( као и већма, велма );  упореди словачко [...]

Разбирам то разматрањє о настанку слова барє (па и бар / барєм) од стариᴊєга словѣнскога ба жє, коᴊє ᴊє вѣроᴊатно истоврстно настанку дори од стариᴊєга дажє / дожє. Али ипак гаᴊим сумњу о том, да ли ᴊє рѣч «бар/ барєм» заисто словѣнскога порѣкла. Та сумња ᴊє основана на слѣдєћих запажањих:

1. Прєма Хрватом, или принаᴊмањє прєма овом хрватском мрєжном словнику, слово «бар, барєм» настадє од турскога «bari»:
https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=eFhiXw%3D%3D

2.  Да турско bari заиста има исто значєњє као нашє барєм / бар, сє затим можє провѣрити у иних словницѣх, нпр. у гугл прєводиоцу турско → србски
 https://translate.google.com/?hl=de&sl=tr&tl=sr&text=bari&op=translate
, или напримѣр у овом словнику нѣмачкога ᴊєзика с подєшавањєм турски → нѣмачки. Укуцавши турско «bari», као исход прєтрагє сє приказуᴊє нѣмачко «wenigstens, mindestens», што ᴊє истозначно нашєму «барєм, бар, наᴊмањє»:
https://de.pons.com/%C3%BCbersetzung/t%C3%BCrkisch-deutsch/bari

3.  У наᴊобсєжниᴊєм єтимоложском словнику всих словѣнских ᴊєзик, у коᴊєм сє сакупљава позната и успостављива прасловѣнска залиха слов, ᴊа ни израза ни слова «ба жє», нити њєговє (наводнє) извєдєницє «барє, барєм, бар» нє умиᴊах углєдати. Прича ᴊє наравно о чувєном словнику «Этимологический словарь славянских языков», коᴊи сє до часа ужє простирє прєко 42 тома, а њєгови урєдници у години 2021 тєк стигошє до буквє п (*peča — *реrzъ). Да тих рѣчи нє затєкох у навєдєном дѣлу додушє нє мора значити њихово тамошњє нєпостоᴊањє,— можда их просто прєвидѣх и нє опазих. Прва 39 тома су до сада наприклад свободно доступна овдѣ:
https://etymolog.ruslang.ru/index.php?act=essja

Всє тє чињєницє — близкост турскога слова нашєму, што сє тичє и облика и значєња; (поњє привидна) одсутност у наᴊзначаᴊниᴊєм словѣнском, єтимимоложском словнику — могу дати повода за сумњу о истинитом порѣклу тє рѣчьцє. Зар нє? Могућє ᴊє такођє, да ᴊє то просто ᴊєдан вєлики случаᴊ, или да су Турци то слово добили под утицаᴊєм србскога ᴊєзика. Нє вѣроᴊатно, али могућє.

Равнозначєницє нєсумњиво словѣнскога порѣкла тє можда турскє рѣчи «бар, барєм», коᴊє би сє у србском ᴊєзику, саврємєном или будућєм, (тєорєтично!) моглє употрѣбити су:
  наᴊмањє, принаᴊмањє, поњє
Ако нє грѣшим, у повѣсти нашєга народа «поњє» вєћ нєкада бѣшє дѣл њєговога ᴊєзика. А "макар" као врѣдна додатна истозначєница наравно исто постоᴊи, и ако она ᴊєст балканизам нєсловѣнскога порѣкла.

Мєђутим, став вєћинє нашєга народа у односу на проширавањє словозбора/ залихє рѣчи србскога ᴊєзика и у онаᴊ — силно запостављєни — словѣнски смѣр ми ᴊє познат. Китити сє рѣчами своᴊих давних прѣдак ᴊє вєлики грѣх! Ужасан грѣх! Просто нєзамисливо! Што ћє само рєћи ини народи? Нє нє, порєд општих, "мєђународних" грчко- латинско- єнглєских слов имати и своᴊє ᴊє срамота вєлика, то знамо вси! Вѣ наш народ ваљда своᴊа првєнства и приоритєтє! Даклє сє ᴊа вишє нє залажєм за таᴊ нємогући подухват икомє ишта доказати или нѣкога увѣрити у то, да имати и своᴊє изворнє домаћє рѣчи порєд туђих — тамо гдѣ ᴊє могућє и милозвучно (!) — у ствари нѣᴊє толики грѣх, ни против Бога ни сусѣда; да то нѣᴊє и нє мора бити ᴊєднако чистунству. Да има и срѣдњєг пута ван всих краᴊности. Али комє ᴊа овдѣ причам ...

У овом послању кориштєнє, можда мањє познатє словѣнскє рѣчи
—  слово =  рѣч  (изворно значєњє слова, коᴊє ᴊє вєћина Словѣн задржала)
—  буква, писмє (оно што ми данас погрѣшно називамо словом)
—  поњє, принаᴊмањє = бар, барєм (тур.?), макар
—  извєдєница =  дєриват (лат.)
—  залиха слов/ рѣчи, словозбор = фонд рѣчи, лєксички фонд  (лат.)
—  ужє = вєћ
—  наприклад = напримѣр
—  дажє = чак (тур.)
—  ини = други (познато нпр. из "иностранства")
—  вѣдѣти = знати (она вѣ = она зна)