Аутор Тема: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића  (Прочитано 20867 пута)

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #40 послато: Јун 07, 2017, 10:46:34 поподне »
На 188 страници ове књиге, наводећи као извор Љубомира Стојановића, Ника Жупанића и Момира Јовића, ауторка пише: „Након сукоба цара Константина и цара Ликинија и након смрти цара Ликинија из Сремске Митровице је у страху од одмазде цара Константина Ликинијев син Бела Урош 325. године побегао у очев завичај – кнежевине Захумље и Травунију и тамо засновао породицу из које је вековима касније, према предању, потекао Стефан Немања...“ Што значи, по овоме, да Немањићи нису I2,  па ни ја од њих! :-[
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #41 послато: Јун 07, 2017, 11:05:34 поподне »
A ko ће га знати...сигурно је да Немањићи имају властелинско порекло,само питање где та линија води пре њих...рани извори помињу Ликинија,неки извори кажу да су по бочној линији од Војислављевића или Вишеславића ...али не верујем да би Константин Бодин поставио неког дворјанина који није у крвној вези са њим за управника Рашке,поред рођеног брата који је имао децу...По некима ,Марко и Вукан су деца Петрислава,који је брат по оцу Константина Бодина...А помињала се и она норманска веза...све опције су отворене

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #42 послато: Јун 07, 2017, 11:09:24 поподне »
Данас прибавих ону књигу - то је књига др Сање Шуљагић „Заснивање српског националног идентитета“, издавач Институт за политичке студије, Београд, 2012. Неколико сати прелиставах књигу и осим овог на 214/215 страни друго не нађох, а то гласи: „Срби су кроз историју уз Светог Георгија славили и Светог Николу, Светог Илију, Светог Андрију Првозваног и Светог Арханђела Михајла као заштитнике Србије. Уз ове свеце, династија Немањић је славила и Светог мученика Стефана као заштитника Србије и своје династије, тако да су немањички краљеви у знак почасти заштитнику свецу Стефану градили цркве Светог Стефана и испред личног имена својих синова престолонаследника стављали и име Стефан.“ Дакле, ни помена да је слава Немањића Св. Арх. Михаило, а преслава Св. Стефан. Што се мене тиче, у питању је била класична субсвесна пројекција – моју славу и преславу сам пројектовао на Немањиће. Крив сам.

Ко призна, пола му се прашта!  ;D

На 188 страници ове књиге, наводећи као извор Љубомира Стојановића, Ника Жупанића и Момира Јовића, ауторка пише: „Након сукоба цара Константина и цара Ликинија и након смрти цара Ликинија из Сремске Митровице је у страху од одмазде цара Константина Ликинијев син Бела Урош 325. године побегао у очев завичај – кнежевине Захумље и Травунију и тамо засновао породицу из које је вековима касније, према предању, потекао Стефан Немања...“ Што значи, по овоме, да Немањићи нису I2,  па ни ја од њих! :-[

То за Ликинија и Немањиће је класична средњовековна пројекција, тј. "тражење предака" међу старим римским царевима, како би се учврстио владарски култ и пронашла веза која показује да су они одувек били владарска лоза. Иначе ме чуди да је тако нешто написала на тај начин, можда ми није јасан контекст...ко још повезује Белу и Ликинија, или 325. годину са Захумљем и Травунијом? То је чист анахронизам...као када бих ја сада Београд називао Сингидунумом, Скопље Скупијем, Никшић Андервом и ишао да се састанем са прокуратором провинције Далмације... :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #43 послато: Јун 07, 2017, 11:11:29 поподне »
Уколико је тачна претпоставка да су Марко и Вукан синови Петрислава,онда би линија уназад требала да иде до Михајла Војисављевића,Стефана Војислава,па по мушкој линији до кнежева Травуније Крајине и Белоја...

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #44 послато: Јун 07, 2017, 11:26:56 поподне »
Уколико је тачна претпоставка да су Марко и Вукан синови Петрислава,онда би линија уназад требала да иде до Михајла Војисављевића,Стефана Војислава,па по мушкој линији до кнежева Травуније Крајине и Белоја...
Гледам родослов који сам радио 21.7.1997. – Бодинова браћа су Тодор, Нићифор, Петрислав, Доброслав, Мирослав, Гаврило, Зарија, Срђа, Пријеслав и Владимир. Десетак година касније сам претпоставио да су Стефан, Марко и Вукан синови Мирослава. Можда грешим.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #45 послато: Јун 07, 2017, 11:31:53 поподне »
Св.Сава у Житију Светог Симеона Немање каже:"...и пошто је обновио очеву дедовину и још више утврдио Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога,и подиже пропалу своју дедовину и придоби од Поморске земље Зету са градовима....То све мудрошћу и трудом својим све ово придоби што му је припадало од Српске земље,а одузето му некада насиљем од своје дедовине".

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #46 послато: Јун 07, 2017, 11:39:54 поподне »
Гледам родослов који сам радио 21.7.1997. – Бодинова браћа су Тодор, Нићифор, Петрислав, Доброслав, Мирослав, Гаврило, Зарија, Срђа, Пријеслав и Владимир. Десетак година касније сам претпоставио да су Стефан, Марко и Вукан синови Мирослава. Можда грешим.
Петрослав,а можда и Мирослав...али свакако од њих даље иде:краљ Михајло Војисављевић,Стефан Војислав,Драгимир,кнез Травуније Хвалимир,Крајина и Белоје...по мушкој линији...кнез Крајина је био ожењен ћерком кнеза Властимира
« Последња измена: Јун 07, 2017, 11:42:09 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #47 послато: Јун 07, 2017, 11:46:08 поподне »
Св.Сава у Житију Светог Симеона Немање каже:"...и пошто је обновио очеву дедовину и још више утврдио Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога,и подиже пропалу своју дедовину и придоби од Поморске земље Зету са градовима....То све мудрошћу и трудом својим све ово придоби што му је припадало од Српске земље,а одузето му некада насиљем од своје дедовине".
Мислим да Свети Сава помињањем дедовине даје део одговора ,иако не наводи конкретно име породице која је владала дедовином

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #48 послато: Јун 07, 2017, 11:51:24 поподне »
Мислим да Свети Сава помињањем дедовине даје део одговора ,иако не наводи конкретно име породице која је владала дедовином
Породица која је вероватно из неке комбинације Дукљанина и Милојевића.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #49 послато: Јун 07, 2017, 11:55:53 поподне »
Породица која је вероватно из неке комбинације Дукљанина и Милојевића.
Мислим да није спорно да су Немањићи од Вукановића,тј.од Вукана,Марковог брата...једино је питање да ли су Вукан и Марко синови Петрислава ,тј.синовци Константина Бодина...то је једина карика,даље уназад се зна,по мушкој линији би ишло до кнежева Травуније,а по женској до кнеза Вишеслава и даље до непознатог кнеза који је довео Србе на Балкан
« Последња измена: Јун 07, 2017, 11:59:50 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #50 послато: Јун 08, 2017, 12:03:17 пре подне »
Ја сам опет,и поред мањка доказа и поред претпоставки,склон размишљању да би Константин Бодин за управнике Рашке пре поставио неке сроднике ,које је имао,него дворјане који му нису били у сродству..тј, више верујем да Марко и Вукан које је поставио за управнике Рашке,да су му били синовци,него неки који му нису род...
« Последња измена: Јун 08, 2017, 12:05:54 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #51 послато: Јун 08, 2017, 12:32:35 пре подне »
На ову тему, као полазни текст, може се узети и онај постављен на нашем порталу - Синиша Ковачевић: Свети првомученик и архиђакон Стефан

Из тога текста издвојио сам оне делове који говоре о почецима ширења овога култа:

Цитат
Још се Константину Великом приписује подизање двеју цркава у Цариграду посвећених св. Стефану. Пулхерија, побожна сестра Теодосија Другог, подигла је у царском двору цркву посвећену овом мученику, подаривши јој мошти десне руке св. Стефана. Приликом посете Јерусалиму, царица Евдокија је приложила потребна средства како би била подигнута базилика Св. Стефана, на месту његовог мученичког страдања. Поред овог, царица је 439. из Јерусалима донела и део моштију св. Стефана, које је поклонила базилици Св. Лаврентија у Цариграду.

Односи Немањића са византијском престоницом су веома живи, тако да представници српске светородне династије, боравећи у Цариграду обилазе чувене храмове, међу којима и древна светилишта св. Стефана. У прилог непосредном цариградском утицају говори то да се у српској средини подиже велики број цркава, капела и параклиса које су као патрона (заштитника) имали овог светитеља.

Светом Стефану, чији је култ веома укорењен међу Србима, посвећене су многе цркве и манастири: Морача, Бањска, црква Лазарица, Липовац, Копорин (посвећен преносу моштију св. Стефана), Лепенац, Сланци (метох манастира Хиландара) и др. Као што се види, од краја 12. до почетка 15. века култ св. Стефана се у српским земљама далеко лакше прати, а временом почиње да добија национални карактер.

Свети Стефан је схватан не само као симболични заштитник државе, већ и као заступник сваког немањићког владара. Судећи по изворима краљ Милутин подвлачи улогу св. Стефана као личног заштитника и заступника. Да је Милутин овог светитеља сматрао за личног заштитника види се и по краљевој одлуци да му посвети свој маузолеј (гробну цркву) у Бањској. И каснији српски владари посвећују Првомученику цркве, или чак читаве градове.

Душан ће и као краљ и као цар на реверсу својих печата имати утиснут лик првомученика Стефана. Истог светитеља срећемо и на реверсу печата цара Уроша, а то доказује да се значај и посебна значења овог култа не губе у доба српског царства. Култ св. Стефана ширио се како се ширила српска држава. Са Милутином он стиже у област Скопља и Куманова, а са Душаном до Охрида. Кнез Лазар, деспот Стефан Лазаревић и њихови феудалци га преносе на север и славе у моравској Србији.

Култ светог Стефана није се изгледа сасвим угасио са нашом средњовековном државом, доживевши нову обнову крајем 16. и почетком 17. века. Ова обнова везана је за једну личност, тада значајног књижевника и сликара – Лонгина (написао Акатист св. Стефану). Лонгин је по свему судећи био изузетна фигура у тадашњем друштву. Био је монах Пећке патријаршије, који је учествовао у њеној обнови, па није невероватно да у његовом интересовању за св. Стефана постоје и неки одрази политички обновљене Патријаршије и настојање њених вођа за обнављањем српске државе.

Познато је да је св. Стефан спадао у најужи круг светитеља заштитника владара још на меровиншком и каролиншком двору. Ширењем култа св. Стефана, на Западу ниче велики број цркава посвећених овом светитељу, а многи градови стављају се под његову заштиту (Капуа и Прато у Италији, Мец у Француској). Током средњег века помиње се црква Сан Стефано Ротондо у Риму, у којој се, према изворима, налазио део моштију св. Стефана. Топоним Сустјепан, који налазимо широм Далмације (Сплит, Каштел Сућурац) указује на постојање цркве Св. Стефана (Стјепана) на том подручју.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #52 послато: Јун 08, 2017, 12:47:56 пре подне »
Кад смо се већ дотакли ове теме, нешто више о култу Светог Стефана можемо прочитати и у књизи Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, од Смиље Марјановић-Душанић.

Тамо се наводи: Тај светитељ (тј. Свети Стефан), популаран већ у Дукљи, постаје заштитник династије Немањића. Насликан као заштитник династије већ у Студеници на динарима типа матапана св. Стефан је рпредстављен како предаје заставу или копље/крст краљу Урошу I и његовим наследницима. Још пре Немањине владе његово име је узето за титуларно име рашких владара. Улога светог Стефана као заштитника династије и државе одгвовара његовој улози и у другим младим краљевствима средњовековне Европе. За склоп питања која нас овде занимају значајно је што ће владарско име Стефан постати трансдинастички израз претензија на српски престо (Стефан Лазар, Стефан Твртко, па и Стефан Вук). (стр. 157; референце 25-30)

Извор: Смиља Марјановић-Душанић, Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, Београд, 1994



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #53 послато: Јун 08, 2017, 01:25:44 пре подне »
Помињасмо и народну традицију, а непостависмо ниједног примера, па ево једне епске песме из преткосовског циклуса. :)

Како се крсно име служи

Свеца слави српски цар Степане,
Свеца слави, светог Аранђела
,
Сву господу на свеца сазвао,
Сазвао је триста свештеника,
И дванаест велики' владика,
И четири стара проигумна.
Лепо и' је царе посадио:
Све колено један до другога,
А цар Степан ладно вино служи,
Господаром редом чашу даје,
Како царски ваља и требује
Послужити крсно-име своје.
Ал' беседе господа 'ришћанска:
"Цар' честити, огрејано сунце!
"То је нама зазор и срамота,
"Да ти нама ладно вино служиш,
"Него седи с нама за трпезу,
"Слугам подај, нека вино служе".
Превари се српски цар Степане,
Те он седе с њима за трпезу,
А још није ни славе напио,
А заиста ни метанисао,
Слугам' даде, да му вино служе,
Да му слуге крсно име служе,
Не послужи крсно име своје
Један данак, како један часак.
Док цар Степан на ногу стајаше,
Стајаше му свети Аранђео,
Стајаше му на десном рамену,
Милује га крилом по образу;
Кад цар Степан седе за трпезу,
Расрди се свети Аранђео,
Уд'ри цара крилом по образу;
Па отиде из царева двора.
То из двора нико не видео.
Разма један калуђере стари
Па он проли сузе низ образе;
Гледали га цареви дворани,
Пак су њему тијо беседили:
"Што је тебе, стари калуђере?
"Шта т' је мало у цареву двору?
"Ил' т' је мало изест', ил' попити?
"Или си се, стари, препануо,
"Цар ти неће милостиње дати?"
Ал' беседи стари калуђере:
"Прођ'те ме се, цареви дворани!
"Ни ми ј' мало изест', ни попити,
"Нити сам се старац препануо,
"Што м' цар неће милостиње дати;
"Него виде, што виде нисам:
"Док цар Степан на ногу стајаше,
"Стајаше му свети Аранђео,
"Стајаше му на десном рамену,
"Милује га крилом по образу;
"Кад цар Степан седе за трпезу,
"Расрди се свети Аранђео,
"Уд'ри цара крилом по образу,
"Па отиде из царева двора".
То дворани цару доказаше,
Онда царе на ноге устаде,
И подиже триста свештеника,
И дванаест велики владика,
И четири стара проигумна;
Те узеше књиге цароставне,
Те читаше велике молитве
И држаше велика бденија
За три дана и три ноћи тавне;
Моле с' Богу и свет' Аранђелу,
Те се на то једва смиловао,
Смиловао свети Аранђеле,
Те је цару грехе опростио,
Што је царе сео за трпезу,
А још није ни славе напио,
А заиста ни метанисао.

Поставља се овде питање и зашто је народни ум смислио тако да је баш Свети Арханђел Михаило крсна слава цара Душана? Да ли је то због његове величанствене задужбине посвећене Светим Архангелима Михајлу и Гаврилу?



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #54 послато: Јун 08, 2017, 03:07:22 пре подне »
Поставља се овде питање и зашто је народни ум смислио тако да је баш Свети Арханђел Михаило крсна слава цара Душана? Да ли је то због његове величанствене задужбине посвећене Светим Архангелима Михајлу и Гаврилу?

Сасвим могуће. Могућа је и она Иванова претпоставка, да је то због васојевићко-немањићке традиције, мада ми се чини много вероватнијом она прва (манастирска).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #55 послато: Јун 19, 2017, 10:53:56 поподне »
Гледам родослов који сам радио 21.7.1997. – Бодинова браћа су Тодор, Нићифор, Петрислав, Доброслав, Мирослав, Гаврило, Зарија, Срђа, Пријеслав и Владимир. Десетак година касније сам претпоставио да су Стефан, Марко и Вукан синови Мирослава. Можда грешим.
Приметих да сам Бодинову браћу горе навео по инверзном редоследу. Претпоставку да су Стефан, Марко и Вукан синови Мирослава, а не Петрислава, засновах на сазнању да:
1. Мирослав је брат по оцу и по мајци Бодину, док је Петрислав само брат по оцу. Везаност синова са своје мајке, као одлика српског менталитета, те често некритичко мешетарство у односима браће, очева и синова, очигледно даје примат Мирославу у односу на Петрислава по питању Бодинова поверења.
2. Мирослав је старији брат Бодинов, док је Петрислав тек други син Бодинове маћехе, па је вероватније да су синови Мирослава одрасли људи који могу преузети државничке послове, у односу на синове Петриславове који не би могли бити у зрелијем добу.
3. Најмање битно - име Мирослав се појављује у Завидином нараштају, а име Петрислав се не појављује.
Молим за мишљење ???
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Култ Светога Стефана и крсна слава династије Немањића
« Одговор #56 послато: Јул 30, 2020, 07:52:43 поподне »
Чланак о култу Св. Ђорђа у средњовековној Србији, са посебним нагласком на посебном поштовању које су му указивали чланови владарске династије Немањића, дакле не само Стефан Немања. Пример:

Stefan Nemanja was not the only member of the family who worshiped St. George and believed that had acquired the power by saint’s intervention and help. Actually, his nephew Stefan Prvoslav, the son of Tihomir, Nemanja’s eldest brother and antecedent on Serbian throne of grand zhupan, erected on his private estate in Budimlja and dedicated his funerary endowment to St. George. The reason for dedicating this church to St. George is not completely clear, because of the complex political situation and ambiguous relations among members of Nemanja’s family and families of his brothers (Пириватрић 2011, 53 – 54, 63 – 66). Nevertheless,including St. George within the narrow circle of the most important saints of the ruling dynasty led to the fact that several following Nemanjić rulers perceived the same saint as the role-model, as well as one of the most valuable receivers of their prayers in wars (Марјановић-Душанић 1997, 249). Stefan Prvovenčani, the First-Crowned son of Nemanja, himself named St. George as decisive helper in his war against Michael I Angelos of Epirus (1205 – 1214/15) (Стефан Првовенчани,94; Марковић 1995а, 601). Saint’s role was further visually accentuated by a relief placed above the western entrance to the exonarthex of Nemanja’s foundation dedicated to Virgin in Studenica. It has the representation of St. George on the horse, slaying a dragon. The exonarthex itself is a foundation of Stefan the First-Crowned’s oldest son Radoslav, later monk John. This somewhat unorthodox iconographic choice for relief can possibly be understood as a sculptural “copy”of the older fresco above the portal that led from narthex to naos of Djurdjevi Stupovi. This way, the importance of St. George for the successes of the founder of the Nemanjić dynasty, is once again emphasized.

С обзиром да је и син великог жупана Тихомира, Немањиног брата, своју гробну задужбину посветио Св. Ђорђу, делује да би ово заиста могла бити права крсна слава владарске династије и њених бочних линија. Линк ка чланку:

https://www.academia.edu/43711257/ST._GEORGE_THE_WARRIOR_SAINT._ARCHITECTURAL_ARTISTIC_AND_ARCHAEOLOGICAL_TRACES_OF_CULT_IN_MEDIEVAL_SERBI%D0%90?email_work_card=title
Чињеницама против самоувереног незнања.